KVIZ ZNANJA

evo:

"Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. Na, ovo je taj odgovor od njega što ste ga vi izvadili i pročitali. Evo, slušaj! Ovo napred te se ne tiče, nego ovo. 'Ja sam ti već usmeno govorila da je moj otac' I to te se ne tiče! 'A taj gospodin Vića zbog koga' I to te se ne tiče! 'Ni ostali u srezu'... I to te se ne tiče!
 
Nusic....


,,Volim tvoje ruke za igracke,
to telo koga skoro nema.
Zena je samo u mekoti macke
sto u tvom struku prede i drema.


Kako da nadjem reci detinje
da ti objasnim sta ljubav znaci,
a da ne ranim to malo zverinje:
usnu na kojoj se mrve kolaci. ''
 
"...U realistickim romanima licnosti moraju da budu fiktivne. Zato sam i
smisljao najneverovatnija prezimena kako bih izbegao mogucnost da
neki junak dobije dvojnika izvan korica knjige. Uzalud! Pokazalo se
da sva ta prezimena postoje uredno zavedena u maticnim knjigama. Da,
sva do jednog. Ukljucujuci dva Marmeladova i cak tri Smerdjakova.
Nije to kraj Demjanovim insinuacijama. Siri Parkinson glasine da
je Lavrentij Akakjevic, u ocajnickoj zelji da mi se nametne kao knji-
zevni lik, otisao u Moskvu i ubio nekakvu babu, a da sam ja, procitavs
i vest u novinama, odmah seo da pisem Zlocin i kaznu. Sarkastic
no kaze: Pohodila ga muza. Ima li kraja niskostima?
Ne znam da li je Lavrentij Akakjevic doista ubio neku babu.
Sumnjam da i on zna. Moguce je. ljudi naliveni votkom sa visokim
procentom metil-alkohola spremni su i na gore stvari. Sve i da jeste,
to ne dokazuje nista. Nema dana a da neka baba ne bude ubijena.
Ali za potrebe Zlocina i kazne ja sam sâm, u literarnom smislu naravno,
ubio svoju babu. Zapleta radi. Jer svaki pazljiviji citalac
zna da mene ne interesuje zlocin vec kazna. Agonija grize svesti.
Olaksanje pokajanja. Spremnost na trpljenje. Sasvim je druga stvar
sto je, procitavsi roman, student koji se, gle slucaja, doista prezivao
Raskoljnikov doista ubio jednu babu, a to kasnije bilo objavljeno
u stampi. To je, medjutim, nesto drugo. To je uticaj literature na
stvarnost. Koliko se samo mladica ubilo nakon Geteovog Vertera. U
ambivalentnom odnosu literature i stvarnosti, uticaji ne teku, kako
to povrsni realisti smatraju, u pravcu realnost – literatura,
vec, obrnuto, literatura – stvarnost. U sta ce se majcica Rusija ubrzo
uveriti kada Manifest komunisticke partije postane drustveno
uredjenje. Da li je to razlog da se odreknemo literature i potonemo
u dubine varvarstva? Niposto. "
 
Basara, Uspon i pad Parkinsonove bolesti.

novi zadatak:

Sumoran dan

Kiša sipi... U daljini
Povila se magla gusta;
Dan prolazi u tišini,
Gora nema, polja pusta.
U mrtvilu sve počiva,
Nigde nema stvora živa.

Svuda pustoš i dosada
Caruje i vlada,
Niti srce štogod želi,
Nit se čemu nada.

Rasejano pogled bludi,
Tromo idu časi,
Iz daljine zvono gudi,
Razležu se glasi -
Odjekuju na daleko...
Mora da je umro neko.
 
„ …Uske su mi ove male zemlje,
Kratke su mi moje bele ruke.
Gorke su mi ove suve zemlje,
Ja bih mog`o, svetlo u hajduke.

Kroz okean neba ja sam ronac,
I u mrežu lovim mlečne staze,
Mesečić, i Sunčić, Vasionac.
Mene pravo samo zvezde paze!

Borci viču: „Konja!“ A mornari „Jedra!“
A ja opit glasom pomorkinja vila,
Žudim samo plave vasione nedra.
I ja vičem: „Krila! Krila, krila!“
 
''Kad zarudi zora,
Ona zora mila,
I pozlati vršak
Anđelova krila,

Od velje miline
Anđô krilma mahne,
Iz njegova krila
Jedno perce pane.

Ovo perce anđô
I ne traži više,
On ga je i poslô
Da đuliće piše.''
 
"Njihova je kuća bila stara. Izgleda da od kada je varoš počela postojati, da je i ta njihova kuća već tada bila tu. Cela rodbina iz nje je proizašla. Oduvek same bi vladike, prilikom velikih praznika posle službe, prvo kod njih dolazile na čestitanje, pa tek onda išli u druge kuće, takođe stare i čuvene. U crkvi imali su svoj sto, a na groblju svoje groblje. Grobovi sve od mramora a jednako, i danju i noću, sa zapaljenim kandilima."
 
Ooo, da li je Borhes?


Evo ja postavljam pa vi kazujte:

„Što su pa čmarovi grozni, dušo? Ti imaš ****, ja imam ****! Idi u radnju i kupi prvoklasan biftek, i to je imalo ****! Čmarova je svuda po svetu! I drveće, na neki način, ima čmarove, samo što ne možeš da ih nađeš, njima samo opada lišće. Tvoj ****, moj ****, svet je pun milijardi malih čmarova. Predsednik ima ****, onaj što ti pere auto ima ****, sudija i ubica imaju čmarove... Čak i Ljubičasta Iglica ima ****!“
 
U prolazu

Prosla je kraj mene necujno ko miris,
Bleda kao ljiljan, ponosna ko iris;
A kad dalje tiho i svetacki minu,
I trag joj pod korakom zlatnim bleskom sinu
...O, ko si ti, zeno sa neznanih strana,
Obasjana cudnim, nadzemaljskim sjajem?
Imena ti ne znam, ali te poznajem,
- Ti uskrsla pesmo rumenih mi dana.
Ti si ko uvelak iz kog tajno struji
Prva moja ljubav, ona sreca tija -
Ah, u srcu mome probudjena bruji,
Ona slatka, slatka stara melodija...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top