Dzejkob Rotšild umro u 87. godini

[Omni]

Kao da čitam našeg jednog poznatog teoretičara zavere, ali sam mu zaboravio ime.

Niko od naših domaćih teoretičara zavera nije izneo ništa novo. Ne znam koga si slušao i ko se tu nešto posebno isticao, možda onaj Dejan Lučić ili Miroljub Petrović... ko se već proslavio tamo na Balkan Info.

Možda onaj Velimir Abramović. Filozof, svašta nalupeta. Ali još luđi je Miroljub Petrović.

Svi se oni pozivaju na inostrane pisce koji zapravo nisu bili teoretičari zavera. Nije im bila profesija da od toga prave biznis i da prodaju knjige i seminare.

Sve to što ovi naši domaći pričaju a odnosi se na globalnu i međunarodnu politiku, ne na lokal, to su uzeli iz inostranih izvora, neki izvori su stari decenijama, pa čak i 100 godina, a onda tu istu priču vrte kao da su oni ti koji su razotkrili nekakve mračne sile i zavere, otkrili toplu vodu, te još kao imaju nekakve insajdere i doušnike. Ja mogu da navedem originalne izvore, verovatno za sve njihova tobože otkrovenja, ali to nikoga ne zanima.


Evo ja ću sada da navedem dvojicu naših "teoretičara zavera" koji nisu bili teoretičari zavera već državni funkcioneri:

"Vidite, svetom danas upravlja ova međunarodna finansijska oligarhija. To je glavni subjekat. Slobodan Milošević nije bio vlasnik, on je bio bankarski činovnik." - Borislav Milošević, jugoslovenski ambasador u Moskvi, 2013


"Na ekonomiju jedne zemlje danas više uticaja imaju MMF i Svetska banka ili američke federalne rezerve, nego što ima ekonomska politika jedne zemlje, jer sve što se događa na svetskom finansijskom tržištu dugoročno više utiče na ekonomsku politiku jedne zemlje od uticaja jedne njene vlade. Znači, više nema ekonomskog suvereniteta jedne zemlje. Slično je i sa politikom.

Udruživanje u Evropsku uniju praktično vodi odricanju od velikog dela državnog suvereniteta pojedinih država. One su se udružile, taj proces integracije obuhvata sve veći broj država, sa krajnjim rezultatom da će za dvadeset, trideset ili pedeset godina postojati svetska vlada, koja će se bazirati na dobrovoljnom odustajanju od državnih suvereniteta stotina država." - Zoran Đinđić, premijer Srbije, 2003

Zar to nisu teorije zavere?

 

[Mastrangello]

Zavera Veka
#1 Temelj civilizacije​

Konoplja je biljka koja čoveku može da služi za sve: kao hrana, lek, miris, energent, građevinski i odevni materijal i stočna hrana...

Nastojanje pojedinih “društvenih grupa” i pojedinaca, uz podršku atraktivnih likova iz sveta popularne kulture, da se legalizuje proizvodnja kanabisa (marihuane) kako bi on mogao da se koristi u medicinske svrhe, sve češća je tema u mnogim svetskim, ali domaćim medijima u poslednjih nekoliko godina. Simptomatično je da se u napisima obavezno ističe - “u medicinske svrhe”. To znači da, kada govorimo o kanabisu, prvenstveno imamo na umu da je to biljka koja u sebi sadrži neke psihoaktivne supstance. Iz toga sledi normalan zaključak da je zbog toga i zabranjena već decenijama. Ali, malo ljudi zna da je ova biljka ništa drugo do stara dobra industrijska biljka - konoplja, koje se nekada masovno uzgajala u čitavom svetu. Zabranom uzgajanja ove biljke, zbog pomenute psihoaktivne supstance, nažalost, drastično se smanjilo ili potpuno eliminisalo i njeno korišćenje u industriji. Iako se tu ne koristi njena psihoaktivna supstanca, već izuzetno kvalitetno i čvrsto vlakno, posledice zakonske zabrane najviše su i pogodile kudeljarsku industriju.

Još je zanimljivije što je gajenje marihuane, po opštem verovanju, u Srbiji zabranjeno zakonom (iako u stvari nije) i smatra se teškim krivičnim delom koje se podvodi pod pravljenje i puštanje u promet opojnih sredstava. Istina je, međutim, da marihuanu (konoplju) svako može saditi i gajiti, ali pod određenim uslovima. Obični građani su permanentno u ubeđenju da je zakonom zabranjeno svako njeno uzgajanje, posredstvom raznih saopštenja, bilo policije ili nekih drugih institucija, uz svestranu pomoć medija.

S vremena na vreme smo u prilici da pročitamo kako je u nekom kraju Srbije, gradu ili selu, otkriveno da je neki pojedinac ili neka grupa tajno sadila ovu biljku na terasi stana, u svojoj bašti ili na zaklonjenom delu njive. Uočljivo je da često izostaje objašnjenje kako se došlo do saznanja da neko na svom privatnom balkonu u saksiji gaji baš marihuanu, da bi koristio njenu psihoaktivnu supstancu (jer šta bi drugo moglo da se koristi od marihuane, uvereni su laici). Predrasuda o ovoj biljci je toliko da je gotovo nemoguće poverovati da je neko gaji da bi njenim zrnima hranio kanarince ili neke druge ptice kućne ljubimce, a kamoli za nešto drugo, mnogo korisnije i ekonomski isplativije. Dakle,ova biljka je zabranjena i svaka pomisao da ona može da se koristi za nešto drugo osim kao opijat, naravno, nema nikakvog smisla. Iz priče koja sledi videćete da ga, ipak, ima.

Konoplja (Canabis sativa) po nekim legendama je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za sve: kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje i opuštanje kao smotana cigareta.

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola - kao muška i ženska konoplja, što nije opšta karakteristika ovozemaljskih biljaka, već se pol biljke mora otkriti analizom hromozoma.

Veruje se da potiče sa Kavkaza, baš odakle potiču, po neformalnoj legendi, i prvi ljudi - nefilimi, odnosno divovi plavih očiju koji su po tim istim pričama “stigli iz svemira”. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao bogovi koji su došli sa nebesa. Nazvani su i “anunaki” (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda “čarobnu biljku” - za sve. Bilo kako bilo, baš u Sumeru je tada pre između 8.000 i 10.000 godina naprasno nikla ovozemaljska ljudska civilizacija, bar koliko su današnja saznanja u stanju da to istorijski sagledaju. Po ovoj istoj legendi, ovi civilizovani “bogovi”, koji su sišli sa nebesa, izrodili su mnogo dece sa zemaljskim kćerima. Pisani tragovi govore da je konoplja je bila gajena u Egiptu pre 6.000 godina. U drevnoj Kini sačinjeni su zapisi o njenoj preradi i praktičnoj primeni. I pažljivo listanje Biblije može da otkrije poneki putokaz o ovoj biljci. (“Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji”. Jezekija 34/29). Naravno, mnogo toga je tokom vekova dopisivano, brisano, prepravljano...

U mnogim državama sveta konoplja je bila prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja.

I danas bi glad u svetu možda bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se nigde više u prirodi.

Razni narodi nazvali su je raznim imenima: bhang, gandža, hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju. U Srbiji se koriste još nazivi kudelja, kučina (jer je njena obrada težak “pseći” rad) i težina (zbog težine tkanine). U našem jeziku se srećemo još sa rečima kanap i konac, koje su nastale od istog korena kao i konoplja.

Reči raznih slovenskih naroda za konoplju (staroslovensko konoplia, rusko konopl, češko konopi, poljsko konopie) su toliko slične da ona zasigurno vuče poreklo iz zajedničke slovenske prapostojbine. Poznavanje reči nam ukazuje i na poznavanje biljke, pa tako etimologija može pomoći da se otkrije koliko dugo Sloveni poznaju konoplju, kada drugi, arheološki ili pisani, izvori nedostaju.

Adolf Pikte smatra da su Grci prvi put preko Herodota čuli za konoplju, a da su od Tračana preuzeli tu reč: “Verovatno je da su oni to ime primili od Tračana, skupa sa samom biljkom i to posle Herodotovog vremena. Posle toga, Grci su to ime preneli kao Kannabis, ili Kanabis Rimljanima, od kojih je ona ušla u novolatinske jezike, da bi se ponovo srela sa slovenskim i germanskim rečima, donetim, bez sumnje, neposredno sa istoka.”

Popularni naučnik Karl Sejgan tvrdi da “gandža je, među Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i nastanku civilizacije”.

