Истог дана Владика је примио орден Ломоносова од Академије за безбједност, одбрану и правни поредак Руске Федерације. Претходно је изабран за професора те Академије и у исто вријеме за њеног академика, одлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације.
«Ту почаст, коју сам као Митрополит Црногорски примио на највишем нивоу у Руској Федерацији, од тако угледних установа, сматрам, не као почаст мени него као почаст Митрополији Црногорско-приморској и њеном угледу у савременом свијету», каже Владика. «Тај боравак у Кремљу, у чувеном кремаљском дворцу оставља дубоки утисак. То је једна од најљепших, ако не и најљепша сала у савременој Русији, а саграђена је у центру Кремља још у вријеме Хрушчова. Тога дана додијељена је награда прво Митрополиту као представнику Цркве, а онда и још седморици угледних људи, међу којима су били велики научници, рецимо атомски физичар, савремени руски изумитељ најмодернијих пројектила који данас постоје у свијету. Међу њима су и други угледни људи из науке и културе. Присутни су били и високи представници Руске Федерације и Руске Православне Цркве, а сала је била препуна. Било је присутно преко четири хиљаде званица.Заиста, један незабораван доживљај, једно виђење савремене Русије која се враћа својим коријенима, својим вјековним предањима и која се поново обнавља као једна од кључних држава савременог свијета, са изузетном културом и Црквом која све више постаје присутна у свеукупном духовном, моралном и друштвеном животу савремене Русије».
И избор у звање академика и професора Академије за безбједност одбрану и правни поредак Руске Федерације за Владику је било «неочекивано изненађење и такође нешто што не сматрам као почаст мени лично него почаст нашој помјесној Православној Цркви Српској, Митрополији Црногорско-приморској, почаст која показује да је савремена Русија и њене установе знају мјесто Митрополије Црногорско-приморске у животу Православља и да са поштовањем гледају и на Митрополију, њеног Митрополита, а исто тако и на савремену Црну Гору».
У образложењу одлуке Фонда Светог Андреја стоји да се Митрополиту Амфилохију награда додјељује «за подвижнички труд на очувању хришћанских светиња и дјелотворну сарадњу у име мира и општег јединства међу народима».
Док се то дешавало у Москви, у дијелу црногорске јавности Владика је оптуживан за «девастацију» истих тих светиња и за «ратнохушкачку активност». «Па и то спада у рок службе Митрополита Црногорског», каже Владика Амфилохије.
«Тако су Митрополити Црногорски пролазили кроз вјекове, па ето и данашњи Митрополит. Не може ту бити изузатак. Треба прочитати житије, и Владике Данила Петровића, Светог Петра Цетињског, Петра Другог Петровића Његоша, све до Митрофана Бана и Митрополита, потоњег Српског Патријарха Гаврила Дожића, до Митрополита Јоаникија убијеног 1945. године и Митрополита Арсенија затвореног на правди Бога ппедесетих година прошлог вијека у Богдановом крају, па онда видјети да и садашњи Митрополит наставља ту традицију. С једне стране, том традицијом се потврђује углед Митрополије у Православљу и оних времена и ових данашњих и, с друге стране, та искушења која прате овај «олтар прави на камен крвави», како га је назвао Владика Раде. То је, наравно, нешто што растужује, такав однос појединих струја у Црној Гори. Такав однос према митрополији растужује, не толико због Митрополије колико због њих самих и због њихове немоћи да испоштују ту најстарију и кључну установу у животу Црне Горе, на начин који њој припада. И на начин на који је поштују сви у савременом свијету, што потврђује и овај догађај у Кремљу и у Москви».
Р.В
