Међународни суд правде у Хагу 22. јула износи мишљење о Косову

[Пресретач]

Ана Филимонова: констултативно признање о проблему Косова ствара велике проблеме у међународним односима


Григориј Соколов, Вера Жердева
23.07.2010, 19:33 Глас Русије

Photo: EPA

У регулисању многобројних националних конфликата створен је опасан преседан. Управо такву оцену дају закључку Суда Правде о статусу Косова, усвојеном 22. јула многи политиколози. Први пут у историји Међународног суда УН, формираног 1945. године, ова висока међународно-правна инстанца је пристала на једнострани иступање територије из састава државе чланице УН без сагласности те исте државе. Ми смо позвали сарадника Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ану Филимонову и замолили је да изрази своје мишљење поводом тога у шта може да се изроди овакав преседан.

Нажалост, одлука Међународног суда показује неутешне закључке о међународном поретку. За оне Србе који живе јужније од Ибра, то значи да ће их постепено асимиловати Албанци. То значи одустајање од сопствене историје, порекла, језика. Иста опасност сасвим отворено прети Србима који живе у северном делу Косовске Митровице. Прво принудна интеграција у косовске институције власти, и затим асимилација и абсорбција. Већ сада она директно прети Јужној Србији, градовима Прешево, Медвеђа, Бујановац. То је колосални ударац нанет српским националним интересима, националној самосвести и перспективама постојања суверене српске државе, од које су нелегтимно, силом, пратећи интересе одређених политичких елита и међународних институција, грубо одузели део територије.
Несумњиво, реч је о невиђеном притиску од стране САД, од стране политичких елита, наставља Ана Филимонова. Ради се о томе што је одлука суда, ма колико била запањујућа на први поглед, у ствари је била позната. Хашим Тачи, боравећи у Вашингтону, састајао се са Бајденом. И Бајден га је сасвим јасно уверио да ће се независност, територијални интегритет Косова, јачати и подржавати свим мерама. Тако да је став САД по том питању јасан. УН које су саме усвојиле резолуцију 1244, која подржава територијалну целовитост Србије, истовремено директно се нису супротставиле акту сецесије. Али и сада УН заузимају тачку гледишта радикалније расположених западних земаља. То значи једно: присталице независности Косова збиле су своје редове. Наступа нова етапа у међународним односима. Јасно је чак да се нико неће одлучити на такав корак као што је замрзавање конфликта. Тачније, реч је о ексалацији албанског фактора, о његовом даљем напредовању, јачању на Западу Балкана. И, нажалост, сви апели да се у свету налази око 20 тачака са међуетничким конфликтима које су чекале одлуку међународног суда како би се испољиле још више, нису убедљиви. Развој ће одчигледно добити само оне сепаратистички покрети који доспеју у зону стратешких интереса САД. Наравно, жалосна ситуација, али треба бити реалан. Свет се променио: пред нашим очима је била сломљен систем међународних односа створен у Јалти. Може се рећи да су се УН коначно дискредитовале, пошто је њихов задатак да стоје на стражи националних и државних интереса, на стражи међународног поретка. Чувати га директна је обавеза УН, и нажалост, стати на старану агресивних и најрадикалније расположених земаља и гурати њихове геополитичке и стратешке пројекте лично мени чини се недопустиво.
Било је то мишљење сарадника Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН Ане Филимонове.

 

[eremita]

OTVORENA PANDORINA KUTIJA

Republika Srpska i Herceg Bosna umesto BiH na novoj mapi Evrope

Na karti označene sve evropske zone koje teže otcepljenju od centralnih vlasti u svojim državama - Korzika, Baskija, Valonija, Južna Osetija, Kurdistan...

BEOGRAD - Posle mišljenja MSP da prištinskom deklaracijom o nezavisnosti nije povređeno međunarodno pravo Republici Srpskoj širom su otvorena vrata za odvajanje od Bosne i Hercegovine. Ovo je jedinstven stav rukovodstva iz Banjaluke, premijera Milorada Dodika i predsedavajuće Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dušanke Majkić.
Samo dan posle otvaranja pandorine kutije osvanula je mapa Evrope, na kojo je Republika Srpska, naravno bez BiH. Na karti su označene sve evropske zone koje teže otcepljenju od centralnih vlasti u svojim državama - Korzika, Baskija, Valonija, Južna Osetija, Kurdistan... Sarajevskim medijima zapalo je za oko da je predsednik Vlade RS Milorad Dodik juče u četiri oka u Beogradu razgovarao sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije. Podsetimo, Dodik je, posle sastanka kazao da će odluku i poruku Međunarodnog suda pravde dobro proučiti i naglasio da "niko ne može da kaže da i za nas to neće značiti neku posebnu poruku za budućnost".


U političkim krugovima Beograda i Banjaluke izjava je protumačena kao najava da će Dodik Republiku Srpsku povesti u nezavisnost. Sarajevski mediji Dodikovu poruku ocenjuju kao opasnu u smislu podgrevanja ionako uzavrele atmosfere u BiH koja se nalazi u teškoj političkoj i ekonomskoj krizi.

Novu kartu Evrope objavili su beogradski mediji, pozivajući se, navodno, na pojedine američke analitičare.
Po toj karti, Bosne i Hercegovine nema, a umesto nje su dve nove države - Republika Srpska i država Herceg Bosna!


- Evropska unija, sa svojim problemima, zadovoljna je što u BiH vlada kakav takav mir, a jedan njen deo nema ništa protiv raspleta "BH-čvora" u dve faze. U prvoj bi se BiH iznutra podelila na tri entiteta - srpski, bošnjački i hrvatski, a u drugoj fazi bi se raspala. Drugim rečima, unutrašnji potresi u EU i nejedinstvo njenih članica, pogoduju takvom raspletu - analiziraju sarajevski mediji. S druge strane, kao tračak nade BiH nalaze u SAD, ali se navodi da će administracija Baraka Obame morati da sačeka predsedničke izbore 3. oktobra, što će možda biti prekasno.

 

[Јаре]

Mihael Bote: Status Kosova nije rešen

Profesor međunarodnog prava Mihael Bote, autor teksta u „Zidojče cajtungu“ pod naslovom „Kosovo – šta sada?“, smatra da mišljenjem MSP nije izrečena i poslednja reč o nezavisnosti.

Ističući da je Rezolucija 1244 obavezujuća za članice UN i da će se one i ubuduće prema njoj upravljati, Bote pita zašto to ne važi i za kosovske Albance. On ukazuje i na to da je jedno proglasiti nezavisnost, a drugo uspešno formirati nezavisnu državu.
Prema njegovim rečima, preuranjeno priznanje jeste mešanje u unutrašnje stvari jedne druge zemlje i to je zabranjeno.

 

[Serdar Scepan Radojevic]