Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
занимљиво да састављач грбовника као армигера наводи ''Le Roy de Esclevoni'' - дакле, некога са краљевским достојанством. Павле Шубић, иако самосталан и врло моћан владар, ипак није био краљ. што значи да састављач грбовника није имао на уму Шубићеву Хрватску, него неку Склавонију (словенску земљу) којом је управљао владар са титулом краља. занимљиво, Србија је у време настанка грбовника имала чак два краља: српског- Драгутина и рашког- Милутина, који је владао и Поморјем (тј. Далмацијом). сасвим је могуће да се у овом случају ради о грбу који је херолд приписао Стефану Милутину (краљу Склавоније?), док је онај други (са сребрним крстом на црвеном) приписан његовом брату Драгутину (краљу Србије). како су каснији писци и преписивачи те грбове тумачили и мењали, то је већ друга прича. посебно у случају кад аримигери ''своје'' фиктивне грбове нису ни користили.
Nemam vremena ubacivati se u raspravu, ali da napomenem - Koloman, koji je vodio hrvatske čete protiv Mongola na Mohiju 1241. je nosio titulu kralja Slavonije.Također je bilo više pripadnika dinastije sa titulom "mlađeg kralja" (junior rex), koji su vladali prostorom od Drave do Jadrana.Usput, o sinonimnosti pojmova Slavonije i Hrvatske bilo bi dobro pročitati:
У приложеним примерима јесу у питању елеметни грба, али велико је питање да ли се цела композиција може назвати грбом. У архитектури се не морају испратити до краја хералдичка правила, да би се хералдички симболи на исти начин симболички представили, али у том случају важно је направити разлику између целог грба и издвојених елемената са грба. Не спорим да су претходно приказани елементи са хрватског грба настали на исти начин као и ови млетачки, али мислим да се хералдичким језиком то не може назвати грбом.
Коломан који је био млађи брат краља Беле IV у то време је носио титулу војводе од Славоније а не краља, њен први носилац је и био управо Бела IV за време свог оца краља Андрије II, касније је било још неколико војвода да би се са војводом Стефаном та титула угасила.
Два документа из 14 века о хрватском краљевству кога нема већ три века, од тога један пакта конвета о којој је већ доста тога и речено.
У приложеним примерима јесу у питању елеметни грба, али велико је питање да ли се цела композиција може назвати грбом. У архитектури се не морају испратити до краја хералдичка правила, да би се хералдички симболи на исти начин симболички представили, али у том случају важно је направити разлику између целог грба и издвојених елемената са грба. Не спорим да су претходно приказани елементи са хрватског грба настали на исти начин као и ови млетачки, али мислим да се хералдичким језиком то не може назвати грбом.
To sam i mislio, pokazati mogućnost da se radi o prikazu grba, odnosno njegovih elemenata .Datacija je problem, jer je sama crkva nekoliko puta obnavljana i prije 16. st., ako se ne varam.No, možda pomaže fakt da su Mlečani razbijali grbove ugar.-hrv. kraljeva i hrvatskih plemića po zidinama dalm. gradova kad su ih osvajali, stoga sumnjam da je ploča ugrađena tokom njihove vladavine.
@
Koloman jeste nosio titulu kralja - "rex et dux tocius Sclavonie/Dalmatie atque Croatie"; titulu kralja je držao kao rutenski kralj, ali je izgubio tron, pa je dobio prostor od Drave do Jadrana.Tu se nazivao "kraljem i vojvodom", međutim, postoje indicije da je titulu kralja vezivao uz novu zemlju (izbacio je pridjev rutenski, planirao je sjediniti Splitsku i Zagrebačku crkvu, Toma Arhiđakon ga naziva kraljem te zemlje; plus, ako se ne varam, Sakcinski je opisao njegov grob navevši da je na grobu stajao zapis kralja Slavonije - možda sam u krivu, Sakcinskoga nisam čitao eonima).Ostatak nema smisla komentirati na ovoj temi.
