Vrlo je komplikovano za objasniti. Mislim da ni sam nisam svestan šta mislim trenutno. Ima jedna devojka, koju jako dugo poznajem, dugo mi je bila drugarica, i slušao sam sve njene ljubavne problema, znao maltene sve o svakom njenom dečku itd. U medjuvremenu, počeo sam , ne znam ni sam kad i kako da se zaljubljujem u nju. I onda mi je postala tiha patnja... Tek nedavno, priznao sam joj svoja osećanja, posle otprilike godinu i po dana čekanja, a nije mi bilo nimalo lako ni dok sam ćutao niti kada sam joj u jednoj minuti sve rekao. U medjuvremenu, imao sam neku devojku i neke devojke u pokušaju, ali ništa od toga kod mene nije prošlo onako kako sam želeo. Jednostavno, nijedna mi se nije dovoljno svidjala, a NJU sam, ma koliko to patetično zvučalo pošto imam 18 godina, počeo da volim i da ne prestajem da mislim na nju. Nakon priznanja, evo prošla su oko 2 meseca, odnosi izmedju nas dvoje su zahladneli, iako smo se dogovorili da pokušamo da se ponasamo normalno, jer sam ja njoj rekao da ne očekujem ništa zauzvrat jer sam svestan da ona mene ne posmatra na taj način, iako su neki ljudi iz našeg okruženja meni uvek tvrdili upravo suprotno( da ima tu nešto kad se gledamo, kako se slobodnije ponašamo itd.)
E sad, ona je i dalje u dugoj vezi, a ja sam posle duuuuuuugo vremena video jednu devojku koja me je zainteresovala. Otkako više nismo drugovi kao nekada, ona stalno u mom prisustvu pominje svog dečka, a ja devojku koja je stvarno počela da mi se dopada.. I to je trenutno stanje, otprilike. Nas dvoje vrlo retko razgovaramo sada, a i odnosi su nam ravni nuli.O onome što sam joj rekao, od priznanja, više nismo razgovarali...
Ako vas nije mrzelo da čitate sve ovo, kažite šta mislite. Stvarno mi je teško da bilo šta više mislim, nikada ranije nisam bio u ovakvoj situaciji. I ne zaljubljujem se lako, a ona je prva devojka koju sam zavoleo.
) zbog negovanja i čuvanja prijateljstva ode mi i ovo malo reputacije među forumašicama. 
) nesto sto nikad vise ne treba da ponovis kada si sa nekim prijatelj.