Konoplja, koja se uglavnom smatra korovom, zapravo je trava. To je najbrže rastuća biljka na planeti. Ono što se naziva marihuana i što se može posmatrati kao sastojak konoplje koji se koristi u medicinske svrhe zbog svoje opojne psihoaktivne supstance (THC) samo je ženski deo biljke. I ovaj varijetet uglavnom raste kao žbun. Muški je daleko viši. Stabljike marihuane razvijaju smolaste pupoljke na granama koji se onda razvijaju u neupadljive cvetove. Cvetovi proizvode malo zrnevlja. Ova biljka se uzgaja prvenstveno zbog ove THC supstance, dok ostali varijeteti i delovi biljke imaju veoma malo ovog opojnog sadržaja.

KOME SMETA MARIHUANA

PRIČA o marihuani i kako je biljka konoplja (ili kudelja) dobila egzotični naziv - marihuam, zašto je i kako došlo do toga da se ona zabrani (iako se do pre nekoliko decenija sasvim legalno i masovno uzgajala), nažalost, priča je o teškoj zaveri protiv jedne od najkorisnijih industrijskih biljaka od čijeg uzgajanja su hiljadama godina živeli milioni ljudi širom sveta. Konoplja se uzgajala između dva svetska rata u Jugoslaviji, pa i pedesetih godina prošlog veka, bila je jedna od najraširenijih privrednih delatnosti. Ali, nekim centrima moći je to zasmetalo.

 

[Mastrangello]

Konoplja (Canabis sativa) po nekim legendama je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za sve: kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje i opuštanje kao smotana cigareta.

 

[Mastrangello]

Zavera Veka
#1 Temelj civilizacije​

Konoplja je biljka koja čoveku može da služi za sve: kao hrana, lek, miris, energent, građevinski i odevni materijal i stočna hrana...

Nastojanje pojedinih “društvenih grupa” i pojedinaca, uz podršku atraktivnih likova iz sveta popularne kulture, da se legalizuje proizvodnja kanabisa (marihuane) kako bi on mogao da se koristi u medicinske svrhe, sve češća je tema u mnogim svetskim, ali domaćim medijima u poslednjih nekoliko godina. Simptomatično je da se u napisima obavezno ističe - “u medicinske svrhe”. To znači da, kada govorimo o kanabisu, prvenstveno imamo na umu da je to biljka koja u sebi sadrži neke psihoaktivne supstance. Iz toga sledi normalan zaključak da je zbog toga i zabranjena već decenijama. Ali, malo ljudi zna da je ova biljka ništa drugo do stara dobra industrijska biljka - konoplja, koje se nekada masovno uzgajala u čitavom svetu. Zabranom uzgajanja ove biljke, zbog pomenute psihoaktivne supstance, nažalost, drastično se smanjilo ili potpuno eliminisalo i njeno korišćenje u industriji. Iako se tu ne koristi njena psihoaktivna supstanca, već izuzetno kvalitetno i čvrsto vlakno, posledice zakonske zabrane najviše su i pogodile kudeljarsku industriju.

Još je zanimljivije što je gajenje marihuane, po opštem verovanju, u Srbiji zabranjeno zakonom (iako u stvari nije) i smatra se teškim krivičnim delom koje se podvodi pod pravljenje i puštanje u promet opojnih sredstava. Istina je, međutim, da marihuanu (konoplju) svako može saditi i gajiti, ali pod određenim uslovima. Obični građani su permanentno u ubeđenju da je zakonom zabranjeno svako njeno uzgajanje, posredstvom raznih saopštenja, bilo policije ili nekih drugih institucija, uz svestranu pomoć medija.

S vremena na vreme smo u prilici da pročitamo kako je u nekom kraju Srbije, gradu ili selu, otkriveno da je neki pojedinac ili neka grupa tajno sadila ovu biljku na terasi stana, u svojoj bašti ili na zaklonjenom delu njive. Uočljivo je da često izostaje objašnjenje kako se došlo do saznanja da neko na svom privatnom balkonu u saksiji gaji baš marihuanu, da bi koristio njenu psihoaktivnu supstancu (jer šta bi drugo moglo da se koristi od marihuane, uvereni su laici). Predrasuda o ovoj biljci je toliko da je gotovo nemoguće poverovati da je neko gaji da bi njenim zrnima hranio kanarince ili neke druge ptice kućne ljubimce, a kamoli za nešto drugo, mnogo korisnije i ekonomski isplativije. Dakle,ova biljka je zabranjena i svaka pomisao da ona može da se koristi za nešto drugo osim kao opijat, naravno, nema nikakvog smisla. Iz priče koja sledi videćete da ga, ipak, ima.

Konoplja (Canabis sativa) po nekim legendama je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za sve: kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje i opuštanje kao smotana cigareta.

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola - kao muška i ženska konoplja, što nije opšta karakteristika ovozemaljskih biljaka, već se pol biljke mora otkriti analizom hromozoma.

Veruje se da potiče sa Kavkaza, baš odakle potiču, po neformalnoj legendi, i prvi ljudi - nefilimi, odnosno divovi plavih očiju koji su po tim istim pričama “stigli iz svemira”. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao bogovi koji su došli sa nebesa. Nazvani su i “anunaki” (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda “čarobnu biljku” - za sve. Bilo kako bilo, baš u Sumeru je tada pre između 8.000 i 10.000 godina naprasno nikla ovozemaljska ljudska civilizacija, bar koliko su današnja saznanja u stanju da to istorijski sagledaju. Po ovoj istoj legendi, ovi civilizovani “bogovi”, koji su sišli sa nebesa, izrodili su mnogo dece sa zemaljskim kćerima. Pisani tragovi govore da je konoplja je bila gajena u Egiptu pre 6.000 godina. U drevnoj Kini sačinjeni su zapisi o njenoj preradi i praktičnoj primeni. I pažljivo listanje Biblije može da otkrije poneki putokaz o ovoj biljci. (“Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji”. Jezekija 34/29). Naravno, mnogo toga je tokom vekova dopisivano, brisano, prepravljano...

U mnogim državama sveta konoplja je bila prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja.

I danas bi glad u svetu možda bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se nigde više u prirodi.

Razni narodi nazvali su je raznim imenima: bhang, gandža, hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju. U Srbiji se koriste još nazivi kudelja, kučina (jer je njena obrada težak “pseći” rad) i težina (zbog težine tkanine). U našem jeziku se srećemo još sa rečima kanap i konac, koje su nastale od istog korena kao i konoplja.

Reči raznih slovenskih naroda za konoplju (staroslovensko konoplia, rusko konopl, češko konopi, poljsko konopie) su toliko slične da ona zasigurno vuče poreklo iz zajedničke slovenske prapostojbine. Poznavanje reči nam ukazuje i na poznavanje biljke, pa tako etimologija može pomoći da se otkrije koliko dugo Sloveni poznaju konoplju, kada drugi, arheološki ili pisani, izvori nedostaju.

Adolf Pikte smatra da su Grci prvi put preko Herodota čuli za konoplju, a da su od Tračana preuzeli tu reč: “Verovatno je da su oni to ime primili od Tračana, skupa sa samom biljkom i to posle Herodotovog vremena. Posle toga, Grci su to ime preneli kao Kannabis, ili Kanabis Rimljanima, od kojih je ona ušla u novolatinske jezike, da bi se ponovo srela sa slovenskim i germanskim rečima, donetim, bez sumnje, neposredno sa istoka.”

Popularni naučnik Karl Sejgan tvrdi da “gandža je, među Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i nastanku civilizacije”.

Konoplja, koja se uglavnom smatra korovom, zapravo je trava. To je najbrže rastuća biljka na planeti. Ono što se naziva marihuana i što se može posmatrati kao sastojak konoplje koji se koristi u medicinske svrhe zbog svoje opojne psihoaktivne supstance (THC) samo je ženski deo biljke. I ovaj varijetet uglavnom raste kao žbun. Muški je daleko viši. Stabljike marihuane razvijaju smolaste pupoljke na granama koji se onda razvijaju u neupadljive cvetove. Cvetovi proizvode malo zrnevlja. Ova biljka se uzgaja prvenstveno zbog ove THC supstance, dok ostali varijeteti i delovi biljke imaju veoma malo ovog opojnog sadržaja.

Zavera Veka
#2 Rat zbog kanabisa
​

Američki predsednici Džordž Vašington, Tomas Džeferson i Bendžamin Frenklin gajili su konoplju i bili vlasnici fabrika za njenu preradu

Naučnici nisu baš jedinstveni kada je reč o konoplji. Jedni klasifikuju konoplju u nekoliko vrsta, dok drugi tvrde da je biljka Canabis sativa u stvari jedna vrsta koja se javlja, u zavisnosti od geografskog područja gde raste, u više varijeteta. Nažalost, upravo ovi naučnici koji tvrde da ima više vrsta konoplje učinili su uslugu onima koji su nastojali da uzgajanje ove biljke zaustave.

