mali siledzija

[phenomenon]

Напротив, темепрамент је урођен, а понашање се обликује васпитањем.

.

Mmmm daaaaa.
Eto ja svojim vaspitanjem ne uspevam da prevaspitam rodjeno dete.
Uporno ga ucim da treba da se brani, da mora da nauci da vodi racuna sam o sebi.
I dalje mi posle igre u parku isprica kako ga je udario ovaj i onaj i kad ga pitam pa jesi mu vratio, jesi se branio, on se lupi rukom po celu i kaze zaboravio sam , i eto tako polako dojosmo do punih pet godina. Ne znam da li ce se ikada to promeniti.
Ja stvarno ne znam sta s njim da radim, necu da se ja mesam ali on do sada definitivno ne usvaja da kad ga neko napadne treba da reaguje u samoodbrani...

 

[november child]

..sva deca prodju fazu pokushaja udaranja, chupanja, grizenja, shutiranja, neko blago i jedva ponekad, a neko upornije i sa tezim prihvatanjem roditeljskog "nema udaranja, tachka"..
..a ako izostane to "nema udaranja, tachka" od strane onog ko je uz dete u tom periodu, onda ovi prvi odustanu kad im neko prvi put vrati, uglavnom,
a ovi drugi..nek im je bog u pomoci, a i onima na koje nalete u medjuvremenu..

 

[gost 204907]

Mmmm daaaaa.
Eto ja svojim vaspitanjem ne uspevam da prevaspitam rodjeno dete.
Uporno ga ucim da treba da se brani, da mora da nauci da vodi racuna sam o sebi.
I dalje mi posle igre u parku isprica kako ga je udario ovaj i onaj i kad ga pitam pa jesi mu vratio, jesi se branio, on se lupi rukom po celu i kaze zaboravio sam , i eto tako polako dojosmo do punih pet godina. Ne znam da li ce se ikada to promeniti.
Ja stvarno ne znam sta s njim da radim, necu da se ja mesam ali on do sada definitivno ne usvaja da kad ga neko napadne treba da reaguje u samoodbrani...

А је л плаче? Флегма, али добро, нађе за потребу да ти се пожали.
Мој се млати али је научио да не прави драму као његов старији брат који је био хистеричан. Туче се и вришти, млађи (5) некако у тишини то одради кад нико не види и тако заузима позиције. И злопамтило је и памти и великим и малим људима.

У школи се све мења. Овај старији је 5. разред и стално га неко злоставља. Пре 2-3 недеље су га тројица јурила и залепила му за косу охо лепак.
После школе док се враћао кући и често се дешава да му праве сачекуше. То су нека тројица клинаца са којима је у несрпоразуму и то траје већ годину дана. Син каже да без обзира како да се понаша, када се туче, када се не туче, исто је и слеже раменима...И ништа, у налетима тако иде, а онај најгори клинац кога сам помињао, брани га кад год може. Сад их раде и хормони.

 

[Софија]

Mmmm daaaaa.
Eto ja svojim vaspitanjem ne uspevam da prevaspitam rodjeno dete.
Uporno ga ucim da treba da se brani, da mora da nauci da vodi racuna sam o sebi.
I dalje mi posle igre u parku isprica kako ga je udario ovaj i onaj i kad ga pitam pa jesi mu vratio, jesi se branio, on se lupi rukom po celu i kaze zaboravio sam , i eto tako polako dojosmo do punih pet godina. Ne znam da li ce se ikada to promeniti.
Ja stvarno ne znam sta s njim da radim, necu da se ja mesam ali on do sada definitivno ne usvaja da kad ga neko napadne treba da reaguje u samoodbrani...

Сестрин клиња је од скоро почео да враћа кад га неко дира.
Исто је мукица добијао чврге и ударце од сваког ко се намерачи.
Међутим, пре двадесетак дана на неком окупљању, гађао га неки дечак цепаницом и промашио га. И то већи дечак, трећи основне. А онда га је М. (непуних 5 год. је л'те) погодио каменом у аркаду.
Отекло му око, модрица...
А онда је мајка тог детета рекла за М. како је неваспитан.
Јееее л'?
Васпитај ти прво своје дете да не баца цепанице на другу децу па држи лекције осталима. Притом толико дете зна сигурно какве су последице ако неког звизне цепаница.
А М. са своје четири још увек није најсвеснији.
Није ми било драго што га је тако звизнуо али сам сконтала да је коначно почео да се брани. И то прекомерном силом.

 

[gost 204907]

Свако има границе толеранције.
Боже, кад смо ми били клинци, ако су моји род. имали уопште толико ангажовања и дешавања са нама а тицала су се нашег односа према вршњацима. О Мени било лако јер се никад нисам тукао са слабијима, па су ме се зентали и старији, ко керове сам их навикао страхопоштоштовању, а нисам се ни тукао пре школе. Мени је отац само једном рекао: ко тебе једном, ти њега двапут и то је било све. Сад, бре, све филозофија. Данас су децу одвели на неки излет, ту не бринемо уопште, под надзором су.