Nemam vremena ubacivati se u raspravu, ali da napomenem - Koloman, koji je vodio hrvatske čete protiv Mongola na Mohiju 1241. je nosio titulu kralja Slavonije.Također je bilo više pripadnika dinastije sa titulom "mlađeg kralja" (junior rex), koji su vladali prostorom od Drave do Jadrana.
-----
@
Koloman jeste nosio titulu kralja - "rex et dux tocius Sclavonie/Dalmatie atque Croatie"; titulu kralja je držao kao rutenski kralj, ali je izgubio tron, pa je dobio prostor od Drave do Jadrana.Tu se nazivao "kraljem i vojvodom", međutim, postoje indicije da je titulu kralja vezivao uz novu zemlju (izbacio je pridjev rutenski, planirao je sjediniti Splitsku i Zagrebačku crkvu, Toma Arhiđakon ga naziva kraljem te zemlje; plus, ako se ne varam, Sakcinski je opisao njegov grob navevši da je na grobu stajao zapis kralja Slavonije - možda sam u krivu, Sakcinskoga nisam čitao eonima).Ostatak nema smisla komentirati na ovoj temi.
Коломанова титула rex Sclavonie/Dalmatie atque Croatie сматрала би се узурпацијом владарског права, јер се исти наслов налази у титули суверена (краља Угарске). било би добро да нам предочиш аутентичне изворе, тек да бисмо видели о чему се ради.
U vezi grbova koji nisu u štitu već u kvadratu, a sa prostora Dalmacije su:
To sam i mislio, pokazati mogućnost da se radi o prikazu grba, odnosno njegovih elemenata .Datacija je problem, jer je sama crkva nekoliko puta obnavljana i prije 16. st., ako se ne varam.No, možda pomaže fakt da su Mlečani razbijali grbove ugar.-hrv. kraljeva i hrvatskih plemića po zidinama dalm. gradova kad su ih osvajali, stoga sumnjam da je ploča ugrađena tokom njihove vladavine.
већ је било речи о томе. елементи грба се у архитектури још од времена ренесансе често користе као украси на фасадама приватних или јавних зграда. међутим, такве рељефне представе не могу се назвати грбовима у правом смислу речи јер хералдички садржај није приказан на штиту. што се тиче шахиране плоче са звоника Св. Луције, и ја сматрам да није настао у време Млетачке Републике, него у 19. веку. највероватније у току рестаурације коју је 1863. предузео тадашњи крчки бискуп Иван Витезић.
Коломанова титула rex Sclavonie/Dalmatie atque Croatie сматрала би се узурпацијом владарског права, јер се исти наслов налази у титули суверена (краља Угарске). било би добро да нам предочиш аутентичне изворе, тек да бисмо видели о чему се ради.
већ је било речи о томе. елементи грба се у архитектури још од времена ренесансе често користе као украси на фасадама приватних или јавних зграда. међутим, такве рељефне представе не могу се назвати грбовима у правом смислу речи јер хералдички садржај није приказан на штиту. што се тиче шахиране плоче са звоника Св. Луције, и ја сматрам да није настао у време Млетачке Републике, него у 19. веку. највероватније у току рестаурације коју је 1863. предузео тадашњи крчки бискуп Иван Витезић.
Nemam vremena ubacivati se u raspravu, ali da napomenem - Koloman, koji je vodio hrvatske čete protiv Mongola na Mohiju 1241. je nosio titulu kralja Slavonije.Također je bilo više pripadnika dinastije sa titulom "mlađeg kralja" (junior rex), koji su vladali prostorom od Drave do Jadrana.Usput, o sinonimnosti pojmova Slavonije i Hrvatske bilo bi dobro pročitati:
A viđi Wappeen-u pobratime, na ovim sklikama su grbovi Venecije i čak većina iz Crne Gore. Grb u arhitekturi je oznaka vlasništva, pa ne čudi da je Venecija na zidinama gradova nad kojima je imala vlast postavljala reljefne predstave elemenata grba, odnosno krilatog lava koji je atribut Sv. Marka zaštitinika Venecije, kako bi označila svoje vlasništvo. Svi gradovi na crnogorskom primorju imaju na zidinama te oznake.
