Klimatske promene

[Šakal]

22.01.2007. Invazija zmija u Australiji

Zbog najveće suše u poslednjih 100 godina, nekoliko desetina hiljada zmija krenulo je prema urbanim predjelima Australije.

Naučnici smatraju da su zmije bile primorane da napuste svoja staništa u potrazi za vodom, koje sada ima samo u naseljenim mjestima.

Vlasti pozivaju stanovnike gradova na oprez, a bolnice i domovi zdravlja nabavili su dodatne količine zmijskog protivotrova.

Bolnice u Australiji bilježe povećan broj pacijenata koji se javljaju zbog ujeda zmija, a od oktobra prošle godine, kada su počele suše, registrovano je 60 teških slučajeva trovanja.

Jedan šesnaestogodišnjak prošle sedmice je preminuo u Sidneju nakon što je nagazio na istočnu smeđu zmiju, jednu od najotrovnijih na svijetu.

Istu sudbinu je doživio i muškarac u Darvinu koji je imao "bliski susret" sa istom vrstom zmije. Medicinski radnici preko svih medija pokušavaju ljudima da daju savjete šta da rade ukoliko ih ugrize zmija.

Iako u normalnim okolnostima zmije nijesu agresivne dok ih čovjek ne ugrozi, upozorava se da su one sada prilično nervozne zbog žeđi i napadaju i bez povoda.

 

[Šakal]

ŠTA JE "HIPOTEZA HIDRATA"?




Iako je većina Amerikanaca neprijatan miris u Njujorku od 8.januara. 2007. pripisala mogućem prikrivenom terorističkom napadu, istina je možda mnogo gora.
Oslobađanje metana iz podvodnog Hadson Kanjona, što je već rečeno, kao posledica globalnog zagrevanja je veoma loš znak kažu naučnici.

HIPOTEZA HIDRATA
Naime, naučna teorija nazvana "hipoteza hidrata " tvrdi da istorijski ciklusi globalnog zagrevanja Zemlje potiču od efekta povratne sprege koja nastaje kada dođe do topljenja metana zarobljenog u kristalima vode, nazvanog "hidrat". Tako zaleđene strukture, nalik ledu i pune metana, nazivaju se klatrati.

Klatrati se nalaze velikim ledenim područijima oko polova i ledenim strukturama ispod okeana, kao i u Sibiru.
Oslobođen metan više od dvadeset puta ima jači efekat na zagrevanje atmosfere od ugljen dioksida, pa zato naučnike veoma zabrinjava oslobađanje metana iz klatrata gde se on sada nalazi zarobljen u ogromnim količinama. To bi dovelo do fantastičnog ubrzanja u procesu globalnog zagrevanja. Naime, metan bi zagrevao atmosferu, led bi se onda još više otapao i metan iz klatrata još više oslobađao, čime bi se stvorio sve ubrzaniji efekat povratne sprege.
Metana sada u već pretoploj atmosferi Zemlje ima oko 3.5 milijarde tona.

 

[Šakal]

ENORMNE NASLAGE METANA U LEDU KOJI SE OTAPA
U zapadnom Sibiru 400 milijardi tona metana nalazi se koji je zarobljeno ispod leda koji se postepeno već otapa. Toplotni efekat od samo nekoliko milijardi tona metana koji se ispušta u atmosferu svake godine može biti katastrofalan okidač za efekat "povratne sprege" u globalnom zagrevanju.
Zapadni Sibir se već sada zagreva brže od ostalog sveta i porast temperature je veći za tri stepena u poslednjih 40 godina.
Metan koji se nalazi u klatratima Arktika procenjen je takođe na oko 400 milijardi tona.

Najviši porast temperature od kada se prati globalno zagrevanje događa se upravo na arktičkim regionima koji su bogati ovim nestabilnim hidratima.
Ako je ova hipoteza tačna, onda će se se globalno zagrevanje sve više ubrzavati i do katastrofalnog efekta, koji će biti nezaustavljiv I poguban za živi svet na Zemlji, neće proteći mnogo vremena.
Simulacije koje je napravio Nacionalni centar za atmosferska istraživanja (National Center for Atmospheric Research) pokazala su da će se preko polovine zaleđenog metana (hidrata) otopiti do 2050, a 90 posto će biti otopljeno do 2100.
Iako se do sada smatralo da globalno zagrevanje nastaje isključivo delovanjem ljudi na prirodno okruženje sada se bukvalno postavlja pitanje dana kada će se ovaj proces otrgnuti kontroli i postati nezaustavljiv. Tada praktično, zaustavljanje svih fabrika, automobila, brodova i aviona na svetu, neće značiti ništa.
Naravno, ukoliko ovaj proces već nije izmakao ljudskoj kontroli, što je sve verovatnije.
O tome naučnici upravo raspravljaju, jer je "hipoteza hidrata" tek nedavno postavljena. Ako je tačna, i ako se u Njujorku već oseća neprijatan miris metana iz podvodnog Hadson kanjona, da li to znači da smo već na pragu globalne katastrofe?