Po beleškama Instituta Vavilov u Sankt Peterburgu postoji oko 400 različitih varijeteta vrste Canabis sativa.

Pošto sve “vrste” ili varijeteti konoplje imaju jednu istu osobinu - a to je isti broj hromozoma (2n=20) one se mogu međusobno ukrštati. A kada se nešto međusobno uspešno ukršta, to znači da pripada istoj vrsti.

Međutim, pojedini botaničari i dalje vole da razlikuju vrste i podvrste kanabisa, pa to često izaziva zabunu kod običnog naroda. Takve njihove tvrdnje zapravo i imaju cilj da stvore zbrku. Rod kanabisa deli se na dve vrste: sativa i indica, kao i jednu podvrstu koja je nazvana culta. Ova podela je više uslovljena ekonomskim značajem ovih varijeteta, jer se smatra da je podvrsta Canabis sponatenea (divlja konoplja) bez ekonomske vrednosti.

Kultivisana konoplja se tako sistematizuje u zavisnosti od geografskog porekla gde se uzgaja, a ovi geografski varijeteti su i fiziološki i morfološki veoma različiti.

Varijetet Canabis indica, koji je poznat i kao indijska konoplja, javlja se u nekoliko podvrsta: gigantea (velika konoplja), ruderalis (divlja konoplja) i vulgaris (kultivisana konoplja).

Indijska konoplja dakle nije nikakva posebna vrsta konoplje, već samo jedan varijetet koji kao kultivisana biljka raste u centralnoj Aziji, Kini i Indiji. Konoplja koja se uzgajala u Srbiji daleko je kvalitetnija i ekonomski isplativija. Nijedan seljak zato ne bi gajio indijsku konoplju u Srbiji i ona tu ne bi ni rasla.

Ipak, ovaj indijski varijetet konoplje sadrži u sebi najviše THC-a (tetrahidrokanabiola), koji zapravo ima psihoaktivno dejstvo na ljudski mozak. To je ta famozna psihoaktivna supstanca iz marihuane.

Da pomenemo samo još neke varijetete kanabisa po sistematizaciji koje su izvršili ruski naučnici Sislov i Srebrenjakova u zavisnosti od geografskog porekla:

Borealis (severna konoplja) - raste na na geografskom području iznad 50 stepeni geografske širine i ona se uzgaja u Rusiji i Finskoj.

Medioruthenica (centralnoruska konoplja) koja se gaji najviše u Rusiji, Ukrajini, Poljskoj, Skandinaviji i u severnim delovima Nemačke na geografskoj širini od 50 do 60 stepeni.

Australis (južna i mediteranska konoplja) je varijetet koji uspeva duž centralne, jugoistočne i južne Evrope i uzgaja se u Mađarskoj, Italiji, Španiji, Turskoj i duž južnih područja Rusije, kao i u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji. Ovo su najkvalitetniji varijeteti kanabisa, zbog čega je, kako ćemo kasnije videti, Srbija pre Drugog svetskog rata bila jedan od najvećih svetskih izvoznika ove industrijske biljke nakon Rusije. Severna granica na kojoj uspeva ovaj varijetet je 50 stepeni geografske širine i ona se podudara sa granicom regiona na kome se gaje vinske sorte grožđa. Iznad ove granice seme konoplje neće da zri. Ukoliko se gaji severnije od 60 stepeni zrnu treba 130 do 150 dana da sazri, pa je to ekonomski manje isplativo. Ovaj varijetet konoplje ima najdužu stabljiku i ona iznosi 2,5 do 4,5 metara. I grana se ukoliko stabljika stoji sama. Lišće je veliko i listovi su grupisani u nizu i ima ih između devet i jedanaest. Stabljike daju puno vlakana, i u odnosu na posejane prostore daju veoma visok rod. Iako stabljike daju puno vlakna, rod je mnogo manji nego u centralnoj Rusiji.

Divlja konoplja ima kraću stabljiku i manje seme. Ukoliko se divlja nađe među kultivisanom konopljom, one se veoma lako ukrštaju, ali se na taj način vrši biološka degradacija kultivisane konoplje. Stabljike onda nisu duže od jednog metra. Ukoliko se među divljom konopljom nađu one se višim stabljikama, to onda nije divlja konoplja, već kultivisana koja je spontano iznikla među divljim (Canabis spontanea).

Varijetet koji je dobio ime marihuana ima prirodno stanište u Centralnoj Aziji i raste u Kini, Indiji, na severozapadu Himalaja. Dakle, marihuana ili tzv. indijska konoplja je obična konoplja (njen varijetet) koja raste na pomenutom geografskom području.

Uzgajanje konoplje, kao i njena prerada, nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana “usev od milijardu dolara”. To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da donese i više od milijardu dolara, i to naravno u gotovini. Konoplja je sve do 20. veka bila najisplativiji američki usev na tržištu.

AMERIČKI USTAV NA PAPIRU OD KONOPLjE

GOTOVO svi značajni istorijski dokumenti i knjige, od prve Biblije stare geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina enciklopedija Britanika se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konopljinih vlakana. Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih poznatih slikara bile su rađene najčešće na platnu od kanabisa.

 

[Mastrangello]

Zavera Veka
#2 Rat zbog kanabisa
​

Američki predsednici Džordž Vašington, Tomas Džeferson i Bendžamin Frenklin gajili su konoplju i bili vlasnici fabrika za njenu preradu

Naučnici nisu baš jedinstveni kada je reč o konoplji. Jedni klasifikuju konoplju u nekoliko vrsta, dok drugi tvrde da je biljka Canabis sativa u stvari jedna vrsta koja se javlja, u zavisnosti od geografskog područja gde raste, u više varijeteta. Nažalost, upravo ovi naučnici koji tvrde da ima više vrsta konoplje učinili su uslugu onima koji su nastojali da uzgajanje ove biljke zaustave.

Po beleškama Instituta Vavilov u Sankt Peterburgu postoji oko 400 različitih varijeteta vrste Canabis sativa.

Pošto sve “vrste” ili varijeteti konoplje imaju jednu istu osobinu - a to je isti broj hromozoma (2n=20) one se mogu međusobno ukrštati. A kada se nešto međusobno uspešno ukršta, to znači da pripada istoj vrsti.

Međutim, pojedini botaničari i dalje vole da razlikuju vrste i podvrste kanabisa, pa to često izaziva zabunu kod običnog naroda. Takve njihove tvrdnje zapravo i imaju cilj da stvore zbrku. Rod kanabisa deli se na dve vrste: sativa i indica, kao i jednu podvrstu koja je nazvana culta. Ova podela je više uslovljena ekonomskim značajem ovih varijeteta, jer se smatra da je podvrsta Canabis sponatenea (divlja konoplja) bez ekonomske vrednosti.

Kultivisana konoplja se tako sistematizuje u zavisnosti od geografskog porekla gde se uzgaja, a ovi geografski varijeteti su i fiziološki i morfološki veoma različiti.

Varijetet Canabis indica, koji je poznat i kao indijska konoplja, javlja se u nekoliko podvrsta: gigantea (velika konoplja), ruderalis (divlja konoplja) i vulgaris (kultivisana konoplja).

Indijska konoplja dakle nije nikakva posebna vrsta konoplje, već samo jedan varijetet koji kao kultivisana biljka raste u centralnoj Aziji, Kini i Indiji. Konoplja koja se uzgajala u Srbiji daleko je kvalitetnija i ekonomski isplativija. Nijedan seljak zato ne bi gajio indijsku konoplju u Srbiji i ona tu ne bi ni rasla.

Ipak, ovaj indijski varijetet konoplje sadrži u sebi najviše THC-a (tetrahidrokanabiola), koji zapravo ima psihoaktivno dejstvo na ljudski mozak. To je ta famozna psihoaktivna supstanca iz marihuane.

Da pomenemo samo još neke varijetete kanabisa po sistematizaciji koje su izvršili ruski naučnici Sislov i Srebrenjakova u zavisnosti od geografskog porekla:

Borealis (severna konoplja) - raste na na geografskom području iznad 50 stepeni geografske širine i ona se uzgaja u Rusiji i Finskoj.

Medioruthenica (centralnoruska konoplja) koja se gaji najviše u Rusiji, Ukrajini, Poljskoj, Skandinaviji i u severnim delovima Nemačke na geografskoj širini od 50 do 60 stepeni.

