Izdaja i slomljene ruke

[Manga Hilux]

KADA VAS LJUDI IZDAJU, TO JE KAO DA SU VAM SLOMILI RUKE – MOŽETE OPROSTITI, ALI NIKADA VIŠE ZAGRLIT​

izvor OazaZnanja

Izdaja je bolno iskustvo koje se može oprostiti, ali nikada zaboraviti.

Čak i kad pomislite da ste prešli preko nje, ta bolna uspomena čuči duboko u vašoj podsvijesti, čekajući pravi trenutak da vas podsjeti na sve što ste prošli s tom osobom. Najveća izdaja dolazi od onih koji vam stoje najbliže. To je posebno teško iskustvo jer su ti ljudi imali ključeve do vašeg srca, imali su pristup vama kad god su željeli, i vi ste im potpuno vjerovali. A onda su to povjerenje i intimnost iskoristili kako bi vas duboko povrijedili.
Erich Maria Remarque je u pravu kad kaže da najdublja mržnja proizlazi prema onima koji su uspjeli dotaknuti vašu dušu, a zatim je iznevjerili. To je kao da vas izda neko kome ste potpuno otvorili svoje srce. Kao što je glumac Jean Reno primijetio, neki ljudi zaslužuju da budu izbrisani iz vašeg života zauvijek.
Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

To se može činiti razumnim savjetom u teoriji. Međutim, kad su u pitanju članovi porodice ili supružnici, stvari postaju znatno složenije. Često čujemo da trebamo oprostiti ljudima jer su nesavršeni, jer čine greške, jer ne shvataju što rade. Izdaja se tumači kao znak njihove slabosti, ne nužno kao izraz njihovog stava prema vama. Ali, postavlja se pitanje, zašto biste opraštali onima koji su skloni izdajama, jer ako su mentalno slabi, to ih čini podložnim ponavljanju takvih postupaka.
Opraštanje izdaje može se činiti kao napor da se stvari poprave, ali istina je da koliko god puta oprostili, ta izdaja će ostati urezana u vašem sjećanju. Uvijek će vas mučiti taj čin izdaje, čak i kad pokušavate da ga zaboravite. Ako vas je vaš supružnik prevario, vaš najbolji prijatelj izdao ili vas je roditelj ponizio, možda ćete na kraju odlučiti oprostiti im.
No, i dalje ćete ih posmatrati kroz prizmu njihove izdaje, makar to bilo podsvjesno. Kao što je Leo Tolstoj mudro primijetio, kad ste izdani, osjećate se kao da su vam slomili ruke. Iako možete oprostiti, nikada više nećete moći s istom lakoćom prigrliti te ljude, jer ta izdaja ostavlja neizbrisiv trag u vašoj duši.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ja mislila neka porodilja izdaja mlijeko iz sise a slomila ruku

 

[Manga Hilux]

Ja mislila neka porodilja izdaja mlijeko iz sise a slomila ruku

nepopravljivaaaaa , sad ćemo morati opet o sisama

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

nepopravljivaaaaa , sad ćemo morati opet o sisama

Ma obriši, ti to voliš svakako ili zaključaj temu

 

[Manga Hilux]

Ma obriši, ti to voliš svakako ili zaključaj temu

a što , nije ovo burek pa da ga pojedemo

 

[Pacho Herrera]

KADA VAS LJUDI IZDAJU, TO JE KAO DA SU VAM SLOMILI RUKE – MOŽETE OPROSTITI, ALI NIKADA VIŠE ZAGRLIT​

izvor OazaZnanja

Izdaja je bolno iskustvo koje se može oprostiti, ali nikada zaboraviti.

Čak i kad pomislite da ste prešli preko nje, ta bolna uspomena čuči duboko u vašoj podsvijesti, čekajući pravi trenutak da vas podsjeti na sve što ste prošli s tom osobom. Najveća izdaja dolazi od onih koji vam stoje najbliže. To je posebno teško iskustvo jer su ti ljudi imali ključeve do vašeg srca, imali su pristup vama kad god su željeli, i vi ste im potpuno vjerovali. A onda su to povjerenje i intimnost iskoristili kako bi vas duboko povrijedili.
Erich Maria Remarque je u pravu kad kaže da najdublja mržnja proizlazi prema onima koji su uspjeli dotaknuti vašu dušu, a zatim je iznevjerili. To je kao da vas izda neko kome ste potpuno otvorili svoje srce. Kao što je glumac Jean Reno primijetio, neki ljudi zaslužuju da budu izbrisani iz vašeg života zauvijek.
Tekst se nastavlja ispod oglasa/Sponsored ads:

To se može činiti razumnim savjetom u teoriji. Međutim, kad su u pitanju članovi porodice ili supružnici, stvari postaju znatno složenije. Često čujemo da trebamo oprostiti ljudima jer su nesavršeni, jer čine greške, jer ne shvataju što rade. Izdaja se tumači kao znak njihove slabosti, ne nužno kao izraz njihovog stava prema vama. Ali, postavlja se pitanje, zašto biste opraštali onima koji su skloni izdajama, jer ako su mentalno slabi, to ih čini podložnim ponavljanju takvih postupaka.
Opraštanje izdaje može se činiti kao napor da se stvari poprave, ali istina je da koliko god puta oprostili, ta izdaja će ostati urezana u vašem sjećanju. Uvijek će vas mučiti taj čin izdaje, čak i kad pokušavate da ga zaboravite. Ako vas je vaš supružnik prevario, vaš najbolji prijatelj izdao ili vas je roditelj ponizio, možda ćete na kraju odlučiti oprostiti im.
No, i dalje ćete ih posmatrati kroz prizmu njihove izdaje, makar to bilo podsvjesno. Kao što je Leo Tolstoj mudro primijetio, kad ste izdani, osjećate se kao da su vam slomili ruke. Iako možete oprostiti, nikada više nećete moći s istom lakoćom prigrliti te ljude, jer ta izdaja ostavlja neizbrisiv trag u vašoj duši.

помислио сам да је нешто синалоа картел.

 

[Izvesni.Sinisa]

Hmmmm...Nije baš sve tako crno-belo, zar ne? Razumem da su neki ljudi izneverili, ali to ne znači odmah da treba da budu izbrisani iz naših života. Svi mi pravimo greške, i to je deo ljudske prirode. Možda bi trebalo više da se fokusiramo na razumevanje i komunikaciju, umesto da odmah prelazimo na oproštaj ili izbacivanje ljudi iz svog života. Naravno da nećemo zaboraviti izdaju, ali možda bi trebalo dati priliku za iskren razgovor i pokušati shvatiti šta je dovelo do toga. Možda bismo se iznenadili koliko toga možemo naučiti iz takvih situacija

 

[Manga Hilux]

помислио сам да је нешто синалоа картел.

daaaa u Sunaloli svi magistri psihologije)))

 

[Manga Hilux]

Možda bi trebalo više da se fokusiramo na razumevanje i komunikaciju, umesto da odmah prelazimo na oproštaj

tu je princip oprostiću , ali neću zaboraviti
a ljudska priroda znamo kakva je , i posle X vremena ono _neću zaboraviti prerasta u osvetu

 

[Izvesni.Sinisa]

tu je princip oprostiću , ali neću zaboraviti
a ljudska priroda znamo kakva je , i posle X vremena ono _neću zaboraviti prerasta u osvetu

Važno je biti svestan takvih promena u sebi i pokušati se odupreti osećanjima koja bi nas mogla odvesti u negativnom pravcu. Možda bi trebalo raditi na pronalaženju unutrašnjeg mira i prihvatanju situacije onakve kakva jeste, umesto da dozvolimo da nas osećanja kontrolišu.... Težak je to proces, ali možda je ključ u tome da radimo na sebi i svom emocionalnom zdravlju, kako bismo se izdigli iznad želje za osvetom i negativnim osećanjima.

 

[Manga Hilux]

emocionalnom zdravlju,

samo je emocionalno mentalno stanje ličnosti , u ovoj fazi daleko je to od bolesti
način na koji će se osveta realizirati, determiniraće dali je ta osveta poprimila oblik bolesti , u zavisnosti od nanete štete

 

[Manga Hilux]

Možda bi trebalo raditi na pronalaženju unutrašnjeg mira i prihvatanju situacije onakve kakva jeste, umesto da dozvolimo da

dok se ne prelije čaša
ili ako ne dozvolimo da se čaša prelije znači radimo na sopstvenu štetu

 

[Izvesni.Sinisa]

samo je emocionalno mentalno stanje ličnosti , u ovoj fazi daleko je to od bolesti
način na koji će se osveta realizirati, determiniraće dali je ta osveta poprimila oblik bolesti , u zavisnosti od nanete štete

Osećanja poput ljutnje, tuge ili čak osvete često su deo ljudskog iskustva. Međutim, kako će se ta osveta realizovati može biti presudno. Ako nanosi štetu drugima ili je ekstremna u svojoj formi, to može ukazivati na prisustvo emocionalnih ili mentalnih problema koji bi mogli biti označeni kao oblik bolesti, kao što su poremećaji ličnosti ili psihološki poremećaji. Dakle, iako sama emocionalna stanja ne moraju biti bolest, način na koji se manifestuju i šta rade drugima može biti znak potencijalnih problema koji zahtevaju pažnju stručnjaka i podršku.

 

[Manga Hilux]

Osećanja poput ljutnje, tuge ili čak osvete često su deo ljudskog iskustva. Međutim, kako će se ta osveta realizovati može biti presudno. Ako nanosi štetu drugima

prezumcija nevinosti ne dozvoljava da se oštećenom , koji je oprostio , ali nije zaboravio, prilepi etiketa _emocionlna bolest
nažalost
kada dođe do grube i nepodobne reakcije uzvraćanja tek tada možemo kazati o poremećenosti i neadekvatnom osvetom, ustvari nesrazmernom upotrebom osvete

 

[Izvesni.Sinisa]

Prezumcija nevinosti jeste bitna jer nikoga ne treba osuđivati bez dokaza,

 

