Već nekoliko godina smatram da je Slobodan Milošević namerno hteo gurati Srbiju u ratove gde god je mogao. A ponajviše je jedva dočekao da gurne Srbiju u rat sa Amerikom jer tako najviše destrukcije i zla može naneti Srbiji.
Namerno je gurao Srbiju u konflikte sa svakom državom, a posebno sa Muđanrodnom zajednicom odnosno Ujedinjenim Nacijama. Izvlačim jednu stvar, još na samom početku rata u Jugoslaviji, tokom 1991. godine JNA je bombardovala Dubrovnik koji je inače pod zaštitom UNa samo sa jednim ciljem, da zavadi Srbiju sa Ujedinjenim Nacijama, da namerno prekrši pravila i konvencije, da nemenski Srbiju prikaže kao divlju naciju.
Posebno mi je.... ono što ga otkriva, njega i tadašnji post komunistički režim jeste satanistički naziv kojim su nazvali srpsku tragediju te 1999. godine.
Milosrdni anđeo!
Ja sam dugo živeo u ubeđenju da je taj Miloševićev sukob sa Zapadom bio oko toga ko će da upravlja Srbijom, on i njegov režim ili Zapad. Treće strane u tome nije bilo. Sloba & co. su na Srbiju gledali kao na svoj privatni posed, kao i svaki diktatorski režim, a na narod kao na kmetove koji rade na tom posedu i plaćaju harač. Sloba nije bio za sukob sa Zapadom, kao što niko normalan ne bi, već za saradnju I to na ravnopravnim osnovama. Onda je Zapad rekao da ne može tako i da mora integracija, demokratizacija I tržišna privreda. Sloba je naravno odbio, kao što bi svako odbio da deli svoj posed sa nekim drugim.
Dugo sam bio uveren da je ovo gore istina.
Ali, u zadnje vreme, kroz razmišljanje i povezivanje informacija koje čujem sa raznih strana, kao i kroz posmatranje načina delovanja Vučićevog režima, sve sam ubeđeniji da je bio instruisan da uđe u sukob sa Zapadom i to od strane tvrde struje iz Kremlja. Te instrukcije dolaze odmah po njegovom dolasku na vlast, možda i pre toga. Svrha im je bila da se stvori trajni sukob Srba sa Zapadom i da se u srpskom narodu razvije dugotrajna mržnja prema istom. I savršeno su se uklapale u viziju vladavine zemljom koju je Milošević imao i sprovodio od početka. Ta vladavina je podrazumevala brutalno i neskriveno čerupanje države i naroda preko šverca cigareta, nafte i derivata, kupovine deviza po zvaničnom i preprodaje po uličnom kursu, Dafimenta i Jugoskandika… sve uz pomoć armije kriminalaca koja je sve to sprovodila na terenu. Dok se u ostatku Evrope na smenu vlasti gledalo kao sasvim normalnu stvar, u SRJ su se krali izbori, premlaćivala opozicija, Srbin je Srbinu pucao u lice iz neposredne blizine na kontramitingu…
Da bi se to postiglo, SRJ je trebalo izolovati od ostatka sveta. U nadnacionalnim integracijama, kakva je EU, takav način vladavine bi bio nemoguć upravo zbog visoke integrisanosti I povezanosti zemalja. Ali u izolovanoj i prokaženoj zemlji je svakako ostvariv. U tu svrhu se najpre odbija ponuda iz EU za bezuslovni prijem SFRJ i ogromnu bespovratnu novčanu pomoć a zatim se kreće u pljačku i teror izvan granica SRJ, rušenje Dubrovnika i Vukovara, što je običnom čoveku možda delovalo idiotski ali je itekako imalo svoju svrhu. Jer, što se Zapad bude više zgražavao nad ovim "akcijama" Srba, to će ih više kažnjavati, a što ih više bude kažnjavao, to će oni više da ga mrze. Ono što je običnom Srbinu predstavljano kao borba za vekovna ognjišta zapravo je bilo ocrnjivanje srpskog naroda u očima čitavog sveta. Isto tako lukavo i sa skrivenim namerama se poturala i ideja Velike Srbije koju je Sloba gurao preko ruskog agenta Šešelja, a koja je služila da zaplaši Zapad mogućnošću izvođenja Rusije na Jadran u budućnosti. Tako, iako je Šešelj stalno govorio da se bori za srpski narod, on je zapravo svesno žrtvovao taj isti narod za interese Rusije, zajedno sa Slobom. Iako su oni možda oduvek bili svesni da od Velike Srbije neće biti ništa, ipak je zapadno bavljenje Srbima kupovalo vreme njihovim drugovima u Kremlju dok ne stanu na noge i vrate se na vlast.
