НДНВ: Ани Лалић претe смрћу због става о цркви на Лиману, последица опасног наратива локалне власти

[Тромб]

Pogledajte prilog 1520735​

​

Apel podrške intelektualaca iz Srbije i regiona: Životi Ane Lalić i Dinka Gruhonjića su ugroženi​

"Brutalna i anticivilizacijska kampanja koja se služi Putinovim metodama i preti da eskalira"​

25. МАР 2024.

Grupa od 80 intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona uputila je danas “Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja” u kojem su zahtevali od međunarodne zajednice da zaštiti ćživote novinarke Ane Lalić i novinara i profesora Dinka Gruhonjića iz Novog Sada
Oni su naveli da apel objavljuju jer su “ozbiljno zabrinuti za živote kritičkih glasova u Srbiji, usled pojačane represije vlasti Aleksandra Vučića”.

“Propaganda predsednika Vučića je targetirala i izložila besprimernoj hajci novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića i predsednicu Nezavisnog društva novinara Vojvodine Anu Lalić. Lažiranjem i montažom snimaka i intenzitetom poziva na linč, njima je ozbiljno ugrožena bezbednost. Lalić i Gruhonjić su i do sada bili kritični prema režimu, ali su poslednje targetiranje i pozivi na linč poslužili, kao paradigma, u cilju ućutkivanja svih opozicionih glasova”, piše u Apelu.

Ocenili su da je reč o brutalnoj i anticivilizacijskoj kampanji protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić, koja se služi “Putinovim metodama” i preti da eskalira.

“Skrećemo pažnju EU i SAD da je organizovana kampanja mržnje i poziva na linč protiv Dinka Gruhonjića i Ane Lalić, samo početak scenarija koji sledi kao rezultat sve većeg približavanja Vučića režimu u Moskvi. Zbog toga, pozivamo međunarodnu zajednicu da spreči predsednika Vučića da sprovodi unutrašnju represiju i da mu jasno stavi do znanja da više neće tolerisati nasilničko i antidemokratsko ponašanje, kao i da će nastavak i produbljivanje autoritarnih praksi izazvati posledice”, ističe se u Apelu.

Ocenjuje se da je kampanja protiv neistomišljenika brutalna jer Vučić po prvi put više nije siguran u svoju poziciju.

“Čitavu deceniju je uživao podršku Zapada, koja mu je omogućila da se pred javnošću predstavlja kao nezaobilazan faktor u promovisanju evropske Srbije. Sada je sa tom politikom završeno, a sve kritičkiji tonovi sa Zapada i Vučićevo okretanje autokratskim režimima, neminovno vode Srbiju u novu izolaciju, koja će pojačati unutrašnju represiju i teror prema svim kritički orijentisanim pojedincima i opozicionim grupama”, navodi se u Apelu.

Ocenjuje se da je prošla godina ogolila karakter aktuelnog režima u Srbiji kroz nekoliko tragičnih događaja: masakri u školi „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu, teroristički napad u Banjskoj, krađa izbora, sve veće približavanje režimu u Moskvi i zaustavljanje procesa pridruživanja EU.

“Sve navedeno je dovelo do odlučnijeg angažovanja međunarodne zajednice usled gubitka poverenja u predsednika Vučića i bezbednosnih rizika koje njegova politika uzrokuje. Brojne međunarodne kritike koje su usledile nakon izborne krađe, kao i veoma oštra Rezolucija Evropskog parlamenta, doveli su do sve radikalnijeg i destruktivnijeg ponašanja predsednika Vučića”, piše u Apelu.

Dodaje se da je ključni cilj režimske propagande da kritike na račun korumpirane i nedemokratske vlasti, prikaže kao zapadnu kampanju protiv srpskog naroda, dok istovremeno Vučićeva vlast pokušava da se obračuna sa svim domaćim kritičkim glasovima, posebno pred beogradske izbore koje javnosti predstavlja kao nacionalne jer će oni odlučiti „kojim pravcem će Srbija krenuti“.
 
Apel su potpisali Sonja Biserko, Zoran Vuletić, Lazar Lazić, Staša Zajović, Aleksandar Kraus, Jelica Minić, Ljiljana Latinović, Nenad Čanak, Aleksandar Olenik, Tamara Nikčević, Bojan Kostreš, Vesna Pešić, Svetislav Basara, Rada Trajković, Sead Turčalo, Miodrag Vlahović, Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Boris Varga, Pavle Sekeruš, Aleksandar Bošković, Đokica Jovanović, Olga Manojlović Pintar, Milivoj Bešlin, Petar Žarković, Pavel Domonji, Lula Mikijelj.

Potpisnici su i Tanja Šuković, Darko Šuković, Nedim Sejdinović, Dunja Hadžiomerspahić, Saša Ilić, Aleksandar Sekulović, Dženana Karup Druško, Tanja Petovar, Pavle Radić, Duško Radosavljević, Nikola Krstić, Lino Veljak, Slobodan Dukić, Zlatoje Martinov, Aleksandra Đurić Bosnić, Branka Latinović, Nataša Mićić, Boris Kršev, Tomislav Marković, Izabela Kisić, Suzana Kadirić Sekulović, Štefica Galić, Nihat Hebibović, Ljupko Mišeljić, Mijat Lakićević.

