Etimolomija

[Mrkalj]

Ноуп, нема доказа

Pojma nemaš.

 

[Holy1]

Записао сам са једне радио беседе која је пуштана пре пар дана на неком радију..Интересантно.

Користећи и служећи се српским језиком многи атеисти нису ни свесни да потврђују постојање Бога као и то да је човеку дат живот вечни. Како?

1)
Почнимо од речи [при-РОД-а] и [на-РОД]
Реч РОД долази из ове породице речи и означава рађање или неки родбински однос који настаје на основу тог рађања, нпр. од речи РОД настају следеће речи: РОД, РОДити, поРОДица, РОДбина, сРОДство, поРОДилиште, препоРОД, уРОДити, одРОДити се, изРОД, РОДитељ..

Реч ЧЕЛОВЕК је реч која се употребљава чак и у нашем језику до пре 200 година. Ова реч открива толико тога..
Она је сложеница и састоји се од две речи, речи чело и век.
Свака од ове две речи има свој корен. Реч чело има корен ЧЕ (ово -ло је наставак који се појављује у многим нашим речима, рецимо сеЛО, деЛО, помагаЛО, возиЛО..),а реч ВЕК је истовремено и корен и потпуна реч.

Шта значи ЧОВЕК? Знаћемо ако откријемо шта значе ова два корена, дакле: ЧЕ и ВЕК.

Корен ЧЕ има своје значење које можемо да откријемо на основу речи које су настале из њега:
поЧЕтак, поЧЕтник, испоЧЕтка,отпоЧЕти,заЧЕтак,наЧЕти,родонаЧЕлник.. Као што можемо да приметимо ЧЕ управо има значење неког почетка.

Корен ВЕК (вероватно ће многи одмах да помисле да се ради о ограниченом временском периоду рецимо 100 година или један људски век јесте ограничени временски период од неколико десетина година, међутим то никако није тачно јер реч ВЕК коју ми употребљавамо управо оповргава ту тврдњу.) Ево овако.. Сад ћу да докажем да реч ВЕК има значење неограниченог временског периода. уВЕК, ваВЕК, наВЕК, зауВЕК, доВЕКа - све ове речи указују на неограниченост неког временског периода о којем оне говоре..

Спојите сад ЧЕ и ВЕК. Доказали смо да је ЧЕ - почетак која би указивала на човеков настанак, почетак - рађање на овом свету, док реч ВЕК означи његову заувек присутност. Што можемо да нађемо и у светом писму:
Наш језик је повезан са светим писмом.
"А ово је воља Оца... да сваки .. има живот вечни." (Јован 6,40)
"Заиста, заиста вам кажем: Који верује у мене има живот вечни." ( Јован 6,47)

2)
Доказује и реч САХРАНА, корен речи је са-ХРАН-а, међутим то није ово данашње значење речи рецимо храна, хранити него је ово једно старије значење које је ипак остало очувано у неколико наших речи.
Ево тих речи у којима ми можемо да видимо да корен ХРАН има значење чувања.

поХРАНити (на сувом или влажном месту значи оставити, држати илити сачувати)

телоХРАНитељ (је онај човек који чува нечије тело, који чува човека)

анђео ХРАНитељ, јесте реч која се користи у нашем старом језику који се до скора користио и означава анђела чувара, многе баке и деке на селима и данас употребљавају ту реч.

Према томе ако ХРАН значи чувати..Онда је очигледно да реч саХРАНити долази од речи сачувати. Шта се то чува приликом сахране? Тело човечије. Чува се за васкрење.

Исус Христ је рекао : "И доћићу и васкрснућу вас у последњи дан."
Та наша вера у васкрсење извире из ове наше речи која управо о томе говори.

3)

Смисао људског живота и вредности људског живота су се данас измениле и нису више тако узвишене као што су некад биле. Данас богатсво није оно што је некад било. На ту тему неколико речи и доказа из нашег језика могу да кажу нешто..

Реч ИМУЋАН - је јасна сама по себи. Имућан је онај који ИМА иметак, имање тј имовину.. И све ове четири речи су повезане својим кореном -ИМ која указује да особа ИМА нешто. Међутим не треба заборавити за ово значење речи "да неко нешто ИМА" ми користимо још једно реч, а то је реч БОГАТ.

