Замислио сам да си ми рекла
Нико те и не тера да се сложиш, и нисам ја ни рекао да је бескорисно разговарати (иако је, несумњиво, много корисније одговоре тражити "унутра", а не "споља"), него да је бескорисно наводити људе на правац на који ти мислиш да је исправан. Свако има свој правац, свако има свој пут до истине, и на крају крајева, до просветљења, свако има своју истину
Део ње се може поклапати са туђом, па се онда створи илузија да "мислимо исто"... И сама си рекла на прошлој страни да људи различито размишљају и различито осећају...
Поента приче - у мом уму се стварају осећања, а за њима у стопу иду и мисли, и то је то....
Такође мислим да је мисао комплекснији производ ума од осећања, које се великим делом ослања на свеприсутни истинкт, па јој тако треба и више времена/дужи период да се створи...
А што се тиче разговора као разговора, он најчешће служи да се убије време
, некад да се размени доживљај искуства, а тек понекад да се створи/појача духовно јединство...