Apel su potpisali i Nerzuk Ćurak, Renad Šeremet, Predrag Blagovčanin, Edin Osmančević, Danilo Kalezić, Veljko Milić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Bojan Tončić, Vladimir Đurić, Maja Mrnuštik, Daško Milinović, Mladen Urdarević, Adnan Čirgić, Srđan Šušnica, Aleksandar Radoman, Boban Batrićević, Dušan Pajović, Nataša Govedarica, Srećko Đukić, Jovan Komšić, Milan Mića Jovanović, Luka Jovanović, Marko Božić, Bojana Vatić, Mila Jurić, Branka Panić, Dušan Mijić.

imal ovde neki autohtonog sumadinca, srbende tako reci

skup dileja...

 

[Casual Observer]

To je laz mazohista drugosrbijanaca.

Ironiše čovek, šta da kažeš kad posle svega vidiš ovako nešto, pa sve uz autošovinističko njakanje po temi ovog dežurnog slučaja komše…

 

[Casual Observer]

Заправо је дупло више католичких фратара убијено од стране комуниста, него свештеника СПЦ.
Што наравно не умањује злочине комуниста над СПЦ, али истина се мора рећи, ма каква она била.

Zato što su predvodili ustaše i a posle rata i škripare i križare, rat sa ustašijom je trajao do početka pedesetih.

 

[комшија]

​

Međunarodne organizacije: Vlasti u Srbiji da hitno zaštite Anu Lalić i Dinka Gruhonjića​

"Političari i zvaničnici takođe moraju da odgovaraju za svoju ulogu u širenje mržnje protiv novinara"​

25. МАР 2024.

Međunarodne organizacije za slobodu medija zatražile su danas od vlasti Srbije sprovođenje hitne i temeljne istrage zbog napada i pretnji na čelnike Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV). U Pismu srpskim vlastima zahtevaju hitna akciju na rešavanju neposredne pretnje novinarima Ani Lalić Hegediš i Dinku Gruhonjiću.

Pismo je upućeno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, javnom tužiocu i članu Stalne radne grupe za bezbednost novinara Branku Stamenkoviću, predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću i ministru informisanja i telekomunikacija Mihailu Jovanoviću.

Precizirano je da je Dinku Grujonjiću i Ani Lalić-Hegediš upućeno hiljade pretnji putem društvenih mreža i elektronske pošte – zbog izlaganja na festivalu “Rebedu” u Dubrovniku u Hrvatskoj na kom su učestvovali kao panelisti.

„Skrećemo vam pažnju na hitnu situaciju u vezi sa bezbednošću novinara Ane Lalić Hegediš i Dinka Gruhonjić, čelnika NDNV-a U proteklih petnaestak dana, oni su bili podvrgnuti onlajn napadima i pretnjama smrću nakon njihovog učešća na Rebedu festivalu u Dubrovnik. Situacija je eskalirala 21. marta kada su kod Gruhonjićevog stana ispisani preteći grafiti. Takve direktne pretnje smrću zahtevaju hitnu akciju nadležnih državnih organa“, ističe se u Pismu.

Precizira se da Ana Lalić Hegediš još od 8. marta trpi zastrašujuće pretnje smrću, kao i pretnje seksualne prirode, te teške lične i uvrede na račun NDNV-a koji vodi. Takođe, da je programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić, koji je i univerzitetski profesor, od 14. marta podvrgnut javnoj kampanji zastrašivanja, uključujući pretnje fizičkim nasiljem.

„Ova kampanja je proizašla iz izmanipulisane video montaže Gruhonjićevog učešća na Rebedu festivalu prošle godine, sa ciljem da se prikaže da je Gruhonjić izrazio zadovoljstvo jer ima isto ime kao i ustaški zločinac Dinko Šakić“, ukazuje se u Pismu.

Dodaje se da su nepoznate osobe 21. marta u ulazu zgrade u kojoj Dinko Gruhonjić živi ispisale preteći grafit, te ističe da taj čin pokazuje „sa kojom lakoćom počinioci mogu da lociraju njega i njegovu porodicu, što potvrđuje ozbiljnost pretnji sa kojima se oboje novinara suočavaju“.

Međunarodne organizacije upozoravaju da, uprkos tome što je NDNV prijavio alarmantne pretnje tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i pružio detalje i o nekim od identifikovanih počinilaca, nije preduzeta nikakva odlučna radnja za sprovođenje temeljne istrage i hapšenja izvršilaca, niti je novinarima pružena adekvatna zaštita.

„Pozivamo vlasti da odmah pokrenu istrage i sprovedu mere kako bi osigurali bezbednost i zaštita Ane Lalić Hegediš i Dinka Gruhonjića“, ističe se u Pismu.
Poručuju i da i političari i zvaničnici takođe moraju da odgovaraju za svoju ulogu u širenje mržnje protiv novinara.