Australis (južna i mediteranska konoplja) je varijetet koji uspeva duž centralne, jugoistočne i južne Evrope i uzgaja se u Mađarskoj, Italiji, Španiji, Turskoj i duž južnih područja Rusije, kao i u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji. Ovo su najkvalitetniji varijeteti kanabisa, zbog čega je, kako ćemo kasnije videti, Srbija pre Drugog svetskog rata bila jedan od najvećih svetskih izvoznika ove industrijske biljke nakon Rusije. Severna granica na kojoj uspeva ovaj varijetet je 50 stepeni geografske širine i ona se podudara sa granicom regiona na kome se gaje vinske sorte grožđa. Iznad ove granice seme konoplje neće da zri. Ukoliko se gaji severnije od 60 stepeni zrnu treba 130 do 150 dana da sazri, pa je to ekonomski manje isplativo. Ovaj varijetet konoplje ima najdužu stabljiku i ona iznosi 2,5 do 4,5 metara. I grana se ukoliko stabljika stoji sama. Lišće je veliko i listovi su grupisani u nizu i ima ih između devet i jedanaest. Stabljike daju puno vlakana, i u odnosu na posejane prostore daju veoma visok rod. Iako stabljike daju puno vlakna, rod je mnogo manji nego u centralnoj Rusiji.

Divlja konoplja ima kraću stabljiku i manje seme. Ukoliko se divlja nađe među kultivisanom konopljom, one se veoma lako ukrštaju, ali se na taj način vrši biološka degradacija kultivisane konoplje. Stabljike onda nisu duže od jednog metra. Ukoliko se među divljom konopljom nađu one se višim stabljikama, to onda nije divlja konoplja, već kultivisana koja je spontano iznikla među divljim (Canabis spontanea).

Varijetet koji je dobio ime marihuana ima prirodno stanište u Centralnoj Aziji i raste u Kini, Indiji, na severozapadu Himalaja. Dakle, marihuana ili tzv. indijska konoplja je obična konoplja (njen varijetet) koja raste na pomenutom geografskom području.

Uzgajanje konoplje, kao i njena prerada, nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana “usev od milijardu dolara”. To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da donese i više od milijardu dolara, i to naravno u gotovini. Konoplja je sve do 20. veka bila najisplativiji američki usev na tržištu.

Zavera Veka
#3 Farmerke za tri generacije​

“Model-T” Henrija Forda, koristio je gorivo od konoplje, imao je haubu od konopljine plastike, koja je bila 10 puta jača od čelika. “Mercedes-benz” klase C ima više od 30 delova od konoplje

Skoro osamdeset odsto odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetnih posteljina bilo je pravljeno od konoplje u prvoj polovini devetnaestog veka. Sve dok na scenu nije stupio pamuk koji predstavljan kao “kvalitetniji”. Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju. Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom od pamuka bi načisto propao, zar ne?

Konoplja ima kvalitetnije vlakno i od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne žuti i veoma je postojan. Za razliku od drveta, konoplja raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Seča šuma, poznato je, ima poguban uticaj na mikroklimu bilo kog područija. Studija američke vlade iz 1916. godine pokazala je da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. “Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu”, zapisano je u američkom biltenu br. 404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Kvalitetne boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke medicinske asocijacije (AMA). Danas se ulje od kanabisa kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije, koje se sintetišu preko alkaloida. Ovi alkaloidi se dobijaju od derivata nafte.

Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ljudsko telo.

Prvi model automobila Henrija Forda, “model-T”, napravljen je da ide na gorivo (biodizel) od konoplje, imao je i panele haube od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. (Izvor: “Popular mehaniks” iz 1941)

Čak i današnji “mercedes-benz” klase C ima više od 30 delova koji se i izrađuju od konoplje. Razlog? Naravno, ovi delovi su elastičniji i u “Mercedesu” to znaju.

Kuće se u potpunosti mogu zidati od konoplje uključujući i njenu konstrukciju. Grede i daske od konoplje su se odavno pokazale kao odličan građevinski materijal.

Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog dekortikatora (mašine za guljenje stabljika), koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od ove biljke. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu. Dakle, tehnologija za obradu konoplje je još početkom veka počela naglo da se usavršava.

“Više od pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovnih derivata nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta”, zaključio je američki novinar Dag Jurči u svom tekstu o konoplji.

I sve bi bilo drugačije da konoplja iznenada nekome nije zasmetala.

A sve je počelo kada je novinar i vlasnik velike medijske imperije, Vilijam Rendolf Herst, poznat kao lik iz filma “Građanin Kejn”, Orsona Velsa, inače i vlasnik fabrika za proizvodnju papira “Herst pejper manufakturing divižn”, koji je posedovao brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je sađeno drvo za proizvodnju papira, zaključio da mu planovi američke vlade u vezi sa konopljom nisu u interesu.

Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Samim tim je imao ogroman uticaj na medije, koje je uslovljavao da novine štampaju na papiru od drveta. Plan američke vlade je u jednom trenutku bio da glavna sirovina za izradu novinskog papira bude jeftinija i manje štetna konoplja. To je direktno ugrožavalo Vilijama Hersta i pretilo da ga potpuno izbaci iz posla na kojem je još njegov otac počeo da zarađuje stotine miliona dolara.

I njegov poslovni partner i prijatelj, Lamon Dipon (Du Pont), imao je sličan problem. On je napravio ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte i njemu su smetali američki brodovi na vodenu paru, rudnici uglja i Fordov biodizel od konoplje.

Diponovi su američka porodica poreklom iz Francuske i učestvovali su u francusko-američkoj kupoprodaji države Luizijane. Porodica Dipon danas kontroliše najveću svetsku banku semenskih vrsta i vodeća je u upravljanju globalnim tržištem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, i veoma bliski sa Rotšildima i Rokfelerima.

E.I. du Pont de Nemours je u Americi 1802. počeo da proizvodi eksploziv, stvarajući tako jednu od najstarijih korporacija na svetu. Za samo 100 godina postali su najveći proizvođači oružija. Čuveni upaljači Dipon su samo jedan sporedan proizvod eksplozivne mašinerije koja je pravljena u njihovim fabrikama.

Kao glavi američki proizvođač oružja, Diponovi su bili su bliskim kontaktima sa američkom vladom i Belom kućom.Njihova uloga u pravljenju prve atomske bombe, u “Projektu Menhetn”, bila je više nego značajna. Bili su najveći izvođači radova. Učestvovali su i u izgradnji nuklearnih postrojenja na Savana Riveru, gde su od 1952. godine proizvedena sva oružja punjena plutonijumom za američku vojsku.

Pravljenje atomske bombe, punjene plutonijumom, iziskivalo je i ogromne količine fluorida. U vreme Hladnog rata u SAD je prizveden veliki broj ovakvih bombi. Potrošeni su milioni tona fluorida. Desio se i jedan veliki “akcident”. Iz Diponovih postrojenja iscurela je ogromna količina fluorida i naneta je ogromna šteta žitaricama u okolnim njivama. Američki farmeri pokrenuli sudski spor protiv Diponove kompanije.

Ova porodica još jednom je pokazala da je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, već je smislila još jednu prevaru: predstavili su javnosti “naučnu studiju” (kupiti naučnike je izgleda najlakša stvar na svetu) koja je dakazivala da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijaću vodu u mnogim gradskim vodovodima. Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je bio prosleđen američkom Kongresu, i čuvan kao državna tajna decenijama najvišeg ranga, iz koga se vidi da je fluorid izuzetno otrovan i da može da dovede to teških oštećenja mozga.

NAFTNA OLIGARHIJA

Ako bi svi plastični proizvodi koji su danas preplavili svetsko tržište i koji se prave od naftnih derivata bili pravljeni ceđenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgrađivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgrađuje jer se u njenom dobijanju koristi mnogo sintetičkih hemikalija. I one su sačinjene od velikih molekula. Ovi materijali mogu samo da se mrve, ali ne i da se razgrađuju. Današnja plastika od nafte teško zagađuje okolinu. Međutim, ekologija nije omiljena reč onima koji su na čelu naftne oligarhije.

 

[Берекин]

Дадоше ли бркате бабе у црном помен на 40 дана?

 

[sin Juga]

Чекај, јел Ротшилд узгајао конопљу?
О чему је реч?

 

[Mastrangello]

Doprineo njenoj "demonizaciji", i prestanku eksploatacije njenih mnogobrojnih blagodeti. Ne Jackob licno, on je premlad.

P.S. Kada se kaze "Rothschild" ne misli se na pojedinca, individuu, vec na siroko okruzenje i "organizaciju", citavu dinastiju i svih unutar i oko nje. Neko je zove vladari iz senke, globaisti, deep state, kako god... Rockfeller je "Rothschild"... Soros je "Rothschild"... Postoje "pesadinci" u organizaciji, ljudi koji su na terenu i pojavljuju se u medijima, koji rade na ostvarivanju i sprovodjenju odluka donetih unutar "organizacije".

