Iluzije

[lyon69]

Samo znas sta ...tema nije losa...
Ne mora nuzno da se voli covek sa kojim se spava i ne mora nuzni da se ima sex sa covekom koji se voli.

Idealno je ako sa onim koga volis imas dobar sex ,al ako to nije slucaj po meni nije greh potraziti ga sa strane. U ostalom sto neko ne zna il nece da zna to ga ne boli. I tu je septembar u pravu 100% .

Da li je to ona ista Mirka
Ne, ne mere biti

 

[black.dragon]

Da li je to ona ista Mirka
Ne, ne mere biti

ljudi sto su stariji to su sve truliji i pokvareniji

 

[septembar]

Ovde vidim laž, koju prećutno dele oboje; vidim samoobmanu po kojoj je normativ voleti duhom a ne i duhom i telom. Ali qrvu ne vidim. Barem ne samo ženu kao qrvu.

da...zatvaranje oci pred istinom...

 

[Earring]

Da li su ljubav i strast isključive?
Da li i koliko god razum volio, divlje i požudno telo uvek će tragati za putenim užicima ne obraćajući previše pažnje na ono što oseća srce i govori jezik.

Ne znam tacan odgovor, on i ne postoji. Tajna je u svakom ponaosob
Ako bi covek spavao sa svakim ko mu je fizicki privlacan, kako bi planeta izgledala?
Neko ustrojstvo postoji, a svako od nas u sebi nosi svoj odgovor

 

[korali]

da...zatvaranje oci pred istinom...

U tome je zapravo poenta,da društveno nametnuto monogamno ponašanje ne ide ruku
pod ruku s neobuzdanim nagonima ljudske vrste,Zato izvana sve i deluje divno i krasno; no, iznutra sve je sasvim drugačije. . Izvana se forsira jedna uštogljena slika
lažnog sklada i lepote, a u biti: trulež koju će razotkriti samo jedna sitnica.

Knjigu svako može shvatiti na svoj način.Možda ljubav i seks jesu isključivi,kad pogledaš da cete jednog dana jedan u drugome voliti ono sto je jedino vredno da se voli, ono sto jeste ,a ne ono za cime ste na trenutke žudeli.
Tela koja ste tako strastveno svojatali citav zivot bit ce bezvredna .

 

[Lexa]

Ali nagoni svakog čoveka nisu isti, pogotovo nisu neobuzdani. Niti svakog godišta, niti svakog pola. Loša ti je generalizacija. OK je generalizovati, ali ne ovako, ovo je loše.

 

[korali]

Ne znam tacan odgovor, on i ne postoji. Tajna je u svakom ponaosob
Ako bi covek spavao sa svakim ko mu je fizicki privlacan, kako bi planeta izgledala?
Neko ustrojstvo postoji, a svako od nas u sebi nosi svoj odgovor

Tako je no i tačno je da se prirodni nagoni potiskuju jer se čovek se oduvek gura u šablone kako bi ga se lakše kontroliralo,na taj način se zanemarivala iskonska, nagonska priroda, na račun one - razumske,tako biće se frustrira, gubi identitet,doduše živi, ali samo prividno.Takva je zapravo i priča o nagonima,govori da je u stanju kontrolirati nagone,on doduše u tome i uspeva, ali na račun čega: na račun potiskivanja svojih PRAVIH, neobuzdanih nagona. Kakav se samo vulkan u čoveku stvara i kakvim će to nesretnim posljedicama završiti.

 

[Lexa]

Recimo za moju prirodu ovoliko forsiranje seksa od strane društva u poslednjih 20 godina je preterano i smeta mi. Kao što bi mi smetalo sputavanje u istom da sam živela pre nekih 100-200 godina, da ne lupam sad.

Daleko od toga da se danas forsira neka finoća, svašta.

 

[korali]

Ali nagoni svakog čoveka nisu isti, pogotovo nisu neobuzdani. Niti svakog godišta, niti svakog pola. Loša ti je generalizacija. OK je generalizovati, ali ne ovako, ovo je loše.

