kalis
Buduća legenda
- Poruka
- 31.508
VOJNI MUZEJ
U vojnom muzeju na Kalemegdanu u Beogradu, postoji izlozba od preko 200 sablji.
''Збирка хладног оружја у војном музеју садржи колекцију од преко 200 сабљи различитих модела и провенијенције. У овом фонду најбројније су руске и аустријске сабље, али поседујемо и сразмерно већи број српских пешадијских сабљи модела 1861/70 од којих истичемо сабљу војводе Ж ивојина Мишића, генерала Павла Јуришића Штурма и генерала Ивана Павловића, као и сабље јавности мање познатих официра српске војске. Међу коњичким сабљама "старог" прописа из 1861 издваја се сабља Љубомира Лешјанина која на сечиву носи традиционалну војничку девизу: Не вади је без повода, не враћај је без части и година 1884. Не смемо заборавити сабљу истог прописа која је припадала првом управнику Артиљеријске школе Александру Фрањи Заху која је израђена у Толеду, древном шпанском оружарском центру.
Српске коњичке официрске сабље модела 1895 су прилично малобројне, а посебно место припада сабљи коју је фирма Вајерзберг-Киршбаум у Солингену даровалу краљу Александу Обреновићу. Примерци оружја које су произвођачи поклањали нашим владарима били су луксузне израде, али суштински, они су само део успешног маркетинга оног фабриканта коме су поверени послови око наоружања српске војске. Коњичка сабља овог модела била је прва која је на корпи носила српски државни грб и с мањим модификацијама остала до данашњег дана официрски статусни симбол и веза данашње војске са традицијом XIX века.
Издвајамо и фонд одликованих руских сабаља, међу којима се налазе и две додељене нашим људима. Од непроцењиве вредности је "дијамантска" сабља за храброст кнеза Милана Обреновића, којом су га Руси одликовали током Првог устанка 1807. године. Овај ексклузивни примерак је сигурно један од највреднијих експоната који се чувају у Војном музеју. У збирци је и "дијамантска сабља", дар руског цара Николаја II Романова кнезу Арсену Карађорђевићу за исказану храброст командантa гардијске коњичке бригаде у руско- јапанском рату 1904/5. Сабљу је Војном музеју поклонио његов син, кнез Павле Карађорђевић.
Из категорије даровног оружја у поседу Војног музеја је и сабља коју је краљ Александар Обреновић добио од персијског шаха са годином 1901/02. и посветом на сечиву која гласи: Ову сабљу учини благословеном , о Племенити и Вечити! Мом власнику не дај пропаст, о Господе, док му живот траје. ‘’
Nešto o samom vojnom muzeju
Војни музеј је смештен на простору Београдске тврђаве, у најстаријем и најлепшем делу града. Музеј је страдао у оба светска рата, а потом изнова подизан и обнављан.
Војни музеј у Београду смештен је на бастиону 1. југоисточног фронта Београдске тврђаве, у згради подигнутој 1924. године за намене Војногеографског института, која је 1956. уступљена Музеју. Окружен градским бедемима и највећим и најлепшим београдским парком, Калемегданом, музеј представља један од симбола тврђаве.
Основан је Указом кнеза Милана Обреновића IV, 10/22. августа 1878. године на предлог министра војног, пуковника Саве Грујића. Била је ово још једна од манифестација стицања државне независности. Прва музејска поставка отворена је 1904, поводом стогодишњице Првог српског устанка у склопу крунидбених свечаности краља Петра I Карађорђевића.
Музеј се тада налaзио у скромној згради подигнутој још за турског времена, одмах до Римског бунара. Убрзо по оснивању, ушао је на велика врата у Европу и свет, учешћем на Балканској изложби у Лондону 1907. године, где је са стотину одабраних историјских предмета, међу којима су биле заставе из оба српска устанака, привукао пажњу лондонске јавности, о чему је известила ондашња штампа.
Зграда овог музеја порушена је у Првом светском рату, а евакуисане збирке добрим делом су страдале или су заплењене. Поново је прошло више од две деценије до отворања нове поставке. Краљ Александар I Карађорђевић издао је 1934. Уредбу о образовању Војног музеја у Краљевини Југославији. Бригадни ђенерал Војислав Вуковић, дотадашњи управник Краљевог двора постављен је за управника Музеја.
Vojni muzej u Beogradu čuva nekoliko sablji koje su po načinu izrade, lepoti i luksuzu, ali i po tome kome je čast ukazana - skoro neprocenjive. Takva je "dijamantska" sablja za hrabrost kneza Milana Obrenovića, kojom su ga Rusi odlikovali tokom Prvog ustanka 1807. godine.
U vitrinama ovog muzeja je i sablja koju je na dar od ruskog cara Nikolaja II Romanova dobio knez Arsen Karađorđević za hrabrost iskazanu kao komandant gardijske konjičke brigade u rusko-japanskom ratu 1904/1905. Vojnom muzeju je poklonio njegov sin, knez Pavle Karađorđević.
Iz kategorije darovnog oružja u posedu ove uspomene je i sablja koju je kralj Aleksandar Obrenović dobio od persijskog šaha sa godinom 1901/1902. i posvetom na sečivu koja glasi: "Ovu sablju učini blagoslovenom, o Plemeniti i Večiti! Mom vlasniku ne daj propast, o Gospode, dok mu život traje."