I ovaj je "Rothschild" iako nije Rothscild

https://twitter.com/x/status/1769787481635848535

 

[Mastrangello]

Prvi model automobila Henrija Forda, “model-T”, napravljen je da ide na gorivo (biodizel) od konoplje, imao je i panele haube od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. (Izvor: “Popular mehaniks” iz 1941)

I njegov poslovni partner i prijatelj, Lamon Dipon (Du Pont), imao je sličan problem. On je napravio ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte i njemu su smetali američki brodovi na vodenu paru, rudnici uglja i Fordov biodizel od konoplje.

 

[TikaSpicStajkovce]

Poznati britanski bankar i finansijer lord Džejkob Rotšild preminuo je u 87. godini.

Vest je saopštila porodica Rotšild.

"Naš otac Džejkob bio je prisutan u životima mnogih ljudi, izuzetno ostvareni finansijer, prvak umetnosti i kulture, posvećeni javni službenik, strastveni zaštitnik dobrotvornih akcija u Izraelu i jevrejskoj kulturi, zaštitnik životne sredine i voljeni prijatelj, otac i pradeda", stoji u saopštenju porodice Rotšild.

Kako se dodaje, on će biti sahranjen po jevrejskim običajima, a sahrana će biti obavljena u krugu porodice.

Takođe, najavljeno je da će mu naknadno biti podignut spomenik.

https://www.google.com/amp/s/www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2024&mm=02&dd=26&nav_category=78&nav_id=2487753&version=amp

Šteta, svet je izgubio istinskog magnata, čoveka čije su finansijske veštine bile legendarne. Lord Džejkob Rotšild ostavio je neizbrisiv trag u svetu finansija, umetnosti i kulture. Njegova posvećenost javnoj službi, zaštiti životne sredine i podršci dobrotvornim akcijama u Izraelu i jevrejskoj kulturi, samo su neki od mnogobrojnih razloga zbog kojih će biti večno voljen i poštovan.

Sahrana po jevrejskim običajima samo dodatno pokazuje njegovu duboku povezanost sa svojim identitetom i verom. Neka mu je večna slava, a njegova dela i nasleđe neka nas i dalje nadahnjuju.

 

[ForestGreen]

Neka ga obrnu naopačke, da kopa ka dole ako se povampiri.

 

[savasavanovic]

Има ли негде књига жалости да се упишем?

 

[Belgradeboy]

Има ли негде књига жалости да се упишем?

Ovde slobodno.

 

[Mastrangello]

Ova porodica još jednom je pokazala da je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, već je smislila još jednu prevaru: predstavili su javnosti “naučnu studiju” (kupiti naučnike je izgleda najlakša stvar na svetu) koja je dakazivala da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijaću vodu u mnogim gradskim vodovodima. Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je bio prosleđen američkom Kongresu, i čuvan kao državna tajna decenijama najvišeg ranga, iz koga se vidi da je fluorid izuzetno otrovan i da može da dovede to teških oštećenja mozga.

https://twitter.com/x/status/1773258785156481256

 

[Mastrangello]

Zavera Veka
#3 Farmerke za tri generacije​

“Model-T” Henrija Forda, koristio je gorivo od konoplje, imao je haubu od konopljine plastike, koja je bila 10 puta jača od čelika. “Mercedes-benz” klase C ima više od 30 delova od konoplje

Skoro osamdeset odsto odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetnih posteljina bilo je pravljeno od konoplje u prvoj polovini devetnaestog veka. Sve dok na scenu nije stupio pamuk koji predstavljan kao “kvalitetniji”. Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju. Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom od pamuka bi načisto propao, zar ne?

Konoplja ima kvalitetnije vlakno i od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne žuti i veoma je postojan. Za razliku od drveta, konoplja raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Seča šuma, poznato je, ima poguban uticaj na mikroklimu bilo kog područija. Studija američke vlade iz 1916. godine pokazala je da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. “Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu”, zapisano je u američkom biltenu br. 404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Kvalitetne boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke medicinske asocijacije (AMA). Danas se ulje od kanabisa kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije, koje se sintetišu preko alkaloida. Ovi alkaloidi se dobijaju od derivata nafte.

Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ljudsko telo.

Prvi model automobila Henrija Forda, “model-T”, napravljen je da ide na gorivo (biodizel) od konoplje, imao je i panele haube od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. (Izvor: “Popular mehaniks” iz 1941)

Čak i današnji “mercedes-benz” klase C ima više od 30 delova koji se i izrađuju od konoplje. Razlog? Naravno, ovi delovi su elastičniji i u “Mercedesu” to znaju.

Kuće se u potpunosti mogu zidati od konoplje uključujući i njenu konstrukciju. Grede i daske od konoplje su se odavno pokazale kao odličan građevinski materijal.

Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog dekortikatora (mašine za guljenje stabljika), koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od ove biljke. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu. Dakle, tehnologija za obradu konoplje je još početkom veka počela naglo da se usavršava.

“Više od pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovnih derivata nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta”, zaključio je američki novinar Dag Jurči u svom tekstu o konoplji.

I sve bi bilo drugačije da konoplja iznenada nekome nije zasmetala.

A sve je počelo kada je novinar i vlasnik velike medijske imperije, Vilijam Rendolf Herst, poznat kao lik iz filma “Građanin Kejn”, Orsona Velsa, inače i vlasnik fabrika za proizvodnju papira “Herst pejper manufakturing divižn”, koji je posedovao brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je sađeno drvo za proizvodnju papira, zaključio da mu planovi američke vlade u vezi sa konopljom nisu u interesu.

Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Samim tim je imao ogroman uticaj na medije, koje je uslovljavao da novine štampaju na papiru od drveta. Plan američke vlade je u jednom trenutku bio da glavna sirovina za izradu novinskog papira bude jeftinija i manje štetna konoplja. To je direktno ugrožavalo Vilijama Hersta i pretilo da ga potpuno izbaci iz posla na kojem je još njegov otac počeo da zarađuje stotine miliona dolara.

Diponovi su američka porodica poreklom iz Francuske i učestvovali su u francusko-američkoj kupoprodaji države Luizijane. Porodica Dipon danas kontroliše najveću svetsku banku semenskih vrsta i vodeća je u upravljanju globalnim tržištem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, i veoma bliski sa Rotšildima i Rokfelerima.

Zavera Veka
#4 Klan koji kontroliše svet
​

U osnovi poslovanja porodica Dipon, Rokfeler i Rotšild su poslovne, finansijske, političke i medijske mahinacije. Demokratija je samo jedan oblik vladanja

Od 1910. do 1920. godine naučnici Diponovih istraživačkih instituta izmislili su čitav niz novih proizvodnih procesa koji su bazirani na preradi nafte i koji ozbiljno zagađuju životnu okolinu. Gotovo da ne postoji ijedan hemijski toksin, a da u njegovom stvaranju glavnu ulogu nije igrao interes ove dinastije. Njihove kompanije su danas vodeći proizvođači veštačkih vlakana u svetu. Vlasnici su patenata za celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, plastiku, teflon... Danas su glavni poslovi Diponove korporacije hemija, veštačka vlakna i svi polimeri. Oni su jedan od četiri najveća proizvođača agrohemije u svetu. Ako se ima u vidu činjenica da konoplju osim skakavaca ne napada skoro nijedna štetočina, onda je jasno da bi poslovi Dipona sa pesticidima u ovom segmentu bili slabo isplativi.

Diponova kompanija je 1920. godine proizvela olovni aditiv za benzin-tetrahil. U to vreme porodica je bila vlasnik “Dženeral motorsa” (kasnije su ga prodali) i formirali su 50:50 zajedničko ulaganje sa “Standard oilom” (danas “Ekson”) u vlasništvu porodice Rokfeler kako bi zajedno lakše ovladali svetskim tržištem u plasmanu ove hemikalije. Međutim, 1924. obelodanjeno je da je 80 posto radnika, koji su radili na proizvodnji ove hemikalije umrlo ili doživelo teško trovanje. Mnogi od njih su imali i teška nervna oštećenja koja su se manifestovala halucinacijama, pa je jedna Diponova fabrika za proizvodnju tetrahil olova nazvana “Kuća leptirova”. Ipak, zahvaljujući uticaju familije u političkim krugovima i reklamnim kampanjama, izbegli su bilo kakve restrikcije, pa se ovaj aditiv i danas proizvodi, a njegove olovne čestice, koje se vetrom lako raznose, stalno zagađuju gradske atmosfere.

Diponovi su prokrčili put sumpor-dioksidu, olovnom benzinu... Izlivi opasnih materija iz njihovih postrojenja vešto su zataškavani. I pored brojnih sudskih procesa koji se protiv njih vode, nijedan sudija ih nije do sada pozvao na odgovornost ili zatvorio neku fabriku. Diponove korporacije su i danas najveći zagađivači prirode.