Ma nisi me shvatlia Lexi,Ja mogu voleti svojeg dečka... ali mogu fizički i seksualno poželjeti drugog. Glava će me sprečiti da to i učinim, da zbog strasti riskiram da izgubim osobu koju volim.... no ipak taj nagon tela ce se pojaviti.
Jer je život svakodnevna borba imeđu razumnog JA i "divljaka"u nas,no to potiskivanje ,marginaliziranje će uvek na kraj dovesti do bolesti i nezadovoljstva individue.

 

[Earring]

Tako je no i tačno je da se prirodni nagoni potiskuju jer se čovek se oduvek gura u šablone kako bi ga se lakše kontroliralo,na taj način se zanemarivala iskonska, nagonska priroda, na račun one - razumske,tako biće se frustrira, gubi identitet,doduše živi, ali samo prividno.Takva je zapravo i priča o nagonima,govori da je u stanju kontrolirati nagone,on doduše u tome i uspeva, ali na račun čega: na račun potiskivanja svojih PRAVIH, neobuzdanih nagona. Kakav se samo vulkan u čoveku stvara i kakvim će to nesretnim posljedicama završiti.

Je li celo tvoje bice u nagonima?
Ja sebe zaista tako ne dozivljavam, jer sam covek pre svega

 

[Lexa]

Ne znam, ja stvarno još nisam bila u situaciji da poželim nekoga ko mi se nije pre toga svideo kao osoba (da to bude neko u koga bih se mogla zaljubiti, koga bih mogla voleti... ako već nisam), mada možda se samo ne razumemo.

Misliš da bi moglo da ti se svidi više njih odjednom (kako kažeš, da poželiš više njih odjednom?) I da nije u prirodi čoveka da se ograničava na jednu osobu, već da je to proisteklo iz potrebe da se održi porodica (možda zbog brige o potomstvu...), pa se društvo postaralo da nas ubedi kako nije normalno fokusirati svu svoju pažnju na više ljudi, nego na tog jednog što smo ga odabrali?

Htela sam da otvorim temu o tome zašto je ljubomora jedina negativna osobina koja se poštuje i, čak, forsira... samo ne znam kako bi ljudi reagovali.

 

[Lexa]

na taj način se zanemarivala iskonska, nagonska priroda, na račun one - razumske

Hm, pa ne možeš zanemariti "razumsku prirodu" kada je razum u ovoj meri dominantna pojava kod ljudi..... (da ne ulazimo sad u zloupotrebu istog, nije tema)...

 

[Borac za prava zivotinja]

Po svojoj prirodi čovek nije monogamno biće.
Možda u tom grmu leži zec?

 

[Lexa]

Po svojoj prirodi čovek nije monogamno biće.
Možda u tom grmu leži zec?

To i ja pomislih. Da li je ili nije?

Mislim, ako priznamo da nismo monogamna bića, da li smo svesni šta smo time priznali?

Negiramo praktično sve što nam se od života nudi, danas...

 

[Borac za prava zivotinja]

To i ja pomislih. Da li je ili nije?

Mislim, ako priznamo da nismo monogamna bića, da li smo svesni šta smo time priznali?

Negiramo praktično sve što nam se od života nudi, danas...

Ako bismo to priznali, neke kategorije morala otišle bi u nepovrat.
Takođe, brak više ne bi bio "sveta institucija".
Mada, i danas su moral i brak klimave stvari.

Priznali bismo civilizacijsko licemerje.
No, negiranje monogamije nije ujedno i negiranje ljubavi.
Uostalom, ne volimo samo jednom u životu, zar ne?

 

[Lexa]

Ironija je u tome što su nekada odnosi bili tako uređeni da, ako si baš poštena i čestita i sva puna morala onda i voliš jednom u životu, ili nijednom... Čak i da hoćeš da se zaljubiš u još nekoga, ne možeš jer ti je prvi komšija na 30 kilometara, a takav put je podrazumevao višednevne pripreme...