„Javne izjave pojedinaca kao što je Aleksandar Vulin, bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije i osnivač Pokreta socijalista, i Milenko Jovanov, poslanik u Skupštini Srbije, podstiču eskalaciju mržnje i ugrožavanje života. Postoji ozbiljna zabrinutost da članovi vladajuće Srpske napredne stranke stoje iza kampanje linča protiv Ane Lalić Hegediš i Dinka Gruhonjića. Osoba koja je protiv njih podnela krivične prijave zbog navodnog izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivost tokom njihovog učešća na tribini usko je povezana sa partijskim ličnostima, kao što je npr. Aleksa Grubešić, član Srpske napredne stranke“, navodi se u Pismu.

Međunarodne organizacije upozoravaju da je odgovornost države da zaštiti novinare i osigura im bezbedne uslove za rad.

„Politika nekažnjivosti pretnji nezavsinim novinarima i medijima u Srbiji mora da prestane“, poručili su potpisnici Pisma.

Pismo vlastima Srbije potpisali su:

Evropska federacija novinara (EFJ)
Međunarodna federacija novinara (IFJ)
Evropski centar za medije i medijske slobode (ECPMF)
OBC Transeuropa (OBCT)
Međunarodni institut za štampu (IPI)
ARTICLE 19
Safe Journalists Network

 

[комшија]

​

​

TEOFIL PANČIĆ: Hladni (?) rat oko činjenica​

"Oni udaraju na konkretne ljude, što bi se reklo: pucaju u meso"​

25. МАР 2024.

Sve ovo predugo traje, i živci su se svima istanjili do pucanja.

Niko nije proglasio vanredno stanje krajem osamdesetih, ali ono je nastupilo i traje od tada.

Izmrcvarilo bi ono do sada i bolje i otpornije od nas.

Nekoliko prvih godina novog veka, doduše, kao da je bilo suspendovano (mada je i tada tinjalo), a onda je nastavilo od tačke na kojoj je samo stalo da predahne.

Niko nije zvanično objavio ni rat početkom devedesetih, ali on je počeo i trajao i završio se…

Osim što se nije završio kada je prestalo da se puca nego se preobrazio u neku vrstu hladnog rata, što među nacijama i državama, što unutar njih.

A i taj se hladni rat kanda nekako podgrejao otkad najgori među nama ponovo imaju tapiju da sude ko je patriota, a ko izdajnik.

A oni sude po sebi, tako da ne mogu suditi drugačije nego naopako, jer drugačije niti umeju niti bi hteli da umeju.

Prirodna posledica svega toga je da nikako ne možemo da se apdejtujemo, da se makar i u onom lošem osavremenimo, nego se stalno vrtimo u istim matricama.

Moglo bi se reći da se još nismo odmakli od 1984, one iz vizije Džorža Orvela, koja se ovde i sada ne čita kao antiutopija nego kao reportaža. Totalitarnoj državi koja podanike drži u neznanju i ropstvu (zapravo, neznanje i ropstvo su takoreći ista stvar, najbolje rade kada su zajedno) uvek je potreban neki „Goldštajn“ kao dežurni i univerzalni neprijatelj, kao Veliki Sotona koji je kriv za sve što ne valja.

Međutim, Orvelov Goldštajn je apstraktan, niko ga nije video ni čuo, jer on ni ne stanuje u istoj stvarnosti u kojoj obitavamo mi drugi. Goldštajn je više šifra za Bilo Koga, jer bi bilo ko mogao da postane Goldštajn ako digne glavu, i još pokaže da ima nešto u njoj.

Orvelov Goldštajn nema adresu, ni fizičku ni elektronsku, broj telefona, radno mesto, markicu za prevoz, omiljenu kafanu, porodicu, prijatelje, kolege. Ili ne daj bože, studente.

Sve to što Goldštajn nema, Dinko Gruhonjić ima.

Našim orvelovcima nije svojsteno da se zamaraju apstrakcijama i simbolima, oni udaraju na konkretne ljude, što bi se reklo: pucaju u meso.

Otkad je unutrašnji građanski rat koji su nametnuli unutrašnjom okupacijom zemlje i svih njenih institucija ušao u hladnu fazu ti su meci simbolični, ali, kao prvo: i takvi čine ogromnu štetu i nanose teško prebolne rane čoveku i društvu, a kao drugo: u tom stalno podgrevanom stanju latetnog nasilja nikada ne znaš kada bi mogli postati sasvim vrući i sasvim bukvalni, baš onakvi kakvi su bili kada im je išlo najbolje u životu, dok je zemlja koja nas je rodila izdisala u mukama, njihovom i njihove inoverne sabraće zločinačkom rukom ustreljena.

Bizarno je, zamorno, nepotrebno i naposletku glupo prekapati po tom mentalnom smeću koje je smućkano kao otvoreno idiotska, ali zbog toga ništa manje toksična i opasna optužnica prvo protiv Ane Lalić Hegediš, a onda i protiv Dinka Gruhonjića, dvoje novosadskih novinara koji su svojim radom i životom činili i čine svetliju stranu ovog grada i ove zemlje.

A to što su ih često slikali prilično tamnim bojama, pardonnez moi, to nije do glasnika nego je do činjenica.

Novinari, profesori ni pisci nisu izbeljivači činjenica, za to postoje druge profesije, ne baš dične.

A baš se oko činjenica vodi taj latentni višedecenijski unutarnacionalni rat (to jest – ratovi) na pepelištu jedne velike zemlje.

