Хајде, причајте, само ја држим банк!
Ванда, парт 3:
Елем, ја се забављам са тим популарним типом, силне ме рибе по граду мрзе, а ја волим другог, но, сујета једне девојчице је чудо...
Дочек Нове 1981. Цело друштво у великом стану, ја са момком, а ,,он'' без девојке. Она моја другарица га салеће, он мртав ладан,као и месецима пре тога.
У нека доба, ја одшетам до кухиње по нешто, а он тамо. И из чиста мира приђе и пољуби ме. Е, тај пољубац памтим још увек...
Не сећам се ни како откачих момка пар дана касније. Но, мој садашњи муж - ништа!
Виђамо се, другарски, неколико дана, он зна да сам раскинула и прави се блесав.
Дочек православне код њега, сви около нас питају да ли се забављамо, ја гледам у њега, он се само смеје!
На крају, већ негде при крају журке, он каже:,, Забаљамо се, јесте ли сад задовољни?!''
Е, добро, мислим се ја, забављамо се...
Прати ме кући, ми на мосту, он се окрене да ме пољуби и налети на стуб!
Тако да смо почели да се љубимо тек недељу дана од почетка забављања.
И забављали се нешто дуже од 6 година, путовали, лудовали...и онда из чиста мира раскинули, без свађе. Једноставно, једне вечери смо знали да је крај.
И ја нађем момка у граду у коме сам студирала.
Наставак у следећем броју...