Komunikacija..

[Alisa u zemlji čuda]

Искрено, не могу да верујем да постоји било какав међуљудски однос у којем учесници не морају ни око чега да се потруде и да се ангажују него да све само од себе ''тече као ладна вода''... Можда само у периоду заљубљености.......али да нека веза (било каква - брачна, родитељ-дете, пријатељска, колегијална...) тече сама од себе јер су се ''људи нашли'' без икаквих конфликата, тешкоћа и повремених неразумевања и незадовољстава - то је немогуће!

U pravu si Hellen, ali nađe se način da se reši problem, civilizovano, ljudski i na obostrano zadovoljstvo.
Znači i problemi se rešavaju relativno lagano. U tom smislu teče...

 

[Alisa u zemlji čuda]

И мислим да тај став ''или смо се нашли или нисмо'' - води томе да се учауримо у својим животним ставовима и понашањима, да води неспремности за мењање, прилагођавање, компромисе и уступке...а самим тим и ка огорчености на друге људе јер нису по нашој мери...а што опет доводи до све веће усамљености и отуђења!

Сви само ћаме ћекајући да им дојаше принц на белом коњу који ће бити њихова сродна душа и савршени спој, не мислећи да треба да чине било какве кораке КА другим људима...

Naravno da se ni sa kim ne možeš naći 100%.
Ali nije isto kada treba da se uklapate i kada treba suštinski da se menjate da biste funkcionisali...
Ja znam jedan bračni par gde su njih dvoje različitog karaktera.
Čoveče, ala kod njih pršti! Oni su stalno na ivici.
Ne znam dokle će izdržati, majke mi...

 

[november child]

..jel se vracamo na celodnevni rad i borbu..?.

..hellen, u pravu si u vezi cilja, ne i u vezi nachina..
..uchaureni ostanu otudjeni, ali druga strana medalje je ono "ima li zivota posle DA",
koje ume da bude josh veci problem...
..moj recept - manje razmishljanja, vishe srca..

 

[Hellen]

U pravu si Hellen, ali nađe se način da se reši problem, civilizovano, ljudski i na obostrano zadovoljstvo.
Znači i problemi se rešavaju relativno lagano. U tom smislu teče...

Да, па о томе ја и говорим. Да је за сваки однос потребно свесно ангажовање, улагање и труд, да није довољно само наћи праву особу и онда без по муке бити срећан до краја живота.

 

[Alisa u zemlji čuda]

..moj recept - manje razmishljanja, vishe srca..

Takođe, uvek i zauvek. Samo tako mogu i samo tako donesem pravu odluku...

 

[Hellen]

..jel se vracamo na celodnevni rad i borbu..?.

..hellen, u pravu si u vezi cilja, ne i u vezi nachina..
..uchaureni ostanu otudjeni, ali druga strana medalje je ono "ima li zivota posle DA",
koje ume da bude josh veci problem...
..moj recept - manje razmishljanja, vishe srca..

Тек срцем, тек неконтролисаним емоцијама можемо да повредимо људе и зезнемо однос заувек...
Комуникација не треба да буде ''што на уму - то на друму'', морамо да одмеримо коме, када, шта и како можемо да кажемо.

 

[gost 52128]

Joj, ja se fanatično grozim svađe. Moji roditelji su se celog život klali i nikada nisu razgovarali, samo su siktali jedno na drugo.

I ja Moji roditelji se nisu stalno svadjali, ali jesu potpuno drugacije osobe... i stalno su se nesto objasnjavali... a meni bilo dosadno to da gledam - mislim, kako vec nisu shvatili ko je ova drga osoba sa kojom zive? A naravno da su shvatli, nego je to bila neka njihova dinamika... uostalom, njihova stvar... ali za sebe sam izabrala drugaciji model, koji mi odgovara...
A sto se tice ovoga sto kaze Hellen: naravno da ljudi moraju da razgovaraju i da se dogovaraju, ali sve je to mnogo lakse ako u startu izaberes osobu sa kojom ce trenje (hah) biti minimalno... u tvom opisu, Hellen, ti si do doterala do ekstrema, do cekanja na princa na belom konju... a ja sam vise mislila na izbor osobe koja ima slican senzibilitet...

 

[Earring]

После ћу све да читам.... елем, мислим да смо обоје научили да изаберемо моменат када да саопштимо све једно другом..... искрени смо заиста максимално и коректни и отворени....а то се учи временом, и потребно је стално обнављати градиво..... поверење је кључна спона у заједничком животу и договор

 

[Earring]

Где нема свађе, нема ни љубави

 

[Hellen]

Ок, у праву си. Ја сам мало отишла у крајност зато што виђам данас много младих људи који су сами и незадовољни, а мисле да је ствар у томе да није наишла права особа за њих, а не да они треба било шта да мењају у свом односу према другима.
Ја увек полазим од тога да смо ми ти који утичемо на односе, који их формирамо, обликујемо и одржавамо.
Наравно, иницијално поклапање мора да постоји, али надградња је на нама.