U heraldici postoji jedna zanimljiva protivuriječnost. Iako grb ne može postojati bez štita (nema štita-nema grba) štit je jedini element grba koji se u blazonu ne opisuje. Zapravo se on prvi opisuje naviđenjem boje polja štita i to je sve. Sami oblik štita nije niti je propisan niti opisan i on zaista može biti bilo kakav. Barok kao umjetnički pravac je naročito donio neshvatljivo složene konstrukcije najrazličitijih floralno i arhitektonski ukrašenih okvira štitova koji su dobijali izvanredno složene oblike. ali čak i tada polje štita je bilo jasno prikazano i definisano. U teorijskim heraldičkim raspravama se često može naći da je polje štita prikazano u obliku kvadrata jer jkvadrat daje dobar odnos površina i dovoljno prostora za postavljanje šarži, ali uvijek na kraju rasprave se prikazuje štit u nekom od oblika koji je heraldika izdiferencirala nazivajući ih narodnim imenima evropsih heraldika.
Ali moram priznati da zaista nikad niđe nijesam vidio šahovsku tablu koja je istovremeno predstavljala i štit odnosno polje štita. To je osnovna zamjerka koja onaj reljef označava kao falsifikat neukih falsifikatora.
dobar dan gospodo.Postavio bih vam upit koji nema puno veze s vasim temama.Dakle moze li mi tko od vas reci postoji li grb crnogorskog plemena Nikšić ili bilo koji grb koji se dovodi u svezu s tim plemenom i njihovim precima vojvodama Grbljanovićima?
dobar dan gospodo.Postavio bih vam upit koji nema puno veze s vasim temama.Dakle moze li mi tko od vas reci postoji li grb crnogorskog plemena Nikšić ili bilo koji grb koji se dovodi u svezu s tim plemenom i njihovim precima vojvodama Grbljanovićima?
Што се тиче вашег упита, ту ствар највероватније стоји овако. Осим ако неко није у скорије време покренуо питање грба племена, највероватније да такав грб, бар у хералдичком смислу те речи, не постоји. За пар братстава са подручја Црне Горе и Херцеговине последњих година је направљено пар грбова, али колико је мени познато, име Никшића се ту нигде не спомиње.. Искрено, нисам сигуран ни којој групи грбова ти грбови припадају, с обзиром да су братства и племена шире заједнице од породице.
Гребељановићи као Гребељановићи су имали свој посебан грб. Није искључено да је било и људи пореклом из племена Никшића који су такође имали грб, али треба имати на уму да су то онда били њихови лични грбови, који се не односе на читаво племе, већ су могли да их користе само њихови директни потомци.
dobar dan gospodo.Postavio bih vam upit koji nema puno veze s vasim temama.Dakle moze li mi tko od vas reci postoji li grb crnogorskog plemena Nikšić ili bilo koji grb koji se dovodi u svezu s tim plemenom i njihovim precima vojvodama Grbljanovićima?
Plemena u Crnoj Gori nijesu imala grbove. Po plemenskim legendama se može naslutiti postojanje tetemskih znakova, ali se ne radi o grbovima. Ti totemski znaci se često poklapaju sa totemskim znacima ilirskih plemena koja su živjela na istim teritorijama na koji su crnogorska plemerna.
Plemena u Crnoj Gori nijesu imala grbove. Po plemenskim legendama se može naslutiti postojanje tetemskih znakova, ali se ne radi o grbovima. Ti totemski znaci se često poklapaju sa totemskim znacima ilirskih plemena koja su živjela na istim teritorijama na koji su crnogorska plemerna.
