Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 9.173
...и с једрима српским пловити...И слушати, а и словити...
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Bezgresno zacece
- Razgovor o prespavljivanju
- Драган Видаковић Мрки и Шпијуни из...
- Шеик: Геноцид је оно што су Американци...
- Koliko piva biste morali da popijete da...
- Zabrana fotoshopa u Norveškoj
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Paralelni odnosi
- Има ли у Србији опозиције?
- Vučićev kum: "Pukla tikva" između...
Etimolomija
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Slavan
Poznat
- Poruka
- 9.524
...славно бродити и све валове пребродити!...и с једрима српским пловити...
Види ово што си поставио:
Обрати пажњу на речи и изведенице: слово, слух, слава, словесност... и глаголе: словити, слушати, слутити, слишати.Чини ми се да је ствар малко сложенија, наиме, нијеми људи просто – не говоре, а то неговорење не подсјећа на њемачки језик, међутим, поред нијемих постоје и ГЛУВИ људи. Они имају потпуно „исправан” говорни апарат, али временом постају потпуно неразумљиви јер немају „повратну спрегу” тј. не чују себе, не чују свој говор. Е сад, пошто не чују себе тј. свој говор, временом га тако искваре да се тај њихов говор сведе на неке неартикулиране гласове које производе, а то већ и те како подсјећа на њемачки језик.
У многим нашим крајевима за такве људе, дакле оне који производе некакве неартикулиране гласове из свог говорног апарата али их нико не разумије (сем можда неког најближег ко је стално с њима и који их једино може разумјети) околина каже да су нијеми иако су заправо само глуви. Рекао бих да је по том кључу Нијемцима залијепљена етикета – нијемих.
Да су наши преци сваког кога не разумију називали Нијемцима, имали бисмо Нијемце на све стране, али не, то се односи само на Германе.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
...... кад тражимо да неко има слух за нас и да нас (у)слиши...славно бродити и све валове пребродити!
Види ово што си поставио:
Обрати пажњу на речи и изведенице: слово, слух, слава, словесност... и глаголе: словити, слушати, слутити, слишати.
..а кад неко нас послуша- имао је слух за наше потребе
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Дувар варди од дувања, вејник варди од вејања-
Али, нашим речима почетни слог одређује смисао и овде је то дув-, а не -вар .
По објашњењима савремених филолога, дувар код Турака означава сваку вертикалну препреку која штити, уопште не мора да буде зидани дзид, чак и кад се натрпа снег да заштити овце, напр... и потиче од персијског diwār, From Middle Persian dywʾl
.. па и код нас значи препреку, сметњу, ограничење...
https://sr.wiktionary.org/wiki/duvar
А знамо, из дугогодишњег искуства, да чим је реч потекла из персијског, наћи ћемо је и у санскриту и ево, одмах и брзо:
Diwar in Hindi refers in English to:—(nf) a wall; —[khadi -karana, ke bica] to create a gulf (between), to raise a barrier (between); —[dhaha jana] barriers to be razed; [(divara) divarom ke bhi kana hote haim] walls also have ears; —[banana] to act as a barrier, to cause separation between..—diwar (दीवार) is alternatively transliterated as Dīvāra
https://www.wisdomlib.org/definition/diwar
..што би значило, да грешимо кад чујемо дувар као "дување" и да бисмо лакше схватили смисао речи када бисмо погледали само сугласнике који је чине : Д-В-Р... то је исти сугласнички "костур" који користимо кад кажемо ДВЕРИ (украсна улазна врата, првенствено за улазак у светилиште), или ДВОР - свеједно да ли је велики као замак или је скромнија кућа, и наравно, ДВОРИ+ШТЕ..значи, увек је препрека и граница између мог и твог, односно мог и туђег..
Значи, свакако није турцизам у питању
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Za sve oblike slične Drini, kao Drina, Drim, Drava, Odra možemo uzeti da su slovenskojezičkog porekla i da su iste građe kao reči odrati, odriti, odron pri čemu se početno o izgubilo kao u reči drešiti (npr. kesu) od od+rešiti. Dakle, ovde imamo izvedenice od od+riti, od+drati, od+roniti.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
E, znao sam da će se kad-tad naći neko ko će promeniti naziv mojoj autorskoj temi. Joj... ETIMOLOMIJA je naslov teme. Molim da se makar toliko poštuje autor teme.
