loving tree
Zainteresovan član
- Poruka
- 392
Kakav autogol i šegačenje sa državom u vidu odlikovanja za ove pevaljke sa Ibarske magistrale i kraljice kiča i šunda. Na spisku odlikovanih preko stotinu lica od kojih većina nisu zaslužni ni za šta. Bez obzira ko je na vlasti, ne treba najviša državna odlikovanja deliti šakom i kapom, nebitno da li su u pitanju pevaljke ili tobože zaslužni (kvazi) intelektualci. Treba ih dati samo nekolicini probranih ljudi čije je delo bezvremeno i onda narodu objasniti zašto je orden dat.
Evo ovo je osoba za orden:
RATNI HIRURG MIODRAG LAZIĆ, spasao na stotine života u ratnoj bolnici Žica na Ilidži ( Sarajevo) gde se nije moglo kretati od muslimanskih snajpera i granata
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/d...a-ratista-sladin-14-otac-mi-je-ljubio/vx0s063
Spasavanje života - to je tvoja obaveza. Gubitak života - dilema, da li sam nešto uradio dobro ili nisam. Ne možeš tu da postaneš neskroman i budeš neka veličina, reči su kojima je doktor Miodrag Lazić, hirurg koji je spasio na stotine života u Sarajevu od 1992. do 1996. godine, opisao svoj posao u dokumentarnom filmu "Dnevnik ratnog hirurga", snimljenom prema njegovoj autobiografskoj knjizi.
Kroz ratnu bolnicu "Žica Blažuj", koja je napravljena 1992. godine, prošlo je 12.000 ranjenika i izvrseno više od 3.500 operacija. Bilo je dana kada je između operacija imao samo 15 minuta odmora, operisao je i dok je i sam bio u gipsu, i nakon što je bolnica u kojoj je radio bombardovana, i onda kada su mu drugi govorili da odustane, da je pacijent mrtav... Doktor Lazić nikada se nije predavao. Kako je naveo u svojoj oproštajnoj poruci, čast i ponos mu nisu dozvoljavali da se skloni
Sećao se svakog detalja, bizarnih povreda koje je lečio, poput jednog ranjenka kojem je izvadio hangarsku bravu... Ipak, smrt devojčice Slađe (14) iz Ilijaša ostala je posebno urezana u njegovom sećanju, o čemu je govorio u "Dnevniku ratnog hirurga".
- Pamtim tu malu Slađu, 14 godina, pamtim njene plave oči i ogroman stomak. Pogođena je u karlicu. Sigurno je u stomaku tada bilo više od četiri litara krvi. Pored tog kreveta stajao je njen otac i plakao. Sagnuo se i ljubio mi krvave klompe da mu spasim dete. Uneli smo je u salu. Otvorio sam je. Izašao je gejzir krvi. Brzo sam našao artertiju koja je presečena, hirurški završio posao, odneli smo je na intenzivnu negu, ali Slađa se nije probudila. Mozak je umro. Bilo mi je teško da to kazem i vidim onaj bol, eksploziju u njihovim očima, bljesak tuge, padanje na kolena.... Imala je samo 14 godina. Pogođena je sa 400-500 metara. Taj koji je pucao u nju ne samo da je video da je dete, nego je video njene oči - rekao je doktor Lazić
Slađa nije jedino dete koje je operisao. Na ratišu, nažalost, lečio je mnogo dece.
Jedan od onih kojima je doktor Laza spasio život bio je i Velibor Krsmanović.
Velibor je teško povređen kada je izašao ispred svoje zgrade da se igra sa drugarima. Pala je granata, dva dečaka su poginula na licu mesta, a on i njegov drug Goran su preživeli. Kako je Velibor posvedočio u "Dnevniku ratnog hirurga", "srećom operisao ga je doktor Lazić, jer da nije njega bilo, ko zna šta bi bilo".
- Dosta sam iskrvario. Sećam se da su mi nešto stavili na nos, odveli me do neke sale i to je sve. Kada sam došao sebi, vidim oko sebe ranjenike, doktor prilazi i kaže: "Šta je mali? Jel u redu?". Samo sam klimnuo glavom - posvedočio je Velibor.