Реч БОГ-ат својим кореном казује указује на то да богат није онај који има имања, иметак, имовину, онај који има материјалне ствари него можда нешто друго? Корен речи БОГАТ је БОГ. Према томе право богатство (или боље да кажем некада богатство) није означавало материјалне ствари него нешто друго нешто узвишеније - Имати бога у себи је некада било право богатсво. Онај који највише сличи на Бога поседује БОГатство, дакле онај који је правдољубив, пожртвован, милостив, искрен


Реч уБОГ, потпуно оповргава то да онај ко је богат мора да има материјална богатсва. Чули сте сви за реч убог, убог је онај који нема ништа. И БОГат и уБОГ исти корен имају који казује да је богатство у нечему другом. Па чак и рецимо човек који нема део тела за кога кажемо БОГаљ, на основу ових чињеница јасно је да право богатство није у материјалним стварима.

Шта мислите о овим тврдњама?

 

[ИгарЈ]

Користећи и служећи се српским језиком многи атеисти нису ни свесни да потврђују постојање Бога као и то да је човеку дат живот вечни. Како?

Ово ти није потфорум религија. Словени су исте речи користили и док су веровали у шурнаест богова.

Реч ЧЕЛОВЕК је реч која се употребљава чак и у нашем језику до пре 200 година. Ова реч открива толико тога..
Она је сложеница и састоји се од две речи, речи чело и век.
Свака од ове две речи има свој корен. Реч чело има корен ЧЕ (ово -ло је наставак који се појављује у многим нашим речима, рецимо сеЛО, деЛО,
помагаЛО, возиЛО..),а реч ВЕК је истовремено и корен и потпуна реч.
Шта значи ЧОВЕК? Знаћемо ако откријемо шта значе ова два корена, дакле: ЧЕ и ВЕК.

Ноуп, суфикс -ло потиче од старијих -dlo и -tlo, који су очувани у западнословенским језицима и од којих би неки био у зап.слов. панданима речи човек, када би ово што си написао било тачно.

Реч човек је сложеница чел-о-век. Основу чел- налазимо и у речи чељад, а други превој истога корена налазимо у речи колено.

Корен ЧЕ има своје значење које можемо да откријемо на основу речи које су настале из њега:
поЧЕтак, поЧЕтник, испоЧЕтка,отпоЧЕти,заЧЕтак,наЧЕти,родонаЧЕлник.. Као што можемо да приметимо ЧЕ управо има значење неког почетка

Основа ових речи заправо је етимолошко *чен-, глас [е] у њима потиче од прасловенскога назалнога ѧ [ен]. Траг тога можеш видети у презентима попут почнем и продуженој основи трајних глагола нпр. почињати, а потпуно је прозирно у старословенским облицима попут начѧти, начьнѫ. У пољском су очувани назали, те можеш упоредити њихове пандане, нпр. począć, pocznę, poczęcie.

Шта мислите о овим тврдњама?

Неко би се играо етимологије и апологетике, а ниједно му не иде.

 

[Mrkalj]

Kako je grčki nastao od srpskog?

Evo kako:

PROTO od PRVOTO
DEUTORO od DVUTORO (up. utoro, utorak) obrati pažnju na navezak -ro up. sa -r ili re od -že.
TRITO od TRITO
TETARTO od ČETVRTO
PENTON od PETO (глас [е] у њима потиче од прасловенскога назалнога ѧ [ен])
itd.

 

[ИгарЈ]

Kako je grčki nastao od srpskog?

Evo kako:


PROTO od PRVOTO
DEUTORO od DVUTORO (up. utoro, utorak) obrati pažnju na navezak -ro up. sa -r ili re od -že.
TRITO od TRITO
TETARTO od ČETVRTO
PENTON od PETO (глас [е] у њима потиче од прасловенскога назалнога ѧ [ен])
itd.

Честитам, постао си прави кафански етимолог.

 

[Mrkalj]

Честитам, постао си прави кафански етимолог.

Moje teze zasnivaju se na pisanim istorijskim izvorima kao što je Platonov Kratil te na činjenicama sa terena kao što su antropološki i genetski profil Grka koja ih povezuje sa semitskim poreklom, tako da je njihov jezik morao nastati kreolizacijom pod uticajem "varvarskog".