 

[Šakal]

OPSAN I TRESET
Naslage treseta mogu imati isti efekat kao i ispuštanje metana iz klatrata.
Kada treset koji je zaleđen hiljadama godina okopni, on još sadrži velike populacije bakterija sposobnih za razmnožavanje koje počinju da konvertuju treset u metan i ugljen dioksid.
U zapadnom Sibiru tresetno blatište može osloboditi nekih 70 milijardi tona metana. Lokalni atmosferski novoi metana na Sibirskom grebenu su sada 25 puta viši nego što su globalne koncentracije.

 

[Šakal]

IZUZETNA MIKROBNA AKTIVNOST NA ZEMLJI
Više temperature i duža sezona za rast biljaka prouzrovovali su izuzetnu mikrobnu aktivnost u čitavom svetu. Naša planeta je sve zelenija. (I mi u Beogradu primetili smo prošle godine kako trava "ludački" brzo raste.) Ovo, znači da je mnogo ugljena koji je dugo bio smešten u zemlji sada oslobođeno u atmosferi.
Oslobađanje metana otapanjem okeanskih klatrata u prošlosti je prouzrokovalo brojne velike poremećaje na klimu. Količina metana u okeanskim klatratima se procenjuje na 10 000 milijardi tona.

Količina ugljenika za koji se veruje da postoji u klatratima premešuje količinu svih fosilnih i drugih njegovih izvora poznatih na Zemlji.


Pre 55 miliona godina lanac reakcija usled globalnog zagrevanja (koji je verovatno počeo aktivnošću vulkana) istopio je okeanske klatrate. To je bilo jedno od najbržih I najekstremnijih zagravanja u geološkoj istoriji Zemlje.
Ljudska vrsta danas emituje ugljen dioksid u količini koja se može porediti sa vulkanskom aktivnošću koja je započela otopljavanje. Prema američkim geološkim istraživanjima sagorevanjem fosilnih goriva, to je više od 150 puta nego što ga emituju vulkani.
Metan u atmosferi ne ostaje dugo, zadržava se oko 10 godina pre nego što sagori u ugljen-dioksid ( koji se onda zadržava u atmosferi stotinama hiljada godina). Dugotrajna oslobađanja metana koji sagoreva u ugljen-dioksid doprinose globalnom zagrevanju kao i kratkotrajna ispuštanja.
Atmosferske koncentracije ugljen-dioksida porasle su do rekordnog novoa u poslednjih nekoliko godina. Samo u poslednje tri godine Porast je uzastopno visok. Naučnici još ne mogu da objasne kako je došlo do tako brzog rasta, pa se zato strahuje da je "okidač" koji uzrokuje globalno zagrevanje i pokreće gore opisan efekat "povratne sprege" , već povučen.

 

[Šakal]

PLANETA ĆE SE BUKVALNO SKUVATI
Oko 4.5 milijarde ljudi bi moglo umreti ako proces već 2012. počne da se strahovito ubrzava. To podrazumeva i ogromno izumiranje velikog broja biljnog i životinjskog sveta koji će, po nekim procenama, biti redukovan na jednu trećinu sadašnjeg.

 

[Šakal]

NEPRIJATAN MIRIS U NJUJORKU? NIŠTA STRAŠNO, "SAMO " METAN!


Prema izvorima iz američke pomorske industrije, više kapetana tankera koji prevoze naftu i gas, izvestilo je poslednjih dana da na brodovima imaju povećan broj uključivanja alarma koji se automatski aktiviraju kada dođe do curenja ugljenovodoničnog gasa, naročito metana. Ovo alarmiranje, međutim, ne potiče od curenja transportovanog gasa i nafte, već od prisustva u atmosferi metana koji izvire duboko iz tla u okeanskom ležištu Atlantika. Kako se podiže temperatura mora usled globalnog zagrevanja , metan izlazi kroz neke od pukotina u okeanskom ležištu i izlazi u atmosferu. Metan je 21 put sposobniji za zadržava toplotu u atmosferi nego ugljen dioksid, te predstavlja izuzetan generator za još jače zagrevanje.
Jedno od mesta gde je naviše došlo do ispuštanja metana poslednjih dana je Hadsonov podvodni kanjon, koji se proteže 400 milja ispod mora od luka Njujork- Njuvark - Džersi. Druga lokacija koja ispušta metan je Kanal Santa Barbara na Kalifornijskoj obali.