[crnizmaj0]

to bilo podsvjesno. Kao što je Leo Tolstoj mudro primijetio, kad ste

Ko li je taj sto *mudro primijecuje* - neki life coach sa *Oaze znanja*?
Znam ko je Leo Benhaker (fudbalski trener nekada)

 

[Manga Hilux]

Ko li je taj - neki life coach sa *Oaze znanja*?
Znam za nekog Leo Benhakera (fudbalski trener nekada)

nije , nego je ovaj , svima nama poznat

 

[Manga Hilux]

Ko li je taj sto *mudro primijecuje* - neki life coach sa *Oaze znanja*?
Znam ko je Leo Benhaker (fudbalski trener nekada)

oćeš da se prebacimo i na sport, nije problem

 

[crnizmaj0]

nije , nego je ovaj , svima nama poznat

Aha...
A zasto je LaV - *Leo*?... ako su ovi *GustavE FlauberT* i *BovarY*?

 

[Metronomy]

Postoji i oproštaj i zaborav, problem je što se ljudi menjaju samo pod pritiskom, čim izadju iz doba učenja oko 8 godine, samo pritiskom možeš da promeniš navike, tako da svest nije u stanju da zaboravi ono što se ponavlja. Znači zaborav zavisi samo od jedinke kojoj se oprašta, a koja nije u stanju da promeni samu sebe.

 

[*pustinjakinja]

tu je princip oprostiću , ali neću zaboraviti
a ljudska priroda znamo kakva je , i posle X vremena ono _neću zaboraviti prerasta u osvetu

Nisam baš sigurna da je pravilo posle X vremena - osveta.

Sebe najbolje poznajem i mogu da kažem da malo šta zaboravljam ( da kucnem vo drvo ).Dobila sam i etiketu zlopamtila, iako jednako pamtim i lepo i loše, al' od koga je, to mi dođe kao kompliment.No, bez obzira na pamćenje, umela sam da oprostim, nešto vrlo brzo, za drugo mi je trebalo vremena.Mislim da mržnju ne osećam uopšte.
Osećala sam u datim momentima svašta, ali ne i mržnju.
Nedavno sam, po ko zna koji put, detaljno analizirala sve u vezi opraštanja kod sebe, pa sam sigurna u ovo što pišem.
Opraštanje kojim sam se posebno pozabavila jer mi nije nikako polazilo za rukom, bilo je opraštanje samoj sebi.
Videćemo da li sam i u kojoj meri uspela.Nisam još sasvim sigurna u uspešnost

 

[*pustinjakinja]

Nego, nešto nisam razumela.Zašto bi uz potrebu za opraštanjem trebalo da ide i neka dijagnoza? Zašto bi to bio poremećaj.

Mogu negde da razumem ako se živi sa ciljem da se osveti, to je već loše...

Moguće da nisam nešto ovde razumela.

 

[Sonatica72]

tu je princip oprostiću , ali neću zaboraviti
a ljudska priroda znamo kakva je , i posle X vremena ono _neću zaboraviti prerasta u osvetu

Mislim da ne mora prerasti u osvetu. Osveta je sama po sebi loša. Ne samo zbog pojedinca kome se svetimo, već i zbog nas samih.

Jedan jedini put u životu sam poželela da se osvetim. Kada sam dobro razmislila o osveti na kojoj bih mogla novčano da profitiram..odustala sam.

Nisam želela da materijalno profitiram zbog osvete. Razmišljala sam i o porodici osobe kojoj sam želela da se osvetim. Zašto bi nevini, nedužni morali da budu žrtve jedne osvete?

Posle tog neprijatnog iskustva jedino što sam naučila da se ne treba svetiti. Pitala sam se kako bi meni bilo da neko želi meni da se osveti.

Postoji i oproštaj i zaborav, problem je što se ljudi menjaju samo pod pritiskom, čim izadju iz doba učenja oko 8 godine, samo pritiskom možeš da promeniš navike, tako da svest nije u stanju da zaboravi ono što se ponavlja. Znači zaborav zavisi samo od jedinke kojoj se oprašta, a koja nije u stanju da promeni samu sebe.

Postoji oproštaj. Zaborav..da li on postoji? Mislim da ne postoji kada su u pitanju neke dobre i loše situacije u životu.

Možemo da zaboravimo nečiji telefon ili ime neke osobe koja nam nije bila bliska a sretnemo je posle 10-15 godina.

Kada su u pitanju naša iskustva, i loša i dobra..ne zaboravlja se. Samo je bol manja tokom vremena, ako je reč o neprijatnom, lošem iskustvu koje smo doživeli.

 

[Sonatica72]

Zašto bi uz potrebu za opraštanjem trebalo da ide i neka dijagnoza? Zašto bi to bio poremećaj.

Ne razumem ni ja. Ne možemo za svako osećanje ili ovde konkretno za opraštanje kada nas neko izda da vezujemo za neku dijagnozu i poremećaj.

 

[*pustinjakinja]

Ne razumem ni ja. Ne možemo za svako osećanje ili ovde konkretno za opraštanje kada nas neko izda da vezujemo za neku dijagnozu i poremećaj.

Nikako da se naviknem na ovu novotariju da sve ima dijagnozu i da je sve poremećaj.
Do mene je.