Inauguraše li ga veċ jednom?

Sanovnik:
Verujem da je velika razlika izmedju Dugina i Dukea
Kliknite za proširenje...
Misliš?

Kako bi nazvao čovjeka koji:

- slavi smrt i u ubistvu drugog ljudskog bića vidi duhovni podvig

- poziva na ubistva političkih protivnika

- govori o vojnoj diktaturi kao najboljem obliku vlasti

- citira mirne duše jednog Karla Šmita

- hvali Barkašova i RNE

- pronalazi jedan od značajnih centara evroazijstva u SS-u i SD-u

- govori o vafen SS-u kao o intelektualnoj oazi nacional-socijalizma

- utemeljuje ariosofiju

- i govori o arijevcima kao rasi nordijskih vojnika-sveštenika
 
O Duke-u nista ne znam i ne interesuje me ali Dugin voli Srbiju i cenim ga..

Ја јако волим Србију


Ја јако волим Србију. То признање није пука формалност, то је унутрашња дубоко искрена радост помешана са болом и сузама; тако се воли само оно што се истински воли. Не могу да сталожено и без суза пишем или говорим о српској држави и српском народу, о српској земљи и српској геополитици. Скоро о свему могу да говорим сталожено и без суза, само о томе не. Ваш песник је писао: “Ја ћу дати живот, Отаџбино моја, знајући шта дајем и зашто га дајем …” И ја то знам, продорно, суво као лица српских сељака, љуто као укус шљивовице, ватрено као поглед српске њиве …
Сматрам да је средиште света у Србији. Тајно срце планете је негде код вас; ви га чувате, схватате колико би коштало да га изгубите, крварите, гледате у празно, трљате запешћа и чувате …
Геополитика је сувопарна наука, оперише с реалностима лишеним поезије. Али и с те стратешке тачке гледишта стожерност Србије, њена средишњост, њена јединственост међу народима Балкана избија са свом очигледношћу. Ко контролише Србију, контролише Балкан; ко контролише Балкан, контролише огроман медитерански стратешки регион. То је геополитички аксиом за који Срби тако скупо плаћају у својој историји.
Русија је очарана Србијом. У нечему смо задивљујуће слични, подједнако бескрајни, разбарушени, обузети узвишеним стаменим кретањем у зачуђено национално неодређено нешто … Срби као и Руси пате од мистичног родољубља: вредност своје земље доживљавамо као драгоцену икону  не дај Боже да се делић одломи, како би се само жалосно унаказио небески лик. Наша земља је неприкосновена, света. И лаћамо се чврстих словенских вена да бисмо је, отворену, незаштићену, покривену магловитом копреном раја, залили нашом врелом супстанцом битка.
Словени … Непрецизан појам. Руси и Срби нису просто Словени; они су нешто више, много, много више … Поверена нам је тако велика истина, која још није изашла на видело, још се није огласила, али нас изнутра мучи и прљи жарким, ватреним, крвавим огњем …
Никада и нигде нисам видео земљу лепшу од Свете Србије, нисам видео лепше стасите горде људе.
