Kojim jezikom su govorili Nemanjici?

Nije. Te pesme su se najverovatnije menjale kroz vreme, pa i jezik tih pesama, npr. ijekavica u njihovo vreme uopste nije postojala. U njihovo vreme se govorilo nesto sto je blisko mesavini jugoistocne Srbije i Crne gore, ali naglasak im je bio najblizi crnogorskom (sto se tice akcentuacije), zvucali bi na prvu loptu kao neki cudni i arhaicni Crnogorci ali bi imali one crte kao u jugoistocnoj Srbiji - npr. nedostatak prelaska 'l' u 'o', poluglasnik, a imali bi i neke reci koje ne postoje nigde danas.
 
Nije. Te pesme su se najverovatnije menjale kroz vreme, pa i jezik tih pesama, npr. ijekavica u njihovo vreme uopste nije postojala. U njihovo vreme se govorilo nesto sto je blisko mesavini jugoistocne Srbije i Crne gore, ali naglasak im je bio najblizi crnogorskom (sto se tice akcentuacije), zvucali bi na prvu loptu kao neki cudni i arhaicni Crnogorci ali bi imali one crte kao u jugoistocnoj Srbiji - npr. nedostatak prelaska 'l' u 'o', poluglasnik, a imali bi i neke reci koje ne postoje nigde danas.
Да ли су користили изразе из југоисточне Србије - убав, сакам, работа, тепање?
 
Да ли су користили изразе из југоисточне Србије - убав, сакам, работа, тепање?
Rabota verovatno, a ostale su naknadno smisljene ili su eventualno tada bile bas nove i usko lokalne. Stariji izgovor od ubav je hubav, ali ne znam poreklo te reci. Na jugu je u to vreme npr. bilo svih 7 padeza ali ne na skroz isti nacin kao u standardnom srpskom.

A u vreme Nemanjica je bilo isto mesto akcenta kao u jugoistocnoj Srbiji i delu Crne gore, ali su za razliku od juga postojale i duzine, kao i u Crnoj gori ili Bosni, i to mu dodje nesto kao naglasak koji je u Crnoj gori ali starostokavskog tipa.
 
Савино писмо Спиридону, део на народном језику — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на въспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробě. С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех твојих, где га съм полагал на гробе, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије. И удају ти убрусъц, што ми су сěмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тěлесно. И камичък, что съм обрěл, да ти буде на многије потрěбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрěпи и съхрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ…

пријевод на савремени српски

И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу, но њега вазда носи. А појасићем се опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи.
И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

Са форума Порекло
 
Савино писмо Спиридону, део на народном језику — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на въспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробě. С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех твојих, где га съм полагал на гробе, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије. И удају ти убрусъц, што ми су сěмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тěлесно. И камичък, что съм обрěл, да ти буде на многије потрěбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрěпи и съхрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ…

пријевод на савремени српски

И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу, но њега вазда носи. А појасићем се опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи.
И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

Са форума Порекло
Мада бих рекао да је ово мешавина народног и старословенског
 
Ovo sam pronašao na internetu..

Неманичи ѥсть глаголѣшахꙑ старосрьпскымъ ѩꙁꙑкомъ, который єсть єдинъ отъ нарѣченыхъ диалѣктовъ старославѣнскаго ѩꙁка. Старосрьпскыи ѩꙁкъ употрѣбѧшеся въ средьневѣковому времєнѝ на територїи данашнѣй Срьбиꙗ и Црньгоры, и бысть значаенъ за развоꙗ кнїжевности и культуры Срьбске. Но трѣба имати наꙗмѹ, же старосрьпскы ѩꙁкъ єсть еволꙑировалъ черезъ вѣкове, и ѩꙁкъ, который ꙁлагорѣшехꙑ Неманичи въ различныя времена, може сѹ различовати.

