Сведочанства о Србима у Бугарској

[Casual Observer]

Dokaz? Još si izjavio da ubrajaju u bugarske partizane posebno Srbe. Odakle ti takva ideja?

Spin.

 

[bernardo]

@Nenad1331 @Casual Observer очигледно да ће се граница Срба и Бугара изузев личног осећања треба повући према језичким цртама.

 

[Старо Браничево]

https://sveoarheologiji.com/pronade...rdavi-rusokastro-u-bugarskoj/#google_vignette

 

[Старо Браничево]

@Nenad1331 @Casual Observer очигледно да ће се граница Срба и Бугара изузев личног осећања треба повући према језичким цртама.

Наравно, граница је негде код Аутономне Републике Чувашије унутар РФ!

 

[Старо Браничево]

@Nenad1331 @Casual Observer очигледно да ће се граница Срба и Бугара изузев личног осећања треба повући према језичким цртама.

 

[Старо Браничево]

Конкурс расписан од стране Шуменске општине објављен у Србским новинама, Нови Сад, 25. април 1857. године. Потребан професор за новоосновану гимназију у Шумену са знањем латинског, њемачког и славјаносрбског са француским.

 

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1526160

Конкурс расписан од стране Шуменске општине објављен у Србским новинама, Нови Сад, 25. април 1857. године. Потребан професор за новоосновану гимназију у Шумену са знањем латинског, њемачког и славјаносрбског са француским.

Jasno kao beli dan.

 

[Casual Observer]

Наравно, граница је негде код Аутономне Републике Чувашије унутар РФ!

@Nenad1331 @Casual Observer очигледно да ће се граница Срба и Бугара изузев личног осећања треба повући према језичким цртама.

Treba biti svestan ideoloških premisa ideje Sanstefanske Bugarske:

Pre Balkanskih ratova:

Pre Drugog svetskog rata:

izvori:

1) Jugoslovensko-bugarski odnosi u XX veku:

http://www.anamnesis.info/sites/default/files/Ju_Bg_odnosi_XX_1982.pdf

2) Bugarska okupaciona politika u Srbiji 1941-1944:

https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2021/01/Bugarska-okupaciona-politika-final-pisi.pdf

 

[Casual Observer]

Pa malčice je kompleksnije od toga. Reč je prevashodno o liniji Lom-Ćiprovac-Linija-Dupnica. Kako kaže, zapadno od te linije značajno je bliže Srbiji i srpskom narodu nego prosečnom Bugarinu.

Sad, morao bih da se podsetim, ali za ove istočno od te linije mislim da vidi kao dosta više Bugare, iako sa srpskim osobinama.

Pa mislim da jeste bio ortak Milojevića; s njim se i borio.

To je otprilike izoglosa koja odvaja staroštokavske govore (u Bugarskoj poznati kao “u-govori” ili “tranzicioni”) od istočnijih bugarskih koji imaju definitivo različite reflekse jerova - krajnji istok štokavskog područja, s tim da je Trn (ostao u Bugarskoj) nekada govorio lužničkim poddijalektom PT koji je još manje razumljiv govornicima bugarskog od onog što se govori u npr. Dimitriovgradu.

 

[Casual Observer]

Назив родног места Саве Поповића/Георги Раковског- КОТЕЛ, јесте назив по тимочко-призренском наречју српског језика. Ради се о котлу:

Spojler: Кот'л

Видесмо да је и 60 година након рођења Саве Поповића/Раковског у родном тракијском Котлу било 4000 Срба. Градић ссе налази у сливу реке Камчије. Неки од познатијих људису, поЈиречековом списку : Стојко Владиславов, каснији врачански владика Софроније, Гаврил Крстевич, Петар хаџи Беровић-Берон, лекар и писац.

"До ослобођења Бугарске - писао је касније Јован Цвијић у своме делу Балканско полуострво и Јужнословенске земље - становништво ове области се поглавито бавило сточарством и кириџијањем. ... начин живота се ипак знатно приближава животу Динараца. Исти су обичаји, иста веровања, ...... Георги Константинов је написао како "детињство Раковског пада у време када је бугарска народна свест била још слаба, можда тек у повоју. Народ је био без вођа и без јасно одређених идеала. Огромна већина народа била је врло сиромашна и није имала могућности да се организује. ...нема ко да поведе хришћане, да искористе стање у држави и да извојују себи слободу. ... Сви отреситији и имућнији младићи уче грчки и читају грчке књиге. "

Поменимо још Срба из Котла тракијског:

Превео је тако са руског на славено-бугарски језик, једну теолошку књигу учени Србин из Котела - Анастас Стојановић и Антоније Јовановић. Ту књигу су финансијски помогли Котелци Срби - Афанас Беровић и Тини Драгановић. Купили су исту књигу у Букурешту читаоци: "Благородниј господин Бухурдандзи-баша Теодориди Петровић от Котел и Стојко Геновић абаџија из Котела.[1] Другу књигу о општој историји, на бугарском језику набавио је 1836. године у Казану - Иванчо Хаџи Недељковић.[2] Популарно Илићево забавно штиво читало се 1839. године у "Казану". У Видину су га узели пренумеранти: Дионизије од Казан јерођакон код видинског митрополита и Теохар Поповић "житељ казански, љубитељ Книжества".[3]

+

Петар Хаджи Беровић, аутор првог буквара за бугарска училишта (објављеног уз помоћ Антонија Јовановића из Кот-е-ла)

---

КОТЕЛ, јесте назив по тимочко-призренском наречју српског језика. Ради се о котлу:

Tj o bugarizovanom izgovoru reči kot’l - u pisanju automatski stave “e” tami gde bi trebao da bude staroštokavski poluglas (Malo jer) pošto se razlikuje od bugarskog Velikiog jera.

 

[Casual Observer]

Берлински конгрес је био апсолутни фијаско за Бугарску. Није тајна да присуство грофа Игњатијева било је крајње непожељно на овом конгресу. Нажалост, у стварности се управо то догодило: он никада није стигао на Берлинску конференцију. Као и ниједан бугарски представник. Немогуће је да конференција која у основи одлучује о судбини Бугарске нема бугарског представника.
Да није било спретности Шувалова, Бугарска би вероватно изгубила цео Софијски санџак и Варну, који су у саставу Источне Румелије требало да остану под турском влашћу.
Берлински конгрес је био добро оркестрирана афера између Русије, Енглеске, Немачке и Аустрије, која је поставила темеље познате и злогласне „Велике источне кризе“ које је, нажалост, и до данас остало нерешено.

Kakvo lupanje, za deset! Kako se to Berlinski kongres mogao “ticati Bugarske” koja uopšte nije ni postojala pre nego što je uspostavljena na Berlinskom kongresu?

Hint: izučavanje nacional-romantičarske mitologije umesto nastave istorije i upisivanje proizvoljnih brojeva na grbovima ne utiče na činjenicu da je Bugarska prvo put u vaskolikoj istoriji stvorena ne odlukama Berlinskog kongresa nego za vreme Aneksione krize 1908 - godina nulta.

Kakve veze može imati konstrukcija neuračunljivog Ignjatijeva i dementnog Šuvalova sa Velikom istočnom krizom?

 

[Casual Observer]

Ако прихватимо да је већина Шоплукa данас у Бугарској, онда је, нажалост, сам појам испражњен од свог првобитног значења. У последњих 100 година Шопи у западној Бугарској је био синоним за становништво малих градова и села око Софије, али не и саме престонице... И то са помало негативним значењем. Ни Срби ни Бугари нису сачували етнокултурни значај и традицију овог становништва.
Данас се са сигурношћу може рећи да су урбанизација с једне стране и националне границе с друге, уништиле етнографски карактер Шоплукa, асимилирајући оно мало остатака са обе стране границе.
Једна, једина бака у Трну остала је аутентични изворни говорник. Нико у Бугарској не говори прави шопски, нигде. Чињеница је. Ако се неко не слаже, нека ме оповргне.

Питање је шта је то Шоплук и које су његове границе, а зна се да су биле променљиве и да нису одређене и која су обележја шопског/шопских говора.

Тачно!

Ono o čemu se ovde diskutuje je velikobugarska konstrukcija “Šopsko” koju je Cvijić prihvatio i preimenovao u “Šopluk”. Osim stanovnika okoline Sofije nema niti jedne grupe koja se sama izjašnjava kao “Šopi”, osim novopečenih (od devedesetih) bugarskih pokušaja stvaranja “šopske nacije” na teritoriji istočne Srbije, sve u skladu s sanstefanskom ideologijom.

Evo šta kažu najraniji etnološki radovi: u Srbiji Šopa nema, a nema ih ni u Bugarskoj osim u krajevima istočno od najistočnijih staroštokavskih teritorija.

Cvijićeva jugoslovenska konstrukcija:

Milan Milićević, Konstantin Jireček i Feliks Kanic koji su pisali pre Cvijića uopšte ne pominju Šope u tadašnjem Caribrodu, smeštaju ih jugoistočno od njega, bliže Sofiji. Kanic konstatuje i da je govor Caribroda bliži govoru Niša nego šopskom:

Milan Milićević i Jireček:

 

[bernardo]

Treba biti svestan ideoloških premisa ideje Sanstefanske Bugarske:

Pre Balkanskih ratova:

Pogledajte prilog 1526463

Pre Drugog svetskog rata:

Pogledajte prilog 1526464


izvori:

1) Jugoslovensko-bugarski odnosi u XX veku:

http://www.anamnesis.info/sites/default/files/Ju_Bg_odnosi_XX_1982.pdf

2) Bugarska okupaciona politika u Srbiji 1941-1944:

https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads/2021/01/Bugarska-okupaciona-politika-final-pisi.pdf

Браво за литературу.