U međuvremenu, američki globalni mediji su javili da se jak neprijatan miris osetio na Menhetnu, u Bruklinu, Džersiju i Nuvarku, ali razlog curenja, vrsta gasa kao mesto izvorišta - nije pomenuto.

Inače, identično curenje amoinijaka iz morskog ležišta, dogodilo se i avgusta meseca, prošle godine, kada je "neobjašnjiv neprijatan miris" poslao nekoliko ljudi u bolnicu u Kvinsu. Mada je metan bez mirisa, ispuštanje prirodnog metanaje često je praćeno ispuštanjem nagrizajućeg hidrogen sulfida, nusprodukta u raspadanju bakterija.


Gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg umiruje građane rečima da je neprijatan miris neškodljiv, iako je nekoliko zgrada već evakuisano , a obustavljene su i mnoge prigradske metro linije. Za vlasti je najvažnije da su građanima uputili umirujuću poruku da neprijatan gas "nije delo terorista" i da gas ne dolazi iz gradskih gasnih postrojenja. O globalnom zagrevanju i metanu - ni reči.

Globalno zagrevanje rezultiralo je i toplim vremenom na američkoj Istočnoj Obali gde je došlo do cvetanja trešnjevog drveta i jedne vrste šumske ruže u Vašingtonu i Njujorku. Jabuka i breksva procvetale su u Merilendu, kao i neke ruže, šafrani i još nekoliko vrsta cveća u Konektikatu. Veliki broj ljudi naprasno je počeo da pati od sezonske alergija koje su uobičajene za april mesec. Papagaji "kaluđerke" iz Južne Amerike naselili su se u područije Čikaga.
Sve ovo pojave koje bi morale da budu veoma zabrinjavajuće na globalnom novou, na udarnim medijima u SAD ne tretiraju se na taj način, što bolje obaveštene Amerikance veoma iritira.

 

[Šakal]

Hm...mala napomena...ovo su vesti iz ove godine...tačnije od 09.01.2007. god.

 

[Šakal]

Evropa kao Atlantida
Proteklih dana Evropa je bila izložena velikom broju jakih pljuskova. Ta pojava je bila najizraženija u istočnoj Evropi kao posledica sporog pomeranja oblasti niskog pritiska (ciklona) koj se premeštao od severozapadne Španije, preko Italije, do Poljske gde se nalazio i krajem prošle nedelje. Razlog za ovako vlažno leto je u osobinama oblasti visokog pritiska - anticiklona - koja se svake godine javlja iznad Azorskih ostrva u Atlantiku, zapadno od Španije. Azorski anticiklon je bitan faktor koji karakteriše vremenske prilike leti u Evropi. Njegov uticaj u normalnim okolnostima donosi suvo i sunčano vreme širom Mediterana, ali ove godine je bio slabiji i zbog toga se nije proširio toliko da obuhvati delove severne i istočne Evrope.



Oblak do - Himalaja
Naučnici pri Ujedinjenim nacijama upozoravaju da izmaglica sačinjena od raznih zagađivača plovi nebom iznad južne Azije, menja vremenske uslove, vinovnik je više hiljada preranih smrti, te uništava poljoprivredu i ekonomiju. Istraživanje koje je sprovela organizacija Program za čovekovu okolinu pri svetskoj organizaciji ukazuje da je izmaglica, sačinjena od izduvnih gasova industrije, elektrana, vozila i šumskih požara, ali isto tako i od dima više miliona neadekvatnih šporeta koji rade na kravlji izmet. Oblak, debljine tri a površine 16 miliona kilometara negativno utiče na monsunske kiše, te je odgovoran za velike suše i poplave, kao one koje su nedavno pogodile Pakistan, Indiju, Bangladeš i Nepal. Naučnici takođe kažu da izmaglica izaziva bolesti disajnih organa. Londonski Gardijan je takođe nedavno upozorio da se oblak sačinjen od ostataka sagorele nafte, te raznih drugih zagađivača, prostire iznad azijskog kontinenta. Ta tzv. azijska smeđa izmaglica, čak delimično sprečava dopiranje sunčeve svetlosti do zemljine površine, te utiče na klimatske promene.
Izmaglica, međutim, nije samo azijski problem. Lako može preći preko pola sveta i naći se nad Evropom, nad kojom iznad Mediterana već plovi sličan manji oblak. Po rečima jednog klimatologa, mali broj mesta na planeti biće pošteđen klimatskih promena do kojih je sam čovek doveo, a čiju učestalost, intenzitet i, što je najvažnije, nepovoljne posledice, već osećamo.