- Pamtim dečaka od sedam-osam godina koji je pogođen u šljiviku dok se igrao sa svojim drugom, pa dečka koji je sa ocem istovarao kamion Crvenog krsta pun cipela jer su obećali da će mu naći najbolje patike ako pomogne. Dobio je patike, nije prošao deset metara, pala je granata i bukvalno mu otkinula potkolenicu. Borili smo se više sati, povezali kosti, krvne sudove, sve. Kada se probudio, dečak je pitao gde su mu patike - rekao je doktor Lazić.
Evo ovo je osoba za orden:
RATNI HIRURG MIODRAG LAZIĆ, spasao na stotine života u ratnoj bolnici Žica na Ilidži ( Sarajevo) gde se nije moglo kretati od muslimanskih snajpera i granata
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/d...a-ratista-sladin-14-otac-mi-je-ljubio/vx0s063
Spasavanje života - to je tvoja obaveza. Gubitak života - dilema, da li sam nešto uradio dobro ili nisam. Ne možeš tu da postaneš neskroman i budeš neka veličina, reči su kojima je doktor Miodrag Lazić, hirurg koji je spasio na stotine života u Sarajevu od 1992. do 1996. godine, opisao svoj posao u dokumentarnom filmu "Dnevnik ratnog hirurga", snimljenom prema njegovoj autobiografskoj knjizi.
Kroz ratnu bolnicu "Žica Blažuj", koja je napravljena 1992. godine, prošlo je 12.000 ranjenika i izvrseno više od 3.500 operacija. Bilo je dana kada je između operacija imao samo 15 minuta odmora, operisao je i dok je i sam bio u gipsu, i nakon što je bolnica u kojoj je radio bombardovana, i onda kada su mu drugi govorili da odustane, da je pacijent mrtav... Doktor Lazić nikada se nije predavao. Kako je naveo u svojoj oproštajnoj poruci, čast i ponos mu nisu dozvoljavali da se skloni
Sećao se svakog detalja, bizarnih povreda koje je lečio, poput jednog ranjenka kojem je izvadio hangarsku bravu... Ipak, smrt devojčice Slađe (14) iz Ilijaša ostala je posebno urezana u njegovom sećanju, o čemu je govorio u "Dnevniku ratnog hirurga".
- Pamtim tu malu Slađu, 14 godina, pamtim njene plave oči i ogroman stomak. Pogođena je u karlicu. Sigurno je u stomaku tada bilo više od četiri litara krvi. Pored tog kreveta stajao je njen otac i plakao. Sagnuo se i ljubio mi krvave klompe da mu spasim dete. Uneli smo je u salu. Otvorio sam je. Izašao je gejzir krvi. Brzo sam našao artertiju koja je presečena, hirurški završio posao, odneli smo je na intenzivnu negu, ali Slađa se nije probudila. Mozak je umro. Bilo mi je teško da to kazem i vidim onaj bol, eksploziju u njihovim očima, bljesak tuge, padanje na kolena.... Imala je samo 14 godina. Pogođena je sa 400-500 metara. Taj koji je pucao u nju ne samo da je video da je dete, nego je video njene oči - rekao je doktor Lazić
Slađa nije jedino dete koje je operisao. Na ratišu, nažalost, lečio je mnogo dece.
Jedan od onih kojima je doktor Laza spasio život bio je i Velibor Krsmanović.
Velibor je teško povređen kada je izašao ispred svoje zgrade da se igra sa drugarima. Pala je granata, dva dečaka su poginula na licu mesta, a on i njegov drug Goran su preživeli. Kako je Velibor posvedočio u "Dnevniku ratnog hirurga", "srećom operisao ga je doktor Lazić, jer da nije njega bilo, ko zna šta bi bilo".
- Dosta sam iskrvario. Sećam se da su mi nešto stavili na nos, odveli me do neke sale i to je sve. Kada sam došao sebi, vidim oko sebe ranjenike, doktor prilazi i kaže: "Šta je mali? Jel u redu?". Samo sam klimnuo glavom - posvedočio je Velibor.
- Pamtim dečaka od sedam-osam godina koji je pogođen u šljiviku dok se igrao sa svojim drugom, pa dečka koji je sa ocem istovarao kamion Crvenog krsta pun cipela jer su obećali da će mu naći najbolje patike ako pomogne. Dobio je patike, nije prošao deset metara, pala je granata i bukvalno mu otkinula potkolenicu. Borili smo se više sati, povezali kosti, krvne sudove, sve. Kada se probudio, dečak je pitao gde su mu patike - rekao je doktor Lazić.