Tričarije, trice i kučine
Gle, na latinskom šta znači reč "tricae": tricae (plural) "perplexities, hindrances, toys, tricks," {tricae (množina) "zbrke, smetnje, igračke, trikovi,"}
Tričarije, trice i kučine
Gle, na latinskom šta znači reč "tricae": tricae (plural) "perplexities, hindrances, toys, tricks," {tricae (množina) "zbrke, smetnje, igračke, trikovi,"}
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Nije dečko shvatio poentu, a verovatno ne zna za stariju temu sličnog naslova, drugačije sadržine
- Poruka
- 42.418
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Ima već tema "Etimologija", a ova tema je slobodnija kao što je i opisano u uvodu.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Обавезно за обоје од двојеSvetska premijera, od Mrkalja:
Reči obadvoje, obadve, obadvojica, ne dolaze tvorbom oba + dvoje u kojoj oba znači "sva dva" već tvorbom oba + dvoje, tačnije obъ + dvoje koja ima dva ishoda, jedan sa ozvučenjem debelog jera -- obadvoje i drugi sa ispuštanjem konsonantske grupe obъ + dvoje → obdvoje → obvoje → oboje. Reči obadva i oba ("sva dva") nastaju analognood obъ + dva → obdva → obva → oba, odnosno obъ + dva → obъdva → obadva. To je uverljiva potvda da sve razmatrane tvorbe koriste morfem ob- (obъ-).
, нема изузетакаВиди реч ОБРЕД (ритуал, јел те?)- у питању је обавезни ред, без изузетка
Такође ОБХОД, написах по старински - обавезно (свечано, малтене обредно) корачање
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Zna se kakav je red, jelte.Обавезно за обоје од двоје
Види реч ОБРЕД (ритуал, јел те?)- у питању је обавезни ред, без изузетка
Такође ОБХОД, написах по старински - обавезно (свечано, малтене обредно) корачање
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Evo jednog od primera na kojima vidimo da je srpski jezik stariji od svih latinskih jezika.
srpski: div-divan ("bog-bogovski")
latinski: deus-divinus ("bog-bogovski")
srpski: div-divan ("bog-bogovski")
latinski: deus-divinus ("bog-bogovski")
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Да ли се слажете?
У камриском језику, који се данас сматра директним потомком келтског језика, реч ЛАБ (lab) значи удар, пљескање, запљускивање. Значи да назив Лаб јасно значи реку која има доста таласа којима запљускује обалу или оно што се у њој налази.
Реч ДОР (dor) на истом том језику значи штит, блокаду, па у комбинацији са речи ЛАБ, а познато је да су келти правили кованице од више речи, долазимо до јасног корена за назив познатог пса лабрадора, који поред тога што је чувар, још је и одличан пливач. Назив ЛАБ у почетку његовог имена управо потврђује ту његову способност.
https://amarilisonline.com/лаб-и-лаба-шта-значи/
У камриском језику, који се данас сматра директним потомком келтског језика, реч ЛАБ (lab) значи удар, пљескање, запљускивање. Значи да назив Лаб јасно значи реку која има доста таласа којима запљускује обалу или оно што се у њој налази.
Реч ДОР (dor) на истом том језику значи штит, блокаду, па у комбинацији са речи ЛАБ, а познато је да су келти правили кованице од више речи, долазимо до јасног корена за назив познатог пса лабрадора, који поред тога што је чувар, још је и одличан пливач. Назив ЛАБ у почетку његовог имена управо потврђује ту његову способност.
https://amarilisonline.com/лаб-и-лаба-шта-значи/
Julian
Poznat
- Poruka
- 8.016
Sigurno bi mogla da se razmatra ta ideja, pod uslovom da ne postoje neke druge teorije. Problem je što je rasa nastala oko 1800. (kada nam je preostalo malo Kelta) - u Kanadi (gde ih je možda bilo među doseljenicima) - u oblasti Labrador (po kojoj je rasa dobila ime) - koja je, na kraju da kažem, nazvana po portugalskom istraživaču Žoao Fernandešu Lavradoru.
Dakle, najverovatnije - ne.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Ti si potpuno i potvrđeno u pravu (kao i uvek!) ako si ti ta koja je spojila lab i dor jer Labrador je tzv. Kanadski Štit, poluostrvo po kojem je pas dobio naziv.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Не, није ово моја идеја, преузела сам са датог линка.