Akteri naše nimalo slučajne nego odlično organizovane propasti mrze činjenice jer ih prikazuju u obličju u kakvom izvorno jedino i postoje, i mrze one koji te činjenice znaju, pamte i voljni su da uvek podsete na njih.

I zato tom mržnjom filuju praznoglave a nervozne, onakve kakve su sami stvorili i uzgajaju ih brižnije nego plantaže kanabisa.

A mržnja se akumulira decenijama, i traži sebi oduška.

I zato, traži se vešt i hrabar deminer koji će tu tempiranu bombu ispod svih nas bezbolno ukloniti.
Ali, opasan je to posao: prethodnog koji je pokušao ustrelili su kao psa.

Danas

 

[комшија]

 

[комшија]

​

Veran Matić: Uhapšena još jedna osoba zbog pretnji Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću​

Prilikom pretresa, pronađeni su i dokazi da je ista osoba pretila i Dinku Gruhonjiću​

01. АПР 2024

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić saopštio je da još jedna osoba uhapšena u vezi sa pretnjama upućenim predsednici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Ani Hegediš Lalić i novinaru i profesoru na novosadskom Filozofskom fakultetu Dinku Gruhonjiću.

Na osnovu rada Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK) i Službe za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije, u subotu, 30. marta, na graničnom prelazu „Batrovci“, prilikom ulaska u zemlju, identifikovan je i uhapšen S.I. za kojim je bila raspisana potraga zbog pretnji Ani Lalić Hegediš, objavio je Matić na sajtu javniservis.net.

Posle zadržavanja od 48 časova, S.I. je saslušan u Posebnom tužilaštvu za VTK. Prilikom pretresa, pronađeni su i dokazi da je ista osoba pretila i Dinku Gruhonjiću.

Tužilaštvo je u ponedeljak predložilo pritvor za S.I. ali je sud odbio taj predlog i odredio meru zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor.
Matić podseća da je druga osoba Š.M. iz Novog Sada, zbog istog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti novinarke i predsednice Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Ane Hegediš Lalić, privedena u četvrtak, 28. marta.

Tužilaštvu su prijavljene četiri pretnje Ani Lalić Hegediš i dve Dinku Gruhonjiću.

 

[комшија]

Poklon vernim čitaocima – besplatna nanogica uz Informer​

Ana Lalić Hegediš 06.04.2024. 19:01

Ovih dana, sitne prolećne radosti u Nezavisno društvo novinara Vojvodine stižu iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK), gde rade neki fini, pristojni ljudi koji ozbiljno shvataju svoj posao.

I zahvaljujući tim ljudima ovih dana je uhapšeno par ne tako finih ljudi koji u protekle tri nedelje žele da nas zakolju, ubiju, siluju, iskasape porodice …

Među njima našao se i izvesni „Saša Paris“.

Dakle, Saša je iz Pariza. Francuskog Pariza. Saša je i državljanin Republike „liberte, egalite, fraternite“.

No, pre par sedmica Saša se smorio od svetala Pariza i poželeo se zavičaja i svoje Smederevske Palanke. Lepe varoši sa kojom sam, baš kao on, čak i rodbinski povezana.

Međutim, prilikom planiranja putovanja na relaciji Pariz – lepa varoš smederevska, Saša je namerio da svrati i do Novog Sada.

Tek na kratko, koliko da mi „rokne muža. Lično“. Bio je dovoljno ljubazan da me o tom svom planu obavesti preko fejsbuka.

Ja sam taj njegov plan još ljubaznije prosledila finim ljudima iz VTK, koji su pak odlučili da Sašu ipak treba malo uhapsiti.

U momentu ulaska u otadžbinu (Srbija), državljanin zemlje koja simbola ljudskih prava i pobunjeništva (Francuska), Saša Paris je umesto zagrljaja familije dobio nanogicu i kućni pritvor.

Sada će ovi (koji ne čitaju Danas) reći: uhapsiše takvog čoveka zbog nekog bednog novinara!

I biće delimično u pravu. Saša nije uhapšen zbog novinara, ali jeste uhapšen zbog Informera.

Kako se ispostavilo u prostorijama VTK, Saša Paris je u rodnoj Palanci poznat i kao Saša I. prilikom saslušanja, a nakon hapšenja, duboko se pokajao što je planirao da mi rokne muža lično i izjavio da je u tu napast upao jer je u dalekom Parizu, a pritisnut nostalgijom, „čitao Informer“.

Što je, prema rečima njegovog advokata, zvanična odbrana Saše I. Saša se duboko i iskreno pokajao i što je čitao Informer.

List kom očigledno nije dovoljno što svakodnevno manipuliše, obmanjuje i zaglupljuje svoje čitaoce, već im sada garantuje i besplatnu nanogicu.

U uskršnjem dodatku uz nju obećavaju i gratis sličice za jaja.

P.S. Saši I. želim da što pre ponovo bude Saša Paris, u nadi da će naučiti više da ceni ono „liberte“ u svom pasošu, a koje Republika Francuska garantuje svim svojim građanima. Uključujući i one koji su na vreme pobegli iz Smederevske Palanke i šire

 

[електрика]

Све те усташолибералке су одреда ружне као пацови.

