Auh...
Zločini nad civilnim stanovništvom: Borbe u Mačvi i na Kolubari bile su, zapravo, rat Srba i Hrvata; najmasovnije zločine činile su trupe Trinaestog zagrebačkog korpusa
Ovo treba provjeriti!
Posle atentana u Sarajevu, Hrvatska je ustala na noge: Jer, otkao je Hrvata nije bilo zgodnijeg trenutka za ''nasu'' stvar’’-tako se govorilo po hrvatskim gradovima u leto 1914. godine. Zagrebacki korespondent Wiener Zeitung-a je tada pisao: Objavom rata Austro-Ugraske Kraljevini Srbiji, odjednom na ulicama Zagreba se pojavilo na hiljade i hiljade odusevljanih ljudi, gde se osecalo pravo svecano raspolozenje. Austro-Ugraske zastave su visile sa balkona, sa svih strana su se moglo cutu povici: Ziveo nas Kralj Franc Josif! Dolje sa Srbima! Osveta, osveta, osveta…!!
Ovako odusevljeno oko objave rata Kraljevini Srbiji nismo mogli videti niti u Pragu, Sarajevu, Bratislavi, Laibachu, pa cak i u samom Becu ili Budimpesti- pisale su tada becke novine Wiener Zeitung.
Tri dana kasnije nakon objave rata Kraljevini Srbiji, 31 jula 1914. godine, u predgradju Zagreba u Cernomercu u velikoj kasarni iza ‘’Pivovare’’, nadbiskup dr Ante Bauer drzao je vatreni govor vojnicima 13. zagrebackog zbora 42 domobranske jednice mobilisanom na podruciju Hrvatske i Slavonije:
‘’ Hrvati junaci, Bog vas zove u boj-porucije nadbiskup-Hrvati junaci, ljubljeni nas Kralj zove vas u boj…Nasa domovina koji dusmanin prijeti da je komada..Neka sam Bog pobjedu dade vama i srecu oruziju vasem’’.
Posle balgosiljanja vojske i oruzija 13 zagrebacki puk, pod komadnom konjickog Generala Adolfa Frajhnera von Remena, ispracen je iz Zagreba na srpski front. Zagrebacni su sa odusevljenjem ispatrili tu jednicu, okiceni cvecem sa zeljom da bioloski satru Kraljevinu Srbiju i njen narod. Na isti nacin na srpski front je ispraceno ‘’sedam cisto hrvatskih divizija’’, kao to Hrvati sa ushicenjem su tada pisali u knjizi ;;Nasa domovina’’, O ispracaju legija na srpski front, hrvatske novine su pisale:
‘’Bijeli rupcici ushiceno domahuju vojsci, zagrebacke joj gospodjice pred stope im sipaju cvijece, s uzvicima ; Osveta, osveta, dolje Srbi i zivio rat''. No to nece biti setnja kroz Kraljevinu Srbiju, kako su im govorili, i da ce taj rat biti zavrsev za 14 dana i svi se odma ‘’doma’’ vratit', kako su im Austro-Ugarski generali govorili vec njihova grobnica.
U tom vozu spremnon da krene za Kraljevinu Srbiju bio je jedan vojnik iz Zagorja koji se zvao Josip Broz, vodnik u 10.satniji 3. bojne, 25. domobranske zagrebacke pukovnije. 42 hrvatske domobranske divizije 13. zagrebackog zbora.
Da li slucajno ili sticajem cudnih okolnosti Broz se nasao u 3. boju majora Slavka Stancera i Franje Salisa. Njihiove sudbine medjusobno ce se preplitati, dopunjavati i sudarati, ali sto je sigurno svi su tada zajedno kao jedan pevali u tom vozu koji je polako napustao zagrebacki peron: Drinu cemo pregazit’-Srbiju zapalit’’, ne sluteci da mnogo bolje obucena i mnogo bolje trenirane jednice, vec isprobane u tek zavrsenim balkanskim ratovima pod komadnom Vojvode Stepe ih vec uveliko cekaju.. ……
Vojna orgnazicaija AU vojske bila je specificna. U vreme kada je Josip Broz dosao na odsluzenje vojnog roka, oruzana sila AU je bila podeljena na tri celine: Prvo, zajednicka vojska, zvana ‘’carska’’ u kojoj se vojni rok sluzio tri godine. Komandovanje ovih jednica je iskljucivo na nemackom jeziku i potcinjene su zajednickim ministarstvu. Drugu organzizacionu celinu cini landver-domobranstvo koje je podcinjeno austrijskom Ministarstvu zemaljske odbrane I komandovanje je na nemackom jeziku. Trecu celinu cini madjarsko domobranstvo-honved sa komadovanjem na madjarskom i hrvatskom/srpskom. Oba ova domobranstva su podcinjena madjarskom Ministrastvu zemaljske odbrane……
Iz knjge Aleksandra Jovanovica Broz i Hrvati
Samo ono sto nisu bili svesni evo kako su proveli na Ceru mnogi od tih 25,000 sto su ostavili koste na Ceru su bas ti Hrvati sto su pevali Drinu cemo pregaziti-Srbiju zapalit….180,000 Srpskih vojnika vs 250,000 austo-ugarskih oko 25,000 AU vojnika je ostavilo koste, 70,000 zarobljenih oko 10,000 srpskih izginulo….. AU vojska bezi preko Drine da spase zivu glavu, medju njima i Josip Broz.
.