Како смо дали назив рекама Лаб, Лаба, Лабаница ?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
По лабуду (лаб-от)? Нисам разрешио то још увек.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Нека ономатопеја напр лап, лап, шљап?По лабуду (лаб-от)? Нисам разрешио то још увек.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Вероватно сам ово писао и раније. Све указује на то да ЛЪБ значи бео, па одатле ови немци извиоде своје "алб", али је интересантно да и ми имамо два облика - и ЛБ (ЛАБ) и БЛ (БЕЛ). Од БЛ и БЛЕСАК. Зато су Лабљани људи из беле земље, која се са мора види са снегом покривеним планинама (и Црна гора се једно време назива Албанијом). Ту сам против идеје да се Албанија збвала "Рабно", већ се могла звати Лаб, Грчки Лабион тј. Албион.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Jer Arban bi trebalo da je tipičan šiptarski rotacizam (Arbanas, Arber, Arbanac).
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Слично је веома: Лаба, Алба, Албис , Елба и Бела.
The Romans called the Elbe Albis, White River.....
И успут, мишљење Александра Ломе:
Дерваново кнежевство не може бити ништа друго до Порфирогенитова Бела Србија која je, дакле, по савременом сведочанству, заиста постојала негде између Лабе и Сале у Ираклијево доба. (Неки славистички аспекти српске етногенезе, Нови Сад, 1993)
И поводом тога:
Слично је веома: Лаба, Алба, Албис , Елба и Бела.
The Romans called the Elbe Albis, White River, apparently for its extensive light-coloured sand beaches in which the river could freely change its flow at the time. Значи , Србија на обалама Беле реке дуге 1200 км која данас тече кроз 4 земље (кроз Чешку и (Саксу+) Немачку, али и кроз Аустрију и Пољску), а слив Беле реке обухвата 148 268 квадратних километара
Саксонија око 1000.-те године
Pogledajte prilog 1276279
И још једна мапа, из времена Римског царства, где се види терен на коме још није освојена будућа Дуринга(Турингија) и Сакска (Саксонија).
Imperium Romanum Anno 454
Pogledajte prilog 1276280
- Poruka
- 82.966
Imam pitanjce za vas dvoje. Da li ste nekada istraživali nazive
dana u nedelji i gde je nestao naziv za subotu? Jedino se subota
ne uklapa. Pamte se stari nazivi za mesece, ali suboti ni traga
ni u jednom slovenskom govornom području.
dana u nedelji i gde je nestao naziv za subotu? Jedino se subota
ne uklapa. Pamte se stari nazivi za mesece, ali suboti ni traga
ni u jednom slovenskom govornom području.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Јако лепо питање којим се нисам бавио. Pismenost dohvaća do starocrkvenoslovenskog, a tamo je situacija manje-više ista kao i danas u srpskom. Šta je bilo pre pokrštavanja, pojma nemam.
Hehe, ima u litvanskom sačuvan "šestak" i "sedmak" - posle petka.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.506
Ima u polapskom za četvrtak perjendan - Perunov dan, a za petak skopje. 
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Не , немамо уопште назив за тај кобни, суморни, "шести" . мртвачки дан. Прихватили смо "субота" од јеврејског "схабат" - шабат , није битно сад баш преко кога смо преузели. https://sr.wikipedia.org/sr/Šabat
Наши стари су имали врло развијену свест о сопственом јединству са околином и невидљивим трансмисијама енергија, мисли и генерално, свега постојећег. Зато су пазили шта изговарају и шта мисле, да не би "призвали" штогод нежељено. Понекад су користили заменице, напр уместо "вештица" говорили "она тета (што меси колаче)", за ђавола "онај куси" или онај "безрепи". Никада нису показивали на себи рукама кад описују нечији инвалидитет или рану, све да се не би и сами "заразили".
Зато овај дан нису никако називали јер све у вези тог дана је било везано за онај свет -субота је дан покојних и мртвих, задушнички дан и најгоре је кад данас људи почињу брак у овај несрећни дан.
Ако упоредимо све дане у недељи са планетама и владаоцима планета (као што је нордијска богиња Фреја или Фригга у петом дану Friday, одн. Петка одн. Венера ; или у свим старим религијама је среда дан везан за Меркур, четвртак за Јупитер, недеља за Сунце, понедељак за Месец), видећемо да су сви народи сматрали овај исти дан погубним: у енглеском се сачувало име римског бога подземља Сатурна, па је Satur-day. А код нас је ето, било најбезбедније за род и породицу и народ да тај дан нема никакво име.