Кao što je izvestan stepen visine nerazdvojan od zvuka, tako je izvestan stepen ispoljavanja volje nerazdvojan od materije. Osnovni bas je u harmoniji ono što je u svetu neorganska priroda, najsirovija masa, na kojoj sve počiva, iz koje se sve uzdiže i dalje razvija.
Ako pođemo dalje, možemo reći da se u skupu elemenata koji čine harmoniju od basa do vodećeg glasa koji peva melodiju razaznaje sveukupna stupnjevitost ideja u kojima se objektiviše volja. Glasovi bliži basu odgovaraju nižim stupnjevima, telima koja su još uvek neorganska, ali koja se već na razne načine manifestuju, dok viši tonovi predstavljaju biljni i životinjski svet. Određeni intervali na skali tonova odgovaraju određenim stupnjevima objektivacije volje, određenim vrstama u prirodi. Najglomaznije se pokreće duboki bas, predstavnik najgrublje materije; Tonski iznad basa su partije ripieno, koje se kreću brže ali bez kontinuirane melodije i smislenog razvoja. Te partije odgovaraju životinjskom svetu, a nepravilno kretanje i zakonomerna određenost svih tih ripieno glasova analogni su činjenici da u svem svetu bića bez razuma, od kristala do savršene životinje, nijedno ne poseduje kontinuiranu svest koja bi činila od njegovog života nekakvu smislenu celinu, činjenici da nijedno ne doživljuje neprekidan duhovni razvoj, ili se usavršava obrazovanjem, već sva ostaju istovetna u svako doba, onakva kakva su shodno svojoj vrsti, određena postojanim zakonom.
I najzad, ja u melodiji vidim najviši stupanj objektivacije volje, razuman i svestan život čoveka i njegovih težnji, u melodiji, glavnom, visokom, pevajućem glasu, koji svim upravlja, nastupa slobodno po svojoj ćudi, zadržavajući od početka do kraja neprekidno smisleno razvijanje jedne celovite misli. I kao što samo čovek, zato što je obdaren razumom, vidi šta je pred njim i šta je iza njega, vidi put svoje stvarnosti kao i svojih bezbrojnih mogućnosti, pa tako živi razumnim i svesnim životom, u povezanoj celini, isto tako samo melodija ima od početka do kraja smislen i svrsishodan razvoj. .