A ovaj video sam pre tebe dao u odgovoru na Krstarici, tako da ni tu nisi originalan, nego, opet klišeizirano - dosadan.

 

[Mrkalj]

Štkljast, štrčati, štrk, štrkot

odakle i englesko stork (roda).

stork (n.)
Old English storc "stork," from Proto-Germanic *sturkaz (source also of Old Norse storkr, Swedish and Danish stork, Middle Dutch storc, Old High German storah, German Storch "stork"), from PIE root *ster- (1) "stiff." Perhaps so called with reference to the bird's stiff or rigid posture. But some connect the word to Greek torgos "vulture."

Old Church Slavonic struku, Russian sterkhu, Lithuanian starkus, Hungarian eszterag, Albanian sterkjok "stork" are said to be Germanic loan-words. The children's fable that babies are brought by storks (told by adults who aren't ready to go into the details) is in English by 1854, from German and Dutch nursery stories, no doubt from the notion that storks nesting on one's roof meant good luck, often in the form of family happiness.

Štrkljast
Onomastika

♦ pr. (nadimačka, preklapanje s v. štrk): Štȑkalj (468, Drniš, sred. Dalmacija, Zadar, Sisak), Štẕkljević (Split, Zagreb), Štẕkonjić (Zagreb, Zaprešić), Štẕković (Zagreb, Međimurje, Turopolje)



Etimologija

✧ ekspr.


Dakle, ne zna se da je štrkljast onaj koji je "kao štrkalj" (roda).

 

[Mrkalj]

Štrkljast, štrčati, štrk, štrkot

... odakle i englesko stork (roda).

stork (n.)
Old English storc "stork," from Proto-Germanic *sturkaz (source also of Old Norse storkr, Swedish and Danish stork, Middle Dutch storc, Old High German storah, German Storch "stork"), from PIE root *ster- (1) "stiff." Perhaps so called with reference to the bird's stiff or rigid posture. But some connect the word to Greek torgos "vulture."

Old Church Slavonic struku, Russian sterkhu, Lithuanian starkus, Hungarian eszterag, Albanian sterkjok "stork" are said to be Germanic loan-words. The children's fable that babies are brought by storks (told by adults who aren't ready to go into the details) is in English by 1854, from German and Dutch nursery stories, no doubt from the notion that storks nesting on one's roof meant good luck, often in the form of family happiness.

Štrkljast
Onomastika

♦ pr. (nadimačka, preklapanje s v. štrk): Štȑkalj (468, Drniš, sred. Dalmacija, Zadar, Sisak), Štẕkljević (Split, Zagreb), Štẕkonjić (Zagreb, Zaprešić), Štẕković (Zagreb, Međimurje, Turopolje)



Etimologija

✧ ekspr.

Dakle, ne zna se da je štrkljast onaj koji je "kao štrkalj" (roda).

Odatle vidimo da je englesko stork došlo od srpskog strk tj. štrk.

 

[Mrkalj]

Pogledajmo kako je došlo do metateze likvida u mađarskom i albanskom, jezicima naroda koji su pridošli na Hum u devetom, odnosno 11 veku:

štrk daje u mađarskom eszterag, a u albanskom strkot daje sterkjok. Odavde je notorna činjenica da Albanci nisu iz pradomovine doneli reč za rodu jer je ovo poarbanašen južni srpski oblik, sa potpozitivnim članom, štrkot.

I ovde vidimo pravilnost po kojoj se praslovenski suglasnički klasteri vokalizuju pri neslovenskom preuzimanju ovih praslovenskih, odnosno srpskih reči.

 

[Rayela]

Спојите сад ЧЕ и ВЕК. Доказали смо да је ЧЕ - почетак која би указивала на човеков настанак, почетак - рађање на овом свету, док реч ВЕК означи његову заувек присутност. Што можемо да нађемо и у светом писму:
Наш језик је повезан са светим писмом.
"А ово је воља Оца... да сваки .. има живот вечни." (Јован 6,40)
"Заиста, заиста вам кажем: Који верује у мене има живот вечни." ( Јован 6,47)

2)
Доказује и реч САХРАНА, корен речи је са-ХРАН-а, међутим то није ово данашње значење речи рецимо храна, хранити него је ово једно старије значење које је ипак остало очувано у неколико наших речи.
Ево тих речи у којима ми можемо да видимо да корен ХРАН има значење чувања.