 

[комшија]

​

​

Mreže MFRR i Bezbedni novinari: Vlast u Srbiji da zaštiti novinare, oni koji prete moraju da odgovaraju​

"Neviđena eskalacija pretnji i napada na novinare u Novom Sadu naglašava potrebu za konkretnim delovanjem"​

11. АПР 2024.

Napadi, uznemiravanja i zastrašivanja novinara su neprihvatljvi i vlast u Srbiji mora da im se odupre brzim i odlučnim zaštitnim merama, saopštile su danas međunarodna mreža Brz odgovor za slobodu medija (Media Freedom Rapid Response) i regionalna mreža Bezbedni novinari (SafeJournalists).

„Počinioci nasilja i zastrašivanja moraju da odgovaraju kako bi se obezbedilo slobodno i bezbedno okruženje za medijske radnike u Srbiji“, navele su dve organizacije povodom 25. godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Dodale su da „neviđena eskalacija“ pretnji i napada na novinare u Novom Sadu „naglašava potrebu za konkretnim delovanjem na zaštiti bezbednosti novinara u zemlji“.

„Duboko smo uznemireni kada vidimo izostanak efikasne reakcije institucija na ove napade, što pogoršava rizike sa kojima se novinari suočavaju. Oživljavanje uvreda od političara u javnim debatama takođe naglašava potrebu da se zvaničnici uzdrže od napada na novinare“, navode dve mreže.

U saopštenju se ističe da su poslednjih mesec dana čelnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić bili su na meti ozbiljnih pretnji smrću, te da je, „zbog izostanka odgovora vlasti uprkos našim upornim pozivima na temeljnu istragu i osudu počinilaca“, MFRR po prvi put pružio privatnu zaštitu za tih dvoje novinara.

„Na ovu tmurnu godišnjicu, ponavljamo da je ovakav niz napada, uznemiravanja i zastrašivanja neprihvatljiv i da se moraju suočiti sa brzim i odlučnim zaštitnim merama srpskih vlasti“, upozorile su ove mreže.

One su pozvale vlast Srbije da stavi bezbednost novinara kao prioritet, a međunarodnu zajednicu da im se pridruži u „nedvosmislenoj osudi nekažnjivosti“ ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović.

„Nedavna oslobađajuća presuda bezbednosnim službenicima optuženim za ubistvo Ćuruvijino, kao i eskalacija napada na novinare u Novom Sadu, naglašavaju hitnu potrebu da vlasti deluju i zaštite slobodu štampe u Srbiji“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je „duboko zabrinjavajuća nedavna odluka Apelacionog suda u Beogradu da oslobodi bivše službenike Državne bezbednosti Srbije umešane u ubistvo Ćuruvije zbog navodnog nedostatka dokaza“.

„Ova šokantna presuda, koja se protivi prethodnim osudama, izazvala je našu zabrinutost u vezi sa posvećenošću Srbije ljudskim pravima i vladavinom prava. Uzimajući u obzir i nerazjašnjenu smrt Milana Pantića 2001. i Dade Vujasinović 1994. godine, sredina nekažnjivosti traži hitnu pažnju“, navode dve mreže.

Mrežu Brz odgovor za slobodu medija čine Međunarodna federacija novinara (IFJ), Evropska federacija novinara (EFJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Međunarodni institut za štampu (IPI), OBC Transeuropa (OBCT), ARTICLE 19 Evropa i Free Press Unlimited (FPU).

Članice mreže Bezbedni novinari su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Kosova, Sindikat medija Crne Gore, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari i Hrvatsko novinarsko društvo.

 

[комшија]

​

Savet Evrope izdao upozorenja zbog pretnji smrću i uznemiravanja četvoro novinara u Srbiji​

„Novinar strahuje za svoj život i za članove svoje porodice“​

12. АПР 2024.

Savet Evrope izdao je upozorenja zbog pretnji srpskim novinarima Dinku Gruhonjiću, Ani Lalić Hegediš, Vanji Đurić i Željku Veljkoviću.

Bezbednost novinara, platforma Saveta Evrope, objavila je upozorenje u kategoriji „napadi na fizičku bezbednost i integritet novinara“ zbog više stotina pretnji smrću putem društvenih mreža i mejlova Gruhonjiću i Lalić Hegediš.

Kada je reč o Dinku Gruhonjiću, dopisniku agencije Beta i predavaču na Univerzitetu u Novom Sadu, pretnje dobija otkako je 14. marta objavljen video koji je montiran tako da se stekne utisak da je na tribini na Rebedu festivalu u Dubrovniku izrazio zadovoljstvo što deli ime sa ustaškim zločincem Dinkom Šakićem.

„Novinar strahuje za svoj život i za članove svoje porodice“, navodi platforma u saopštenju.

Lalić Hegediš, novinarka i izvršna direktorka Nezavisnog društva novinara Srbije (NDNV) počela je da dobija uvrede i pretnje seksualne prirode, nakon što je učestvovala na panelu o nacionalizmu kada je rekla da za srpsku vlast građani Vojvodine „nisu dovoljno Srbi jer nisu nacionalisti i insistiraju na svojoj multikonfesionalnosti i multietničnosti“.