Jaka strujanja vetra bi uobičajno uslovila premeštanje polja niskog pritiska, a samim tim i kišovito vreme, na sever Evrope, što nije slučaj ove godine. Zbog toga su se polja niskog pritiska zadržala iznad Evrope i, pojačana proteklih dana, rezultirala su teškim kišama i poplavama. Postoje pretpostavke da je ovakvo vreme povezano sa El Ninjom, pojavom koja je posledica zagrevanja Pacifika uz obale južne Amerike ali, generalno, veza između El Ninja i evropske klime je vrlo slaba, pa glavni uzroci za sada još nisu poznati.

Bilo kako bilo, čak i potpuno naučno objašnjenje vremenskih situacija bi vrlo malo značilo stanovnicima Praga kojima je nervoza rasla sa nivoom vode iz dana u dan. Od svih evropskih velegrada, Prag je pretrpeo najveću štetu. Reka Vltava se izlila iz korita i potopila deo grada Mala Strana koji ima status kulturno-istoriskog spomenika. Gradonačelnik Praga Igor Nemec je naredio evakuaciju 40.000 ljudi iz ugroženih područija, a predsednik Češke vlade Vladimir Spidla je ovlastio spasilačke timove da primene razumnu silu kako bi evakuisali preostalo stanovništvo koje odbija da napusti svoje domove. Poplave su odsekle južne delove Češke, mnogi putevi i železničke pruge su se našle ispod nivoa vode, čitavi gradovi i sela su preplavljeni, a u temuntku pisanja ovog teksta zabeleženo je i osam ljudskih žrtava. Dunav je dostigao rekordni nivo za proteklih sto i više godina izlivajući se i u Beču, ali ne preteći da napravi toliko štete kao u Salcburgu koji je proglašen za ugroženu zonu jer je više od hiljadu kuća delimično ili potpuno uništeno, a grad je "presečen" na pola. U provinciji Donja Austrija, zapadno od Beča, istoriski grad Ibz je progutala reka Dunav, kao i još neke manje gradove. U Nemačkoj su evakuisani delovi Drezdena i Minhena, a vandredno stanje je proglašeno u celoj Bavarskoj. Dalje na istok, delovi Rusije oko Crnog Mora su teško pogođeni poplavama u kojima je stradalo preko šezdeset ljudi, uglavnom turista, dok je 1.500 ljudi evakuisano. Među manje ugrožene zemlje spadaju Engleska, Španija i Italija koje se tek delimično suočavaju sa sličnim problemima.

 

[Šakal]

Alpi i globalno otopljavanje

PARIZ, 18. januar 2007 - OECD upozorava da su Alpi trostruko osetljiviji na globalno otopljavanje od ostalih delova sveta U najnovijem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje se da globalno otopljavanje predstavlja ozbiljnu pretnju za alpske skijaške centre i regionalne privrede, koje od njih zavise. U izveštaju se upozorava da su Alpi trostruko osetljiviji na globalno otopljavanje od ostalih delova sveta. Predviđa se da bi (OECD) povećanje prosečne temperature od samo jednog stepena Celzijusa moglo da za čak 60 odsto smanji površine na kojima se sa sigurnošću može očekivati dovoljna količina snega. Što manje takvih područja bude, to će biti više korišćen veštački sneg, a samim tim i skuplje cene za turiste.

 

[Šakal]

[font=arial, Arial, Helvetica]Gasovi u staklenoj bašti[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Gasovi u staklenoj bašti su gasovi koji apsorbuju infracrvene zrake, prirodni ili sintetički, koji uglavnom u atmosferu dospevaju emisijom gasova, a delimično nastaju u atmosferi hemijskim reakcijama.

Kod većine gasova u staklenoj bašti radi se o gasovima koji čine manje od 1% ukupnog volumena gasova.[/font]

Ugljen-dioksid

CO2 je najvažniji gas koji prouzrokuje dodatni efekat staklene bašte (ca. 50% udela u antropogenom efektu staklene bašte). Prema izveštaju IPCC-a iz 2001. godine od 1750. godine je došlo do povećanja koncentracije CO2 u atmosferi za 31%. Oko 75% antropogenih CO2-emisija u atmosferu u poslednjih 20 godina prouzrokovano je spaljivanjem fosilnih materijala.
[font=arial, Arial, Helvetica]Nastajanje

[font=arial, Arial, Helvetica]Sagorevavanjem fosilnih materija (nafta, zemni gas, ugalj)[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Erozijom šuma[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Erozijom zemljišta (oksidacija ugljikovih materija u tlu)[/font][font=arial, Arial, Helvetica][/font][font=arial, Arial, Helvetica] Razgradnja [/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Okeani i biljke (pre svega velike površine prekrivene šumom) apsorbuju CO2 iz atmosfere (smanjivanje nivoa CO2)[/font]

[/font]

 

[Šakal]

[font=arial, Arial, Helvetica]Metan

Od 1750. godine koncentracija metana u atmosferi je porasla za 151% a i dalje beži porast (IPCC-ov izveštaj iz 2001). Molekuli metana imaju veliku sposobnost apsorpcije toplote, što znači da i male količine metana prouzrokuju veliko delovanje u smislu pojačavanja efekta staklene bašte.