Најдубље прожима осећање свог а другачијег, блиског до бола, и самог по себи апсолутно драгоценог и вредног …
Чак и кад би се то косило с геополитичким интересима Русије, морали бисмо по сасвим другачијој, трансцедентној логици подржавати Србе под било којим околностима. Политичари долазе и одлазе, али оне споне којима су Руси и Срби повезани начињене су надљудском, неземаљском руком.
Геополитика, сувопарна наука, не нарочито словенска, потребна нам је да бисмо имали поуздан објективан алат, да бисмо боље схватали толико нам страну логику атлантизма, да бисмо јасније увидели шта је то Евроазија, наша заједничка цивилизацијска матрица.
Ви сте се с атлантизмом суочили кроз натовске бомбе. Одолели сте, нисте се предали. То је била сурова лекција из геополитике  разорени градови, унакажена поља, настрадали недужни људи  деца, девојке, старци … А ви сте  Господе Боже, већ по ко зна који пут  сачували част, нашу заједничку евроазијску част.
То није била заблуда, нису биле грешке вашег руководства, није била историјска случајност. ”Нови светски поредак” је Србију, као и Русију, отписао. За нас нема места у америкоцентричном свету, у плановима једнополарног глобализма. Јасна и немилосрдна дијагноза, нема шта  осуђени смо на пропаст. Ви сте већ слушали сирене, следећи смо ми. И нико у Русији није у заблуди у вези тога. Уништавајући вас, упозоравали су нас, и шире  све народе на Земљи који имају дрскости да иду својим сопственим историјским путем.
Ми ћемо увек бити са вама, а ви са нама. Може се роптати на власт у Русији због њене немоћи и безвољности. Али, погледајте: руски народ не може да се заузме ни за себе самог. Није он крив. Ми смо контузовани, али се будимо. И пробудићемо се. Ви сте, Срби, наши живци, и неиздрживо нас боли то што боли вас. Организам је једна целина.
Чини ми се да је геополитичка јасност потребнија Русима него Србима, ви је ионако имате. Но, књига је преведена, и захвалан сам сваком њеном читаоцу, а да и не говорим о издавачу и преводиоцима. У овој књизи је научно образложен евроазијски пут, евроазијски пројекат. То није само уџбеник него и светоназорни катихизис. Ономе што сваки нормалaн Рус и сваки нормалaн Србин осећа дата је научна основа.
Из књиге следи: наша будућност је доведена у питање злом вољом атлантистичког пола. Преостају нам отпор, одважност, јунаштво. Геополитичка револуција. Морамо брижљиво тражити савезнике, промишљати авангардне геополитичке варијанте и сценарије. У сложеним смо условима, и да бисмо победили потребно је да упнемо сву снагу, сву нашу памет, сву нашу вољу.
Надам се да ће ова књига бар у понечему допринети нашем заједничком препороду, нашем геополитичком Васкрснућу.
Желео бих да скромни ауторски хонорар (ако га буде) предам као помоћ настрадалим од атлантистичке агресије.
Аутор се клања великом српском народу.