Jedan Novosađanin je 15. marta podneo krivičnu prijavu protiv Lalić Hegediš i Gruhonjića zbog navodnog izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.

Platforma Bezbednost novinara podseća i da je Aleksandar Vulin, nekadašnji šef BIA izjavio da je „Gruhonjić ološ koji živi od mržnje prema Srbiji“, te da je Milenko Jovanov, visoki funkcioner Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije rekao da se „Gruhonjić hvalio da ga zovu Dinko kao Dinko Šakić“.

Na zidu Gruhonjićeve zgrade 21. marta osvanuo je grafit sa natpisom „Dinko-Šakiću za večni dom si spreman“, sa potpisom „Srpska Vojvodina“.
NDNV je pretnje prijavio Specijalnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

U kategoriji „uznemiravanje i zastrašivanje novinara“ objavljeno je upozorenje zbog pretnji u onlajn prostoru novinarki N1 Vanji Đurić i novinaru Nove S Željku Veljkoviću.

Pretnje su počele nakon što su komentarisali na društvenim mrežama devojčicu koja je pevala uoči košarkaške utakmice.Uz komentare političara iz vladajuće koalicije i desničarskih partija, dobijali su i anonimne uvrede, pretnje i zahteve da budu proterani iz Srbije.

U saopštenju platforme navodi se da su novinare komentarisali predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski, Vladimir Đukanović, političar, pravnik i voditelj tok-šoua, te osnivač Mi-Glas iz naroda Branimir Nestorović i tabloidi poput Vijesti365, Informera, Alo, Srbin.Info.

Pretnje su prijavljene Specijalnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

(Beta)

 

[комшија]

​

​

ANEM: Nastavljeni napadi na novinare, najugroženiji Dinko Gruhonjić i Ana Lalić​

U martu mesecu nastavili su se napadi na novinare u Srbiji​

13. АПР 2024.

U martu mesecu nastavili su se napadi na novinare u Srbiji, a napadima su najizloženiji predstavnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, programski direktor Dinko Gruhonjić i predsednica tog udruženja Ana Lalić Hegediš, navodi se u redovnom mesečnom monitoringu koji izrađuje Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Čitav izveštaj pročitajte OVDE.

ANEM u izveštaju navodi da se Dinko Gruhonjić ponovo našao na meti uznemiravanja, napada i pretnji smrću, ovaj put jer je 11 meseci nakon što je sa još nekoliko novinara iz Srbije govorio na festivalu „Rebedu” u Dubrovniku, na društvenim mrežama objavljen snimak sa tribine, za koji je utvrđeno da je obmanjujuće montiran.

Taj izmontirani video snimak bio je okidač za talas uvreda i pretnji smrću preko društvenih mreža i medija bliskih režimu.
Dinko Gruhonjić godinama unazad je žrtva uznemiravanja, napada i pretnji, a od tih napada i pretnji nije pošteđena ni njegova porodica.

ANEM navodi da je Ana Lalić Hegediš dobila niz brutalnih pretnji, uvreda i poziva na linč, upućenih preko društvenih mreža na njen privatni i službeni telefon, nakon što je javno iznela svoje više puta ponovljene stavove u vezi sa kritikom nacionalizma, a zbog svojih stavova, Ana Lalić Hegediš našla se i na meti prorežimskih taloida.

Na društvenim mrežama objavljeni sui brojevi mobilnih telefona Ane Lalić Hegediš i Dinka Gruhonjića, zbog čega su novinari bili izložen proganjanju, uvredama i pretnjama.

Dodaje se da su zbog izrečenih pretnji privedene dve osobe zbog postojanja osnova sumnje da su izvršile krivično delo ugrožavanje sigurnosti na štetu novinarke Ane Lalić Hegediš.

Podseća se i da protiv Ane Lalić Hegediš tokom pandemije kovida podneta krivična prijava kojom joj je stavljeno na teret da izveštavanjem o manjku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu izaziva paniku.

Ona je bila privedena i zadržana u pritvoru, a tom prilikom zadržani su njen laptop i dva telefona.
Krivična prijava odbačena je u drugoj polovina aprila 2020. godine.

ANEM izrađuje Monitoring medijske scene s ciljem kontinuiranog praćenja događaja i procesa koji utiču na stanje medijskih sloboda u Srbiji.

Autori monitoringa bave se: slobodom izražavanja; praćenjem implementacije postojećih propisa; usvajanjem novih propisa, ali i izmenama i dopunama aktuelnih, kako iz oblasti medija, tako i iz drugih oblasti koje na direktan ili indirektan način utiču na slobodu medija; kao i analizom SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) usmerenih prema novinarima i medijima.

Za izradu monitoringa koriste se javno dostupni podaci, podaci dobijeni od novinara, urednika i drugih medijskih radnika, novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao i od državnih i nedržavnih organa.

Izradu publikacije su podržali Evropska unija i Misija OEBS-a u Srbiji.

(Autonomija)

 

[комшија]

​

Savet Evrope upozorio na nove pretnje smrću i zastrašivanja novinara u Srbiji​

12 april, 2024

Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope, koja notira napade na medijske radnike, uvrstila je na listu još četvoro novinara iz Srbije. Dinko Gruhonjić i Ana Lalić – Hegediš, čelnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), pridodati su listi zbog pretnji smrću kojima su izloženi od početka marta, navedeno je u saopštenju Saveta Evrope.

