Kulturno i istorijsko nasleđe Srba na Kosovu I Metohiji

nesha t.:
Kad je planiran završetak radova?
Kliknite za proširenje...

Da se Allah pitao, radovi na obnovi devastiranog lepog manastira Devic, o kome sam mnogo lepog cuo, ne bi ni bili potrebni, jer se ne bi doslo u situaciju da se nesto rusi...
Ali eto... dogodilo se... i onima koji su to uradili svaki dan u Dzenehemu bice 17. mart...

Mahsuz-selam i svako dobro posjetiocima ove hairli stranice...
 
Poslednja izmena:
Ono sto sam saznao sinoc, a u vezi toga sta se sprema siptarima na Kosovu i Metohiji, a od strane njihovih "zastitnika" Amerikanaca, mogu vam reci da ne bih voleo da sam u njihovoj kozhi. Ali sada necu o tome, mada se to moze izbeci...
Proci ce jos neko vreme, pa ako mogu da "zbace" ovu vlast na Kosmetu sa Cekuom i Haredinajem bice dobro, a tada ce se okrenuti Srbiji, ima kod njih dosta pametnih ljudi koji znaju kako voditi politiku, a za par godina svetska politika prema Srbiji ce se okrenuti za 360 stepeni...
 
machinist:
Koliko sam ja mogao da primetim, ta kulturna bastina, to istorijsko nasledje i jednih i drugih nije bas i nesto pozamasno, tj. ne treba da budem neki ekspert pa da primetim da na Kosovu nema, niti je ikada bilo nekih impozantnih objekata, tj. neke statuje, nekog velelepnog mosta ili drugog arkitektonskog objekta. Sve su neke crkve, manastiri, kule, i neki stari ali bezvezni mostovi i mali beznacanji objekti... A i sve to, cim ima verski oblik a stariji je od 150 godina ne moze da se prisvoji, jer tada nisu postojale nacije u obliku kakav je danas. Hocu da kazem da vecina ako ne sva bastina pripada vizantu i otomanskoj imperiji a ne srbima i albancima... Spomenite imenom nekog srpskog ili albanskog arhitetektu ko je na Kosovu sagradio neki objekat pandan sistinskoj kapeli ili tadz mahalu pa ajde da se svadjamo... ovako, cini mi se da se upravo iz nedostatka argumenata sve na kraju svodi na "teroriste protiv cetnika."
Kliknite za proširenje...

TACNO:Skender bey=Djuradj Kastriotovic.....
 
Dervishi:
Da se Allah pitao, radovi na obnovi devastiranog lepog manastira Devic, o kome sam mnogo lepog cuo, ne bi ni bili potrebni, jer se ne bi doslo u situaciju da se nesto rusi...
Ali eto... dogodilo se... i onima koji su to uradili svaki dan u Dzenehemu bice 17. mart...

Mahsuz-selam i svako dobro posjetiocima ove hairli stranice...
Kliknite za proširenje...

i Muhamed je bio srbin MUHA+MED
 
Нашао сам за потребно да се овде јавим из два разлога. Најпре, јер је тема временски замрла што не би требало да буде, а затим што се непосредно на једном месту помиње манастир Девич кроз обнову која се у то време обављала. При томе се нема увек у виду, без обзира колико је то здање лепо изгледало пре рушења и колико ће успети да га врате у првобитни положај, да је то само настојање да се на темељу те светиње врати све што један манастир, по природи ствари, значи за српски народ. Хоћу да кажем да је 41. године буквално до темеља разорен, а затим десетинама година подизан. Да би на неки начин остали трагови оног историјског манастира, чију сам слику упамтио као дечак предшколског узраста, прикупљам грађу о том манастиру и неопходна ми је његова фотографија из тог времена. Наравно, то иде врло тешко јер је време учинило своје, а Шиптари су више пута уништили све писане документе о том манастиру. Али и поред тога молим за помоћ, ако неко зна нешто о фотографији манастира из времена пре рушења 41. године да ми на погодан начин јави. Унапред сам захвалан.
 
nesha t.:
Dobro, ali nemoj više. Nego, da se vratimo na temu.

Visoki Dečani​

Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu. Manastir Visoki Dečani nalazi se u jednoj udolini pored rečice Bistrice, ispod planinskog masiva Prokletije. Izgradnja crkve Hrista Pantokratora (Svedržitelja) počela je 1327. godine ktitorstvom srpskog kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog. Glavni majstor bio je fra Vita iz Kotora, a radove je nadgledao arhiepiskop Danilo Drugi koji se trudio o "sazdanju i utvrđenju" crkve skupivši "veliko mnoštvo umetničkih i veštih majstora". Kralj Stefan Dečanski izdao je još 1330. godine ktitorsku povelju kojom je bogato obdario svoju zadužbinu. Posle smrti kralja Stefana, njegovo delo nastavio je njegov sin Stefan Uroš Četvrti Dušan i okončao gradnju Dečana 1335. godine. U vreme turskog robovanja ova carska lavra je opstala, ali u vrlo teškim okolnostima.