Prevod:

Nemanjići su govorili starosrpskim jezikom, koji se smatra jednim od dijalekata staroslavenskog jezika. Starosrpski jezik se koristio u srednjem vijeku na teritoriji današnje Srbije i Crne Gore, te je bio značajan za razvoj srpske književnosti i kulture. Međutim, treba imati na umu da je starosrpski jezik evoluirao kroz vijekove, te se jezik koji su Nemanjići govorili u različitim periodima može razlikovati.
 
Ovo sam pronašao na internetu..

Неманичи ѥсть глаголѣшахꙑ старосрьпскымъ ѩꙁꙑкомъ, который єсть єдинъ отъ нарѣченыхъ диалѣктовъ старославѣнскаго ѩꙁка. Старосрьпскыи ѩꙁкъ употрѣбѧшеся въ средьневѣковому времєнѝ на територїи данашнѣй Срьбиꙗ и Црньгоры, и бысть значаенъ за развоꙗ кнїжевности и культуры Срьбске. Но трѣба имати наꙗмѹ, же старосрьпскы ѩꙁкъ єсть еволꙑировалъ черезъ вѣкове, и ѩꙁкъ, который ꙁлагорѣшехꙑ Неманичи въ различныя времена, може сѹ различовати.

Prevod:

Nemanjići su govorili starosrpskim jezikom, koji se smatra jednim od dijalekata staroslavenskog jezika. Starosrpski jezik se koristio u srednjem vijeku na teritoriji današnje Srbije i Crne Gore, te je bio značajan za razvoj srpske književnosti i kulture. Međutim, treba imati na umu da je starosrpski jezik evoluirao kroz vijekove, te se jezik koji su Nemanjići govorili u različitim periodima može razlikovati.
Moderni starosrpski, ali to je narodni jezik. Srpskoslovenski baš i nije - redakcija crkvenoslovenskog, šest padeža umesto sedam (istočna grupa), “št” umesto “ć”, “žd” i “ž” umesto đ…
 
Ovo sam pronašao na internetu..

Неманичи ѥсть глаголѣшахꙑ старосрьпскымъ ѩꙁꙑкомъ, который єсть єдинъ отъ нарѣченыхъ диалѣктовъ старославѣнскаго ѩꙁка. Старосрьпскыи ѩꙁкъ употрѣбѧшеся въ средьневѣковому времєнѝ на територїи данашнѣй Срьбиꙗ и Црньгоры, и бысть значаенъ за развоꙗ кнїжевности и культуры Срьбске. Но трѣба имати наꙗмѹ, же старосрьпскы ѩꙁкъ єсть еволꙑировалъ черезъ вѣкове, и ѩꙁкъ, который ꙁлагорѣшехꙑ Неманичи въ различныя времена, може сѹ различовати.

Prevod:

Nemanjići su govorili starosrpskim jezikom, koji se smatra jednim od dijalekata staroslavenskog jezika. Starosrpski jezik se koristio u srednjem vijeku na teritoriji današnje Srbije i Crne Gore, te je bio značajan za razvoj srpske književnosti i kulture. Međutim, treba imati na umu da je starosrpski jezik evoluirao kroz vijekove, te se jezik koji su Nemanjići govorili u različitim periodima može razlikovati.
Naravno - još ako se krene od Dervana i Nepoznatog Arhonta, pa onda preko Vlastimirovića pa do Nemanjića, to je oko 500 godina od doseljavanja na Balkan do krunisanja Stefana Nemanje. Jezik je evoluirao od zajedničkog sa Lužičkim Srbima - najzapadniji slovenski dijalekti, pa do zapadne/centralne podgrupe južnoslovenskih. Može da se zamisli kojim jezikom su govorili Srbi pre nego što je počeo uticaj staroslovenskog:

The Sorbs, also known as White Serbs in Serbian historiography, were an Early Slavictribe settled between Saale-Elbe valley up to Lusatian Neisse (in present-day Saxony and Thuringia), and part of the Wends. In the 7th century, the tribe joined Samo's Empire and part of them emigrated from their homeland White Serbia to the Balkans. The tribe is last mentioned in the late 10th century, but its descendants are an ethnic group of Sorbs and Serbs.
 