 

[phenomenon]

А је л плаче? Флегма, али добро, нађе за потребу да ти се пожали.
.

Ne, ne place, nije placi***** koja dotrci da se zali ali uopste to ne dozivljava kao problem, a mene to uzasno nervira. Ima tog druga iz bebeceg uzrasta koji je divljak nevidjeni i cesto ga fizicki gnjavi (sto roditelji dozivljavaju kao njegovo izrazavanje ljubavi ili tumace stavom decaci su neka ih nek se krljaju) ali ovom mom to uopste ne smeta. Kao da u tome svemu ne vidi nista sporno.
Jednio sto na nama u kuci trenira svoju agresivnost i stalno se nesto trsi ko petlic i zamahuje rukama i nogama?????

- - - - - - - - - -

Сестрин клиња је од скоро почео да враћа кад га неко дира.
Исто је мукица добијао чврге и ударце од сваког ко се намерачи.
Међутим, пре двадесетак дана на неком окупљању, гађао га неки дечак цепаницом и промашио га. И то већи дечак, трећи основне. А онда га је М. (непуних 5 год. је л'те) погодио каменом у аркаду.
Отекло му око, модрица...
А онда је мајка тог детета рекла за М. како је неваспитан.
Јееее л'?
Васпитај ти прво своје дете да не баца цепанице на другу децу па држи лекције осталима. Притом толико дете зна сигурно какве су последице ако неког звизне цепаница.
А М. са своје четири још увек није најсвеснији.
Није ми било драго што га је тако звизнуо али сам сконтала да је коначно почео да се брани. И то прекомерном силом.

Valjda mu treba i vremena da nauci da odmeri sta je primerena sila .
Al kontam da je dobro da se ne ponasa u stilu ko tebe kamenom ti njega hlebom (al bajatim )

 

[phenomenon]

Skoro pricam sa jednom koleginicom koja ima cerku, mala je defanzivan tip totalno. I mislim se mozda smo mi trebali da nasu decu u kuci lemamo, celicimo, mozda bi onda znala sta je nasilje, agresija i kako sa tim da se nose, ovako ispadaju totalni duduci za savremeni zivot?!
Ja sad kapiram da moje dete i ne zna sta je problematicno u tome ako ga neko fizicki maltertira. Covek jednostavno ne to ne reaguje- nikako.

 

[gost 204907]

Ne, ne place, nije placi***** koja dotrci da se zali ali uopste to ne dozivljava kao problem, a mene to uzasno nervira. Ima tog druga iz bebeceg uzrasta koji je divljak nevidjeni i cesto ga fizicki gnjavi (sto roditelji dozivljavaju kao njegovo izrazavanje ljubavi ili tumace stavom decaci su neka ih nek se krljaju) ali ovom mom to uopste ne smeta. Kao da u tome svemu ne vidi nista sporno.
Jednio sto na nama u kuci trenira svoju agresivnost i stalno se nesto trsi ko petlic i zamahuje rukama i nogama?????

- - - - - - - - - -



Valjda mu treba i vremena da nauci da odmeri sta je primerena sila .
Al kontam da je dobro da se ne ponasa u stilu ko tebe kamenom ti njega hlebom (al bajatim )

Спарингујете му, како и приличи )) Вежба, бре, човек, не ометај.
Капира он како ствари стоје, али и то кад ти се пожали исто је испитивање да ли можда има неки други метод, очигледно је тај јачи и не вреди, а и за сада, више тебе боли што ти бију дете него њега. Мудрује. Наћи ће он модлитет понашања. Важно је да не малтрерира млађе. Имаш и то, кад ће да наваљује на клинце да их лема, а ако то не ради, онда је супер кулишић дечак )))

И не сме тебе да удара, мора да има свест већ о томе женско-мушко, слабија си и боли те.

 

[phenomenon]

Ne, nema fazon da maltretira mladje, uopste. Cak ima jako izrazen stav za pravdu/nepravdu. Iako ga npr trenutno devojcice uopste ne zanimaju i dosadne su mu, kad je jedan malko stariji decak uzeo jednoj drugarici tasnicu i hteo da je baci u baru, umesao se da deli pravdu.
Inace to divljanje po kuci je vise usmereno na tatu, samo sam ja to tumacila rivalitetom prema roditelju istog pola a ne bas kao vezbanje za fajt u parkicu .
I da dodam, ni muska obuka kako se udara pesnicom i gde kod njega se jednostavno ne primaju...Moj sin ko Kofi Anan...

 

[Hellen]

Ali treba da ima želju da se tuče ne?Potrebu? Ok kad već dodje do same tuče pa mu niko ne brani ali odakle mu poriv da uopšte krene prvi nekog da udara, gura, uopšte fizički nasrće na nekog? Uvek kad hoćeš agresivnije da reaguješ imaš neki poriv, nešto si besan, negativan ne? Tako i kod dece valjda.Meni je čudno, oni su mali, trebalo bi neiskvareni, odakle onda toliko negativnosti da požele da fizički nasrnu na drugo dete?