Osim njih, kako se navodi u saopštenju, na meti onlajn zastrašivanja i maltretiranja našli su se Vanja Đurić i Željko Veljković – novinari televizija N1 i Nova S.

Pre Saveta Evrope, nekoliko međunarodnih organizacija usredređenih na slobodu medija zatražio je od vlasti Srbije sprovođenje hitne i temeljne istrage o napadima na novinare u Srbiji i krivično gonjenje osumnjičenih počinoca.

Precizirano je da je Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić-Hegediš upućeno hiljade pretnji putem društvenih mreža i elektronske pošte – zbog učešća i izlaganja na festivalu “Rebedu” u Dubrovniku u Hrvatskoj.

“Neke od pretnji koje je dobijala Lalić Hegediš bile su uvredljive i seksualne konotacije, dok su ostale upućene NDNV-u, zbog njenih komentara na festivalu 2023. Lalić Hegediš učestvovala je na panelu o nacionalizm gde je izjavila da za vlasti Srbije građani Vojvodine nisu Srbi u dovoljnoj meri – jer nisu nacionalisti i insistiraju na svojoj multikonfesionalnosti i multietničnosti”, navodi se u saopštenju.

Ukazano je i da Dinko Gruhonjić, novinar i predavač na Novosadskom univerzitetu i programski direktor NDNV-a, slične pretnje dobija nakon objave fabrikovanih snimaka kojima se nastoji ostaviti utisak da izražava zadovoljstvo jer mu se ime podudara sa ustaškim zvaničnikom Dinkom Šakićem. Novinar strahuje za svoj i živote članova svoje porodice”, navodi Savet Evrope.

Gruhonjić je nedavno za Glas Amerike rekao da će se, imajući u vidu aktuelne okolnosti, stvari za nezavisne novinare u Srbiji samo pogoršavati.

“Novinari su, prema empirijskim istraživanjima, od svih profesija, najviše izloženi napadima, pretnjama i proganjanjima u Srbiji. Mislim da je razlog u tome što su država i institucije zarobljena od strane režima, građani su izgubili poverenje u institucije i nezavisni mediji su im gotovo jedina adresa kojoj mogu da se obrate”, podvukao je tada Gruhonjić.

Savet Evrope je u saopštenju podsetio da je jedan građanin Novog Sada protiv Gruhonjića i Lalić-Hegediš podneo krivičnu prijavu tvrdeći da su izazivali rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost.

Kada je reč o novinarima Vanji Đurić i Željku Veljkoviću, Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope pozvala se na objavu mreže SafeJournalists.
U njoj je upozoreno na brojne poruke mržnje koje je dvoje novinara dobilo zbog komentara na nastup devojčice, koja je na poluvremenu košarkaške utakmice Crvene zvezde, izvodila numere čiji su lajtmotivi tradicionalizam, srpstvo i Kosovo.

“Uvredljive komentare davali su činioci vlasti i predstavnici desničarskih opozicionih partija. Činile su ih uvrede, pretnje i zahtevi za proterivanje iz Srbije. Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici, objavila je na društvenoj mreži ‘Eks’ da Đurić mrzi sve srpsko – dodajući niz uvreda. Vladimir Đukanović, političar, pravnik i voditelj napisao je da pravoverni ljudi treba da im oproste i pomole se da ih suluda mržnja napusti”, navodi u saopštenju Savet Evrope.

Navedeno je da je Vanja Đurić zatvorila naloge na društvenim mrežama, ali je bila izložena pretnja putem telefona – jer je njen broj bio objavljen na društvenim mrežama. U sve to, kako je ukazano, bili su uključeni tabloidi – koji su raspirivali slučaj.

Glas Amerike je, početkom aprila, povodom upozorenja i navoda o ugroženosti novinara u Srbiji konkaktirao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Međutim, ni nekoliko podsećanja na pitanja i rokove nije doprinelo da od njih – do zaključenja teksta, stignu odgovori.

Srbija spada među države u kojima je počinjen najveći broj napada na bezbednost i integritet novinara, jedan je od zaključaka izveštaja Saveta Evrope objavljenog početkom marta. U toj kategoriji Srbija je rame uz rame sa Rusijom koja, prema tumačenjima međunarodnih posmatrača, prednjači u represiji nad medijima i slobodom izražavanja.

“Pretnje i napadi na novinare ne samo da uzrokuju njihovu patnju, urušavanje i u najgorem slučaju gubitak života, već dovode do autocenzure i podrivanja kredibiliteta javne uprave i poverenja javnosti u medije”, rekla je nedavno za Glas Amerike Tereza Ribero – predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija.

Ona je podvukla da se medijske slobode mogu ostvariti isključivo u ambijentu u kom novinari obavljaju svoj posao bez strahovanja od bilo kakvog vida odmazde.

“Bez toga ne može biti kvalitetnog i nezavisnog novinarstva, niti trajne i funkcionalne demokratije i informisanih građana”, istakla je Ribero.