поХРАНити (на сувом или влажном месту значи оставити, држати илити сачувати)

телоХРАНитељ (је онај човек који чува нечије тело, који чува човека)

анђео ХРАНитељ, јесте реч која се користи у нашем старом језику који се до скора користио и означава анђела чувара, многе баке и деке на селима

Шта мислите о овим тврдњама?

Ja mislim sa se ovde radi samo o siromastvu naseg nam maternjeg jezika.
Kod reci "rod" popustio si pticu "roda", a kod reci "vek"
propustio si da objasnis veknu hleba.

 

[ZokaMNE]

Mustaći, brkovi i musav

Naša jugoistočna "pruga" je deo izložen protoku Romejoromana iz Istočnog rimskog carstva prilikom prodora Turaka. Odatle u tim krajevima neko orati (govori), neko se vozi u kari (kolima) i sl. Ta ista struja postaje je dominantnija u delovima Timočke krajine gde imamo i danas romanski jezik koji zovemo vlaški jezik.

Brk je mustak na bugarskom, mustać na makedonskom i našim južnim govorima, ali ne samo ljudski (da bi eventualno bio od muž) nego i životinjski, dok se na istočnim i zapadnim slovenskim jezicima reč za brkove svodi na vlas, tako da su na prvi pogled slabi izgledi opravdanosti traganja za slovenskom etimologijom reči mustaći. Prema tome, from Medieval Greek moustakion, diminutive of Doric mystax (genitive mystakos) "upper lip, mustache," related to mastax "jaws, mouth," literally "that with which one chews," from PIE root *mendh- "to chew" (see mandible). Doric or Dorian was a dialect of Ancient Greek. Its variants were spoken in the southern and eastern Peloponnese, Crete, Rhodes, some islands in the southern Aegean Sea, some cities on the coasts of Asia Minor, Southern Italy, Sicily, Epirus and Macedonia. Together with Northwest Greek, it forms the "Western group" of classical Greek dialects.

Dakle, ako su Makedonci bili Sloveni, onda mož da bidne dorsko mystak od *mužtak, a možda i od mućak.

Za "musav" nisam našao etimologiju, ali nagađam oko *мъзав *măzav od glagola (u)mazati. Opet, tu je i umusiti se, verovatno plod savremenijeg žargona, ali i smušen, pa mi se nameće čudna interferencija između smušenosti i zbrkanosti. Ali je odbacujem i smušenost povezujem sa *smušten, smućen, a brkati i brknuti sa pipati i pipnuti, čačkati i čačnuti, (do)ticati i taći dok je brk ono čime se pipa, čačka, dotiče, brka (o mačjem brku, "ticalo"), pa je tako i glagol brknuti (pipnuti, čačnuti) postao od brka koji služi za brkanje, brčkanje, ali ne i i brćakanje iako je i ono izvedeno od brka i brčkanja. Dakle, možda je i musav od mućen>*mušten>*mušen : var. musav. Upravo bismo ovu etimologiju mogli povezati sa značenjem glagola umusiti se = umutiti se kao kad se vreme muti i postaje - mutno. Sada sam siguran da jeste tako -"Umusio se i postao mutnog lica. Tu je i glagol musati sinoniman sa mutiti, a sad se vidi da u pitanju jedan isti koren, pa se vidi da se od musanja (mućenja) postaje musav (up. sa mutan).


Što se stručnosti brknjuje, ja nisam iz struke.

Umusiti se, namusiti se, kao i muso, musonja (Dalmacija) i, konačno, musav potiču od latinskog mussare, musso (ćutati, mrmljati) i srodne, mlađe dalmatsko-romanske imenice muso sa značenjem njuška, ali i zlovoljan, srdit, nekomukativan čovjek.

 

[Mrkalj]

Ruda, rđa, rudeti, rujan, rudar, Rudan, Rudić itd.

rudder (n.)

mid-15c. (late 12c. as a surname), a variation or alteration of Middle English rother, from Old English roðor "paddle, oar," from Proto-Germanic *rothru- (source also of Old Frisian roðer, Middle Low German roder, Middle Dutch roeder, Dutch roer, Old High German ruodar, German Ruder "oar"), from *ro- "steer" (from PIE root *ere- "to row") + suffix *-þra, used to form neutral names of tools.
The original sense is obsolete. The meaning "broad, flat piece of wood attached to the stern of a boat and guided by a tiller for use in steering" is from c. 1300. For shift of -th- to -d- compare burden (n.1), murder (n.); simultaneous but opposite movement turned -d- to -th- in father (n.), etc.