Što sam nalazi po raznim knjigama sam sklopio nekoliko njih. Labeati ilirsko pleme je imalo totem konja, Zećani imaju totem konja. Banjanima je zmija sveta životinja, isto i ilirskim Autarijatima sa istog prostora,Zvijezda danica je isto tako znak nekog ilirskog i crnogorskog plemena ali sam već zaboravio koga (neše sa zapada, jesu li Pivljani ili neko drugo možda hercegovačko pleme) već sam zaboravio. Neđe davno sam čitao da se neko time i bavio i da je sakupio za većinu plemena te totemske znake. da sad se sjetih da je pominjan i Mjesec.
Što sam nalazi po raznim knjigama sam sklopio nekoliko njih. Labeati ilirsko pleme je imalo totem konja, Zećani imaju totem konja. Banjanima je zmija sveta životinja, isto i ilirskim Autarijatima sa istog prostora,Zvijezda danica je isto tako znak nekog ilirskog i crnogorskog plemena ali sam već zaboravio koga (neše sa zapada, jesu li Pivljani ili neko drugo možda hercegovačko pleme) već sam zaboravio. Neđe davno sam čitao da se neko time i bavio i da je sakupio za većinu plemena te totemske znake. da sad se sjetih da je pominjan i Mjesec.
Moguće, kako đe je napisano. no to nije ni puno važno. Labeati jesu oko jezera đe su i Zećani. I jednima i drugima je konj totem. E sad jesam li pobrkao Auiterijate s nekim drugim plemenom ne bih umio reći (zapamtio sam to pleme, jer mi teško ide pamćenje imena naročito ako nijesu iz CBHS jezika), ali znam da je zmija totem i Banjana i Ilira koji su živjeli otprilike na istom području.
Moguće, kako đe je napisano. no to nije ni puno važno. Labeati jesu oko jezera đe su i Zećani. I jednima i drugima je konj totem. E sad jesam li pobrkao Auiterijate s nekim drugim plemenom ne bih umio reći (zapamtio sam to pleme, jer mi teško ide pamćenje imena naročito ako nijesu iz CBHS jezika), ali znam da je zmija totem i Banjana i Ilira koji su živjeli otprilike na istom području.
Moguće, kako đe je napisano. no to nije ni puno važno. Labeati jesu oko jezera đe su i Zećani. I jednima i drugima je konj totem. E sad jesam li pobrkao Auiterijate s nekim drugim plemenom ne bih umio reći (zapamtio sam to pleme, jer mi teško ide pamćenje imena naročito ako nijesu iz CBHS jezika), ali znam da je zmija totem i Banjana i Ilira koji su živjeli otprilike na istom području.
званично најстарији градски грб у Европи, дарован владарском повељом, је грб словачког града Кошице (лат: Cassa/Cassovia, слов: Košice, мађ: Kassa). доделио га је угарски краљ Лајош I Анжујски својим краљевским патентом 7. маја 1369. године:
„Nos Lodovicus Dei Gratia Rex Hungarie memorie commendantes tenore presentium significamus quibus expedit universis. Quod nos comodose utilitati fidelium Civium et hospitum nostrorum de Cassa regia liberalitate invigilare cupientes, et eosdem gretiarum donis gliscantes ampliare, ad devotam et humilem ipsorum supplicationem, eisdem Civibus nostris de Cassa annuimus ex gratia speciali, ut iidem amodo in sigillo ipsius Civitatis secreto et missivo, ac vexillo, formam Clipei de Signo nostro Regio extortam, desuper videlicet unum tractum seu linram flavei coloris, tribus imaginibus liliorum compaginatum, et de subtus quaturou lineas rufas et totidem albas, lateraliter habentis in perpetuum gestare valeant atque possint. Harum sub nostro sigillo secreto testimonio litterarum, quas in formam nostri privilegii sub magno nostro sigillo, pro ipsis Civibus redigi faciemus dum nobis fuerint reportate. Datum in Diiosgewr feria secunda proxima ante festum Ascensionis Domini, Anno eiusdem millesimo trecentesimo sexagesimo nono." http://www.kosice.sk/clanok.php?file=history_erb_prva.htm
у основи то је грб Арпадоваца (осам црвених и сребрних летви) са три анжујска златна љиљана на плавом у глави штита. краљ је граду подарио своја властита знамења, као обележје особите наклоности и владарске заштите. наравно, садржај је постављен у измењен однос, да би се могао препознати као посебан и различит грб- пречке у обрнутом редоследу, анжујски љиљани у глави уместо у левој половини расеченог штита. грб ће касније, уз остале привилегије, потврдити и Жигмунд Луксембуршки својом повељом од 31. јануара 1423. године:
овај пут, грб је добио и чувара штита у виду анђела, чија крила и хаљина доследно прате боје ливреје:
следећу потврду издао је Ладислав V Посмрче Хабзбуршки 7. фебруара 1453. године:
уз сваку нову повељу, знамењу града додаван је неки нови елемент (квалитет), па су Кошице, као краљевски град, добиле посебну почаст и право да изнад штита имају златну круну:
коначно, грбовну целину заокружио је Владислав II Јагелон повељом од 8. децембра 1502.
