Пешић није склон исхитреним изјавама, напротив његове изјаве су промишљене а када је у питању неопходност реафирмације српске националне лиге која би тежила бити професионалном, сигуран сам да он то већ дуго има у глави, и то не као посматрач који материју и проблематику не разумије, него из његовог угла селектора националне селекције. Само је чекао прилику када то објавити.
Чак сам сигуран да се ту накупило више виђења људи који брину о српској кошарци, као и селектора националних селекција у млађим категоријама. Јер овакво стање никуд не води. Имамо два клуба који имају резултатски императив у ЕЛ, селекцију праве у складу са тим императивом, све је ту више странаца и све мање српских играча. Звезда је чак у свом развојном тиму , ФМП-у гомилала странце, који су ту на "провјери". Мега има тај свој неки архаични систем, некако финкционишу, сви остали клубови једва преживљавају, боре се са беспарицом, то често пређе у агонију гдје не знају како ће завршити сезону.
Рад са млађим узрастима и у таквим околностима је још увијек добар, но клубови једноставно не могу испратити таленат и посвећеност тих младих играча, епилог је енорман одлив играча у младој доби, 18-20 година па и млађих у бијели свијет, од америчких колеџа до егзотичних европских лига.
У Партизану је склони прозивати Звезду, и што им развојни тим игра у истом рангу. Али гдје су надарени јуниори Паертизана задњих година, Л.Стефановић. Л.Тарлаћ, М.Петровић, Н.Радовановић, Милијашевић, О.Станковић. Шта су учинили да имају бољи развој? Ништа, само су дигли руке.
Овог љета управо због наведеног стања са проблемом се сусрео Ненад Чанак, селектор националне селекције У-20. У екипи је имао само једног играча који је играо озбиљнију лигу (Шарановића), Јовић и Вукчевић су имали обавезе према НБА клубовима. Сви остали су играчи из прве или друге српске лиге, или са америчких колеџа гдје и не играју. Најважнији играч, плеј Михаило Петровић пола године нигдје није играо, а требају парирати Французима који имају 5-6 играча који играју озбиљну лигу гдје имају доста минута. Чанак је извукао из те екипе максимум, 5.мјесто, овај пута смо се извукли, но други пута је питање. И суигурно је своју муку пренио Пешићу.
Нешто се мора промијенити, Ова АБА има добру подршку, донијела је понешто и добро, но када се све сагледа, нема ту велике перспективе. А и тако је та АБА у старту замишљена без српских клубова, када је српска кошарка била на раскрсници у сезони 2003/4 предност је добила та тзв регионална на штету националне лиге. И тада и касније водиља бејаху више политички и мање спортски мотиви, но сада, тако је како је. Треба видјети шта даље. Шта учинити да се ситуација поправи, да се смањи енорман одлив младих играча у бијели свијет.
Пешић је добро информисан, најавио је да би Звезда и Партизан могли добити лиценцу за евро-лигу. Што је по мени итекако изгледно. Ако се то деси, рецимо у сезони 2025/26, каква је онда сврха АБА лиге? И да ли то добра опција?
Идеја о формирању српске професионалне лиге која ће нудити још неким српским клубовима пролазност у европска такмичења (а млади играчи ће имати кудикамо бољи развој играјући у европској конкуренцији) је добра. Но не и лако остварива.
Ваља се позабавити неким питањима;
- Најважније, како побиједити беспарицу, како наћи изворе финансирања, начина има, али требаће то системски осмислити.
- Статус клубова из Српске. Игокее и могуће још неког, и Борац се враћа на добар колосјек. У Игокеи се све боље ради, дају шансу младим српски играчима, сада имају пуно будућих репрезентативаца (М.Бошковић, Накић, Станковић, Радошић и ини), била би греота то не укључити у српску лигу ако се идеја импементира.
- Шта сутра када српски клуб у европским куповима добије за противника екипу из лажне државе Косово. Играти или не. Ту се мора добро размислити и преломити.
Ако идеја заживи, ваља добро осмислити систем такмичења, од броја клубова до свега што прати лигу, преузети искуства из уређених европских лига која су примјењива, бити и реалан, али не и деструктиван, апсолутно постоје примјењиви модели.
Водиља код свих одлука мора бити, не краткорочни интерес два клуба, него дугорочна добробит српске кошарке..