Slikanje dečanskog hrama trajalo je od završetka gradnje 1335. pa sve do 1350. godine i radilo je nekoliko grupa najboljih slikara Dušanovog carstva. Po broju likova i scena, kao i ukupnoj oslikanoj povrsini, dečanske freske prednjače u srpskom slikarstvu srednjeg veka.

Ceo tekst imate ovde.

decani-1.jpg


DecaniCrkva2-1.jpg


419px-ManstirDecani-1.jpg
Kliknite za proširenje...

Nadovezaću se na post što se tiče skulptura i slikarstva.

Slikarstvo u Manastiru Dečani spada u VRHUNSKO SREDNJEVEKOVNO SLIKARSTVO.




Arhitektura

Dečanski hram je najveća sakralna građevina ikad podignuta u Srbiji.
Mada je u prvoj polovini 14. veka u Srbiji preovladavao živopisni srpsko-vizanijski stil, kralj Stefan Dečanski je, po uzoru na svoje prethodnike, odlučio da njegova grobnica bude u duhu raških građevina. Angažovao je primorskog graditelja, protomajstora fra Vitu iz Kotora, pa su izvesni graditeljski elementi preuzeti iz gotičke umetnosti. Glavni savetnik je bio poznati srpski arhiepiskop Danilo II, koji je uložio mnogo znanja i rada prilikom građenja brojnih crkava za kralja Milutina, prethodnika Stefana Dečanskog. Zahvaljujući Danilu II, dečanski hram je potpuno sačuvao pravoslavni duh.
To je petobrodna crkva sa najširim centralnim brodom iznad kojeg je kupola postavljena na četiri stuba. Ostale brodove, kao i zapadni deo središnjeg broda, prekrivaju rebrasti svodovi. Istočni delovi najjužnijeg i najsevernijeg broda oblikovani su kao kapelice sa apsidama na istoku, koje su posvećene Svetom Nikoli i Svetom Dimitriju. Tri središnja broda imaju zajednički dvoslivni krov, dok su bočni brodovi prekriveni krovovima na jednu vodu.
Oltarski prostor je trodelan jer i đakonikon i proskomidija imaju po apsidu. Zapadni prostor crkve čini trobrodna priprata koja je niža i uža od naosa. Prekrivena je sa devet rebrastih svodova koje nose pilastri i stubovi. Srednji brod ima dvoslivan krov, dok su krovovi iznad bočnih brodova jednoslivni, tako da se spolja, u malom, ponavlja izgled krovova iznad naosa.
Fasada je obložena tesanim kvaderima mermera u ljubičastoj i žućkastoj boji.
Zbog ovakvih fasada, krovova i otvora na građevini, stvoren je opšti izgled zapadnjačke bazilike. Taj utisak ublažavaju proporcije hrama, koji je nešto kraći nego što bi bila klasična romano-gotska bazilika, kao i izgled centralnog broda naosa, koji je prekriven kupolom na kockastom postolju, što je jedan od glavnih funkcionalnih osobina raškog plana.



Skulptura

Uz manastir Studenicu, Dečani su ukrašeni najbogatijom i najobimnijom skulpturom.
Ukras je raspoređen oko portala, prozorskih otvora i krovnog venca građevine, a u unutrašnjosti na kapitelima stubova i mermernom ikonostasu. Nad glavnim portalom u reljefu je izvedena predstava hramovne posvete - Hristos Pantokrator na prestolu između dva anđela. Južni portal, koji vodi u deo gde se vrši krštavanje, ukrašen je predstavom Krštenja Hristovog, a severni portal velikom predstavom razlistalog krsta - kao simbolom eshatološke nade.
Svi portali su okruženi ukusno profilisanim i bogato ukrašenim arhivoltama. Unutrašnji portal u timpanonu nema reljefnu, već fresko predstavu Hrista Emanuila. Oba zapadna portala zaštićena su figurama lavova i grifona u punom reljefu. Na zapadnoj fasadi i na oltarskoj apsidi postavljena je po jedna trifora sa predstavom Sveti Đorđe ubija aždaju, po uzoru na studeničku oltarsku triforu. Timpanoni su ukrašeni i nad brojnim biforama i jednodelnim prozorima.
Dečansku osobenost predstavljaju skulptorski izvedeni ukrasi na stotinak konzola arkadnog krovnog venca. Svaki od ovih ukrasa je različit i svaki predstavlja plod jedinstvenog stvaralačkog nadahnuća.
Od mermernog ukrasa u unutrašnjosti hrama izuzetno su obrađeni i baza časne trpeze, carev presto i krstionica.