U vojnom muzeju na Kalemegdanu u Beogradu, postoji izlozba od preko 200 sablji.
''Збирка хладног оружја у војном музеју садржи колекцију од преко 200 сабљи различитих модела и провенијенције. У овом фонду најбројније су руске и аустријске сабље, али поседујемо и сразмерно већи број српских пешадијских сабљи модела 1861/70 од којих истичемо сабљу војводе Ж ивојина Мишића, генерала Павла Јуришића Штурма и генерала Ивана Павловића, као и сабље јавности мање познатих официра српске војске. Међу коњичким сабљама "старог" прописа из 1861 издваја се сабља Љубомира Лешјанина која на сечиву носи традиционалну војничку девизу: Не вади је без повода, не враћај је без части и година 1884. Не смемо заборавити сабљу истог прописа која је припадала првом управнику Артиљеријске школе Александру Фрањи Заху која је израђена у Толеду, древном шпанском оружарском центру.
Српске коњичке официрске сабље модела 1895 су прилично малобројне, а посебно место припада сабљи коју је фирма Вајерзберг-Киршбаум у Солингену даровалу краљу Александу Обреновићу. Примерци оружја које су произвођачи поклањали нашим владарима били су луксузне израде, али суштински, они су само део успешног маркетинга оног фабриканта коме су поверени послови око наоружања српске војске. Коњичка сабља овог модела била је прва која је на корпи носила српски државни грб и с мањим модификацијама остала до данашњег дана официрски статусни симбол и веза данашње војске са традицијом XIX века.
Издвајамо и фонд одликованих руских сабаља, међу којима се налазе и две додељене нашим људима. Од непроцењиве вредности је "дијамантска" сабља за храброст кнеза Милана Обреновића, којом су га Руси одликовали током Првог устанка 1807. године. Овај ексклузивни примерак је сигурно један од највреднијих експоната који се чувају у Војном музеју. У збирци је и "дијамантска сабља", дар руског цара Николаја II Романова кнезу Арсену Карађорђевићу за исказану храброст командантa гардијске коњичке бригаде у руско- јапанском рату 1904/5. Сабљу је Војном музеју поклонио његов син, кнез Павле Карађорђевић.
Из категорије даровног оружја у поседу Војног музеја је и сабља коју је краљ Александар Обреновић добио од персијског шаха са годином 1901/02. и посветом на сечиву која гласи: Ову сабљу учини благословеном , о Племенити и Вечити! Мом власнику не дај пропаст, о Господе, док му живот траје. ‘’
Nešto o samom vojnom muzeju
Војни музеј је смештен на простору Београдске тврђаве, у најстаријем и најлепшем делу града. Музеј је страдао у оба светска рата, а потом изнова подизан и обнављан.
Војни музеј у Београду смештен је на бастиону 1. југоисточног фронта Београдске тврђаве, у згради подигнутој 1924. године за намене Војногеографског института, која је 1956. уступљена Музеју. Окружен градским бедемима и највећим и најлепшим београдским парком, Калемегданом, музеј представља један од симбола тврђаве.
Основан је Указом кнеза Милана Обреновића IV, 10/22. августа 1878. године на предлог министра војног, пуковника Саве Грујића. Била је ово још једна од манифестација стицања државне независности. Прва музејска поставка отворена је 1904, поводом стогодишњице Првог српског устанка у склопу крунидбених свечаности краља Петра I Карађорђевића.
Музеј се тада налaзио у скромној згради подигнутој још за турског времена, одмах до Римског бунара. Убрзо по оснивању, ушао је на велика врата у Европу и свет, учешћем на Балканској изложби у Лондону 1907. године, где је са стотину одабраних историјских предмета, међу којима су биле заставе из оба српска устанака, привукао пажњу лондонске јавности, о чему је известила ондашња штампа.
Зграда овог музеја порушена је у Првом светском рату, а евакуисане збирке добрим делом су страдале или су заплењене. Поново је прошло више од две деценије до отворања нове поставке. Краљ Александар I Карађорђевић издао је 1934. Уредбу о образовању Војног музеја у Краљевини Југославији. Бригадни ђенерал Војислав Вуковић, дотадашњи управник Краљевог двора постављен је за управника Музеја.
Vojni muzej u Beogradu čuva nekoliko sablji koje su po načinu izrade, lepoti i luksuzu, ali i po tome kome je čast ukazana - skoro neprocenjive. Takva je "dijamantska" sablja za hrabrost kneza Milana Obrenovića, kojom su ga Rusi odlikovali tokom Prvog ustanka 1807. godine.
U vitrinama ovog muzeja je i sablja koju je na dar od ruskog cara Nikolaja II Romanova dobio knez Arsen Karađorđević za hrabrost iskazanu kao komandant gardijske konjičke brigade u rusko-japanskom ratu 1904/1905. Vojnom muzeju je poklonio njegov sin, knez Pavle Karađorđević.
Iz kategorije darovnog oružja u posedu ove uspomene je i sablja koju je kralj Aleksandar Obrenović dobio od persijskog šaha sa godinom 1901/1902. i posvetom na sečivu koja glasi: "Ovu sablju učini blagoslovenom, o Plemeniti i Večiti! Mom vlasniku ne daj propast, o Gospode, dok mu život traje."
Poslednja izmena:
