Ko to tamo čita?

[lepi dzoni]

Citam toliko da me ponekad grize savest. Uhvatim sebe kako subotom uvece lezim u krevetu pod lampom uvucen u zamku necijeg pripovedanja. U momentu se setim da je u gradu ludilo ali nemam snage da ostavim knjigu. Nekad mi se desi da knjigu od 200- 300 strana procitam u cugu.
Ne podrzavam tehniku brzog citanja jer je to ubijanje knjizevnosti. Sta ti vredi da procitas knjigu ako najlepse delove, koji su najcesce smesteni u jednom ili dva reda, preskocis.
Od keve mi je ostalo gomila knjiga koje nisam procitao, kao glavnom junaku knjige Meseceva palata Pol Ostera. Sticajem povoljnih okolnosti znam zaposlene u jednoj knjizari u Knezu u koju mogu uvek da odem i da uzmem sta god zelim. To koristim cesto da bi uzimao modernu knjizevnost za kojom sam lud, a koja se malo teze nalazi po bibliotekama. Ali trebalo bi da odem u biblioteku jer sam cuo(nisam znao) da je Pol Oster objavljivao knjige kod nas i pre Njujorske Trilogije za neke druge izdavacke kuce a ne samo za geopoetiku. Evo, ostavljam vam svoju top listu najboljih izdavaca kod nas,
1. Geopoetika
2. Plato
3. Laguna
4. Kreativni Centar
5. Lom
I jos nesto. Da li je neko zainteresovan za neku menjazu? Imam neke knjige koje me ne zanimaju i vrlo rado bi ih menjao sa nekim. Npr, Agata Kristi, Sagan, Baranin, Dzejms Dzons, Sir Artur Konan Dojl itd...

 

[ms]

o citanju knjiga.....


Eno ih iza mene, na policama, pod prasinom, pod snegom uspomena, pod krvlju nebrige, i raskola u mislima...
Eno ih po knjizarama, po rubrikama kulturnih desavanja, po pricaonicama, i ulicama...
Eno ih, na putu izlaska iz stanpe, u mislima nekog nesudjenog autora, kod starih kontejnera uvijene u rolne papira....
Eno ih, na raskrscima modernog i starog, u masti nekog klinca, sa djozlucima posred nosa, na sesiru starog deke, dzepno izdanje starinske mu mudrosti....
Eno ih po klubovima, mladih, starih... srednjih generacija, na standu, na Sajmu knjiga, na reci su leti, pokraj vatre zimi...
Eno ih, debelih i tankih, pravih i kratkih, mislju i idejom, izrazom i vremenom zadojenih...
Eno ih svuda, pokraj vas, pokraj njih, pokraj neba...
Svuda su te lepe knjige, samo onu koju pozeleh ponajvise, samo nju nikad ne videh...
nije ni na staroj polici...
ni na prasnjavoj ulici...
nije ni u vodama Dunava, ni na obalama Save...
ne vidim je ljudi...recite mi gde je...
ta jedna jedina, ta meni najpotrebnija...
recite mi ljudi...
gde je knjiga - MOJA ???

 

[djidjo]

MI9, jesi još tu?
Uklonili Crven Bana, to ti je stratimirovićevska škola. A ja se baš naoštrio. Zagubio mi se negde, nemoj misliti da je u akciji, već u onoj poplavi, negde već pomenutoj. Srećom, preživeo je. Kupljen nekad davno 1979. godine. Mislim da sam već znao da čitam, a možda me privukla naslovna strana. Oduvek sam primećivao takve stvari. Čak se sećam i neke Frojdove knjižurine, koja je nam je oteta iz porodične biblioteke. Verovatno bi danas, a posebno juče bili malo više pri sebi da su nam čitali srpske erotske pesme no kojekakve druge. A zamisli ono vreme: beogradska Prosveta ladno objavila Crven Bana. Zlobni će reći da je zbog boje.
Odoh dalje. Sinoć smo se malo osuli, ali vidim da je i Varna na mreži, pobegulja jedna.