 

[Jasna]

@Mrkalj , @Сребрена

Имам за вас два питања. Тема је дивна и прочитаћу је целу,
али сам нестрпљива да нешто питам, па се извињавам ако је
било поменуто.

Дувар
дува+варди(брани, штити)
Дувар варди имање од ветрова. Да ли је то турцизам?

Словени
Словесни - свесни, самосвесни
Одатле и словити, говорити. Бесловесна бића не слове,
само људи. Што би онда значило да су Словени једноставно
само људи. Из времена када се људи нису међусобно разликовали.
Има ли смисла?

 

[Jasna]

sSlovo i ( ili) rec ljubavi jedno je te isto. Jezik vec nije.
I tako..
Cak i za samu rec jezik imamo samo jednu rec pa covek ne zna da li se radi o jeziku u aspiku ili nekom vrcavom koji nam nesto govori.

Немамо само једну реч, него само једну реч чешће користимо.
Ево ти још три
Говор, говорити.
Са ког је говорног подручја? Чешће питање него
''Са ког је језичког подручја'', али има тај смисао.
Дума - језик или говор, думати - говорити.
Ората - језик, говор. Оратити - говорити

 

[Slavan]

Немамо само једну реч, него само једну реч чешће користимо.
Ево ти још три
Говор, говорити.
Са ког је говорног подручја? Чешће питање него
''Са ког је језичког подручја'', али има тај смисао.
Дума - језик или говор, думати - говорити.
Ората - језик, говор. Оратити - говорити

Зборити, вревити, беседити, мувити...

serbska rěč/rěc - (лужичко)српски језик
руська бесідa - русински језик
українська мова - украјински језик
беларуская мова - белоруски језик
ślůnsko mołwa - шлески језик

 

[Jasna]

Jorgovan - ljiljak

U engleskom jeziku Lilac je i jorgovan i lila boja.

Ljiljak je poreklom sa brdovitog Balkana. Da li je i reč u engleskom jeziku odavde?

 

[quentin]

Jorgovan - ljiljak

Kaže internet da je Englezima stiglo iz perzijskog preko arapskog, španskog i francuskog.

 

[Mrkalj]

@Mrkalj , @Сребрена

Имам за вас два питања. Тема је дивна и прочитаћу је целу,
али сам нестрпљива да нешто питам, па се извињавам ако је
било поменуто.

Дувар
дува+варди(брани, штити)
Дувар варди имање од ветрова. Да ли је то турцизам?

Словени
Словесни - свесни, самосвесни
Одатле и словити, говорити. Бесловесна бића не слове,
само људи. Што би онда значило да су Словени једноставно
само људи. Из времена када се људи нису међусобно разликовали.
Има ли смисла?

Izrazi Sloveni, Nemci (možda i Selti) nastaju kod Balkanskih Slovena (Vlaha) da bi pridošlice sa severne strane Save i Dunava razdvojili na Slovene koji slove (govore) i Nemce koji ne govore (koji su nemi).

Duvar je turcizam za zid. Nisam se bavio time da bih ušao u poreklo reči duvar kod Turaka.

 

[Mrkalj]

Pogledajte prilog 1265266
Jorgovan - ljiljak

U engleskom jeziku Lilac je i jorgovan i lila boja.

Ljiljak je poreklom sa brdovitog Balkana. Da li je i reč u engleskom jeziku odavde?

Odlično. Jeste srpska reč.

lilac (n.)

1590s, shrub of genus Syringa with mauve flowers, with French lilac, Spanish lilac from Turkish leylak (the tree reached Western Europe via Istanbul), perhaps from a native Balkan name. Attested from 1791 as a color name; as a scent, from 1895. As an adjective, "pale pinkish-purple," from 1801. Related: Lilaceous.