Nastajanje

Metan nastaje razgradnjom organiskih materija prouzrokovanom bakterijama pod anaerobnim uslovima (uz prisustvo kiselina). Prirodni izvori metana: [/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]vlažne oblasti,[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]životinje, npr. termiti (termiti mogu da probave drvo uz pomoć bakterija koje proizvode metan).[/font][font=arial, Arial, Helvetica]

Antropogeni izvori:

[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]polja pirinača,[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]uzgoj stoke (bakterije u želucu jedne krave dnevno proizvedu oko 100 l metana),[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]deponije smeća,[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]iskorišćavanje i transport zemnog gasa,[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]termoelektrane,[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]gomile đubriva.[/font]

 

[Šakal]

Azotni dioksid

Azotni dioksid je u smislu efekta staklene bašte 300 puta delotvorniji od CO2.

Nastajanje

Azotni dioksid nastaje prvenstveno mikrobskom razmenom azota u tlu. Razlozi za pojačano stvaranje azotnog dioksida od strane ljudi treba da se traže u povećanom zagađenju tla azotom, pre svega poljoprivredom, industrijom i saobraćajem.

Razgradnja

Putem fotohemijskih reakcija u stratosferi.

 

[Šakal]

Vodena para

Svojim udelom u visini od 3% vodena para ne spada u atmosferske gasove kojih ima malo. Međutim, visokom koncentracijom vodene pare, ona ipak igra važnu ulogu u smislu prirodnog efekta staklene bašte, iako molekule vode apsorbuju samo jedan mali deo toplote koju emituje Zemlja. Vodena para se relativno kratko zadržava u atmosferi i putem padavina opet dolazi na Zemlju.

 

[Šakal]

[font=arial, Arial, Helvetica] Fluor-hlor-ugljikohidrat, potpuno halogenizirani ugljikohidrat

Kod fluor-hlor-ugljikohidrata se radi o čisto sintetičkom materijalu (u prirodi ga nema). Ovi gasovi ne deluju samo kao gasovi u staklenoj bašti, već su, pre svega, odgovorni za razgradnju ozona (naše zaštite od UV-zraka) u stratosferi. Srećom, zahvaljujući merama donesenim u Protokolu iz Monterala od 1996. godine nije zabeležen porast njihove koncentracije, čak je primetno i opadanje.

FCKW-izvori [/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Pokretači aerosola (konzerve pod pritiskom), penasti i izolacioni materijali[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Sredstva za hlađenje kod aparata za hlađenje i hladnjača[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Sredstva za čišćenje i uklanjanje mrlja[/font][font=arial, Arial, Helvetica][/font]

[font=arial, Arial, Helvetica] Razgradnja

Samo fotolizom u stratosferi prilikom koje atomi hlora utiču na razgradnju ozona. [/font]

 

[Šakal]

[font=arial, Arial, Helvetica] H-FCKW Delimično halogenizirani fluor-hlor-uglijkohidrati
HFC Delimično halogenizirani fluor-ugljikohidrati
FKW Fluor-ugljikohidrati
PFC Fluorom prevučeni ugljikohidrati

Oni se velikim delom upotrebljavaju kao zamena za potpuno halogenizirane fluor-hlor-ugljikohidrate, s obzirom na to da oni ne uništavaju ozonski omotač. Ipak, oni deluju kao gasovi koji pospešuju efekat staklene bašte. Njihova koncentracija u atmosferi je još uvek u porastu.[/font]

 

[Šakal]

Sumporni heksafluorid

Ovde se radi o gasu koji se jako teško vezuje, upotrebljava se u teškoj industriji kao punjenje za prozore i auto-gume. SF6 je gas sa najvećim potencijalom za povećavanje efekta staklene bašte. Jedan tona SF6 opterećuje atmosferu kao 23.000 tona CO2.

 

[Šakal]

Ozon

Povećava efekat staklene bašte, a u visokim koncentracijama je i toksičan. Ozon se pojavljuje u donjim slojevima toposfere. Delimično nastaje prirodnim putem, ali se u toposferi stvara i fotohemijskim reakcijama koje se emituju iz saobraćaja.

Napomena:

U određenim oblastima gde je prisutna visoka emisija azotnog dioksida, ugljen-monoksida i tečnih organiskih veza prilikom intenzivnog zagrejavanja sunčevim zrakama (leti) dolazi do relativno velikih ozonskih opterećenja (letnji smog).