исправио је грешке свог претходника и вратио боје ливреје и правилан редослед пречки, додајући на знамење Арпадоваца и своје властито обележје- пољског сребрног орла Јагелонаца (леву половину на лево хералдичко поље). у стопу штита сместио је грб грофова од Евреа (Évreux), наслеђе своје супруге Ане од Фуа (Anne de Foix), с којом се венчао пар месеци пре издавања повеље:
за владара без наследника (који се већ два пута разводио) млада Францускиња је била ''трећа срећа'' (он је имао 46 година, а краљица тек 18). на крају је ипак добио сина (будућег краља Лајоша II Јагелона), мада је несрећна Ана умрла убрзо после порођаја.
изнад штита је сместио две кациге овенчане златним крунама, са црвеним плаштом и перјаницама у виду крила (у бојама Анжујаца):
тако грб једног словачког града носи у себи знамења бројних и различитих (страних) владара- Мађара (Арпадоваца), Француза (Анжујаца и Фуа), Пољака/Литванаца (Јагелона) и Немаца (Луксембуржана и Хабзбурга). изванредан је пример хералдичког развоја, повесног трајања и богатог културног наслеђа Кошица, што је град на исправан начин разумео- као обележја почасти. пример из кога можемо доста научити и ми данас.
Da me ubiješ ne bih ti umio sad reći. Nije to niđe sistematski navedeno, više kao usputne napomene kroz druge tekstove. Šitao sam neđe da se neko bio poduhtavio oko toga da pokupi sev te znake, a jeli što učinio nemam pojma.
Pa viđi ja na to gledam ovako. Ako se neđe u nekom tekstu navodi da je na primjer rimski uopravnik neke opštine u provinciji, dozvolio domorodcima da na trg sela stavi kip neke životinje, koja predstavlja njihovu oznaku, što bih posumnjao da se radi i totemu? Na primjer Dačani su uveli u rimsku konjicu vojni standard Drako, koji je zapravo njihov totemski znak, jer su smatrali da svi potiču od zmaja.
