Филмска умјетност, као и било која умјетност, тражи слободу у свом изражавању, не трпи стеге, ограничења, робовање политичком, религиозном, идеолошком и ином калупу, истински (филмски и ини) умјетници неће ту слободу злоупотребити (хоће медиокритети који су залутали у филмску умјетност), напротив искористиће је да дају свој допринос и обогате културно насљеђе нације.
На жалост, политика би не ријетко упрљала и филмску умјетност, и у временима прошлим и данашњим. У временима до 1980-е године бјеше јако важна та идеолошка позадина, задати образац шта и како приказати, и да се не наруши зада задат систем вриједности, а како фикска умјетност не трпи стеге, то су редом били фиолмови мале умјетничке вриједности, изузетак је тек неколико филмова тзв "црног таласа" који се појавио 1960их и почетком 1970их а и ту је тек једна трећина добрих и одличних филмова, остали припадају набјеђеним медиокритетима и редом безвриједни филмови. На самом крају 1970их и 1980их то се драматично мијења и имамо у југо-филму прегршт нових младих изузетних режисера и експлозију изванредних филмова.
Филм "Млад и здрав као ружа" који јесте из тог тзв "црног таласа" није међу тим филмовима који су учинили помак у југо-филму (далеко су бољи филмови из тог таласа "Сакупљачи перја", "Кад буде мртав и бео" и још неки). Има подоста мањкавости, дијалози имајући у виду и контекст времена недорађени, радња са превише непотребно убачених сцена, снимањем читавог филма камером из руке није остварен циљ, заправо сав допринос филма је што је начета тема о почецима везе ДБ и криминалаца и тако пророчански наговјештено оно што ће имати епилог у 1990им.
Тешко је закључити да ли је био забрањен, односно "бункерисан" како се то обично тада зборило, приказан је на Фестивалу у Пули и у СЦ у Београду, након чега није приказиван у биоскопским салама. Могуће је неком засметала таква обрада и ипак нежељена повезаниост ДБ са криминалним круговима (режисер се и иначе ипак више посветио документарцима), но таква времена, довољно је било да неко од "другова" птимијети како би филм могао исјварити социјалитичку младеж и оде филм у "бункер".
Tito kao ozbiljan drzavnik se sigurno nije bavio zabranom filmova posto su institucije radile svoj posao. Inace doticni film je preteca Juznog vetra i tog mafija stila i trebalo ga je zabraniti.