Ozonski omotač: Ozon koji se nalazi u blizini tla i koji pojačava efekat staklene bašte, te kao letnji smog narušava zdravlje ljudi, ne sme da se zameni sa ozonom koji se pojavljuje u stratosferi i tamo igra važnu ulogu za život na Zemlji. Ozon u stratosferi obrazuje ozonski omotač koji Zemlju štiti od štetnih UV-zraka.

 

[Šakal]

Kakve posledice sa sobom nosi zagrejavanje Zemljine površine?

[font=arial, Arial, Helvetica]

[Slika: Hurricane Lilly, Liam Gumley, Space Science and Engineering Center, University of Wisconsin-Madison]

[/font][font=arial, Arial, Helvetica][/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Glečeri i polarni ledenjaci se otapaju
[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Povećava se temperatura okeana i raste nivo mora (gubi se tlo, malim ostrvima preti potapanje).
[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Pojačava se intenzitet globalnog kruženja vodene mase: u tropskim predelima ispari više vode nego što ima padavina na severu; promenjena šema padavina.
[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Nivo soli u Atlanskom okeanu se povećava, Golfska struja i prenos toplote ka Evropi slabe, ne mogu da se isključe nagle klimatske promene.
[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Češće dolazi do tzv. prirodnih katastrofa: oluje, poplave, suša.
[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Šire se pustinje (gubitak površina za stanovanje, izbeglice).
[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Promena vegetacije: može da dođe do odumiranja velikih šuma. Time bi došlo do velikog oslobađanja ugljen-dioksida, što bi još više povečalo efekat staklene bašte (vidi dole) i dovelo do još bržeg zagrejavanja Zemljine površine ("galopirajući efekat staklene bašte").
[/font]

[font=arial, Arial, Helvetica]Moguća oštećenja ozonskog omotača: sluti se da zagrejavanje Zemljine površine sa sobom povlači hlađenje stratosfere (deo atmosfere na 15 do 25 km visine), što pojačava brzinu razgradnje ozonskog omotača.[/font]

 

[Šakal]

Zašto se Zemlja zagrejava? - Efeket staklane bašte

Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunčeva svjetlost, zagrejava se tlo, a onda se sprečava gubljenje toplote koju oslobađa tlo. Isto tako se ponaša i naša atmosfera. Ovde deluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte.

Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen-dioksida, azotnog dioksida, metana i ozona dozvoljavaju plasiranje sunčeve energije na Zemlju, ali apsorbuju toplotu koju oslobađa Zemlja. Gasovi staklene bašte delimično emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu, ponovo na Zemljinu površinu. Zbog toga je došlo do zagrejavanja Zemljine površine na prosečnu temperaturu od ca. 15°C (umesto ranijih ca. –18°C) što je omogućilo život ljudima na našoj planeti. Ovo se naziva prirodnim efektom staklene bašte.

[font=arial, Arial, Helvetica]Aktivnostima čovečanstva, a posebno od početka perioda industrijalizacije koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi, a pre svega ugljen-dioksida, bitno se povećala. Pored toga, u atmosferu se emituju i dodatni sintetički gasovi na bazi halogenih hidrogena koji bitno utiču na klimu. Time se pojačava efekat staklene bašte, a globalna srednja temperatura raste. U tom slučaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte.

Važno je da se uvidi da klimatski problemi koje smo imenovali zavise jedni od drugih i da međusobno utiču na pojačavanje klimatskih promena. Tako, na primer, seča šuma utiče na to da one više ne mogu u dovoljnim količinama apsorbovati ugljen-dioksid, pa se efekat staklene bašte povećava.[/font]

 

[Šakal]

Klimatske promene znače stotine miliona gladnih 2007-01-31

KANBERA, - Rast tempratura značiće nove milione gladnih u svetu do 2080. godine i dovešće do kritičnih nestašica vode u Kini i Australiji, kao i u delovima Evrope i SAD, navodi se u novom izveštaju o klimi.

Do kraja veka, klimatske promene će dovesti do pomanjkanja vode za potrebe 1,1 do 3,2 milijarde ljudi, ako se temperature povećaju za dva do tri stepena Celzijusa, piše u nacrtu izveštaja Međunarodnog panela za klimatske promene (IPČ).

Izveštaj, koji treba da bude objavljen u aprilu a koji je detaljno "prcureo" u današnjem australijskom dnevniku "Ejdz" (The Age), kaže da će se još 200 do 600 miliona ljudi širom sveta suočiti sa glađu u narednih 70 godina, dok će priobalne poplave pogoditi dodatnih sedam miliona domova.

"Poruka je da će svaki deo sveta biti ugrožen", rekao je danas Rojtersu doktor Grejam Pearm (Graeme), jedan od autora izveštaja.

