Наш проблем је најпре недоречени и конфузни српски актуелни правопис, који уместо да пропише норму, тј. минимум потребан да би се човек сматрао писменим на српском језику, наш правопис даје, како у њему стоји, општа знања и преглед европске културе и писмености, што је својеврсно бацање прашине у очи. Још када се на то дода третирање српскохрватских писама у њему, постаје јасно да се ради о завођењу за Радан планину...
Ових дана је актуелно доношење новог правописа, и наши "еминентни" лингвисти (који признају да овакве ситуације нема нигде у свету) се ваде на то да Срби пишу како пишу, да кад изађете на улицу свуда около видите латиницу, и да они против тога ништа не могу.
Јасно је о каквим се моралним величинама ради када је дотле дошло да се школовани људи, академици и доктори уче од улице и угледају на улицу, у нормалним друштвима би наравно морало да буде обрнуто.
Када им је и на то скренута пажња, да не би улица и сленг смели да диктирају токове језика, они се позивају на државу која мора да донесе законе. Држава, иако има Устав, није се потрудила да ову регулативу изведе и примени до краја позивајући се на то да лингвистиак још увек није одрадила своје, и тако укруг.
При томе не треба сметнути с ума да су и лингвисти на платном списку ове државе, и да их финансирамо сви ми који плаћамо порезе, дакле држава Србија, српски народ и грађани Србије.
Бугарска је очигледно у бољем стању што се тиче законске регулативе и поштовања закона у овој области.
Најпре, морам да напоменем да у бугарском Уставу не постоји клаузула о писму, постоји само клаузула о бугарском језику као званичном језику републике Бугарске (български език е официален език в република България).
Писмо бугарског језика је регулисано правописом, што је и нормално у свакој уређеној земљи, правописом се прописује која се реч како и када пише, писмо је наравно саставни део тих норми.
Даље, што је сасвим логично, све што није у складу са правописом бугарског језика није написано по важећим нормама и не може се сматрати валидним.
Тако је у свим нормалним земљама (ми очигледно ту не спадамо), не можете у бугарској штампати новине на бугарском језику на латиници, не можете купити књигу на бугарском језику на било ком другом писму и правопису осим бугарског итд...
У бугарским банкама се не може десити да вам име у уговору пише било како осим на један једини начин, предвиђен правописом, упоредите то са ситуацијом у Србији, где вам име могу написати и гајевицом, и ћелавом гајевицом, а ако инсистирате (лично сам се уверио) и ћирилицом. Замислите, у личној карти пише на један начин, а на уговору стоји нешто сасвим друго, то одај еслику безакоња, недостатка било каквог вида цивилизованог понашања и уређеног друштва.
Шта ако ме банкарски сужбеник други пут не идентификује, јер ми у л.к. стоји нпр. Вукашин Шошкић, а на уговору Vukasin Soskic....
Али да се вратим на тему, наплата казни и примена инструмената државе у одбрани поретка и уређења друштва (а овде се управо о томе ради) је сасвим оправдана мера. На жалост, пример Бугарске показује да смо ми на тешкој странпутици, и да нам чак није ни јасно шта нам се то дешава..