mačevi ili
sablje ?
Mač je univerzalno hladno oruzje, za bod i sečenje, dok je sablja pre svega namenjena za sečenje.I mač i sablja su korišćeni i na istoku i zapadu i na dalekom istoku.
Logika je prosta -
mač, kao prav, pogodniji je za probijanje oklopa (jedino se tesko, ili nikako nije mogao probiti puni oklop, osim na spojevima gde je bila pancirna kosulja - od okaca),
dok je sablja bolja za secenje, za dejstvo protiv neoklopljenog ili slabo oklopljenog protivnika. Srazmerno broju takvih vojnika, koristila se i sablja, tj. mac. Izbacivanjem oklopa, kao posledica pojave vatrenog oruzja, sablja je preuzela primat.
Postojale su dve osnovne vrste mačeva koje su vremenom i praksom trpele odredjene korekcije.
Prva vrsta su
dugački teški mačevi koji se koriste sa obe ruke. Druga vrsta su tanki i
manji mačevi koji se koriste sa jednom rukom i pogodniji su za blisku borbu.
Od početnog kratkog i širokog, megdani i tuče su ga korigovale u sve duži i uži, naoštren sa obe strane i prilagodjen više bodenju nego sečenju.U doba Nemanjica su korišteni dugi teški mačevi, veliki mačevi koji su držani sa obe ruke a jabuka na kraju drške mača je služila da mač ne ispadne i ne isklizne iz ruke.
Mač modela "
Skijavone "(Slovenski mac) je bio omiljen u Evropi u 16. veku nosila ga je garda mletačkog dužda.Odlikuje ga balčak koji se završava sa "mačjom glavom", štitnik za celu ruku, i uski žljebovi po sredini. Mač je jednosekli,a pri vrhu obostrano naoštren.Ovo oružje nastalo je od mača koji je kovan i "dizajniran" u Srbiji. Srpski štitnik je bio jednostavniji, krstast, povijenih krakova na dole.
Pretpostavka je da je mač nastao od noža.Produžavanjem noža, jer su antički mačevi bili kratki. U srednjem veku u Srbiju su stigli dugi germanski mačevi koji su se koristili sa obe ruke,te mačeve su doneli najamnici (placenici - placeni vojnici). Imali su ugraviran crtež vuka što je zaštitni znak nemačke radionice iz grada Pasau.
Tom tipu mača su pripadali i mačevi tipa "Sempax", koji su na drškama imali jabuku trouglastog oblika.
Tada su srpski vojnici i vitezovi bili opremljeni mačevima nabavljanim iz Venecije, odnosno Mletačke Republike.Vremenom je proizvodjač počeo da fušari tako da su u Srbiji počele da rade prve kovnice mačeva. Poznat je srpski mac sa okruglinom na dršci.Dečanska hrisovulja govori o nekom majstoru koji pravi mačeve a zove se
Bogdan Mačar, i pripadao je dečanskom vlastelinstvu. Drugi majstor je bio
Dojak Mačarević, u Prizren, 1332. godine,dolazi dubrovački mačar
Martolo koji je takodje bio pripadnik vlastele dubrovačke.Mačevi koje su oni pravili bili su u mediteranskom stilu sa jabukom na kraju drške,koji se može često videti na našim slikama i freskama.
Mačeve su nosili svi od pastira do cara, razlika je samo u kvalitetu mača, zato su mačari bili posebna vrsta majstora i zanatlija.
U prvoj polovini XIV veka,kada su srpska masta i iskustvo usavrsili proizvodnju maceva,u Dubrovniku se spominje "srpski mac".Pominje ga mačar Dobric."Srpski mac" je imao bočna ulegnuća po ivicama i gornjoj površini a na sredini je bio proširen.Na dršci je imao ovalnu jabuku,a krsnica je blago povijena nanize.Posle pada Srbije krajem XV i početkom XVI veka,proizvodnju ovih mačeva preuzimaju u malo izmenjenom obliku Venecija i gradovi u Dalmaciji,a nose ih svi stanovnici istocne obale Jadrana. Najlepši primerci danas mogu da se vide u Duzdevoj palati , kao čuveni i popularni "skijavone"- slovenski, odnosno srpski mac.
Sablja, pojavljuje se znatno kasnije, posle maca, njome se borile jednom rukom, bila je laksa od maca a krivina je bila prilagodjena za secenje a ne za ubadanje.Zbog tanje ostrice morala je da bude izuzetnog kvaliteta da se ne bi slomila. Cuvena sablja dimiskija-poreklom je iz Damaska.Sablje su bile obelezje plemstva,porekla,tradicije.
sa tim oruzjem...kupicu ti set za secenje...japanski...
Shogun..