Afrika i siromašne zemlje, kao što je Bangladeš, biće najteže pogođene, jer su najmanje sposobne da se ponesu sa velikim priobalnim štetama i sušom, kaže Pearm.

IPČ su 1988. godine osnovali Svetska meteorološka organizacija i Program EU za životnu sredinu da određuje smernice političarima u svetu povodom uticaja promena klime.

Panel treba da podnese izveštaj u petak u Parizu sa prognozom rasta temperature u svetu od dva do 4,5 stepena Celzijusa iznad preindustrijskog nivoa do 2100. godine, sa "najboljom procenom" od tri stepena globalnog otopljenja.

Izveštaj posvećuje celo poglavlje Australiji - koja je pogođena najtežim ikad zabeleženim sušama - sa opomenom da će Veliki koralni greben Australije biti "funkcionalno uništen" zbog sušenja korala.

Sneg će nestati sa australijskih jugoistočnih planina, dok će dotok vode u rečni bazen Mari-Darlig, glavni poljoprivrdeni region zemlje, opasti za 10 do 25 proceneta do 2050.

U Evropi, glečeri će nestati sa centralnih Alpa, dok će neke ostrvske države u Tihom okeanu teško stradati od podizanja nivoa mora i češćih tropskih oluja.

Na pozitivnoj strani, kaže Pearm, jeste to da mnogo toga međunardna zajednica može da učini da izbegne klimatske promene ako bude brzo delovala.

"Predviđanja u izveštaju zasnovana su na pretpostavci da smo spori u reagovanju i da će se stvari nastaviti manje više kao i u prošlosti."

Neki naučnici kažu da Australija - najsuvlji naseljeni kontinent - pati od "ubrzane klimatske promene" u odnosu na druge zemlje.

 

[Šakal]

Najupečatljivija poruka Međunarodne godine sveže vode jeste da će globalna kriza snabdevanja vodom u narednom periodu dostići neslućerne razmere ako se ništa ne uradi na promeni sadašnje "nezainteresovanosti
na visokom nivou"

Ova zastašujuca prognoza izneta je u Izveštaju o razvoju vodenih sistema u svetu - Voda za ljude, Voda za život, koji je Unesko objavio prošle godine u ime 23 agencije Ujedinjenih Nacija. Izveštaj upozorava na "sve vecu oskudicu u vodi po glavi stanovnika u mnogim delovima zemalja u razvoju" usled rasta broja stanovnika, zagadenja i ocekivanih promena u klimi.

Zalihe vode opadaju, dok tražnja po glavi stanovnika dramaticno raste brzinom koja ne može da se održi. Generalni direktor Uneska, Koiciro Micura, istice da ce "u narednih 20 godina, prosecna snabdevenost vodom u svetu opasti za jednu trecinu. Ovu krizu ce osetiti sve zemlje sveta sa posledicama na zdravlje dece i na mogucnost obezbedenja ljudske ishrane."

Kako se to dogodilo? Jednostavno, do krize je došlo jer ne postoji politicko angažovanje na sprecavanju ovih trendova, uprkos nebrojenim dokazima o svakodnevnom pogoršanju situacije. Tokom poslednjih 25 godina veliki broj medunarodnih konferencija bio je posvecen raznim pitanjima vezanim za snabdevanje svežom vodom, ukljucujuci i nacine snabdevanja i sanitarne usluge koje ce biti neophodne u narednom periodu. Postavljeno je nekoliko ciljeva za poboljšanje upravljanja sistemima za snabdevanje vodom, ali prakticno ni jedan cilj nije ostvaren, kaže se u izveštaju. Inercija na rukovodecim nivoima, kao i cinjenica da najveci deo stanovnika Zemlje ne shvata u potpunosti ozbiljnost problema, dovešce do toga da necemo uspeti da preduzmemo korektivne mere na vreme.

 

[Šakal]

Čamci nasukani u nekadašnjoj luci na jugoistoku Kazahstana. Aralsko more se povuklo na polovinu svoje provobitne površine, a ono što je ostalo je veoma zagađeno - prava ekološka katastrofa

 

[Šakal]

Mnoge zemlje i teritorije vec u krizi

Izveštaj analizira preko 180 zemalja i teritorija na polju snabdevenosti vodom po glavi stanovnika, ukljucujuci svu vodu koja kruži po površini, u zemlji ili duboko pod zemljom (vidi tabelu).

