Korelativnost subjekta i objekta

[oziman]

Истине идеалистичке филозофије су као горак лек. Непријатне ономе коме руше основна убеђења о свету и животу. Али, попут лека, иако не делују одмах, ипак делују свом снагом аподиктичности или апсолутне истине.

 

[fisherman1]

Истине идеалистичке филозофије су као горак лек. Непријатне ономе коме руше основна убеђења о свету и животу. Али, попут лека, иако не делују одмах, ипак делују свом снагом аподиктичности или апсолутне истине.

Fascinirani ogledalom u glavi...

 

[oziman]

I dalje razmisljam o korelativnosti.
Primer: dok ovo pisem gledam u monitor ispred sebe. On je objekat ispred mene, saznavajuceg subjekta. Razmisljam da se stvar po sebi koja se nalazi ispred mene, meni moze jedino i prikazati na taj nacim, kao objekat. Znaci kao predmet od metala, plastike stakla isl. Moja svest zajedno sa mojim culima jedino na taj nacin moze da percipira svet oko sebe. Ali... Ovaj skup raznih kvaliteta (monitor) , ispred mene, ima svoju bazu, svoju osnovu u transcendentalnoj stvari po sebi koja zaista jedino i postoji, a monitor kao monitor, postoji samo u mojoj svesti.

Zapravo, moja svest je kao ogledalo u kome se stvar po sebi ogleda i u kome mi se ona prikazuje upravo kao ono sto ja smatram i nazivam monitorom.

Nadam se da ne pravim gresku u zakljucivanju, bar za sad.

Поента је у томе да НЕШТО делује на наша чула и да се оно указује нашој свести као монитор окружен осталим предемтима око њега. А да је то НЕШТО суштински другачије од тог опажаја који зовемо монитор.
Не ради се ту о о нечему попут одраза у огледалу. Јер су одраз и предмет који се огледа слични. Већ се ради о одразу при чему је одраз суштински другачији од онога шта се огледа.

Тешко је наћи аналогију за то. Јер свака аналогија упоређиваће опажај са опажајем . Слику са сликом. А овде се ради о слици која је одраз нечега што није слика.

Никаква аналогија, једино непосредно искуство то може појаснити.

 

[fisherman1]

Ostaje nejasna funkcija onog što zovemo mislima izasociranih onim što zovemo
"gledanjem",može i u monitor-baš neka bude,dok buljimo u njega iz te
izrasline na vrhu tela koje zovemo glava...Ili to neko odnekud iz nečeg drugog gleda ?
Možda iz ...
Znači:locirali smo da gledamo iz glave i da se misli nalaze u njoj,a ne u stomaku,naročito ne u jetri ili dalje...
I sad kad pogledamo tu glavu u ogledalu-lepo vidimo da je ta stvar po sebi ništa drugo nego
ono šta i majmuni i zebre i još ihaj životinja imaju-pa i ovaj mačak...
Ostala je stvar po sebi da visi u vazduhu ili u nkom dalekom prostoru ili neprostoru gde je
ne misli neka glava već postoji samo za sebe,a nas ko ...E pa neka ostane tamo...
Mogao bih još malo o stvari po sebi šta čini,ali,da ostavim za neku drugu priliku,nekom ambicioznijem...

 

[oziman]

Ostaje nejasna funkcija onog što zovemo mislima izasociranih onim što zovemo
"gledanjem",može i u monitor-baš neka bude,dok buljimo u njega iz te
izrasline na vrhu tela koje zovemo glava...Ili to neko odnekud iz nečeg drugog gleda ?
Možda iz ...
Znači:locirali smo da gledamo iz glave i da se misli nalaze u njoj,a ne u stomaku,naročito ne u jetri ili dalje..

То си ти лоцирао у својој заблуди. Не гледамо из главе него из ткз. "чистог субјекта сазнања", како би рекао Шопенхауер, или из "тачке синтетичког јединства аперцепције" како би рекао Кант.

Ради се о назовимо "тачки" ка којој сви опажаји конвергирају. А међу тим опажајима је и опажај главе, или бар оно што од главе опажајући видимо. Значи део носа, део чела, део уста и то је то. То су објекти испред субјекта који их опажа,Све остало што не опажамо, задњи део глАве, оно иза главе, уши , или било шта остало што у том тренутку не опажамо, или све када затворимо очи, не постоји као такво....каквим смо га опажали пре бнего што смо затворили очи.. Већ постоји као ствар по себи.