 

[Пилипенда]

Izrazi Sloveni, Nemci (možda i Selti) nastaju kod Balkanskih Slovena (Vlaha) da bi pridošlice sa severne strane Save i Dunava razdvojili na Slovene koji slove (govore) i Nemce koji ne govore (koji su nemi).

Чини ми се да је ствар малко сложенија, наиме, нијеми људи просто – не говоре, а то неговорење не подсјећа на њемачки језик, међутим, поред нијемих постоје и ГЛУВИ људи. Они имају потпуно „исправан” говорни апарат, али временом постају потпуно неразумљиви јер немају „повратну спрегу” тј. не чују себе, не чују свој говор. Е сад, пошто не чују себе тј. свој говор, временом га тако искваре да се тај њихов говор сведе на неке неартикулиране гласове које производе, а то већ и те како подсјећа на њемачки језик.
У многим нашим крајевима за такве људе, дакле оне који производе некакве неартикулиране гласове из свог говорног апарата али их нико не разумије (сем можда неког најближег ко је стално с њима и који их једино може разумјети) околина каже да су нијеми иако су заправо само глуви. Рекао бих да је по том кључу Нијемцима залијепљена етикета – нијемих.
Да су наши преци сваког кога не разумију називали Нијемцима, имали бисмо Нијемце на све стране, али не, то се односи само на Германе.

 

[Mrkalj]

Чини ми се да је ствар малко сложенија, наиме, нијеми људи просто – не говоре, а то неговорење не подсјећа на њемачки језик, међутим, поред нијемих постоје и ГЛУВИ људи. Они имају потпуно „исправан” говорни апарат, али временом постају потпуно неразумљиви јер немају „повратну спрегу” тј. не чују себе, не чују свој говор. Е сад, пошто не чују себе тј. свој говор, временом га тако искваре да се тај њихов говор сведе на неке неартикулиране гласове које производе, а то већ и те како подсјећа на њемачки језик.
У многим нашим крајевима за такве људе, дакле оне који производе некакве гласове из свог говорног апарата али их нико не разумије (сем можда неког најближег ко је стално с њима и који их једино може разумјети) околина каже да су нијеми иако су заправо само глуви. Рекао бих да је по том кључу Нијемцима залијепљена етикета – нијемих.
Да су наши преци сваког кога не разумију називали Нијемцима, имали бисмо Нијемце на све стране, али не, то се односи само на Германе.

Pravi biser i dragocenost. Bravo!

 

[Slavan]

Odlično. Jeste srpska reč.

lilac (n.)

1590s, shrub of genus Syringa with mauve flowers, with French lilac, Spanish lilac from Turkish leylak (the tree reached Western Europe via Istanbul), perhaps from a native Balkan name. Attested from 1791 as a color name; as a scent, from 1895. As an adjective, "pale pinkish-purple," from 1801. Related: Lilaceous.

Јоргован припада породици маслина и негде сам читао како су у долини неке реке у Србији расле дивље маслине (није у питању Долина јоргована).
Не знам да ли се то односи на јоргован или неку другу биљку из ове породице, али је занимљиво да су тако називане.

 

[Slavan]

Чини ми се да је ствар малко сложенија, наиме, нијеми људи просто – не говоре, а то неговорење не подсјећа на њемачки језик, међутим, поред нијемих постоје и ГЛУВИ људи. Они имају потпуно „исправан” говорни апарат, али временом постају потпуно неразумљиви јер немају „повратну спрегу” тј. не чују себе, не чују свој говор. Е сад, пошто не чују себе тј. свој говор, временом га тако искваре да се тај њихов говор сведе на неке неартикулиране гласове које производе, а то већ и те како подсјећа на њемачки језик.
У многим нашим крајевима за такве људе, дакле оне који производе некакве неартикулиране гласове из свог говорног апарата али их нико не разумије (сем можда неког најближег ко је стално с њима и који их једино може разумјети) околина каже да су нијеми иако су заправо само глуви. Рекао бих да је по том кључу Нијемцима залијепљена етикета – нијемих.
Да су наши преци сваког кога не разумију називали Нијемцима, имали бисмо Нијемце на све стране, али не, то се односи само на Германе.

Ово је занимљива слутња.

 

[Пилипенда]

Ово је занимљива слутња.

Слутим, а слутити још једино знам...

 

[Slavan]

Слутим, а слутити још једино знам...

И слушати, а и словити...