- Poruka
- 587
„Kazani” gde su sarajevski srpski civili odvodjeni na klanje:
http://freesrpska.org/gallery/displayimage.php?album=2&pos=5
Sarajevo-Kazani početak exkumacije poklanih Srba od muslimana:
http://freesrpska.org/gallery/displayimage.php?album=2&pos=6
Живи бацани у ”Казан”
Природна јама у стенама, уска а изузетно дубока, у народу позната као бездан – ”Казани”, изнад сарајевског насеља Бистрик, једно је од споменутих 28 стратишта у која су бацани побијени Срби у Сарајеву у току рата. У ”Казане” бацани су и још увек живи Срби. После су на њих бацане старе аутомобилске гуме, поливане бензином и паљене, а онда би дошао слој креча и земље, па опет слој побијених Срба. На крају су, сведоци кажу, након десет таквих слојева, тесни отвор и стеновити зидови као и део тла врло пажљиво минирани, па је данас скоро немогуће спустити се у овај бездан.
Не зна се поуздано колико је сарајевских Срба скончало у ”Казанима”. То би требало утврдити. Међутим, има људи чија су имена и презимена позната и за које се поуздано зна да су овде бачени.
”Казани” су, иначе, били омиљено место Мусана Топаловића Цаце, једног од предратних криминалаца који има велике ”заслуге” за избијање рата у Сарајеву. Цацо је био командант озлоглашене 10. брдске бригаде Армије Републике БиХ. Он и његови ”изабрани” војници најчешће су користили ”Казане”. Цацо је одржавао присне односе са генералом Сефером Халиловићем, начелником Генералштаба Армије БиХ.
Алија Изетбеговић је све знао
Према подацима Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима, који се позива на исказ сведока, Цацо ништа није радио без сагласности Алије Изетбеговића. У лето 1992. године Алија Изетбеговић са Бисерком Турковић (каснијим дипломатским представником БиХ у Загребу) посетио је војне јединице на овом подручју и пред телевизијским камерама похвалио Мусана Топаловића Цацу. Лично Алија Изетбеговић ће касније наредити да војна полиција ликвидира Мусана Топаловића Цацу јер се толико острвио и осилио да је одбио да извршава чак и Изетбеговићева наређења. Један од разлога за његову ликвидацију био је и тај што се прочуло да је наређења примао директно од Алије, па су крвави трагови могли одвести све до Изетбеговићевг кабинета.
Колико ли је гнуснијих убистава почињено на ”Казанима” и у Сарајеву уопште, за које је мала вероватноћа да ће икада бити обелодањена?
Део злочина и злочинаца са ”Казана” добио је судски епилог. Али оптужнице су тако оквалификоване а пресуде су такве да вређају сећање на жртве. Оптужница није подигнута за геноцид, ни за ратне злочине, већ за убиства извршена на свиреп и подмукао начин. А суд је чак нашао да се не ради ни о убиствима на свиреп или подмукао начин, иако су и по налазу вештака тела жртава била измасакрирана. Окружни војни суд у Сарајеву 1994. године донео је пресуду по којој су осуђени на казне затвора у трајању од десет месеци до шест година.
Зашто ћути међународна заједница
Много је примера о страдању Срба у Сарајеву. Превише. Невероватно је да и међународна заједница све то прећуткује. Па зграда ОХР–а на Врбањи у Сарајеву, у којој седи и високи представник, ваздушном линијом није удаљена више од 500 метара од ”Казана”. Вода коју пљускови у време јаких киша носе низ стрме улице Бистрика према центру Сарајева вероватно још увек носи честице ткива српских жртава из ”Казана”. И све то у Сарајеву – главном граду БиХ. Хтео то неко признати или не, волео то неко или не, многи путеви воде и Србе у овај град. Било какав озбиљнији посао да покушате завршити, посебно у источном делу Републике Српске, путеви и послови воде вас у Сарајево.
http://freesrpska.org/gallery/displayimage.php?album=2&pos=5
Sarajevo-Kazani početak exkumacije poklanih Srba od muslimana:
http://freesrpska.org/gallery/displayimage.php?album=2&pos=6
Живи бацани у ”Казан”
Природна јама у стенама, уска а изузетно дубока, у народу позната као бездан – ”Казани”, изнад сарајевског насеља Бистрик, једно је од споменутих 28 стратишта у која су бацани побијени Срби у Сарајеву у току рата. У ”Казане” бацани су и још увек живи Срби. После су на њих бацане старе аутомобилске гуме, поливане бензином и паљене, а онда би дошао слој креча и земље, па опет слој побијених Срба. На крају су, сведоци кажу, након десет таквих слојева, тесни отвор и стеновити зидови као и део тла врло пажљиво минирани, па је данас скоро немогуће спустити се у овај бездан.
Не зна се поуздано колико је сарајевских Срба скончало у ”Казанима”. То би требало утврдити. Међутим, има људи чија су имена и презимена позната и за које се поуздано зна да су овде бачени.
”Казани” су, иначе, били омиљено место Мусана Топаловића Цаце, једног од предратних криминалаца који има велике ”заслуге” за избијање рата у Сарајеву. Цацо је био командант озлоглашене 10. брдске бригаде Армије Републике БиХ. Он и његови ”изабрани” војници најчешће су користили ”Казане”. Цацо је одржавао присне односе са генералом Сефером Халиловићем, начелником Генералштаба Армије БиХ.
Алија Изетбеговић је све знао
Према подацима Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима, који се позива на исказ сведока, Цацо ништа није радио без сагласности Алије Изетбеговића. У лето 1992. године Алија Изетбеговић са Бисерком Турковић (каснијим дипломатским представником БиХ у Загребу) посетио је војне јединице на овом подручју и пред телевизијским камерама похвалио Мусана Топаловића Цацу. Лично Алија Изетбеговић ће касније наредити да војна полиција ликвидира Мусана Топаловића Цацу јер се толико острвио и осилио да је одбио да извршава чак и Изетбеговићева наређења. Један од разлога за његову ликвидацију био је и тај што се прочуло да је наређења примао директно од Алије, па су крвави трагови могли одвести све до Изетбеговићевг кабинета.
Колико ли је гнуснијих убистава почињено на ”Казанима” и у Сарајеву уопште, за које је мала вероватноћа да ће икада бити обелодањена?
Део злочина и злочинаца са ”Казана” добио је судски епилог. Али оптужнице су тако оквалификоване а пресуде су такве да вређају сећање на жртве. Оптужница није подигнута за геноцид, ни за ратне злочине, већ за убиства извршена на свиреп и подмукао начин. А суд је чак нашао да се не ради ни о убиствима на свиреп или подмукао начин, иако су и по налазу вештака тела жртава била измасакрирана. Окружни војни суд у Сарајеву 1994. године донео је пресуду по којој су осуђени на казне затвора у трајању од десет месеци до шест година.
Зашто ћути међународна заједница
Много је примера о страдању Срба у Сарајеву. Превише. Невероватно је да и међународна заједница све то прећуткује. Па зграда ОХР–а на Врбањи у Сарајеву, у којој седи и високи представник, ваздушном линијом није удаљена више од 500 метара од ”Казана”. Вода коју пљускови у време јаких киша носе низ стрме улице Бистрика према центру Сарајева вероватно још увек носи честице ткива српских жртава из ”Казана”. И све то у Сарајеву – главном граду БиХ. Хтео то неко признати или не, волео то неко или не, многи путеви воде и Србе у овај град. Било какав озбиљнији посао да покушате завршити, посебно у источном делу Републике Српске, путеви и послови воде вас у Сарајево.