 

[Neva]

Ako nesto mrzim, to je da vodim monologe...kao razgovaramo, a samo ja pricam...
Sa druge strane, ocajna sam kad moram jednu isrtu stvar da ponavljam hiljadu puta...to me razalosti, jer kontam da ili taj neko nece da ucini ni najmanji napor za nesto, ili je blago retardiran...ako je retardiran, koji ce mi onda...?
Nedostaje mi komunikacija..zapravo, ja bih stalno nesto pricala...i zapravo pitanje...koliko pricate? koliko cesto, koliko dugo?
Sve je to ok, citanje misli, telepatija, kao nasli ste se...ali ja ne bih da budem duh...ja bih da pricam, da se smejem, da planiram, razgovaram, ...Jel to nenormalno...? ...
Necu da cuuuuutimmmm....

 

[Hellen]

Јао, Нево, ја се разведох због тога!


Комуникација нам је годинама била савршена док нису почели неки озбиљнији животни проблеми, док живот није почео да нас тера да одрастемо и ухватимо се у коштац са њим.
Е сад, ја сам увек била ко Југобанка - Дођите да се договоримо!
Из своје примарне породице покупила сам обичај да се о свему разговара, да се проблеми решавају заједнички, уз договор, да уколико је некоме тешко - остали ускачу у помоћ...
Његова породица је, споља гледано, била врло слична мојој, али изнутра сасвим другачији модел понашања: проблеми се гурају под тепих, о њима се не прича, одлаже се њихово решавање докле год се може, уколико дође до неког конфликта - он се ''решава'' тако што његов тата у сред препирке изађе из куће, врати се после неколико сати, онда мама и тата неколико дана не говоре једно са другим (што је за мене незамисливо!)...и после се све полако врати на своје место - а проблем се потисне и остане нерешен!
Е, ја нисам могла тако.
...И пукосмо...

 

[gost 52128]

Ок, у праву си. Ја сам мало отишла у крајност зато што виђам данас много младих људи који су сами и незадовољни, а мисле да је ствар у томе да није наишла права особа за њих, а не да они треба било шта да мењају у свом односу према другима.
Ја увек полазим од тога да смо ми ти који утичемо на односе, који их формирамо, обликујемо и одржавамо.
Наравно, иницијално поклапање мора да постоји, али надградња је на нама.

Naravno... a ovo podvuceno je kljucno... i to je za mene vrlo vazna stvar: ne volim da menjam druge direktnim "naredjenjem" (uradi to, nemoj da radis ovo, ti si ovakav i onakav) nego se trudim da nekoga razumem, ko je i zasto radi to sto radi, i da nacin komunikacije prilagodim, tako da ta osoba razume sta joj pricam, kada pricam o sebi... i uvek mi se cinilo da bi mnoge veze bolje funkcionisale, samo kada bi svako uradio svoj "deo posla", tj. trudio se da sam bude dobar u vezi... umesto da tupi drugoj osobi kakva ona treba da bude... cini mi se da si napisala nesto slicno na pocetku...

 

[november child]

Ок, у праву си. Ја сам мало отишла у крајност зато што виђам данас много младих људи који су сами и незадовољни, а мисле да је ствар у томе да није наишла права особа за њих, а не да они треба било шта да мењају у свом односу према другима.
Ја увек полазим од тога да смо ми ти који утичемо на односе, који их формирамо, обликујемо и одржавамо.
Наравно, иницијално поклапање мора да постоји, али надградња је на нама.

..evo vidish, sa ovim shto si sad napisala, slazem se od slova do slova..
..ono shto mi je smetalo u postovima ranije je insistiranje na stalnom svesnom angazovanju,
stalnom radu i trudu, promishljenom biranju mesta, vremena, nachina, tona, rechi...
..ja ne umem da zivim sa predumishljajem..
..umem sa shefovima, komshijama, dechijim nastavnicima, sluzbenim licima..
..ne umem sa onim koga punim srcem nazivam svojom drugom polovinom..
..onakva sam kakva jesam, a ljubav je ono shto izaziva da budem onakva
kakva njemu odgovara..vazi i obrnuto..ni ja i on ne radimo to namerno..
..kada bi to bio nachin, za srecu bi bilo potrebno samo naci dovoljno popustljivu osobu i
formirati ga prema nashim potrebama i ochekivanjima..