U prva četiri meseca 2024. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) notiralo je ukupno 36 napada na novinare. Tu su ubrojana četiri fizička napada, jedan napad na imovinu, 17 pritisaka i 14 verbalnih pretnji.

U istraživanjima i izveštajima brojnih eminentnih nevladinih međunarodnih posmatrača, poput Reportera bez granica (RSF), Fridom hausa (FH) i drugih, Srbija konstantno nazaduje ili stagnira u oblasti medijskih, kao i ljudskih prava i sloboda.

U izveštaju RSF-a za 2023. godinu pozicija Srbije se pogoršala i trenutno se nalazi na 91. mestu od ukupno 180. zemalja obuhvaćenih publikacijom.
Radi se o jedinoj državi Zapadnog Balkana koja je u 2023. nazadovala prema kriterijumima te organizacije.

 

[Bren]

Podivljali boljševik Komšija.. naštancovo 20 upisa sekvencijalno.

 

[GrdobanS]

Pogledajte prilog 1514127 Evo kako izgleda srpska crkva u Vojvodini.

''antisrpski katolicki svapski stil''.

 

[комшија]

​

​

Stejt department: U Srbiji ozbiljni problemi sa nezavisnošću sudstva, slobodom štampe, korupcijom​

​

22.04.2024. 22:33​

Izveštaj američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima, objavljen danas, pokazuje da se u Srbiji stanje na tom planu tokom 2023. godine nije bitnije menjalo.

Izveštaj ukazuje na ozbiljne probleme sa nezavisnošću pravosuđa, na korupciju u Vladi i na ozbiljna ograničavanja slobode izražavanja i štampe.

Kako se navodi u izveštaju objavljenom na sajtu Stejt departmentu, ovi problemi su zabeleženi u kredibilnim izveštajima.

Kod ograničenja slobode izražavanja i štampe, Stejt department naročito ističe nasilje, pretnje nasiljem i sudske postupke protiv novinara.

Među zabeleženim problemima su trgovina ljudima, nasilje ili pretnje nasiljem koje je usmereno na LGBT osobe.

Navodi se da su, prema rečima mnogih posmatrača, brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja, napada na civilno društvo i drugih zloupotreba ostali neprijavljeni i nekažnjeni, uz konstataciju da je vlada preduzela korake da identifikuje, istraži, krivično goni i kazni zvaničnike u vladi i policiji koji su kršili ljudska prava - nakon javnih navoda o zloupotrebama.

Ukazuje se da su nezavisne međunarodne i domaće nevladine organizacije i nadzorna tela izvestili da je pravosuđe u Srbiji podložno korupciji i političkom uticaju, a da zvaničnici Vlade i narodni poslanici i dalje javno komentarišu istrage, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tužilaca.

Stejt department naročito ističe slučaj preraspoređivanja tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović, nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za malverzacije u Elektroprivredi Srbije, i navodi da su, prema mnogim posmatračima, odluke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o premeštaju dve tužiteljke bile politički motivisane.

Pozivajući se na izveštaj Fridom Hausa, Stejt department ističe da je Srbija u njemu označena kao "tranzicioni ili hibridni režim" i da je u njemu zabeležen kontinuirani i sve veći pritisak vlade na nezavisne medijske kuće i novinare, kao i sve veća dominacija i manipulacija medijima koja potiče od državne kompanije Telekom Srbije.

U izveštaju Stejt departmenta pominju se samonametnuta autocenzira među novinarima, otežan pristup opozicionih lidera medijima i finansijama, kao i činjenica da je REM produžio na još osam godina nacionalne dozvole za emitovanje televizijskim stanicama sa provladinom uređivačkom politikom.

Ističu se kritike opozicionih lidera i aktivista civilnog društva na račun toga što REM nije efikasan u svom radu i da je stalno na strani vladajuće koalicije, obezbeđujući nepravedno medijsko okruženje.

Prema podacima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), većina medija je otvoreno provladina u svom izveštavanju, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

 

[комшија]

​

​

Reporteri bez granica: Evropska komisija da zahteva od srpskih vlasti da privedu one koji prete Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću​

"Konsultovani smo od strane Evropske komisije o zemljama koje su kandidati za članstvo u EU"​

22. АПР 2024

Reporteri bez granica (RSF) pozvali su danas Evropsku komisiju da apeluje na vlasti u Srbiji da privedu pravdi počinioce pretnji smrću upućenih predsednici Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ani Lalić i programskom direktoru tog udruženja i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću.

“Konsultovani od strane Evropske komisije o zemljama koje se prijavljuju za članstvo u EU, RSF je osudio nedavne pretnje novinarima Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću. Evropska komisija mora da apeluje na vlasti u Srbiji da učine sve da počinioci budu privedeni pravdi”, naveli su Reporteri bez granica u saopštenju za javnost.

Ana Lalić i Dinko Gruhonjić su na meti pretnji smrću i teških šovinističkih uvreda od 9. marta.

Kao povod za napad na njih, koji je dolazio preko medija bliskih vlastima, visokih funkcionera vlasti i preko društvenih mreža iskorišteni su izmontirani video snimci sa njihovih nastupa sa Festivala ljudskih prava “Rebedu” iz Dubrovnika, od ove, odnosno od prošle godine.

(Autonomija)