Такође, мисли нису у глави, као што оппажаји нису у глави, јер је и глава опажај међу опажајима, а мисли нису ставри које би негде биле. Купус је у лонцу. А мисли нису нигде. Оне су метафизики ентитети, служећи се Бергосновим језиком можемо рећи да су мисли у духу, део квалитативне множине а не део просторног појавног света.

 

[fisherman1]

То си ти лоцирао у својој заблуди. Не гледамо из главе него из ткз. "чистог субјекта сазнања", како би рекао Шопенхауер, или из "тачке синтетичког јединства аперцепције" како би рекао Кант.

Ради се о назовимо "тачки" ка којој сви опажаји конвергирају. А међу тим опажајима је и опажај главе, или бар оно што од главе опажајући видимо. Значи део носа, део чела, део уста и то је то. То су објекти испред субјекта који их опажа,Све остало што не опажамо, задњи део глАве, оно иза главе, уши , или било шта остало што у том тренутку не опажамо, или све када затворимо очи, не постоји као такво....каквим смо га опажали пре бнего што смо затворили очи.. Већ постоји као ствар по себи.

Такође, мисли нису у глави, као што оппажаји нису у глави, јер је и глава опажај међу опажајима, а мисли нису ставри које би негде биле. Купус је у лонцу. А мисли нису нигде. Оне су метафизики ентитети, служећи се Бергосновим језиком можемо рећи да су мисли у духу, део квалитативне множине а не део просторног појавног света.

Ne,ne...
Ti Ozi ne vidiš svoju glavu već samo vršak nosa (ja dobar deo ovog mog aristokratskog ala Sirano),a ogledalo tj.glava u ogledalu je opažaj...
I nemoj reči da ti oči gledaju odnekud iz daljine...(iz stvari po sebi...)...
A ta Kantova tačka je prostorčić iznad pinealne žlezde-epifize,smešten u amigdali i identifikujemo ga sa JA...

 

[oziman]

a ogledalo tj.glava u ogledalu je opažaj...

Управо тако. То је одраз, опажај , слика... Огледало не одражава субјекат или тачку ситнетичког јединстав апарецепиције. Веђ одражава неки објекат. Субјекат се не може опазити у огледалу нити било где другде.

Не можеш погледати у огледало и рећи аха то је субјекат. Не, то је објекат испред субјекта који је неопажљив.

I nemoj reči da ti oči gledaju odnekud iz daljine...(iz stvari po sebi...)...

Очи као објекти међу објектима налазе се ипсред онога што опажа објекате а што само никада није било објекат.

A ta Kantova tačka je protorčić iznad pinealne žlezde-epifize,smešten u amigdali i identifikujemo ga sa JA...

Та Кантова тачка је субјекат. Док је Пинеална жлезда ,док је сазнајемо, објекат испред тог субјекта..

пс. Невероватно колико су ове ствари заправо једноставне да их ево објашавамо као у обданишту, погелдајте врх носа, и слично а колико су непојмљиве многима.

Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav para-dokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima

Sopenhauer

 

[fisherman1]

I gde si i šta si onda ti?
Po Šopenhaueru dim u nepostojanju...
Jer ne postoji nešto kao mesto-to je predstava,ali...ALI I TVOJE MISLI SU SAMO PREDSTAVA O MISLIMA...

 

[oziman]

I gde si i šta si onda ti?
Po Šopenhaueru dim u nepostojanju...
Jer ne postoji nešto kao mesto-to je predstava,ali...ALI I TVOJE MISLI SU SAMO PREDSTAVA O MISLIMA...

Цела поента Барклијеве корелативности субјекта и објекта састоји се у открићу да објективни свет није могућ као такав каквим га опажамо, ако га не опажамо. То је сво његово откриће али откриће које потпуно преокреће уобичајени поглед на свет. Јер од тада реални свет постаје представа, а изван представе остаје нешто што то није.. дакле "ствар по себи".

Овакви закључци не воде у солипсизам, јер оно што делује на наша чула остаје какво је и било, само се уклања та заблуда да је то што делује на чула идентично слици коју формирамо у свести.
Можемо рећи да ће то НЕШТО изазвати увек идентичну слику у нашој свести, али о томе не можемо рећи да је и само слика.
Суштински је различито. А проблем са разумевањем тог односа између ствари по себи и представе је у томе што се тај факт не може приближити свести разумом, интелигенцијом ,аналогијом. Јер то наступа пре свега тога. Ништа у том односу није равно нечему у појавном свету да бисмо на то показали прстом. Тај однос је својевсрстан. Уникатан. Праоснован. Ту имамо слике објективног света као одраз нечега што није и само слика...и то је то. Ту се завршава Барклијева корелативност . А шта би то могло бити изван опажања друга је тема.