Najsumornije prognoze kažu da ce sredinom ovoga veka sedam milijardi ljudi u 60 zemalja biti suoceno sa nedostatkom vode. U najboljem slucaju, taj broj nece biti manji od 2 milijarde ljudi. Stvarni broj izmedu ova dva ekstrema zavisi od faktora kao što su priraštaj stanovništva i politicke mere. Promena klime bice odgovorna za 20% povecanja nivoa globalne nestašice vode. Vlažni krajevi imace više kiše, dok ce se kolicine padavina smanjiti u mnogim krajevima sklonim suši, pa cak i u nekim tropskim i suptropskim krajevima. Osim toga, opašce i kvalitet vode zbog zagadenosti i povecanih temperatura.

Kriza vode "se pogoršava uprkos neprekidnim debatama o tome da li ova kriza uopšte postoji". Jedan litar otpadnih voda zagaduje sedam litara sveže vode. Smatra se da globalno ima 12.000 km3 zagadene vode, što je više nego što u jednom trenutku tece u deset najvecih recnih slivova sveta. Ako zagadenje nastavi da prati prirast stanovništva, izgubice se 18.000 km3 sveže vode do 2050. godine - devet puta više od ukupne kolicine koju svet danas koristi za navodnjavanje. Na navodnjavanje se troši više vode nego na bilo koju drugu ljudsku aktivnost - 70% svetske potrošnje sveže vode. Ova kriza mogla bi da se ublaži kada bi se za navodnjavanje koristile preradene otpadne vode. Poljoprivrednici u zemljama u razvoju koriste ovu metodu za oko 10% navodnjenog zemljišta. Ovaj procenat mogao bi biti znatno viši (Vidi Uputstva za poboljšanje snabdevanja vodom).

Što se tice kvaliteta vode, siromašni su i dalje pod najjacim udarom: "50% stanovništva u zemljama u razvoju izloženo je zagadenim izvorima vode. Azijske reke su najzagadenije u svetu i imaju tri puta više bakterija od ljudskog otpada nego što je svetski prosek. Štaviše, ove reke imaju 20 puta više olova od reka u industrijalizovanim zemljama.

"Buducnost mnogih delova sveta je vrlo tmurna" istice se u izveštaju u delu koji se odnosi na priraštaj stanovništva. Ocekuje se da ce rast broja stanovnika zemljine kugle i dalje biti jedan od znacajnih faktora u produbljivanju krize vode. Prema podacima iz izveštaja, zalihe vode po glavi stanovnika smanjile su se za jednu trecinu u periodu izmedu 1970. i 1990. godine. Iako se stepen rasta smanjuje, 2050. godine broj stanovnika na Zemlji bice oko 9,3 milijarde.

"Potrošnja vode se skoro udvostrucila u poslednjih 50 godina. Istovremeno, kvalitet vode se pogoršava. Svakoga dana 6000 ljudi, uglavnom dece ispod pet godina starosti, umire od dijareje", istice se u izveštaju. "Ove statistike ilustruju velicinu problema pred kojim se svet nalazi u oblasti snabdevanja vodom i iznenadujuceg dispariteta koji postoji u njenom iskorišcavanju."

"Globalno gledano, izazov leži u podizanju politicke volje da se sprovedu mere za rešenje ovog problema. Strucnjaci koji se bave vodom treba bolje da razumeju širi društveni, ekonomski i politicki kontekst, dok politicari treba da se bolje informišu o pitanjima vezanim za snabdevanje vodom. U suprotnom, nedostatak vode ce i dalje biti predmet politicke retorike i velikih obecanja umesto da postane cilj preko potrebnih aktivnosti."

 

[Šakal]

Nonšalantno uništavamo ekosisteme

Predvida se da ce do 2025. godine povlacenje voda u zemljama u razvoju dostici nivo od 50, a u razvijenim zemljama 18 posto. Izveštaj navodi zacarani krug koji nastaje usled povecane potražnje za vodom. Pražnjenjem i zagadivanjem reka, jezera i mocvara, uništavamo ekosisteme koji igraju nezamenjivu ulogu u filtriranju i obnavljanju izvora sveže vode. U SAD, 40% ispitanih vodenih površina u 1998. godini smatrale su se nepodobnim za rekreaciju zbog zagadenosti hranom, metalom i poljoprivrednim otpadom. U Evropi se samo 5 od 55 reka smatra cistim. U Aziji su sve reke koje prolaze kroz gradove opasno zagadene. Šezdeset posto od 227 najvecih svetskih reka ispresecano je branama i kanalima, što dovodi do degradacije ekosistema.
Ako se posmatra životinjski svet oko kopnenih voda, izveštaj tvrdi da su pred izumiranjem 24% sisara i 12% ptica. Detaljno je ispitano samo 10% uglavnom slatkovodnih vrsta riba i utvrdeno da jedna trecina pripada rizicnoj grupi. Preko 80 poznatih vrsta riba izumrlo je od kraja 19. veka.