 

[Casual Observer]

Posle bugarizacije Velbužda u izvedbi Bugarske egzarhije:

 

[Старо Браничево]

Posle bugarizacije Velbužda u izvedbi Bugarske egzarhije:


Pogledajte prilog 1526975

Када се ово десило?

 

[Casual Observer]

Када се ово десило?

Tokom Prvog svetskog rata, krajem 1915.

 

[Casual Observer]

Исцртавање граница у политичке сврхе где се укрштају две изоглосе никада није било исправно.

Nije ispravno osim ukoliko se time ne dokazuje da se negde “govori bugarski”?

 

[Casual Observer]

Хвала за објашњење.
Као српски посланик у Битољу и Скопљу у периоду до 1904. године., Веселиновић је био део српске пропаганде у Македонији. Моје питање је који су му извори информација о сливенском крају, укључујући и Котел.

Dabome, a kako sami Bugari percipiraju te čuvene “u-govore”?

 

[Casual Observer]

Одакле су ти подаци о 4.000 Срба у Котелу, ово си већ 5. пут писала , а ми још нисмо видели одакле подаци.... Укупан број становника у 19. веку у Котелy је био 5.000..... ...

Гл. Српство, књижевни лист у Београду 1886. г. бр. 7, стр. 51

Сада буди добра - пронађи и постави овај документ. Да би српски документ из 1886. године садржао податке о етничкој статистици у источној Бугарској, мора постојати референца одакле су подаци дошли.

Odakle su oni podaci o onim silnim Bugarima po Makedoniji i Srbiji?

 

[Casual Observer]

На пример, можете вратити бугарске територије које су Србији дале те исте западне силе које су учествовале у бомбардовању Србије 1999. године.

Sanjaj. Bolje reci kada VI nameravate da vratite srpske teritorije koje su vam darivali ruski kvazislavjanofili, tj velikobugari kao što je bio zločinac Ignjatijev? Rusi vam ne valjaju, onda vratite njihove poklone.

Srbi u Bugarskoj su izloženi tolikim pritiscima da ne smeju van svog nesta ni da govore svojim jezikom:

 

[Casual Observer]

Stigmatizacija govornika srpskog jezika koje je Ignjatijev predao Bugarskoj:

Konstatacija činjenice da se u zapadnoj Bugarskoj (posebno u Trnu i Belogradčiku) govori srpskim jezikom. Zapazimo i da se i ruska lingvistika najzad izlečila od velikobugarske kvazislavjanofilije - konstatuje se da govornici bugarskog ne razumeju Timočko-Prizrenski bez prevodioca i objašnjenja.

 

[Лекизан]

Бугарска википедија.......

шта рећи.

 

[Boris T]

Stigmatizacija govornika srpskog jezika koje je Ignjatijev predao Bugarskoj:

Pogledajte prilog 1532472


Konstatacija činjenice da se u zapadnoj Bugarskoj (posebno u Trnu i Belogradčiku) govori srpskim jezikom. Zapazimo i da se i ruska lingvistika najzad izlečila od velikobugarske kvazislavjanofilije - konstatuje se da govornici bugarskog ne razumeju Timočko-Prizrenski bez prevodioca i objašnjenja.

Pogledajte prilog 1532470
Pogledajte prilog 1532471
Pogledajte prilog 1532473

Нигде из горњег текста не следи да је трнски дијалекат српски.

 

[Boris T]

Бугарска википедија.......
Pogledajte prilog 1532579
шта рећи.

Нема чему да се чудиш – термин старобугарски или бугарско-словенски није измислила Софија, већ иза њега стоје имена попут Шафарика и Шлејхера преко Востковa до Облака. Да се не вараш , један од оснивача упоредне лингвистике у славистици је Александр Востоков, Рус немачког порекла. Све су то "бугарски" завереници.

 

[Лекизан]

Нема чему да се чудиш – термин старобугарски или бугарско-словенски није измислила Софија, већ иза њега стоје имена попут Шафарика и Шлејхера преко Востковa до Облака. Да се не вараш , један од оснивача упоредне лингвистике у славистици је Александр Востков, Рус немачког порекла. Све су то "бугарски" завереници.

Где Шафарик старословенски назива старобугарским?
Ја се чудим бугарској википедији.