Miroslav-Mika Antic - poezija za sva vremena

Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u
oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati
ili nepoznavati ljudi u prolazu.
Sve ću kuće ocrniti katranom i tući one koji ne
umeju da nariču kad se spomene tvoje ime. Jer laž
su priče o novim sastancima, laž sve uspomene
i posete rodbini nedeljom popodne. Nikad se više
nećemo naći.


haha ovaj Mika mene odusevi
 
Ovo mi je prišapnula jedna dugorepa ptica, brbljiva, sveznajuća, prozračna kao svetlost. Hoćeš li da čuješ čaroliju prišapnula je ćućoravo i dotakla mi kljunom rame i krajičak uha. I rekla mi je čaroliju: najvažniju na svetu, to je umeti videti vetar i čuti sneg kako pada; umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesečine. Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici. Jer i ja imam čaroliju, najvažniju na svetu. To je videti nečije lice i čuti nečiji govor i dodirnuti rukom nečiju ruku i kosu onda, kad više nikog nemaš, kad si ostao sam, dok jedno veliko leto napušta ove ulice i ostavlja za sobom žute pečate lišća po pločnicima, u krošnjama i u sećanju.
Miroslav Antic

b9m65hdd.png
 
Šašava pesma

Mama mi kaže: Šašavo moje, šta se to zbiva u tvojoj glavi?
U njoj dečaci, kažem, postoje, dečaci smeđi, crni i plavi.

Mama mi kaže: Šašavo moje, zar mogu tamo svi da se slože?
Ja mami kažem: Kad već postoje, nek tu i stoje – šta se može!

Mama mi kaže: pusti priče – zbijeni tako na šta liče?
Ja rukom mahnemi uzdahnem:

Svi oni liče, svi mnogo liče na nešto lepo kao iz priče.
Na sve što čekam. Na sve što hoću. Liče na nemir i na samoću.

Mama mi kaže: Šašavo moje, pa oni, znači, ne postoje!
Postoje, kažem, kao na javi, dečaci smeđi, crni i plavi.

Šta da se radi? mama veli.

Ja kažem: ništa, već da se želi da nikad čekanje ne izbledi.

Mama me pita: a da l to vredi?

A ja se smeškam: videćeš – vredi!

Miroslav Mika Antić
 
Romansa - Miroslav Antić

Nemoj da odeš više u onaj grad tuge,
gde smo od sebe zaboravili pola.

Nikad sa zvezda nije teži pad,
nego na beton sa kafanskog stola.

U očima sam sve gugutke podavio,
pa sam im dugo šaptao smešno opelo.

I sve sam svoje osmehe okrvavio,
nije sve belo, što liči na belo.

Peroni katkad plaču kišom,
sat i koferi ...
Svako nekud žuri noćas.

Iscepam kartu.
Neću da se vratim.
Za svakim vozom ostaje samoća.

I samo mraka napune se prsti.
Ne vredi.
Sad smo drugačiji, zacelo.

Bar ti sve ptice iz očiju pusti.
Nije sve belo, sto liči na belo
 
Ne ljudi moji pa vi grešite
proleće nije ono što vi mislite
proleće nije kad cvetaju ljubičice
niti kada rastu visibabe bele
proleće nije ni kada se sneg topi
niti kada sunce malo toplije greje
proleće nije ni kada pupoljci ploda izviru sa grana
niti kada se ptice vraćaju sa juga..
proleće je ljudi moji nešto sasvim drugo..
ono nije godišnje doba.
proleće je nešto u nama.
Mika Antić

329423890_1512039989535982_3642135906669442039_n.jpg
 
Čovek je željen tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.

Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi, i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat. Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženi daleko negde u nepovrat. Kad dlanovima pritisneš čelo tu gde je neka vatra u glavi, ne skrivaj ljubav neveselo, svima je ispričaj, svima javi.

Mika Antic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

UltraBasic
Razlog za probuditi se RANO
Odgovora
12
Pregleda
295
UltraBasic
UltraBasic
Samsonight
@RialdaT, I need you!
2
Odgovora
30
Pregleda
582
*pustinjakinja
*pustinjakinja
Nina
Zagrljaj, koliko vam je bitan
2
Odgovora
30
Pregleda
645
Nina
Nina

Back
Top