I tako je nekada bilo mnogo lakše kontrolisati ponašanje, pa se ljudi nisu nešto ni pitali da li su sputani eto, monogamijom...
Ali šta raditi danas?
Evo ja prva imam problem da dozvolim trećoj osobi da mi ograničava slobodu. Mislim, može to da prođe neko vreme, onda počnem da vrištuckam u sebi... a zaljubljenost je (da li je?) prolazna stvar..... dok ljubav ne podrazumeva "slepilo".

 

[Lexa]

Postoje neke ptice, možda ću slagati ali guske, valjda... možda patke... koje jednom kad nađu partnera ostaju mu verne do kraja života, i to važi za oba pola, čak i kad ovaj drugi ugine.
Šta je sad to?
Ne može me niko ubediti da to nije njena odluka, u tom ptičijem mozgu doneta je odluka da večno pati za svojim partnerom, i to je partner u punom smislu te reči. Ali kako je dođavola ono donelo takvu odluku? I ako je odluka u pitanju, šta nas sprečava da odlučimo?

 

[Borac za prava zivotinja]

Postoje neke ptice, možda ću slagati ali guske, valjda... možda patke... koje jednom kad nađu partnera ostaju mu verne do kraja života, i to važi za oba pola, čak i kad ovaj drugi ugine.
Šta je sad to?
Ne može me niko ubediti da to nije njena odluka, u tom ptičijem mozgu doneta je odluka da večno pati za svojim partnerom, i to je partner u punom smislu te reči. Ali kako je dođavola ono donelo takvu odluku? I ako je odluka u pitanju, šta nas sprečava da odlučimo?

Simbioza?


Ne znam, ima mnogo takvih primera u životinjskom svetu, naročito među pticama (npr. papagaji agapornisi, iliti "ljubavne ptice"). Ali, šta znaju ptičiji majušni mozak i majušno srce? Mislim - mi, ljudi apsolutno sve znamo, pa i da definišemo motive ponašanja životinja, iako ponekad ne prepoznajemo ni sopstvene.
Jednom sam, kao dete, videla kako kravi kotrljaju suze iz očiju i dugo sam bila ubeđena kako je krava plakala jer su joj uzeli tele. Posle mi je jedan veterinar saopštio surovu istinu da je verovatno imala konjuktivis ili nešto slično. No, ko može tvrditi da je to istina? Sve u svemu, ja i dalje mislim da su krave, pa i druge životinje, u stanju da osete i izraze tugu.

E, sad, da li to znači da su ptice, sklone doživotnom vezivanju za jednog partnera, emotivnije od ljudi, tj. da smo mi veće životinje nego što to želimo da priznamo - ko će ga znati?
Ne znam da li ptica odlučuje; znam da, u slobodi, može da prhne i svije gnezdo gde god hoće. Može da je pojede zmija, može da je upuca lovac, a mogu i da je strpaju u kavez ... i ona više nije u stanju da raspolaže svojom slobodom kao što je mogla pre toga. Čak joj i krila zakržljaju.
Čovek nije tica, te se kreće u okviru svog malog univerzuma ispunjenog obrascima ponašanja. Najčešće nije ni svestan slobode koja mu stoji na raspolaganju.

Možda ptice znaju da je "odluka" koju donesu UVEK stvar slobodnog izbora?

 

[november child]

..joj, borac, ala si se raznezila..
..nishta selekcija, nishta evolutivni pritisak..
..znate li da vishe od 50% potomstva tih dozivotno zaljubljenih parova
nosi gene drugog tate, iz istog takvog zaljubljenog para..?
..znaju ptichice, bolje od nas, shta je priroda, shta izbor, a shta sloboda..

 

[Borac za prava zivotinja]

Ja sam jedan nežni Borac.