Rabota verovatno, a ostale su naknadno smisljene ili su eventualno tada bile bas nove i usko lokalne. Stariji izgovor od ubav je hubav, ali ne znam poreklo te reci. Na jugu je u to vreme npr. bilo svih 7 padeza ali ne na skroz isti nacin kao u standardnom srpskom.

A u vreme Nemanjica je bilo isto mesto akcenta kao u jugoistocnoj Srbiji i delu Crne gore, ali su za razliku od juga postojale i duzine, kao i u Crnoj gori ili Bosni, i to mu dodje nesto kao naglasak koji je u Crnoj gori ali starostokavskog tipa.
Дакле, нагласак је био као данас на цетињу, сличан?
 
Дакле, нагласак је био као данас на цетињу, сличан?
Нисам скроз сигуран којем дијалекту Цетиње припада. Најближи је Зетско-јужносанџачком дијалекту којем, нпр. припада Подгорица, староштокавском дијалекту чије се место акцента разликује од стандардног језика. Најближи је том дијалекту иако не потпуно исти, први утисак би можда био као тај дијалекат али са мање дугосилазних акцената а уместо њих више "дугоравних" акцената. Или као да призренско-тимочком дијалекту додаш неке дужине (и падеже), што му дође на исто. Онај ко је чуо чакавски дијалекат исто прилично добро чује оно што звучи као наш стари језик, само да му је речник мало мање прожет туђицама. Занимала ме је историја нашег језика, како се мењао од прасловенског до данашњег нашег језика па имам увид мање-више. Ниједан дијалекат не одговара старосрпском језику јер сви се мењају на своје начине, само кажем најприближније, најбоље би било гледати изоглосу по изоглосу.
 
Нисам скроз сигуран којем дијалекту Цетиње припада. Најближи је Зетско-јужносанџачком дијалекту којем, нпр. припада Подгорица, староштокавском дијалекту чије се место акцента разликује од стандардног језика. Најближи је том дијалекту иако не потпуно исти, први утисак би можда био као тај дијалекат али са мање дугосилазних акцената а уместо њих више "дугоравних" акцената. Или као да призренско-тимочком дијалекту додаш неке дужине (и падеже), што му дође на исто. Онај ко је чуо чакавски дијалекат исто прилично добро чује оно што звучи као наш стари језик, само да му је речник мало мање прожет туђицама. Занимала ме је историја нашег језика, како се мењао од прасловенског до данашњег нашег језика па имам увид мање-више. Ниједан дијалекат не одговара старосрпском језику јер сви се мењају на своје начине, само кажем најприближније, најбоље би било гледати изоглосу по изоглосу.
Да, наравно... Знаш ли како је изгледао, имаш ли још примера?
 
Дакле, нагласак је био као данас на цетињу, сличан?
Ne baš, ali postojale su i predakcenatske i postakcenatske dužine koje msm da još uvek mogu da se čuju tamo, ali više oko Podgorice nego na Cetinju, ali bolje o tome neko kome je upravo to struka ili je odatle i uz to položio akcentologiju i dijalektologiju.

Starosrpski iz doba Svetog Save:

66BB0398-2964-40E2-BE01-0BD51B6CFE32.png
 
Nije. Te pesme su se najverovatnije menjale kroz vreme, pa i jezik tih pesama, npr. ijekavica u njihovo vreme uopste nije postojala. U njihovo vreme se govorilo nesto sto je blisko mesavini jugoistocne Srbije i Crne gore, ali naglasak im je bio najblizi crnogorskom (sto se tice akcentuacije), zvucali bi na prvu loptu kao neki cudni i arhaicni Crnogorci ali bi imali one crte kao u jugoistocnoj Srbiji - npr. nedostatak prelaska 'l' u 'o', poluglasnik, a imali bi i neke reci koje ne postoje nigde danas.
да ли знаш, шта је шега....шегати
 

Back
Top