Toliko vec ljudi oko mene je reagovalo na slican ili jos "ostriji" nacin od vecine vas ovde.Da ne kazen da mi se cini da cu biti izopstena iz drustva.Vuci svakog za rukav u ostatku mog zivota i objasnjavati mu...nije ni to resenje...prekinuti trudnocu,kategoricki sam odbijala,a uhvatila sam sebe da sam pocela i o toj mogucnosti da razmisljam.
Čitam temu i nisam ni mislila da reagujem, jer je već sve rečeno ( a i onako se ništa neće promeniti), međutim nakon ovog posta ne mogu da se uzdržim.
U nekoliko meseci (da ne listam sad, ali mislim da nema više od 6), ti dva puta srećeš "velike ljubavi" u obliku muškaraca koji te doživljavaju (i tretiraju) kao nešto manje vredno (prvi slučaj) ili neobavezno (ovaj drugi), oba puta si omađijana, ubeđena kako je to baš ono "nešto", ne pitaš za cenu svog kratkotrajnog zadovoljstva i lažeš samu sebe (pokušavaš i nas) kako je tvoja ljubav (jedna pa druga) posebna, uzvišena, prava... I ako u svemu ima mnogo pitanja i još više podpitanja (npr.: Kad i kako pronalaziš takve likove? Kad i kako (fizički) stižeš i da se posvetiš detetu koje odgajaš sama i da zarađuješ dovoljno novca za to i provodiš idilične vikende? Kad i kako stižeš da se za tako kratko vreme toliko zaljubiš i vežeš u dva različita lika?...), radi se o tvom životu, tako da bi i izbor bio samo tvoj. Bio bi da nemaš dete i da na sve to ne praviš još jedno!
Ono što se meni neodoljivo nameće kao zaključak iz ovih tvojih priča, je da se ti osećaš loše, nedovoljno voljeno, neispunjeno i u svom očajničkom traganju za "velikom ljubavi" u svakom ko ispuni i najmanji zahtev, ispolji i najminimalniju dozu filmske romantike, vidiš tog "pravog", a u strahu od njegovog (neminovnog) odlaska, zauzimaš stav "ja ga samo volim i ništa ne očekujem". Bojim se da tu nije kraj, jer je svet pun muškaraca poput ove tvoje dvojice i sasvim sigurno će se i dalje "lepiti" za tebe. Nadam se da ne nameravaš da sa svakom drugim rađaš i dete.
Dete svakako nije zamena za neostvarenu (i nepostojeću) ljubav, tako da je odgovor na pitanje postavljeno u prvom postu: da, grešiš. Ne rađa se dete sa svakim.
Sve najbolje.
Pa otkud znaš da si normalna, pa šta znači biti normalan, po čemu se to zaključuje bla bla bla bla
Ja smatram za sebe da sam ok,jer nisam kao mnogi zbog navodno nedovoljne pažnje roditelja počela da se drogiram, ili postala alkos ili.. i postala nepodnošljiva za okolinu.I naravno da poznajem puno kvalitetnih ljudi iz brakova razvedenih roditelja koji dobro uče, odlični studenti, kulturni ljudi, nemaju poroke a ne kao neki koji odu stranputicom iz dosade ili zbog "nedovoljne pažnje mame i tate" bla bla...
("Princip je isti/sve su ostalo nijanse!", sto rece Balasevic!)
)))