 

[gost 52128]

Ako nesto mrzim, to je da vodim monologe...kao razgovaramo, a samo ja pricam...
Sa druge strane, ocajna sam kad moram jednu isrtu stvar da ponavljam hiljadu puta...to me razalosti, jer kontam da ili taj neko nece da ucini ni najmanji napor za nesto, ili je blago retardiran...ako je retardiran, koji ce mi onda...?
Nedostaje mi komunikacija..zapravo, ja bih stalno nesto pricala...i zapravo pitanje...koliko pricate? koliko cesto, koliko dugo?
Sve je to ok, citanje misli, telepatija, kao nasli ste se...ali ja ne bih da budem duh...ja bih da pricam, da se smejem, da planiram, razgovaram, ...Jel to nenormalno...? ...
Necu da cuuuuutimmmm....

sto si slatka

 

[Neva]

Јао, Нево, ја се разведох због тога!


Комуникација нам је годинама била савршена док нису почели неки озбиљнији животни проблеми, док живот није почео да нас тера да одрастемо и ухватимо се у коштац са њим.
Е сад, ја сам увек била ко Југобанка - Дођите да се договоримо!
Из своје примарне породице покупила сам обичај да се о свему разговара, да се проблеми решавају заједнички, уз договор, да уколико је некоме тешко - остали ускачу у помоћ...
Његова породица је, споља гледано, била врло слична мојој, али изнутра сасвим другачији модел понашања: проблеми се гурају под тепих, о њима се не прича, одлаже се њихово решавање докле год се може, уколико дође до неког конфликта - он се ''решава'' тако што његов тата у сред препирке изађе из куће, врати се после неколико сати, онда мама и тата неколико дана не говоре једно са другим (што је за мене незамисливо!)...и после се све полако врати на своје место - а проблем се потисне и остане нерешен!
Е, ја нисам могла тако.
...И пукосмо...

Smatram da je ovo jako bitno pitanje, ali i nacin upravo te kulture komunikacije iz porodice...Mrzim ta cutanja, teranja nekog debilnog inata...ono, kazi sta imas, daj da se posvadjamo kao ljudi, resimo sta imamo i teramo dalje...Napregnutost i igranje u rukavicama mrzim...
Recimo, moji prijatelji u vezi se nikada nisu svadjali...slagali se fantasticno, sve super...do jednog momenta kad je nekome pukao film i kad su podilkanisali oboje...jedva su se sastavili...novi ljudi...sva ta potiskivanja...
I to cutanje je samo oblik odaljavanja...kao, zivimo kao dve jedinke, a opet smo zajedno..Bas smo savremeni, jel? Individualisti..jel ? ...pa jel moramo i da pricamo...?..Aman...

 

[gost 79626]

И мислим да тај став ''или смо се нашли или нисмо'' - води томе да се учауримо у својим животним ставовима и понашањима, да води неспремности за мењање, прилагођавање, компромисе и уступке...а самим тим и ка огорчености на друге људе јер нису по нашој мери...а што опет доводи до све веће усамљености и отуђења!

Сви само ћаме ћекајући да им дојаше принц на белом коњу који ће бити њихова сродна душа и савршени спој, не мислећи да треба да чине било какве кораке КА другим људима...

Slažem sa sa tvojim stavom da treba aktivno učestvovati.
Ali, stav da hoćeš uvek da znaš na čemu si sa sagovornikom, da jasno i neposredno pitaš i odgovaraš, mnoge ljude će oterati i uplašiti.

 

[Mali čičak]

Sta mislite gde je osnovni problem u komunikciji izmedju partnera? To sto neko ne sme da izrazi nezadovoljstvo? Ili to sto ga neko previse izrazava?
I naravno sve cesci problem to sto niko ne govori sta zaista zeli..
Koliko imate dobru komunikaciju sa partnerom? Koliko ste iskreni? Jel odmah sve kazete ili dozirano sta vam ne odgovara? Ko od vas dvoje vazi za gundjalo ?
I kako se ista moze poboljsati?

Имамо одличну комуникацију. За сада.
Искрена сам 99%.
У почетку сам говорила одмах, сад сачекам прави тренутак, за ствари које нису битне. Лакше се живи-мање секирације.
Гунђамо обоје, можда ја понекад више.

Разговором.
Ми имамо обичај да с времена на време, увече кад легнемо, причамо о томе шта нам смета у понашању оног другог, које грешке правимо, шта бих требали променити...

 

[gost 79626]

Ja uvek kažem šta mi smeta i očekujem da i on meni kaže.
Ranije sam gunđala i izlivala nezadovoljstvo, ali nadam se da ću to promeniti, tako se ništa ne postiže...
Jako je bitno da dvoje komuniciraju na sličan način. Ako mi kaže da mu nešto smeta, da to bude na način na koji ću ja jasno shvatiti kako i zašto...