Diponovi rade u 65 zemalja i polovina njihovog profita ostvarenog u 1999. godini, teškog oko milijardu dolara, bila je ostvarena izvan SAD. Diponova transglobalna moć je, kao i kod sličnih moćnih svetskih finansijskih dinastija sakrivana od javnosti. Nikada nisu bili na nekoj od Forbsovih listi najbogatijih ljudi. U svetu biznisa se pojavljuju pod imenima raznih kompanija. Njihovi brendovi su: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington i benzin koji se prodaje pod imenom Jet i Seca.

Jednu milijardu dolara godišnje Diponovi troše na istraživanje u oblasti poljoprivrede, farmaceutike i biotehnologija. Cilj im je da u 21. veku proizvedu što više proizvoda od biljaka i mikroorganizama kroz genetski inženjering. To uključuje genetski modifikovane biljke iz kojih se proizvode plastika, industrijski enzimi za farmaceutiku i kozmetiku.

Plan je da se deo u globalnom tržištu semenske robe iskoristi za prodaju ovih biotehničkih proizvoda direktno farmerima. Diponovi ovo javnosti predstavljaju, uz njihov poznati cinizam, kao “zelenu tehnologiju”, a iza toga se krije povećanje profita nelojalnim sniženjem prodajnih cena.

U ovu kategoriju spada i biznis sa biodizel gorivom (prave i biobutan), koji su i neke naše institucije prikazale kao “ekološko gorivo budućnosti”. Otrovne kiseline koje se u procesu pravljenja biodizela moraju koristiti nisu predstavljene javnosti. Posebno krije gde će se one (otrovne kiseline) deponovati. Sve opasne sastojke, koji se u proizvodnji biodizela koriste, proizvode Dipon kompanije.

Sve skuplja eksploatacija nafte (ali i tendencija koncentracije moći naftnog biznisa u Rusiji) vodi ove jurišnike za profitom u traženje novih jeftinih tehnologija koje mogu skupo prodati.

Dipon su bili jedna od porodica koje su učestvovale u formiranju Komiteta za intelekualno vlasništvo preko koga su vršile pritisak na američku vladu da donese zakonsku regulativu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji kako bi naterali brojne zemlje da donesu posebne uredbe za patente o biljnim varijetetima u industrijskim procesima. Ovi zakoni trebalo bi da omoguće Diponima da se šire na profitabilna nova tržišta. Posebno su zainteresovani za poljoprivredu i farmaceutsko tržište u Brazilu, Indiji i čitavoj Aziji i bivšim sovjetskim republikama. Naravno, i Balkan spada u tu sferu uticaja.

Vratimo se na početak naše priče. Moćne porodice Dipon i Herst su napravili poslovni dil sa porodicom Rokfeler koja je tada ušla u najveći posao ikada - distribuciju nafte i njenu preradu.

Zadržimo se malo i na Rokfelerima.

Porodice Dipon, Rokfeler i Rotšild vezane su u jedan poseban aristokratski elitni klan koji se naziva “međunarodni bankari”. Aktivnosti ovih bankara bile su verovatno veliki podsticaj u izbijanju i Prvog i Drugog svetskog rata. Svima je jasno da nijedan rat ne izbija spontano, a posebno ne svetski. Za svaki rat države se dugo pripremaju.

U samoj srži poslovanja ovih porodica bile su poslovne, finansijske, političke, propagandne, medijske mahinacije. Mahinacije su vidljive u celokupnom biznisu porodice Rokfeler, odnosno njenog osnivača Džona D. Rokfelera. Prevara sa marihuanom je imala za cilj da se zabarani konoplja i svaka njena industrijska upotreba stavi pod kontrolu porodičnog kartela, kako bi se uklonila konkurencija. Čuvena je rečenica “pobožnog” Džona D. Rokfelera: “Konkurencija je greh”. Za ove biznismene jedina “božija zapovest” koju oni slede je ostvarivanje apsolutnog trgovačkog monopola u čitavom svetu. Bez obzira na cenu, bez obzira na to koliko ljudskih života zbog toga treba žrtvovati. Današnja priča o demokratiji, suverenim nacionalnim državama sa parlamentima i vladama, i slobodnom tržištu je priča o vlasti. I demokratija je samo jedan od oblika vladanja. Svet već vekovima kontroliše privatni korporativni biznis, na čijem čelu je nekoliko dinastija i njihova kartelska politika.

Kako to izgleda u praksi najbolji primer je istorijat nastanka tako moćne kompanije kao što je bio Rokfelerov “Standard oil”. Iako se u njihovoj zvaničnoj biografiji navodi da su se Rokfeleri obogatili u poslovima sa naftom, to nije tačno. Oni su se obogatili poslovnim mahinacijama. Jer to je oblast koju najbolje poznaju.

Porodica Rokfeler je zapravo američki interesni ogranak pomenutog međunarodnog bankarskog kartela koji već tri veka ima sedište u Londonu. Ranije su bili u Veneciji. Za ove bankare današnje “nezavisne” Sjedinjene Američke Države su i dalje njihova kolonija.

KO JE FINANSIRAO HITLERA I MUSOLINIJA

U zvaničnoj istoriji pojmovi “fašizam” i “nacizam” vezuju se za režime u Italiji i Nemačkoj, ali oni imaju korene u SAD jer su otud stizale najveće investicije u državama na čijem su čelu bili Musolini i Hitler. Sve je rađeno daleko od očiju javnosti pod komandnom palicom iz Londona i glavnokomandujuće bankarske porodice Rotšild i aristokratije čije su interese Rotšildi zastupali i ostvarivali. Njihovom finansijskom potporom Hitler i Musolini su došli na vlast. U ovim operacijama sa njima je učestvovalo i dvanaest banaka koje čine američki FED (Federalne rezerve).

 

[dulesrbenda]

Niko od naših domaćih teoretičara zavera nije izneo ništa novo. Ne znam koga si slušao i ko se tu nešto posebno isticao, možda onaj Dejan Lučić ili Miroljub Petrović... ko se već proslavio tamo na Balkan Info

Мени је онај Милан Видојевић јак. Сад се представља као Велики Мајстор Јовановског Реда!

Има и витешку одежду.

 

[Mastrangello]

Zavera Veka
#4 Klan koji kontroliše svet
​

U osnovi poslovanja porodica Dipon, Rokfeler i Rotšild su poslovne, finansijske, političke i medijske mahinacije. Demokratija je samo jedan oblik vladanja

Od 1910. do 1920. godine naučnici Diponovih istraživačkih instituta izmislili su čitav niz novih proizvodnih procesa koji su bazirani na preradi nafte i koji ozbiljno zagađuju životnu okolinu. Gotovo da ne postoji ijedan hemijski toksin, a da u njegovom stvaranju glavnu ulogu nije igrao interes ove dinastije. Njihove kompanije su danas vodeći proizvođači veštačkih vlakana u svetu. Vlasnici su patenata za celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, plastiku, teflon... Danas su glavni poslovi Diponove korporacije hemija, veštačka vlakna i svi polimeri. Oni su jedan od četiri najveća proizvođača agrohemije u svetu. Ako se ima u vidu činjenica da konoplju osim skakavaca ne napada skoro nijedna štetočina, onda je jasno da bi poslovi Dipona sa pesticidima u ovom segmentu bili slabo isplativi.

Diponova kompanija je 1920. godine proizvela olovni aditiv za benzin-tetrahil. U to vreme porodica je bila vlasnik “Dženeral motorsa” (kasnije su ga prodali) i formirali su 50:50 zajedničko ulaganje sa “Standard oilom” (danas “Ekson”) u vlasništvu porodice Rokfeler kako bi zajedno lakše ovladali svetskim tržištem u plasmanu ove hemikalije. Međutim, 1924. obelodanjeno je da je 80 posto radnika, koji su radili na proizvodnji ove hemikalije umrlo ili doživelo teško trovanje. Mnogi od njih su imali i teška nervna oštećenja koja su se manifestovala halucinacijama, pa je jedna Diponova fabrika za proizvodnju tetrahil olova nazvana “Kuća leptirova”. Ipak, zahvaljujući uticaju familije u političkim krugovima i reklamnim kampanjama, izbegli su bilo kakve restrikcije, pa se ovaj aditiv i danas proizvodi, a njegove olovne čestice, koje se vetrom lako raznose, stalno zagađuju gradske atmosfere.

Diponovi su prokrčili put sumpor-dioksidu, olovnom benzinu... Izlivi opasnih materija iz njihovih postrojenja vešto su zataškavani. I pored brojnih sudskih procesa koji se protiv njih vode, nijedan sudija ih nije do sada pozvao na odgovornost ili zatvorio neku fabriku. Diponove korporacije su i danas najveći zagađivači prirode.