 

[fisherman1]

Цела поента Барклијеве корелативности субјекта и објекта састоји се у открићу да објективни свет није могућ као такав каквим га опажамо, ако га не опажамо. То је сво његово откриће али откриће које потпуно преокреће уобичајени поглед на свет. Јер од тада реални свет постаје представа, а изван представе остаје нешто што то није.. дакле "ствар по себи".

Овакви закључци не воде у солипсизам, јер оно што делује на наша чула остаје какво је и било, само се уклања та заблуда да је то што делује на чула идентично слици коју формирамо у свести.
Можемо рећи да ће то НЕШТО изазвати увек идентичну слику у нашој свести, али о томе не можемо рећи да је и само слика.
Суштински је различито. А проблем са разумевањем тог односа између ствари по себи и представе је у томе што се тај факт не може приближити свести разумом, интелигенцијом ,аналогијом. Јер то наступа пре свега тога. Ништа у том односу није равно нечему у појавном свету да бисмо на то показали прстом. Тај однос је својевсрстан. Уникатан. Праоснован. Ту имамо слике објективног света као одраз нечега што није и само слика...и то је то. Ту се завршава Барклијева корелативност . А шта би то могло бити изван опажања друга је тема.

Nisam govorio o opažanju već o mislima o opažanju !

Naravno da to nije isto...Naime i misli,čak i one koje Kant zove apriornim (ja sam nesklon da ih kategorišem već samo da ih lociram)
su ,ako si principijelan s idejama,su predstave! Misli o mislima o kojima ovde pišem su takođe,u tom slučaju,jedna apstraktna
predstava...
E sad...Da li mi Ozimane ,po tebi,uopšte komuniciramo ili je ta komunikacija kompletna naša samo predstava i dešava se samo u
našem umu...Tj.stvarne komunikacije nema!?

 

[Dobrivoje1]

Fisherman1 kaze da nije govorio o opazanju vec o MISLIMA o opazanju.
ja razmisljam na ovaj nacin.
Covek prima nadrazaje iz takozvane objektivene stvarnosti preko svojih cula. Sam cin obrade tih informacija u mozgu, svesnost ,svest o tome je upravo opazaj. U svesti dolazi do susreta subjekta i objekta na najbazicnijem, praosnovnom nivou.
izvinjavam se ako sam mnogo lupio nesto

 

[oziman]

ja razmisljam na ovaj nacin.
Covek prima nadrazaje iz takozvane objektivene stvarnosti preko svojih cula. Sam cin obrade tih informacija u mozgu, svesnost ,svest o tome je upravo opazaj.

Ситуација је компликованија јер и оно што зовемо чула, и оно што зовемо мозак, јесу делови објективног света, опажаји у свести а не нешто што прима и што садржи у себи опажаје. . Нису опажаји у мозгу већ је мозак један опажај поред других који су изван њега.

Чудна је та невероватна противуречност која се износи као да је то нешто истинито и разумљиво.
Дакле, полази се од мозга , који је део опажајног света, или слика међу сликама, и онда се одједном тај свет око мозга смешта у њега, па иако је мозак у свету, слика међу сликама, свет одједном бива у мозгу а слике које су око њега у њему.

И то се износи као нека чињеница , као факт материјализма.

СВЕСТ а не мозак је основа која садржи опажаје , слике испред субјекта. Изван свести је ствар по себи.

U svesti dolazi do susreta subjekta i objekta na najbazicnijem, praosnovnom nivou.

Не долази до сусрета у свести јер субјекат и објекат никада нису ни били раздвојени. Ако поставиш објекат поставио си и субјекат у том моменту.

Тек се у свести субјекат и објекат појављују као одраз ствари по себи, која је нешто потпуно различито од те форме сазнавања где имамо субјекат који сазнаје и објекат који сазнаје.

