KVIZ ZNANJA

Pošto vreme od 24h polagano ističe, niko ne odgovara na postavljeni zadatak, a niko ni pomoć ne traži, ja sam prinuđen da je pružim, uz izvinjenje onima koji znaju odgovor i bez pomoći.

Citat je iz romana jednog američkog kniževnika koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1949. godine.
 
Nažalost, u posljednje vrijeme imam more nekih obaveza koje me drže daleko od računara. Za sat odlazim na putovanje na kome vjerovatno neću imati priliku da koristim internet, pa bih zamolila da zadatak postavi onaj ko prvi "svrati" na temu.
Do kuckanja!:bye:
 
Fokner - Svetiliste

Elem, kad vec govorimo o Popeju.. Najgnusniji lik sa kojim sam se susrela... He, he.. Sad ja postavljam pitanje.

,, ...Apolon Apolonovic ustade.
Odvoji se od sveznjeva polozenih predmata: upitnika i usklicnika; drhtala je ruka s olovkom - nad sedefastim stolom.
Shvati.
Kocije s grbom se - nece zaustaviti pred karijatidom; osamdesetogodisnje rame, trorogi sesir i palica: nece mu poci u susret; nece se vratiti Port Artur; Kina ce se uskovitlano podici; i - konjanici Dzingis - kanovi. ..."
 
Poslednja izmena:
Da li neko zna kako se zove knjiga (u pitanju je trilogija), ne znam ko je pisao :dash:
sa glavnim junakom nekim likom koji je postao faun (tu i tamo svira u frulu) i koji prolazi kroz neki mitski svet i neke sume i mocvare... Onda se pretvori u kip... i tako svasta jos nesto, jako sam davno citala a htela bih opet, ali zbog nedostatka informacija (sto se da primetiti) ne mogu da nadjem knjigu (knjige). Zahvalna sam svakom ko moze bar malo da pomogne :super:
 
Književni lik:

Jedan siromah sa sela dolazi u grad i preuzima posao kočijaša koji je do tada obavljao njegov sin jedinac (koji je posle kraće bolesti preminuo). Život mu je ispunjen tugom i potpuno je skrhan bolom, a njegova želja da priča sa nekim i da podeli svoju nesreću nailazi na ravnodušnost ljudi, čak ironiju i uvrede... Beznadežan, tužan i usamljen on započinje u štali razgovor (monolog) sa svojom kobilom...

Ko je on?
 
Here is no water but only rock
Rock and no water and the sandy road
The road winding above among the mountains
Which are mountains of rock without water
If there were water we should stop and drink
Amongst the rock one cannot stop or think
Sweat is dry and feet are in the sand
If there were only water amongst the rock
Dead mountain mouth of carious teeth that cannot spit
Here one can neither stand nor lie nor sit
There is not even silence in the mountains
But dry sterile thunder without rain
There is not even solitude in the mountains
But red sullen faces sneer and snarl
From doors of mudcracked houses

If there were water
And no rock
If there were rock
And also water
And water
A spring
A pool among the rock
If there were the sound of water only
Not the cicada
And dry grass singing
But sound of water over a rock
Where the hermit-thrush sings in the pine trees
Drip drop drip drop drop drop drop
But there is no water

Staviću i prevod ako bude bilo potrebe.
 
T.S. Eliot.

Ali evo i prevoda:

Ovde nema vode tek samo ljut kamen
Kamen bez vode i peskovit put
Put što vijuga uspinjući se među bregove
Stenovite planine bez vode
Da ima vode stali bismo i počeli piti
Međ kamenjem se ne može ni stati ni razmisliti
Kad bi samo bilo vode među ovim stenama
Kvarnim zubima, mrtvim ustima planine što ni pljunuti ne mogu
Ovde se nema gde ni stati, ni sesti, ni leći u nekom logu
Nema čak ni tišine u brdima
Samo suh i jalov grom bez kiše
Nema čak ni samoće u brdima
Samo crvena sumorna lica što se cere i reže
Sa pragova kuća od blata

Kad bi bilo vode
A ne kamenja
Ali i vode
I vode
Neki izvor
Bara među stenama
Kad bi se samo čuo žubor vode
A ne zrikavac
I pesma suhe trave
Bar žubor vode preko kamenja
Gde drozd peva u granama borova
Drip drop drip drop drop drop drop
Ali vode nema
(prevod: Jovan Hristić)
 
Poslednja izmena:
Novi zadatak:

’’I tako, u Americi, kad zalazi sunce a ja sedim na starom, uništenom rečnom doku, posmatrajući dugo i široko nebo iznad Nju Džersija, osećam svu ovu sirovu zemlju koja se u neverovatno velikom broju kotrlja ka Zapadnoj obali, sav put koji prelazi, sve ljude koji sanjaju u njenom beskraju, i znam da sada deca u Ajovi sigurno plaču jer je to zemlja gde deci dopuštaju da plaču, i noćas će zasijati zvezde na nebu, zar ne znate da je Bog Medved Pu? Mora pasti zvezda-severnjača i rasuti svoju iskričavu svetlost po preriji, nešto pre nego što se spusti mrkla noć koja blagosilja zemlju, zatamnjuje reke, oštri vrhove i zamagljuje poslednju obalu, a niko, baš niko ne zna šta će mu se dogoditi osim usamljenih krpa starenja mislim na Dina Moriartija, mislim čak i na Starog Dina Moriartija, oca koga nikada nismo pronašli, mislim na Dina Moriartija.’’
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top