Diponovi rade u 65 zemalja i polovina njihovog profita ostvarenog u 1999. godini, teškog oko milijardu dolara, bila je ostvarena izvan SAD. Diponova transglobalna moć je, kao i kod sličnih moćnih svetskih finansijskih dinastija sakrivana od javnosti. Nikada nisu bili na nekoj od Forbsovih listi najbogatijih ljudi. U svetu biznisa se pojavljuju pod imenima raznih kompanija. Njihovi brendovi su: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington i benzin koji se prodaje pod imenom Jet i Seca.

Jednu milijardu dolara godišnje Diponovi troše na istraživanje u oblasti poljoprivrede, farmaceutike i biotehnologija. Cilj im je da u 21. veku proizvedu što više proizvoda od biljaka i mikroorganizama kroz genetski inženjering. To uključuje genetski modifikovane biljke iz kojih se proizvode plastika, industrijski enzimi za farmaceutiku i kozmetiku.

Plan je da se deo u globalnom tržištu semenske robe iskoristi za prodaju ovih biotehničkih proizvoda direktno farmerima. Diponovi ovo javnosti predstavljaju, uz njihov poznati cinizam, kao “zelenu tehnologiju”, a iza toga se krije povećanje profita nelojalnim sniženjem prodajnih cena.

U ovu kategoriju spada i biznis sa biodizel gorivom (prave i biobutan), koji su i neke naše institucije prikazale kao “ekološko gorivo budućnosti”. Otrovne kiseline koje se u procesu pravljenja biodizela moraju koristiti nisu predstavljene javnosti. Posebno krije gde će se one (otrovne kiseline) deponovati. Sve opasne sastojke, koji se u proizvodnji biodizela koriste, proizvode Dipon kompanije.

Sve skuplja eksploatacija nafte (ali i tendencija koncentracije moći naftnog biznisa u Rusiji) vodi ove jurišnike za profitom u traženje novih jeftinih tehnologija koje mogu skupo prodati.

Dipon su bili jedna od porodica koje su učestvovale u formiranju Komiteta za intelekualno vlasništvo preko koga su vršile pritisak na američku vladu da donese zakonsku regulativu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji kako bi naterali brojne zemlje da donesu posebne uredbe za patente o biljnim varijetetima u industrijskim procesima. Ovi zakoni trebalo bi da omoguće Diponima da se šire na profitabilna nova tržišta. Posebno su zainteresovani za poljoprivredu i farmaceutsko tržište u Brazilu, Indiji i čitavoj Aziji i bivšim sovjetskim republikama. Naravno, i Balkan spada u tu sferu uticaja.

Vratimo se na početak naše priče. Moćne porodice Dipon i Herst su napravili poslovni dil sa porodicom Rokfeler koja je tada ušla u najveći posao ikada - distribuciju nafte i njenu preradu.

Zavera Veka
#5 Milijarder iz bureta
​

Prohibicija na slobodnu prodaju alkohola u Americi je uvedena iz straha da i on može da bude upotrebljen kao gorivo za automobile. Moćni klanovi, kao i kockari, rade jedino sa novcem

KRAJEM 19. veka Džon D. Rokfeler je kupio autorsko vlasništvo nad patentom za sve začepljene metalne tankere (burad ili barele) kojima je nafta železnicom prevožena od izvorišta do rafinerije. Ovaj potez je omogućio da njegova firma Union Tanker Car Company dođe u poziciju da diktira cene na naftnom američkom tržištu koje je tek bilo u povoju. Taj svoj monopolski položaj je više nego iskoristio.

Isti tip tankera (buradi) se koristi i danas. Rokfeleri su preko ove kompanije (Union Tanker Car) iznajmljivali burad stotinama vlasnika naftnih polja koji su na taj način transportovali sirovu naftu do rafinerija. Pre nego što je počela serijska proizvodnja buradi, nafta je prevožena u običnim drvenim buradima bez poklopca. Ovakavim prevozom gubio se veliki deo sirove nafte zbog prosipanja ili isparenja. Iskustva su pokazala da su mnoga burad stizala u rafineriju samo sa nataloženim katranom na dnu.

Zatvoreni metalni tankeri su bili pun pogodak u novom naftnom biznisu. Zarada je sve više i sve brže rasla.Rokfelerima je išlo naruku i to što su od železnice dobijali velike popuste i premije. To su bile godine kada se bušila nafta u gotovo svim delovima Sjedinjenih Američkih Država. Bušotine su nicale svakodnevno. Nicale su i nove rafinerije, a postojeće su širile svoje kapacitete. Svi su bili svesni da posao sa naftom donosi fantastičnu zaradu. Banke su delile kredite kapom i šakom. Pojava novih buradi je taj profit višestruko uvećavala. I svi su potpisivali ugovore sa firmom Union Tanker Car. Tada Rokfeler povlači prvi potez. Raskida ugovore sa svim naftnim buštinama i povlači burad iz transporta crnog blaga. Kako niko nije mogao da uskoči u ovaj posao umesto Rokfelera, koji je držao patentno pravo, vlasnici naftnih polja, ali i rafinerije, počeli su da gube ogroman novac.

Posle nekog vremena, od obustave transporta, svi koji su ušli u ogromne investicije, došli su na ivicu bankrotstva. Tada se kao “spasilac” pojavio Džon D. Rokfeler i pokupovao za sitan novac najveći deo izvorišta i rafinerija sa kojima je ranije sarađivao. Tako je nastala ogromna kompanija “Standard Oil”, koja će objedinitia čitav posao sa naftom. Kasnije Rokfeleri investiraju i u železnicu i tako su potpuno zaokružili biznis sa naftom i niko više nije mogao da ih razori iznutra sličnom mahinacijom. Dž. D. Rokfeler pre ovog poteza nije imao nikakva znanja ni o vađenju nafte, niti o njenoj preradi.

Ali je imao mahinatorskog iskustvo i u pravom i pravovremenom plasmanu novca. Ovde nikako ne bi trebalo smesti sa uma i instrukcije koje su stizale od moćnog bankarskog klana iz Londona: Naduvati posao, podići cene na berzi, dati kredite, onda oboriti vrednost prodaje na tržištu i sve pokupovati za male pare. To je klasičan sistem poslovanja kojim se ova bankarska elita služi vekovima. Na ovaj način posluju i sve moćne dinastije sveta. Oni su eksperti za monetarne i berzanske smicalice. Oni, kao i kockari, jedino rade sa novcem - prodaju ga sa kamatom, investiraju u realne vrednosti i onda preuzimaju i tuđi rad i imovinu.

U periodu od 1900. do 1910. godine slične mahinacije su primenjene mnogo puta i “Standard oil” je postao vlasnik gotovo svih naftnih polja u Kaliforniji, Teksasu, Arkanzasu, Nju Džersiju i Ohaju. Tako je Rokfeler ili posedovao ili kontrolisao oko 90 odsto od onoga što se u to vreme nazivalo energetskim biznisom u SAD. Prvi i Drugi svetski rat orkestrirani su, kao što smo već spomenuli, iz iste bankarske centrale u Londonu, ali iz tog centra dirigovan je i ulazak u posed velikih naftnih bušotina na Bliskom i Srednjem istoku. I rat u Vijetnamu je bio rat za naftna izvorišta u Indokini. Džon F. Kenedi nije bio voljan da tamo održava konstantno američku vojsku, zarad interesa naftnog biznisa ovog klana i zato je, po sve dostupnijim dokumentima, morao da bude likvidiran.

Kada je 1911. godine američka vlada bila primorana da Rokfelere optuži za monopol, pod pritiskom mnogih drugih biznismena i da bi se sačuvao privid demokratije i slobodnog tržišta, Standard oil je rasparčan. Rokfeleri su izveli još jednu perfidnu smicalicu i to tako što su svoj monopolski posao sakrili od javnosti. Umesto jedne moćne kompanije oni su nastavili monopolistički da posluju, ali pod raznim drugim imenima malih kompanija i sve to zarad privida o slobodnom tržištu. Međutim, sve ove novonastale kompanije bile su povezane i imale su u svom nazivu slova S. O. Nastao je tako SOHIO (u Ohaju), SOPCONY (u Njujorku), ESSO koji je kasnije postao EXXON itd. Ovaj način monopolističkog prikrivenog poslovanja se primenjuje danas gotovo u celom svetu i to preko takozvanih nacionalnih tajkuna ili oligarha. Ima ih u svakoj zemlji gde su umešani prsti kompanija najmoćnijih porodica.