 

[guest 135511]

https://i.imgur.com/dAtcCfH.gif

 

[fisherman1]

Fisherman1 kaze da nije govorio o opazanju vec o MISLIMA o opazanju.
ja razmisljam na ovaj nacin.
Covek prima nadrazaje iz takozvane objektivene stvarnosti preko svojih cula. Sam cin obrade tih informacija u mozgu, svesnost ,svest o tome je upravo opazaj. U svesti dolazi do susreta subjekta i objekta na najbazicnijem, praosnovnom nivou.
izvinjavam se ako sam mnogo lupio nesto

Pa ne može baš na sve da odgovori...

 

[Dobrivoje1]

Ne pokusavam da nastupim ni kao materijalista ni kao idealista, samo razmisljam.
Pokusavam da shvatim koja je primedba na najjednostavniji komentar :
Ne nalazi se toplina u vatri nego u svesti onoga koji vatru opaza.

Sta je to sto dokazuje da su prim. i sek. kvaliteti samo idealisticko igranje recima.

 

[fisherman1]

Ne pokusavam da nastupim ni kao materijalista ni kao idealista, samo razmisljam.
Pokusavam da shvatim koja je primedba na najjednostavniji komentar :
Ne nalazi se toplina u vatri nego u svesti onoga koji vatru opaza.

Sta je to sto dokazuje da su prim. i sek. kvaliteti samo idealisticko igranje recima.

Šta misliš,šta je pre smišljeno:ideje ili reči?
(Geneza reči je velika medicina bledolikog-Oziman o tome nikad nije razmišljao,a X puta mu rekao da čitne
malo Žaka Deridu...)

 

[Dobrivoje1]

Mislim da je interesantan misaoni eksperiment koga bi ja slobodno preveo kao "Mozak u buretu" i koji ima odredjenu vezu sa stvari o kojoj raaspravljamo.
Znaci pretpostavka je da se zamisli mozak ( vec vidim Ozijevu reakciju na ovo moje "da se zamisli mozak ") koji je izvadjen iz tela i stavljen u bure u neku tecnost koja ga odrzava i hrani.

Mozak je, naime, prikljucen na superkompjuter preko seta elektroda koji u mozak salju istovrsne informacije koje bi mozak i inace primao kao da je u telu.
Znaci preko kompjutera se pustaju el. impulsi koji "emuliraju", da tako kazem, da je on na nekoj prelepoj plazi, sunce sija, talasi zapljuskuju obalu, piju se kokteli, znaci prava uzivancija .

postoje tvrdjenja koja kazu da je nemoguce da se odredi da i mi sada nismo u svari na isti nacin ukljuceni na neki superkompjuter koji emulira i mene sada dok ovo pisem. Interesantna su zapazanja Hilari Putnama koji se bavio ovom temom, ali svakako i odgovora i kritika upucenih na ovakav prilaz problemu koji je dao Dzon Rodzers Sirl.

 

[fisherman1]

Mislim da je interesantan misaoni eksperiment koga bi ja slobodno preveo kao "Mozak u buretu" i koji ima odredjenu vezu sa stvari o kojoj raaspravljamo.
Znaci pretpostavka je da se zamisli mozak ( vec vidim Ozijevu reakciju na ovo moje "da se zamisli mozak ") koji je izvadjen iz tela i stavljen u bure u neku tecnost koja ga odrzava i hrani.

Mozak je, naime, prikljucen na superkompjuter preko seta elektroda koji u mozak salju istovrsne informacije koje bi mozak i inace primao kao da je u telu.
Znaci preko kompjutera se pustaju el. impulsi koji "emuliraju", da tako kazem, da je on na nekoj prelepoj plazi, sunce sija, talasi zapljuskuju obalu, piju se kokteli, znaci prava uzivancija .
Pogledajte prilog 281858

postoje tvrdjenja koja kazu da je nemoguce da se odredi da i mi sada nismo u svari na isti nacin ukljuceni na neki superkompjuter koji emulira i mene sada dok ovo pisem. Interesantna su zapazanja Hilari Putnama koji se bavio ovom temom, ali svakako i odgovora i kritika upucenih na ovakav prilaz problemu koji je dao Dzon Rodzers Sirl.

Naravno da je takva tvrdnja neproveriva,ali isto tako tvrdnja da postoji bog koji drnda sve ovo jer ima nekog crva u dopetu koji mu neda mira...Te da
smo mi san takvog jednog Bože ...
Nije obavezno,ali kad postaviš tako stvari na pdf religija i pitaš:"A šta ćemo s Biblijom" dobiješ
bar pedeset odgovora da je sam Boža pisao Bibliju...Pa i bezveze bi bilo pomisliti da je Boža
nepismen...Mada Lešćak Kolakovski nije daleko od takve sumnje...

 

[fisherman1]

Nsiam vrevoao da zpavrao mgou rzmaueti ono što čtaim. Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, već rčei psmraota kao cleniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan tipoglikemija. Začuđujuće, zar ne? A uevk ste msilili da je pavrpois vžaan.



Duhovna korelacija? Biće da to ipak mozgić kao fina mašinica šteka...

 

[oziman]

Mislim da je interesantan misaoni eksperiment koga bi ja slobodno preveo kao "Mozak u buretu" i koji ima odredjenu vezu sa stvari o kojoj raaspravljamo.
Znaci pretpostavka je da se zamisli mozak ( vec vidim Ozijevu reakciju na ovo moje "da se zamisli mozak ") koji je izvadjen iz tela i stavljen u bure u neku tecnost koja ga odrzava i hrani.

Mozak je, naime, prikljucen na superkompjuter preko seta elektroda koji u mozak salju istovrsne informacije koje bi mozak i inace primao kao da je u telu.
Znaci preko kompjutera se pustaju el. impulsi koji "emuliraju", da tako kazem, da je on na nekoj prelepoj plazi, sunce sija, talasi zapljuskuju obalu, piju se kokteli, znaci prava uzivancija .

postoje tvrdjenja koja kazu da je nemoguce da se odredi da i mi sada nismo u svari na isti nacin ukljuceni na neki superkompjuter koji emulira i mene sada dok ovo pisem. Interesantna su zapazanja Hilari Putnama koji se bavio ovom temom, ali svakako i odgovora i kritika upucenih na ovakav prilaz problemu koji je dao Dzon Rodzers Sirl.

Тај мисани експеримент промашује циљ јер изводећи га и даље смо заробљени у апсурд реализма по коме постоји објективан свет независно од свести, а затим у мозгу, који је ,ето, део тог објективног света, настаје ,одједном, тако из ничега још један свет који је верна копија тог спољашњег света. При чему имамо сада мозак у том објективном свету и неки други мозак у том свету који је у мозгу?

Да би се ослободили таквог погледа на свет а који се неодољиво намеће онима који су навикли на материјализам треба извести један други мисаони експеримент.

Узмимо ситуацију у којој шетате кроз град, идете улицама и видите брдо у даљини. Наравно, у себи замишљате при томе да ено иза оне улице, иза оног брда, налазе се друге улице и друга брда и тако ин инфинитум до бесконачности простора. Али то је грешка!

Иза оног брда нема ничега! Границе нашег опажања су и границе просторног света.

Али да ово не би звучало овако чудно да не кажем неку тежу реч, подсетићу на ону велику Платонову алегорију која невероватно појашњава сва ова питања идеализма, иако тога Платон није био светстан када је стварао на начин на који смо идеалности опажајног света свесни данас после Барклија, Канта Шопенахуера Бергсона и других.

ИЗВОРИШТЕ свега. Супстанција свега. Ствар по себи није негде споља. Тамо негде на небу или негде далеко у универзуму, или у самоме свету као тај свет како су рецимо пантеисти и слични тврдили. Не! Супстанција свега је у нама. У ономе што зовемео дух и што налазимо непосредно у себи.

Тај дух је ватра у Платоновој пећини. Та ватра баца сенке. тј опажаје. Прве сенке са којима затим имамо посла јесу оно што налазимо у себи и зовемо идеје по Платону , или степени обективације воље по Шопенхауеру. Тај ниво рефлексије оне ватре представља нам пре свега уметност.

Иза тога је опажај нашег тела. Или оно што од тела можемо опазити, Значи, део носа, део чела, само тело. и то је то. После тога следе слике опажаји осталих предмета који окружују то тело и које се мењају величином како се то наше тело креће. Све се ешалнира око тог тела и скуп свих тих опажаја оно је што зовемо "реалан свет"

Ето, то су сви елементи ткз. спољашњег реалног света.То су пројекције, слике, сенке оно ватре у нама. У нама. ИЗВАН ТИХ ЕЛЕМЕНАТА ,ИЗВАН ОНОГ БРДА КОЈЕ ОПАЖАМО НЕМА НИЧЕГА.
Извориште свега тога је у духу... "Царство божје је у вама".

Зато су тело и мозак у телу важни за постојање објективног света , зато тај свет нестаје са нестанком тела...јер од њега он произилази. Тело је пројектор спољашњи свет је филм, представа..

Ако оштетимо неки део пројектора тиме смо онемугућили појаву,. онемогућили приказ филма на платну, али нисмо тиме уништили саму филмску траку која се пројектује на платно. Онемогућили смо пројектор не оно што се пројектује.

Исто тако, ако нестану наша тела нестају и сенке које се кроз та тела, и око тих тела пројекутју али не нестаје ВАТРА у Платоновој пећини која је у нама.. у ДУХУ.

 

[fisherman1]

Metneš 3D naočare-kažu da skroz druga percepcija-korelacija se odmah poboljša...

 

[Dobrivoje1]

Ova alegorija Platonove pecine vrlo upecatljivo i vise nego slikovito objasnjava poentu koju zelis predstaviti.
Medjutim, ja sam naveo Brain in A Vat argument (kako vec zovu), da bi na neki nacin problematizirao stav da je nase Ja, subjekt, samo bioloski i neurofizioloski fenomen. Sve to sto covek uobrazava da ima neko unutrasnje JA koje je neprikosnoveno i koje dolazi PRE SVEGA,je samo rezultat gomile elektricmih impulsa u njegovoj glavi.

 

[oziman]

Ova alegorija Platonove pecine vrlo upecatljivo i vise nego slikovito objasnjava poentu koju zelis predstaviti.
Medjutim, ja sam naveo Brain in A Vat argument (kako vec zovu), da bi na neki nacin problematizirao stav da je nase Ja, subjekt, samo bioloski i neurofizioloski fenomen. Sve to sto covek uobrazava da ima neko unutrasnje JA koje je neprikosnoveno i koje dolazi PRE SVEGA,je samo rezultat gomile elektricmih impulsa u njegovoj glavi.

Те речи "То је само" омиљене су код реалиста и материјалиста који пред сваким мало комплекснијим питањем које захтева мишљење, уместо гледања у епрувете и реторте, кажу "то је само" и покажу прстом.

Дакле, ЈА је само производ електичних импулса у мозгу. И све је решено! Све је јасно па народе престани да мислиш и врати се на своје радне задатке.

Нема везе што се одмах ту поставља питање а шта је тај мозак? И како он ,пошто је опажај међу опажајима, слика међу сликама, може да садржи у себи слике или чак оно што зовемо ЈА а што је неопажљиво,неисказиво и што само непосредно интуитивно доживљавамо у себи као оно за шта смо једино сигурни да апсолутно постоји, како је то Декарт открио. Па како ТО ЈА .да буде негде... и то још у мозгу. Као да је ЈА предмет који је смештен негде? Као да је мозак нешто друго до опажај, па ће онда он да садржи у себи опажаје иако је и сам опажај.

Проблем са тим мисаоним екпсриемнтом је у томе што не излази из реализма. Што опажајни свет чини појавом, што је исправно, али не наглашава да је појава и оно од чега је пошао. Тј тај рачунар који шаље импулсе мозгу, као и сам тај мозак.

 

[krinka5]

Ova alegorija Platonove pecine vrlo upecatljivo i vise nego slikovito objasnjava poentu koju zelis predstaviti.
Medjutim, ja sam naveo Brain in A Vat argument (kako vec zovu), da bi na neki nacin problematizirao stav da je nase Ja, subjekt, samo bioloski i neurofizioloski fenomen. Sve to sto covek uobrazava da ima neko unutrasnje JA koje je neprikosnoveno i koje dolazi PRE SVEGA,je samo rezultat gomile elektricmih impulsa u njegovoj glavi.

Ti Dobrivoje nikako da ukapiraš da nemaš mozga . To što ti nazivaš mozgom je samo objektivizacija volje za sopstvom to jest samostanom svešću i sve što iz toga proističe (razum, opažaji ).

 

[fisherman1]

Ti Dobrivoje nikako da ukapiraš da nemaš mozga . To što ti nazivaš mozgom je samo objektivizacija volje za sopstvom to jest samostanom svešću i sve što iz toga proističe (razum, opažaji ).

A ne može obrnuto?
Težnja elektroimpulsa neurotransmitera da budu nešto veće-duhovno i večno?A što to ne bi moglo biti istina?

Na kraju krajeva(uvek nanovo tvrdim) i ideje i kvanti su istog porekla! ! ! Pa yebal ga vragec-nisu s onog svjeta...