званично најстарији градски грб у Европи, дарован владарском повељом, је грб словачког града Кошице (лат: Cassa/Cassovia, слов: Košice, мађ: Kassa). доделио га је угарски краљ Лајош I Анжујски својим краљевским патентом 7. маја 1369. године:
„Nos Lodovicus Dei Gratia Rex Hungarie memorie commendantes tenore presentium significamus quibus expedit universis. Quod nos comodose utilitati fidelium Civium et hospitum nostrorum de Cassa regia liberalitate invigilare cupientes, et eosdem gretiarum donis gliscantes ampliare, ad devotam et humilem ipsorum supplicationem, eisdem Civibus nostris de Cassa annuimus ex gratia speciali, ut iidem amodo in sigillo ipsius Civitatis secreto et missivo, ac vexillo, formam Clipei de Signo nostro Regio extortam, desuper videlicet unum tractum seu linram flavei coloris, tribus imaginibus liliorum compaginatum, et de subtus quaturou lineas rufas et totidem albas, lateraliter habentis in perpetuum gestare valeant atque possint. Harum sub nostro sigillo secreto testimonio litterarum, quas in formam nostri privilegii sub magno nostro sigillo, pro ipsis Civibus redigi faciemus dum nobis fuerint reportate. Datum in Diiosgewr feria secunda proxima ante festum Ascensionis Domini, Anno eiusdem millesimo trecentesimo sexagesimo nono." http://www.kosice.sk/clanok.php?file=history_erb_prva.htm
у основи то је грб Арпадоваца (осам црвених и сребрних летви) са три анжујска златна љиљана на плавом у глави штита. краљ је граду подарио своја властита знамења, као обележје особите наклоности и владарске заштите. наравно, садржај је постављен у измењен однос, да би се могао препознати као посебан и различит грб- пречке у обрнутом редоследу, анжујски љиљани у глави уместо у левој половини расеченог штита. грб ће касније, уз остале привилегије, потврдити и Жигмунд Луксембуршки својом повељом од 31. јануара 1423. године:
овај пут, грб је добио и чувара штита у виду анђела, чија крила и хаљина доследно прате боје ливреје:
следећу потврду издао је Ладислав V Посмрче Хабзбуршки 7. фебруара 1453. године:
уз сваку нову повељу, знамењу града додаван је неки нови елемент (квалитет), па су Кошице, као краљевски град, добиле посебну почаст и право да изнад штита имају златну круну:
коначно, грбовну целину заокружио је Владислав II Јагелон повељом од 8. децембра 1502.
исправио је грешке свог претходника и вратио боје ливреје и правилан редослед пречки, додајући на знамење Арпадоваца и своје властито обележје- пољског сребрног орла Јагелонаца (леву половину на лево хералдичко поље). у стопу штита сместио је грб грофова од Евреа (Évreux), наслеђе своје супруге Ане од Фуа (Anne de Foix), с којом се венчао пар месеци пре издавања повеље:
за владара без наследника (који се већ два пута разводио) млада Францускиња је била ''трећа срећа'' (он је имао 46 година, а краљица тек 18). на крају је ипак добио сина (будућег краља Лајоша II Јагелона), мада је несрећна Ана умрла убрзо после порођаја.[/SPOILER]
изнад штита је сместио две кациге овенчане златним крунама, са црвеним плаштом и перјаницама у виду крила (у бојама Анжујаца):
тако грб једног словачког града носи у себи знамења бројних и различитих (страних) владара- Мађара (Арпадоваца), Француза (Анжујаца и Фуа), Пољака/Литванаца (Јагелона) и Немаца (Луксембуржана и Хабзбурга). изванредан је пример хералдичког развоја, повесног трајања и богатог културног наслеђа Кошица, што је град на исправан начин разумео- као обележја почасти. пример из кога можемо доста научити и ми данас.
Сви знамо за онај котур (или шта ли је већ, ту није постигнут консензус) који се налази на челенци оног грба цара Душана. Међутим, тај исти котур се налази на челенци и његовог оца, Стефана Дечанског, супруге Јелене али и сина цара Уроша. Добро, они су чланови исте породице, па је и логично да имају сличне елементе на челенци свог грба. Међутим, приметио сам да тај исти котур има и краљ Вукашин:
(Други новчић с леве стране. Изнад котура се налази женска глава, као и на "стандардном грбу Мрњавчевића".)
Едит: У ствари, чини ми се да је овај новчић погрешно обележен. Као да на њему пише "Краљица Јелена", али нисам сигуран.
А исти тај котур појављује се у челенци Ђурђа Балшића:
(Последњи новчић.)
Да ли је могуће да тај котур представља неко владарско достојанство или нешто слично?
на златном црни двоглави орао грб је Светог Римског Царства (тј. грб римско-немачких царева) још од 15. века, кад га је Жигмунд Луксембуршки, након свог крунисања 1433. године, установио као званично царско знамење.