 

[Lexa]

Ako je stvar u emotivnosti onda dođavola... jer opet moram da napišem kako "instinkt" i emotivnost ljudi tako rado povezuju bez razloga...
Zašto se ljudi uvek pitaju da li i koliko životinje osećaju, ako su emocije stvar instinkta? Onda, normalno, treba da se zapitamo da li mi išta osećamo, ne životinje. Možda smo mi ti koji su sakati u osećanjima?
Za razum, OK, znamo, znamo da smo malko pametniji od te ptice, aj da ne ulazim sad u razloge, ali uzmimo to za polaznu osnovu. Ali emocije... kako su ljudi uopšte uzeli za polaznu osnovu da životinje osećaju manje intenzivno? Životinje koje ne umeju da govore, ali mogu da nauče kako se zovu. Ne umeju da govore jer nemaju glasne žice. Ne umeju da plaču jer ne umeju ni da pljuju, prosto im nije dat mehanizam za to. Ne prave face, neke životinje, jer imaju manjak mišića na licu... da li smo tako došli do zaključka da životinje nemaju emocije? Zato što ih ne izražavaju kao mi? Pa ni svi ljudi ne izražavaju emocije na isti način...

Onda, da li su emocije instinkt? I ako se ptica švaleriše a ovamo laže tatu da je njegovo jer je i njemu i njoj tako lepše postoji li onda monogamija il ije to samo "lepa" bajka? Pa, ako ne postoji, dokle smo spremni da idemo u "povratku prirodi" da bismo dokazali... nešto? I šta će nam to doneti?
Koliko samo elementarnijih stvari treba da postignemo da bismo se vratili instinktima... e sad, da li nas otuđenje od njih čini nesrećnim ("isfrustriranim") ljudima, kao što ova tema tvrdi?

Šta vi uopšte hoćete, znate li?

 

[Borac za prava zivotinja]

Mislim da mi često ne umemo da razaznamo sopstvena osećanja.
Prema nekom osetimo sažaljenje pa nam se učini da je to ljubav. Ono - i jeste neki oblik ljubavi ali ne baš taj koji smo utripovali.
I mislim da ne postoji prava, "iskrena" monogamija ... i da je idealista Platon ispričao bajku o kompatibilnim partnerima. Priča o soul mate je iluzija, koja služi da nas napumpa nadom kako ćemo jednog dana naći svoju idealnu polovinu s kojom ćemo se voleti odavde do večnosti. Takve bajke potrebne su nesavršenom ljudskom biću čija je svrha da ne provede život u usamljenosti.

@ Lexa, ja znam šta hoću - uvek više nego što imam i uvek ono što je nedostižno. Ali nije to loše; barem tako znam dokle mi sežu granice.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ybt, tek sad videh - pa ja širim nemoral...

 

[flpflp]

Ma nisi me shvatlia Lexi,Ja mogu voleti svojeg dečka... ali mogu fizički i seksualno poželjeti drugog. Glava će me sprečiti da to i učinim, da zbog strasti riskiram da izgubim osobu koju volim.... no ipak taj nagon tela ce se pojaviti.
Jer je život svakodnevna borba imeđu razumnog JA i "divljaka"u nas,no to potiskivanje ,marginaliziranje će uvek na kraj dovesti do bolesti i nezadovoljstva individue.

Ali ona nije prevarila jednom coveka koga navodno voli, koliko sam ja skapirala ona ga konstantno vara. E tu se postavlaj pitanje da li ga voli ili ne. Jer jedno je avantura, zbog potrebe za drugim, novim i nepoznatim telom, otvaranjem pokloncica, a drugo je konstantno varanje.
Da dopunim, mislim da to o cemu ti pricas nije vise ljubav, vec stecena sigurnost, pazi kazes strah, nije to strah od gubitka ljubavi, vec strah od gubitka sigurnog plena.

 

[septembar]

Ybt, tek sad videh - pa ja širim nemoral...

ne... mada,po meni definicija morala je satkana od samih lazhi...prihvatljivih drustvenih normi..fuj!