Dakle, kriminalizovana zemlja, izolovana i pod sankcijama, sa izmanipulisanim stanovništvom kojem se serviralo da je Zapad kriv za to što nema hleba I struje, je savršeno odgovarala Slobi i njegovoj ekipi, ali i njihovim nalogodavcima iz Kremlja. Zato su je oni svesno uveli u takvo stanje.
Zašto su prodavnice prazne? Zbog sankcija koje nam je uveo Zapad.
Zašto naša reprezentacija ne može da učestvuje na svetskom prvenstvu? Zbog sankcija koje nam je uveo Zapad.
A zašto nam je Zapad uveo sankcije? Pa zato što nas mrzi.
Kako da se borimo protiv tog Zapada? Mrzimo i mi njega i glasajmo za našeg dragog Slobu jer samo on može da nas spasi u ovim teškim vremenima.
Ovde ti savetujem da pročitaš ''Veliku šahovsku tablu'' Zbignjeva Bžežinskog, deo gde govori o postsovjetskoj Rusiji. Ukratko, on tvrdi da se već sredinom 90ih u Moskvi donosi odluka o nekoj vrsti obnove SSSRa, naravno ne pod tim imenom i ne u toj formi, ali ipak sa ciljem vraćanja one snage koju je Rusija imala sa svojim bivšim saveznicima. S obzirom da je dao podršku pučistima par godina ranije, kad su ovi dobili po nosu, Milošević odlučuje da se uključi u tu priču. Zašto je to uradio? Pa da bi osigurao sebi, svojoj familiji i svojoj partiji večnu i neprikosnovenu vladavinu, što mu je oduvek i bio cilj. Zapad zagovara demokratiju i smenjivanje vlasti na svake četiri godine, i zato se treba okrenuti Istoku.
Dok se u Moskvi sprovode pripreme za obnovu SSSR i dovođenje nekog borbenijeg vladara, Zapad traži od Slobe da demokratizuje zemlju ali ovaj nas uči da nama demokratija ne treba, da je to sve američka izmišljotina, da nam to poturaju izdajnici i strani plaćenici koji hoće da nas prodaju Zapadu i bodri nas u stilu ''Samo još malo da izdržimo, braćo, dok se Rusija ne oporavi i pomogne nam''. Ali SAD shvataju da nema vremena za čekanje i gledaju da prošire NATO što više mogu. Deo tog plana je i SRJ. Traže od Slobe zemlju za vojnu bazu u centralnoj Srbiji, ali on i ostatak državnog vrha odbijaju. Instrukcije iz Moskve su da se nikako ne popušta jer uskoro stiže novi ruski car, spasitelj koji će sve da reši. Znaju baćuške da će SAD da uzmu ono po šta su došle, milom ili silom ali upravo je upotreba sile i trauma koja iz nje proizlazi ono što će biti izvor dalje manipulacije Srbima u decenijama koje dolaze. Dakle, neka ih bombarduju slobodno. Što više stradanja, to više mržnje prema Zapadu, demokratiji, Americi i EU. Naređuj pilotima da lete na zastarelim avionima i da ginu, pa da im posle lelečemo na grobovima i podsećamo kmetove da Srbija nikad ne sme da oprosti i nikad da uđe u NATO i EU. I stalno im govori kako Rusija jača i kako samo što nije izašla na Dunav. Plamen nade ne sme da se ugasi jer sve dok u čoveku postoji nada, postojaće i njegova spremnost za borbu, tj. mogućnost da on bude iskorišćen, njegova upotrebna vrednost. Jer njima je potreban čovek koji je spreman da se bori i da druge svoje sunarodnike gura u borbu protiv Zapada a ne neko ko bi da sarađuje sa njime, kao kakav Poljak, Rumun ili Letonac. Ne, potreban je čovek koji Zapad mrzi iz dna duše.
Tako da, ne bih se složio s tobom da je Slobin interes bio da se Srbija što više razori, jer je on nju gledao kao svoju privatnu imovinu. Ali mu je bilo u interesu da nam Zapad nalupa šamare u određenoj meri da bismo ga mrzeli sve dok postojimo.
P.S. Koliko su ove ideje o obnovi SSSR istinite govori i nedavni spisak uslova za prekid rata koje je Medvedev isporučio Ukrajini. Posle uvodnog zamlaćivanja o denacifikaciji, tamo negde na 7-8. mestu stoji pravi razlog agresije: Uključenje kompletne teritorije Ukrajine u Rusku federaciju.