Slikarstvo

Po završetku arhitektonskih i skulptorskih radova, pristupilo se oslikavanju ogromnih površina dečanske crkve. Živopisanje je trajalo od 1335. do 1348. godine. U slikarstvu Dečana je dostignut pun i neponovljiv izraz onih osobina koje su vidljive od početka 14. veka, na freskama Bogorodice Qeviške, Starog Nagoričina i Gračanice.
Zbog veličine hrama i složenih liturgijskih zahteva koji su sredinom 14. veka nalagali opširnu iscrpnost u likovnom izlaganju dogme, bio je angažovan veoma veliki broj različitih skupina slikara. U nepreglednom broju predstavljenih oblika i varijanti tih oblika primetno je njihovo nastojanje da se slikarstvom približe Bogu, o kojem stvaraoci srednjeg veka, naročito oni vizantijskog teološkog i kulturnog kruga, nisu mislili kao o umetničkom kritičaru, već kao o milostivom Tvorcu što iskupljuje, što sa čovekom ostvaruje poseban odnos nazvan sadejstvo, koje je očitovano voljom čoveka i milošću Boga.
U kupoli dečanske crkve su naslikani Hristos Pantokrator, Nebeska liturgija i figure proroka i jevanđelista u tamburu i na pandantifima. U potkupolnom prostoru su raspoređeni Veliki praznici, Stradanja, Ciklus čuda, parabola i Hristove delatnosti, a ispod predstave iz Akatista Bogorodici. U oltarskoj glavnoj apsidi je prikazana Bogorodica okružena prorocima, Pričešće apostola i Poklonjenje Agnecu ili, kako se u novije vrema naziva, Služba arhijereja. U oltaru su još i Hristova posmrtna javljanja. U protezisu su liturgijske scene i scene iz Života Bogorodice. U paraklisu Svetog Nikole, uz ciklus posvećen patronu, prikazani su i dogadjaji iz Hristovog života i delovi Akatista Bogorodici. U paraklisu Svetog Dimitrija, uz patronov ciklus, naslikana je i Geneza. U zapadnom traveju i bočnim travejima naosa su Strašni sud, Dela apostolska, Ciklus smrti Bogorodice i Starozavetne teme iz Knjige o premudrosti i iz Knjige proroka Danila. U priprati su Vaseljenski sabori i ciklus Menologa, odnosno Kalendara, te ciklus Svetog Đorđa. U donjoj zoni hrama naslikano je više stotina pojedninačnih figura.
U Dečanima je sačuvan i veliki broj istorijskih portreta.
Prvi ktitor - Stefan Dečanski, naslikan je četiri puta u crkvi, a drugi ktitor - kralj i car Stefan Dušan, prikazan je pet puta, sam ili sa porodicom. Sačuvano je dvadesetak portreta vladara iz svetorodane loze Nemanjića. Očuvan je i potrtret jednog velmože - logoteta Đorđa Pećpala, čiji se grob nalazi u priprati crkve, što ukazuje da je imao izvestan ktitorski udeo u hramu.
Slikari Dečana su se odlikovali velikom raznovrsnošću kako po stilu tako i po veštini i umetničkom nadahnuću. Majstori iz naosa bili su skloniji starinskom monumentalnom i svečanom načinu raspoređivanja figura, dok su slikari priprate više sledili nov, živopisan i dramatičan manir. Sačuvan je potpis samo jednog slikara, majstora Srđa.
Celina slikane dekoracije Dečana - na kojoj su još vidljivi delovi pozlate na pozadini od skupocene plave boje, azura - pruža opšti utisak raskoši koja zasenjuje pogled što se pruža preko cilusa, kompozicija ili figura dok pažnju ne privuče po neki detalj kojih ima u nepreglednom mnoštvu.



Riznica

Uz riznicu svetogorskog manastira Hilandara, u dečanskoj riznici je sačuvan najveći broj dragocenosti iz prošlih vekova. Zbirka ikona je jedinstvena za srpske prilike jer su sačuvane sve ikone sa prvobitnog kamenog ikonostasa, iz oko 1340. godine.
Posebnu vrednost ima monumentalna ikona Svetog ktitora hrama - Stefana Dečanskog, koja predstavlja najbolji rad Longina, čuvenog slikara iz 16. veka. Na ikoni su prikazane scene iz života Stefana Dečanskog, po Žitiju ovog kralja koje je napisao Grigorije Camblak, jedan od dečanskih igumana.
Sačuvan je igumanski presto iz 14. veka, kao i originalni kivot za mošti Stefana Dečanskog urađen u duborezu, sa dobro sačuvanom bojom kojom su bili ukrašeni rezbareni delovi.
U dečanskoj riznici se čuvaju mnogi zlatarski radovi iz 16. veka, 17. veka i 18. veka koji pokazuju da je zlatarska veština bila negovana i razvijana i tokom turskog ropstva.
Biblioteka manastira Dečana sadrži oko 170 rukopisa. Među najvrednijim rukopisima su originalna dela srpske srednjovekovne književnosti, kao Žitije Stefana Dečanskog sa početka 15. veka, pohvalne pesme monaha Longina prvomučneniku arhiđakonu Stefanu, kao i prevod popularnog srednjovekovnog romana o Varlaamu i Joasafu. Tu je i zbirka turskih dokumenata od 15. do 19. veka koji se odnose na istoriju manastira Dečani.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Igumanija koja je svetinje na Kosovu puškom branila
Odgovora
1
Pregleda
175
dlugomir
dlugomir
dlugomir
Srbija je za njih "obećana zemlja" - Hasan i Natalia posao, dom i mir pronašli u Beogradu
Odgovora
21
Pregleda
413
FDDD
FDDD
dlugomir
Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Odgovora
24
Pregleda
335
Обилић
Обилић

Back
Top