Ово је веома погрешна, идеализована слика мале деце.
Баш зато што нису спутана друштвеним оквирима као одрасли, деца знају да буду веома сурова, да буду спонтано агресивна, без задршке манифестују своје емоције (тугу, бес, фрустрацију...) и још увек не могу сваки пут да осете и процене шта је друштвено прихватљиво понашање а шта није.

Тек социјализација нас убацује у калупе друштвено пожељног понашања.

- - - - - - - - - -

Užas.Nemam pojma, ja onda nikad taj nagon nisam posedovala a nije ni mm. Opet nijedno od nas dvoje nije bilo zlostavljano niti nešto tog tipa u školi.
Neću da tvrdim, možda si u pravu ali to opet može da bude izgovor za agresivnu, bezobraznu decu, kao j*bg ima prirodan nagon za opstanak izraženiji pa zati mlati drugu decu Meni to nekako ne pije vodu.

Хехе, само се не сећаш тога...

 

[tehduduk]

ne reaguju institucije u obdanistu i skoli bas ni u EU,
male siledzije umeju da divljaju, obaraju stolove iz cista mira etc, tiranisu....
do mere da roditelji izbegavaju to odelenje, prebace decu

kada god je moguce, truditi se da se dete nauci skloniti od budala, jednostavnije je skloniti se nego sanirati potencijalne posledice
ima vremena kada ce uciti da se suocava, a to nije sa 3-5 god

 

[mini_me]

Ово је веома погрешна, идеализована слика мале деце.
Баш зато што нису спутана друштвеним оквирима као одрасли, деца знају да буду веома сурова, да буду спонтано агресивна, без задршке манифестују своје емоције (тугу, бес, фрустрацију...) и још увек не могу сваки пут да осете и процене шта је друштвено прихватљиво понашање а шта није.

Тек социјализација нас убацује у калупе друштвено пожељног понашања.

- - - - - - - - - -



Хехе, само се не сећаш тога...

Možda se i ne sećam, al to onda znači da i ako sam i imala da sam imala kao jako mala jer se i moji roditelji toga nešto ne sećaju a ni mm-ovi.Msm, moguće da jesmo al ja sam verbalno tip više Nemam problem da kažem da mi nešto smeta niti da se zamerim, isto tako prihvatam i kritiku opušteno. A mm i ovako misli da je najpametniji i da su prosečni ljudi - prosečni tako da je on tip koji uopšte ne daje toliko važnosti drugima (onim, da kažem problematičnim tipovima) da ga isprovociraju, pusti budalu i to je to.

Naveo je svoj primer iz osnovne, bila njih 2 jeli pljesku, došli neki ludaci lokalni, kao stariji i to i tražili im malo.Naravno, kavga u najavi. Mm mu dao griz, iz svoje ruke, ovaj odgrizao (fuj bljak) i kao cool.Ovaj drugi im nije dao, kao ti ćeš meni moju pljesku , i ovi krenuli na njega.Ofkors. Mm je uspeo da ih smiri kao ma pustite ga on je malo zaostao Al ih je izvukao jer bi ih ovi realno izlomili.On je išao u srednju valjda u to vreme najproblematičniju u ns i nikad nije imao problema nekih.
Ja i jesam predlagala da savetujemo gicanu da npr kad mu neko uzme igračku da mu uzme al mm kao nemoj, potući će se tako s nekim, a kad tad će naleteti na jačeg.Kao nek bude pametniji od toga. I nije frka, nek se potuče kad mora, al kad ne mora - ne treba. Pa ćemo videti.
Kad smo mi bili mali tuče su bile to - tuče.Sad ne znaš kad će izvući nož il pištolj, to je ono što je danas problem.

 

[Hellen]

СВИ смо прошли кроз туче, свађе, сплетке, били смо жртве агресије, а понекад и сами агресори...и то се заборавља јер је био нормални и саставни део одрастања.
Деца морају некад да се потуку, да се посвађају, да се надмећу да докажу ко је јачи и способнији...то је начин социјализације и цртања својих граница, проверавања својих способности и могућности, позиционирање у у свом друштву...

Проблем је само што данас, када гледамо на све то из угла родитеља, то нам изгледа јако страшно и желели бисмо да своје дете заштитимо од сваке непријатности! Одерано колено нашег детета је нешто страшно и болно, нешто због чега се потресамо и срце нам се цепа....а својим одераним коленима током одрастања нисмо придавали никакав знача, чак смо се и поносили њима!.
Тога треба да будемо свесни: да нашој деци све те незгоде, туче и кошкања, нису ни упола страшне као нама, родитељима!

Са поносом причам како, док сам била клинка, није било дрвета у насељу на чији врх се нисам попела. Када су моји сестрићи први пут, поносни, хтели да ми покажу како се пењу на дрво - ја сам стајала испод сва успаничена и ширила руке желећи да ''покријем'' што већу површину, да их дочекам на руке, када буду пали!
А наравно да нису пали..