Darstellung Kaiser Sigismunds durch Albrecht Dürer, 1513
међутим, Свето Римско Царство престало је да постоји 6.8.1806. кад га је цар Франц II Хабзбуршки формално распустио и укинуо као политичко-правни субјект. Франц II је титулу (Divina favente Clementia electus Romanorum Imperator, semper Augustus / von Gottes Gnaden erwählter römischer Kaiser, zu allen Zeiten Mehrer des Reichs) уклонио из свог владарског наслова и тако се одрекао свих права која су му по том основу припадала. наставио је да влада као наследни цар Аустрије (erblicher Kaiser von Oesterreich) Франц I, за шта се прогласио још у августу 1804. чиме је бројним хабзбуршким наследним земљама дао нов и јединствен идентитет (Аустријско Царство). то је био његов одговор на Наполеонов изазов (који се исте године, уз учешће папе Пија VII, крунисао за цара Француза). с обзиром да титула светог римског цара није наследна, него изборна, Францу II се у тим околностима (пораз код Аустерилца и понижавајући Пожунски мир) чинило мало вероватним да ће немачка круна остати у дому Хабзбурга. зато је суверен прибегао аброгацији и (након хиљаду година постојања) укинуо ову необичну државну заједницу, за коју је Волтер још давно рекао да нити је свето, нити је римско, нити је царство.
ипак, Хабзбурзи су и поред тога наставили да користи стари грб СРЦ (на златном црни двоглави орао), што је хералдички апсолутно неприхватљиво. с обзиром да владарско знамење мора да прати садржај титуле, овде имамо очигледан несклад. Франц I у грбу носи нешто чега нема у владарском наслову, што значи да његов грб лаже. речју- фалсификат! а ево и зашто је фалсификат:
- титула светог римског цара (Romanorum Imperator / Imperator Romanus Sacer) није наследно право дома Хабзбург, него изборно звање, на које може претендовати било који удеони кнез, под условом да (у складу са Златном булом из 1356.) обезбеди подршку изборника (Kurfürsten). та подршка је Карла V коштала 3 тоне злата, иначе би 1519. дедина круна отишла право у руке хабзбуршког архинепријатеља- француског краља Франсоа I Валоа.
- надвојводство Аустрија и остали хабрзбуршки поседи у оквиру некадашњег СРЦ нису једини политички наследник Светог Римског Царства, нити су некакав његов правни следбеник или настављач. у том смислу новоформирано Аустријско Царство само је један од деривата бивше заједнице (уз Пруску, Баварску, Саксонију, Баден, Хановер и остале које је Наполеон окупио у тзв. Рајнски Савез.
овај хералдички фалсификат Франца I (и каснијих аустријских царева) има корен у противуречности његове титуле, где је он истовремено и цар Аустрије и надвојвода Аустрије (Kaiser von Oesterreich; Erzherzog zu Oesterreich)
Wir Franz I. von Gottes Gnaden, Kaiser von Oesterreich, König zu Jerusalem, zu Hungarn, Böheim, der Lombardey und Venedig, zu Dalmazien, Kroazien, Sklavonien, Galizien und Lodomerien; Erzherzog zu Oesterreich, Herzog zu Lothringen, Salzburg, Steyer, Kärnten, Krain, Ober- und Nieder- Schlesien, Grossfürst in Siebenbürgen, Markgraf in Mähren, gefürsteter Graf zu Habsburg und Tyrol etc. http://eurulers.altervista.org/austria.html
наравно, то је апсурд (као што је апсурд и сам грб). Хабзбурзи су очигледно хтели да задрже орла по сваку цену, а проблем је био у томе што је Аустрија јасно хералдички дефинисана још од 13. века, кад су њоме владали војводе из куће Бабенберг (од којих су Хабзбурзи, уз титулу и поседе, преузели и грб). тако је грб са сребрним појасом на црвеном штиту постао грб Хабзбурга (и чита се- од Аустрије):
зато је Аустрија, да би се некако обухватила оба грба (и легитимни и онај на који су изгубили право), морала бити два пута представљена на штиту (као и у владарској титули). дакако, Хабзбурзи су били свесни тога да са нестанком СРЦ нема више ни његовог суверена, самим тим престају и права на његов грб (који одлази у музеј, заједно са круном). зато су прибегли својеврсној хералдичкој мимикрији, у виду незнатне промене (ем)блазона- уместо ранијих ореола, орлове главе сад носе круне. и то је као била довољна дистинкција па је створен својеврсни мутант (који је живео две године, од августа 1804. до августа 1806.):
где орао на уметнутом штиту носи самог себе. наравно и то хералдичко чудовиште има корен у чудовишности титуле његовог армигера:
Wir Franz der Zweyte, von Gottes Gnaden erwählter römischer Kaiser, zu allen Zeiten Mehrer des Reichs, erblicher Kaiser von Oesterreich; König in Germanien, zu Hungarn, Böheim, Dalmazien, Kroatien, Slavonien, Galicien, Lodomerien und Jerusalem; Erzherzog zu Oesterreich ...