А. Дугин, Москва, 22. фебруара 2001. г.
 
Вероватно се без претеривања може тврдити да ће 20. јануар, дан званичног ступања новог предсдника САД Барака Обаме на дужност, заузети посебно место у историји Америке

Као прво, зато што први пут на чело земље, чија прошлост садржи мрачне странице расизма, стаје представник обојених. Као друго, зато што је за своју девизу нови лидер главне атлантске државе изабрао реч „промене“. Коментар Олега Севергина.
На светској политичкој сцени није било још ни једног лидера, укључујући, разуме се, Европу, о чијим укусима, навикама и слабостима је познато практично све, захваљујући киши публикација у штампи. Истина, са политичким укусима ствари стоје сложеније. Ко је он, Барак Обама? – овакво питање поставио је ових дана немачки недељник Рајнишер Меркур Ноаму Хомском, светски познатом америчком политичком посленику, писцу и професору. То је покривено мраком неизвесности, приметио је научник. Он је стао испред нас као чисти лист хартије. Предизборна кампања се гради, као што је познато, на томе што се саопштава публици, из дана у дан. Али то што је њој представљено није говорило ни о чему. Само две речи: нада и промене. Из тога што говори Обама, не може се схватити ко је он у ствари. Горепоменути професор познат је по свом парадоксалном мишљењу, мада сличне оцене не изриче само он. Као противтежу мал те не мистичким нагађањима и скоро безграничном очекивању, немачки политиколог из бона Кристиан хаке подсетио је у етру радија Дојче Веле на то да Обама, као прво, не псоедује никакве надљудске способности, а као друго, он је везан обавезама пред сопственим народом.
И са ове тачке гледишта важнија су очекивања оних политичара у Европи који полазе од постојећих реалија. Истински великим тренутком назвала је инаугурацију америчког председника у интервјуу немачком ТВ каналу АРД канцелар Немачке Ангела Меркел. Сменом тима Беле куће, по њеним речима, за Европу се отвара много шанси. Најважније је на шта рачуна лидер земље која је једна од основних лидера европске интеграције – то је карактер сарадње, при којој ће партнери деловати заједнички, уважавајући међусобно мишљење. У основи такве срадње, сматра Меркел, треба да лежи убеђење да ни једна страна не може сама да реши глобалне проблеме савремености. Са њима може да се изађе на крај само заједнички.
У датом случају Меркел је изразила очекивања већине представника такозване старе Европе, којима је досадило да играју улогу млађих партнера коју је за њих одредила Бушова администрација. О томе су они почели да говоре одмах после избора новог председника САД. О почетку „нови односа“ између ЕУ и САД изјавио је још у новембру шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу. Познат по својој егзалтираности француски министар иностраних послова Бернар Кушнер изражавао се тих дана: Питање зашто је потребна Европа више не постоји. Данас смо ми партнери.
Треба да кажемо да су се ветерани јединствене Европе уморили у епохи Буша од сталног подстицања на оштрији пролаз односима према Русији, коју они између осталог нису престали да сматрају стратешким партнером. Тешко искушавање Обаме Русијом – тако је назвао француски лист Ле Ехо свој коментар који садржи својеврсне препоруке новом председнику поводом изградње односа са Москвом. По речима издања, ови односи, упоредо, наравно, са другим акутним проблемима, представљају једно од најважнијих питања, којим ће морати да се бави Обама, почев од 21. јануара. Он ће неизбежно морати да рачуна на сарадњу са сталним чланом СБ Ун и првим извозником нафте и гаса у свету, резимира лист.
И ако се говори о индиректним препорукама новом домаћину Беле куће, у суштини, читав акциони програм за њега био је изложен крајем прошле године у резолуцији учесника састанка министара иностраних послова ЕУ у Марсеју. А источноверопске новајлије у ЕУ имају своје наде у Обаму. Са страница британском Фајненшл Тајмса шеф аналитичком центра за међународне односе Еугениуш Смолар разјаснио је став своје земље, која тежи да покаже Русији да је чврсто везана за западну алијансу.
У суштини, нада и очекивања на европској обали Атлантика има више него довољно. Тим поводом немачки недељник Ди Цајт објавио је коментар са ироничним насловом: Све сада и одмах. По речима издања, политику одређују околноси и није било ни једног лидера који не би кориговао своја обећања. Али увек се може надати. Јер нада, као што је познато, умире последња.
 
savin:
Вероватно се без претеривања може тврдити да ће 20. јануар, дан званичног ступања новог предсдника САД Барака Обаме на дужност, заузети посебно место у историји Америке

Као прво, зато што први пут на чело земље, чија прошлост садржи мрачне странице расизма, стаје представник обојених. Као друго, зато што је за своју девизу нови лидер главне атлантске државе изабрао реч „промене“. Коментар Олега Севергина.
На светској политичкој сцени није било још ни једног лидера, укључујући, разуме се, Европу, о чијим укусима, навикама и слабостима је познато практично све, захваљујући киши публикација у штампи. Истина, са политичким укусима ствари стоје сложеније. Ко је он, Барак Обама? – овакво питање поставио је ових дана немачки недељник Рајнишер Меркур Ноаму Хомском, светски познатом америчком политичком посленику, писцу и професору. То је покривено мраком неизвесности, приметио је научник. Он је стао испред нас као чисти лист хартије. Предизборна кампања се гради, као што је познато, на томе што се саопштава публици, из дана у дан. Али то што је њој представљено није говорило ни о чему. Само две речи: нада и промене. Из тога што говори Обама, не може се схватити ко је он у ствари. Горепоменути професор познат је по свом парадоксалном мишљењу, мада сличне оцене не изриче само он. Као противтежу мал те не мистичким нагађањима и скоро безграничном очекивању, немачки политиколог из бона Кристиан хаке подсетио је у етру радија Дојче Веле на то да Обама, као прво, не псоедује никакве надљудске способности, а као друго, он је везан обавезама пред сопственим народом.
И са ове тачке гледишта важнија су очекивања оних политичара у Европи који полазе од постојећих реалија. Истински великим тренутком назвала је инаугурацију америчког председника у интервјуу немачком ТВ каналу АРД канцелар Немачке Ангела Меркел. Сменом тима Беле куће, по њеним речима, за Европу се отвара много шанси. Најважније је на шта рачуна лидер земље која је једна од основних лидера европске интеграције – то је карактер сарадње, при којој ће партнери деловати заједнички, уважавајући међусобно мишљење. У основи такве срадње, сматра Меркел, треба да лежи убеђење да ни једна страна не може сама да реши глобалне проблеме савремености. Са њима може да се изађе на крај само заједнички.
У датом случају Меркел је изразила очекивања већине представника такозване старе Европе, којима је досадило да играју улогу млађих партнера коју је за њих одредила Бушова администрација. О томе су они почели да говоре одмах после избора новог председника САД. О почетку „нови односа“ између ЕУ и САД изјавио је још у новембру шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу. Познат по својој егзалтираности француски министар иностраних послова Бернар Кушнер изражавао се тих дана: Питање зашто је потребна Европа више не постоји. Данас смо ми партнери.
Треба да кажемо да су се ветерани јединствене Европе уморили у епохи Буша од сталног подстицања на оштрији пролаз односима према Русији, коју они између осталог нису престали да сматрају стратешким партнером. Тешко искушавање Обаме Русијом – тако је назвао француски лист Ле Ехо свој коментар који садржи својеврсне препоруке новом председнику поводом изградње односа са Москвом. По речима издања, ови односи, упоредо, наравно, са другим акутним проблемима, представљају једно од најважнијих питања, којим ће морати да се бави Обама, почев од 21. јануара. Он ће неизбежно морати да рачуна на сарадњу са сталним чланом СБ Ун и првим извозником нафте и гаса у свету, резимира лист.
И ако се говори о индиректним препорукама новом домаћину Беле куће, у суштини, читав акциони програм за њега био је изложен крајем прошле године у резолуцији учесника састанка министара иностраних послова ЕУ у Марсеју. А источноверопске новајлије у ЕУ имају своје наде у Обаму. Са страница британском Фајненшл Тајмса шеф аналитичком центра за међународне односе Еугениуш Смолар разјаснио је став своје земље, која тежи да покаже Русији да је чврсто везана за западну алијансу.
У суштини, нада и очекивања на европској обали Атлантика има више него довољно. Тим поводом немачки недељник Ди Цајт објавио је коментар са ироничним насловом: Све сада и одмах. По речима издања, политику одређују околноси и није било ни једног лидера који не би кориговао своја обећања. Али увек се може надати. Јер нада, као што је познато, умире последња.
Kliknite za proširenje...

Ja bih te zamolio da postujes coveka i ne izostavljas mu srednje ime.

On ja Barak Husein Obama. z:)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

kapetanmark
Ko ga oglasio taj ga i oprasio?
Odgovora
17
Pregleda
1.611
kapetanmark
kapetanmark
Straks92
"Čovek je lično Mefisto srpske opozicije" Gajić žestok u odgovoru Đilasu, evo šta ga je naljutilo (video)
2 3
Odgovora
59
Pregleda
696
комшија
комшија
Straks92
Vučić se sastao sa Fon der Lajenovom: Još jednom sam ponovio čvrstu opredeljenost Srbije za nastavak i ubrzanje svog evropskog puta
2 3 4
Odgovora
75
Pregleda
1.090
Blues Brothers
Blues Brothers

Back
Top