 

[Hellen]

Slažem sa sa tvojim stavom da treba aktivno učestvovati.
Ali, stav da hoćeš uvek da znaš na čemu si sa sagovornikom, da jasno i neposredno pitaš i odgovaraš, mnoge ljude će oterati i uplašiti.

Зависи када и на који начин кажеш оно што желиш.

Ја никако не волим особе које имају трип:''Сручим сваком све у фацу - па шта буде!''
Значи, нисам на то мислила....чисто да не будем погрешно схваћена...

 

[Hellen]

Ja uvek kažem šta mi smeta i očekujem da i on meni kaže.
Ranije sam gunđala i izlivala nezadovoljstvo, ali nadam se da ću to promeniti, tako se ništa ne postiže...
Jako je bitno da dvoje komuniciraju na sličan način. Ako mi kaže da mu nešto smeta, da to bude na način na koji ću ja jasno shvatiti kako i zašto...

Е, то!

 

[gost 101840]

Sta mislite gde je osnovni problem u komunikciji izmedju partnera? To sto neko ne sme da izrazi nezadovoljstvo? Ili to sto ga neko previse izrazava?
I naravno sve cesci problem to sto niko ne govori sta zaista zeli..
Koliko imate dobru komunikaciju sa partnerom? Koliko ste iskreni? Jel odmah sve kazete ili dozirano sta vam ne odgovara? Ko od vas dvoje vazi za gundjalo ?
I kako se ista moze poboljsati?

uh...

duga priča...

 

[ZvezdanKa]

a kako to zaista izgleda u nasim zivotima?

 

[Kvinsi]

a kako to zaista izgleda u nasim zivotima?

Otprilike ovako

...Spavaca soba na spratu savrsene porodicne kuce u savrsenom delu grada. Na spratu je takodje i decija soba gde spavaju dvoje savrseno vaspitane i pametne decee.
Bracni par, svako na svojoj strani kreveta, pokriveni zasebni prekrivacima, citaju nakon napornog radnog dana gde su savrseno obavili svoje radne duznosti, bili pohvaljeni zbog svoje pravicnosti, zalaganja, vrednoce, itd.
Ona ostavi knjigu ispred sebe, uzdahne i kaze: "Dragi, da li ti smeta nesto u mom ponasanju, nasem braku? Primetila sam da si pomalo odsutan u poslednje vreme, da li je sve u redu?"
On, spusta naocale na pola svog savrsenog, muzevnog nosa, pogleda je znacajno i odogovori: "Da, draga, bas sam hteo o tome da razgovaram sa tobom. Znam da je komunikacija, zdrava komunikacija, osnov svake dobre i cvrste veze. Mislim da trpis previse stresa u poslednje vreme i nesrecan sam zbog toga. Previse vremena provodis u kucnim poslovima, posebno u kuhinji, ne moramo svaki dan da imamo 3 jela na meniju, morala bi malo da odmoris posle posla. Zeleo bih da unajmimo pomoc, mogla bi Mira od sada da dolazi 3 puta nedeljno, ne samo kad su velika spremanja. Zelim da provodimo vise vremena zajedno i odlucio sam da otputujemo za predstojece praznike! Uplatio sam krstarenje Zapadnim Mediteranom!"
"Ah, dragi, znala sam da ces me razumeti, bas sam i ja htela o tome da pricamo! Oh, pa ti si najbolji i najsavrseniji mm na svetu"
Ugasili su nocne lampe i vodili ljubav. Ona je svrsila 3 puta, sto zbog njegovog mozga, sto zbog njegove obdarenosti i vestine. Zivot je dobar

 

[Alisa u zemlji čuda]

Тек срцем, тек неконтролисаним емоцијама можемо да повредимо људе и зезнемо однос заувек...
Комуникација не треба да буде ''што на уму - то на друму'', морамо да одмеримо коме, када, шта и како можемо да кажемо.

Nisu emocije nekontrolisane. Naravno da se uvek vaga, ali na kraju ja mogu da budem srećna samo ako sam poslušala srce. Džaba da uradim onako "kako treba" ako ću ostati suštinski nesrećna. Mora srce da mi bude na mestu da bih mogla da funkcionišem.
Normalno da se odmerava sve što se kaže. Tu je mm ispeko dobar recept. On mnogo češće i više popizdi od mene. Ali nikada ne reaguje u tom momentu nego sačeka da mu se sve dobro slegne, pa tek onda hladnije glave razgovara.
Ja se učim od njega i uspeva mi jer sam skontala da je glava mnogo pametnija sutradan. I racionalnije se razmišlja kada se prespava, kad problem malo odleži. Ali je ključno da se ne ubuđa, ne sme se ni dugo čekati. Važno je problem rešavati što pre, da se ne bi skupljalo nezadovoljstvo...