Франц II је истовремено изабрани римски цар и наследни цар Аустрије, при чему то нису одвојени субјекти, јер је Аустрија у то време формално део СРЦ, па један део царства (и то онај кључни) припада другом царству
да се вратимо грбу,
Reichsadler је носио круне на главама давно пре него их је овенчао Франц II/I.
Das Heilige Römische Reich mit seinen Reichsständen; Augsburg: Hans Burgkmair dem Älteren, cut by Jost de Negker 1510
што се тиче ореола, орао их је изгубио и пре него се ''свето'' Царство угасило 1806.
ово су сребрне крајцаре цара Леполда I из 1670.
мада их је он ковао и са ореолима. ово је његов златник из истог времена:
што значи да се владарским инсигнијама које су пратиле царског орла (као споредним елементима) није придавао нарочит значај. негде је орао приказан са крунама негде без њих (слично је и са ореолима, мачем/мачевима, жезлом, шаром и грбовима на уметнутом штиту). једино што је непромењиво као хералдичка константа и есенција грба Светог Римског Царства је његов основни блазон- на златном црни двоглави орао. и управо су тај суштински и основни садржај грба СРЦ Хабзбурзи наставили да користе и након што су изгубили право на њега. истина, сад под новим именом. међутим, у овом случају уз име промењена је и суштина, јер ново име означава један сасвим нови субјект, који зато захтева и сасвим нови грб (ако им се стари грб Аустрије чинио одвећ скормним).
овде се увек сетим Вујадинових речи, које би хералдичарима требало да служе као подсетник:
можда можемо имати разумевања за сва она понижења која су Хабзбурзи претрпели од Наполеона. међутим, хералдика није ту да компензује нечије душевне патње и повлађује изгубљеним надама, него да каже истину. јер лепо може бити само оно што је истинито. зато, узалуд се Штрел трудио и цртао грбове Фрацу Јозефу. његови цртежи мало вреде, јер су кривотворина.
----------------------
још једна занимљивост везана за кућу Хабзбург је њихово порекло. наиме, са Карлом VI (владао 1711-1740) изумрла је лоза Хабзбурга по мушкој линији. цар је једва постигао (мада се рат око наслеђа није могао избећи) да ћерка Марија Терезија наследи његове крунске земље. ипак, њена деца потомци су Франца I Лотариншког и по салијском праву (којим се европско племство и данас руководи) припадају сасвим другој лози- дому Водемон-Шатеноа (Vaudémont-Châtenois), војводама од Лорена. дакле, Јосиф/Јозеф II и његови наследници име Хабзбург носили су неосновано, јер нису били von Habsburg-Lothringen, него Vaudémont-Châtenois von Oesterreich-Lothringen. но, наставили су да користе славно име, иако на њега нису имали право, као што ће касније да користе и грб на који нису имали право.
овако би изгледао правилан грб Аустријског Царства под лоренском кућом Водемон-Шатеноа (alias von Habsburg-Lothringen). ту су све параферналије којима је и место на грбу- грифони као држачи штита и владарске инсигније (царска круна и орден златног руна). двоглавог орла нема, јер ту нема шта да тражи.
