Интересе Русије и словенских народа Балкану буквално су издали полу-Немац Горчаков и проенглески конзервативац Шувалов. У стварности, њих двојица се изоловали од разговора о Санстефанском уговору и бранили само бесарабске територије.
Горчаков је познат по својим туристичким путовањима по Аустроугарској, љубитељ ренесансног и неоготичког архитектонског стила у Рајхштату, где је 1876. године потпуно контроверзним уговором практично спречио формирање нових независних држава и територија на Балкану..
Као резултат свега тога – Русија је у лицу свог министра спољних послова Горчакова, заједно са главним кривцима Енглеском, Аустроугарском и Немачком, створила предуслове за два балканска рата за турске територије, а донекле и за Први светски рат.
Бугарска, наравно, није ни имала представнике на конгресу и добила je минималистичку кнежевину северно од Cтаре планине. Србија је скоро удвостручила своју територију од 1876. године, са територијама које нису биле искључиво насељене Србима.
Да, онa не добија Косово и Санџаку, али за све то је заслужан господин Горчаков.