U periodu od 1910. do 1914. godine postojale su samo tri glavne naftne kompanije na svetu: Standard oil of America i njeni sitni S. O. delovi, British Persian Petroleum Company, koja je preko svojih arapskih partnera kontrolisala Irak, Iran, Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Siriju i holandski Royal Duch Shell, koji je kontrolisao holandsku istočnu Indiju, Indoneziju i jugoistočnu Aziju. Oni su trgovali, međusobnom kupovinom na berzi, i stalno menjali većinsku strukturu u vlasništu pojedinih porodica.

Ako je konoplja, odnosno proizvodi od nje, na bilo koji način mogla da zasmeta i pokvari ovako organizovan i razvijen posao, sasvim je logično da su Rokfeleri, Diponi, te bord Herstove kompanije, ali i njihovi mentori iz Londona, učinili sve da to spreče. A činjenice govore da je prvi automobil Henrija Forda bio napravljen za biodizel, gorivo od konoplje. Tih godina bila je i vrlo aktuelna tema kako bi i alkohol mogao da bude efektan za pokretanje automobila. Kako bi se i to sprečilo, pošto je Amerika bila prepuna raznih alkoholnih destilerija, uvedena je i prohibicija na slobodnu prodaju alkohola. Čuveni Eliot Nes se tako proslavio zatvaranjem mnogobrojnih destilerija i ne znajući šta je bio zapravo pravi razlog otvaranja ilegalnih fabričica alkoholnih pića. Mnogi slobodni analitičari američkog društva, u svojim osvrtima na te godine, upućuju da je i učešće mafije u tim nelegalnim poslovima bilo pod kontrolom Rokfelera. Gotovo svi holivudski filmovi i TV serije na ovu temu bazirani su na lažnim mitovima.

Rokfelerovi glavni partneri, Diponovi, podsticali su zato svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.

Apsolutni monopol

Pošto Rokfeler gotovo da ništa nije znao o eksploataciji i preradi nafte, on je pribegao najjednostvanijem i najjeftinijem rešenju. Angažovao je mnogobrojne vlasnike bušotina i rafinerija, koje je prethodno doveo do prosjačkog štapa, da rade za njega. Da ne bi potpuno propali, oni su morali da prihvate sve njegove uslove. Tako je preuzeo apsolutni monopol u poslu sa naftom. I njegovi naslednici i danas ga održavaju. Zbog toga nijedna druga tehnologija ne može da se primeni u automobilskoj industriji osim sto godina stara tehnologija motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Čitava planeta je zbog ovih izduvnih gasova i izlivanja nafte teško zagađena.

 

[Mastrangello]

Porodica Rokfeler je zapravo američki interesni ogranak pomenutog međunarodnog bankarskog kartela koji već tri veka ima sedište u Londonu. Ranije su bili u Veneciji. Za ove bankare današnje “nezavisne” Sjedinjene Američke Države su i dalje njihova kolonija.

https://twitter.com/x/status/1776055212592996360

 

[Mastrangello]

 

[TikaSpicStajkovce]

Zavera Veka
#5 Milijarder iz bureta
​

Prohibicija na slobodnu prodaju alkohola u Americi je uvedena iz straha da i on može da bude upotrebljen kao gorivo za automobile. Moćni klanovi, kao i kockari, rade jedino sa novcem

KRAJEM 19. veka Džon D. Rokfeler je kupio autorsko vlasništvo nad patentom za sve začepljene metalne tankere (burad ili barele) kojima je nafta železnicom prevožena od izvorišta do rafinerije. Ovaj potez je omogućio da njegova firma Union Tanker Car Company dođe u poziciju da diktira cene na naftnom američkom tržištu koje je tek bilo u povoju. Taj svoj monopolski položaj je više nego iskoristio.

Isti tip tankera (buradi) se koristi i danas. Rokfeleri su preko ove kompanije (Union Tanker Car) iznajmljivali burad stotinama vlasnika naftnih polja koji su na taj način transportovali sirovu naftu do rafinerija. Pre nego što je počela serijska proizvodnja buradi, nafta je prevožena u običnim drvenim buradima bez poklopca. Ovakavim prevozom gubio se veliki deo sirove nafte zbog prosipanja ili isparenja. Iskustva su pokazala da su mnoga burad stizala u rafineriju samo sa nataloženim katranom na dnu.

Zatvoreni metalni tankeri su bili pun pogodak u novom naftnom biznisu. Zarada je sve više i sve brže rasla.Rokfelerima je išlo naruku i to što su od železnice dobijali velike popuste i premije. To su bile godine kada se bušila nafta u gotovo svim delovima Sjedinjenih Američkih Država. Bušotine su nicale svakodnevno. Nicale su i nove rafinerije, a postojeće su širile svoje kapacitete. Svi su bili svesni da posao sa naftom donosi fantastičnu zaradu. Banke su delile kredite kapom i šakom. Pojava novih buradi je taj profit višestruko uvećavala. I svi su potpisivali ugovore sa firmom Union Tanker Car. Tada Rokfeler povlači prvi potez. Raskida ugovore sa svim naftnim buštinama i povlači burad iz transporta crnog blaga. Kako niko nije mogao da uskoči u ovaj posao umesto Rokfelera, koji je držao patentno pravo, vlasnici naftnih polja, ali i rafinerije, počeli su da gube ogroman novac.

Posle nekog vremena, od obustave transporta, svi koji su ušli u ogromne investicije, došli su na ivicu bankrotstva. Tada se kao “spasilac” pojavio Džon D. Rokfeler i pokupovao za sitan novac najveći deo izvorišta i rafinerija sa kojima je ranije sarađivao. Tako je nastala ogromna kompanija “Standard Oil”, koja će objedinitia čitav posao sa naftom. Kasnije Rokfeleri investiraju i u železnicu i tako su potpuno zaokružili biznis sa naftom i niko više nije mogao da ih razori iznutra sličnom mahinacijom. Dž. D. Rokfeler pre ovog poteza nije imao nikakva znanja ni o vađenju nafte, niti o njenoj preradi.

Ali je imao mahinatorskog iskustvo i u pravom i pravovremenom plasmanu novca. Ovde nikako ne bi trebalo smesti sa uma i instrukcije koje su stizale od moćnog bankarskog klana iz Londona: Naduvati posao, podići cene na berzi, dati kredite, onda oboriti vrednost prodaje na tržištu i sve pokupovati za male pare. To je klasičan sistem poslovanja kojim se ova bankarska elita služi vekovima. Na ovaj način posluju i sve moćne dinastije sveta. Oni su eksperti za monetarne i berzanske smicalice. Oni, kao i kockari, jedino rade sa novcem - prodaju ga sa kamatom, investiraju u realne vrednosti i onda preuzimaju i tuđi rad i imovinu.

U periodu od 1900. do 1910. godine slične mahinacije su primenjene mnogo puta i “Standard oil” je postao vlasnik gotovo svih naftnih polja u Kaliforniji, Teksasu, Arkanzasu, Nju Džersiju i Ohaju. Tako je Rokfeler ili posedovao ili kontrolisao oko 90 odsto od onoga što se u to vreme nazivalo energetskim biznisom u SAD. Prvi i Drugi svetski rat orkestrirani su, kao što smo već spomenuli, iz iste bankarske centrale u Londonu, ali iz tog centra dirigovan je i ulazak u posed velikih naftnih bušotina na Bliskom i Srednjem istoku. I rat u Vijetnamu je bio rat za naftna izvorišta u Indokini. Džon F. Kenedi nije bio voljan da tamo održava konstantno američku vojsku, zarad interesa naftnog biznisa ovog klana i zato je, po sve dostupnijim dokumentima, morao da bude likvidiran.

Kada je 1911. godine američka vlada bila primorana da Rokfelere optuži za monopol, pod pritiskom mnogih drugih biznismena i da bi se sačuvao privid demokratije i slobodnog tržišta, Standard oil je rasparčan. Rokfeleri su izveli još jednu perfidnu smicalicu i to tako što su svoj monopolski posao sakrili od javnosti. Umesto jedne moćne kompanije oni su nastavili monopolistički da posluju, ali pod raznim drugim imenima malih kompanija i sve to zarad privida o slobodnom tržištu. Međutim, sve ove novonastale kompanije bile su povezane i imale su u svom nazivu slova S. O. Nastao je tako SOHIO (u Ohaju), SOPCONY (u Njujorku), ESSO koji je kasnije postao EXXON itd. Ovaj način monopolističkog prikrivenog poslovanja se primenjuje danas gotovo u celom svetu i to preko takozvanih nacionalnih tajkuna ili oligarha. Ima ih u svakoj zemlji gde su umešani prsti kompanija najmoćnijih porodica.

U periodu od 1910. do 1914. godine postojale su samo tri glavne naftne kompanije na svetu: Standard oil of America i njeni sitni S. O. delovi, British Persian Petroleum Company, koja je preko svojih arapskih partnera kontrolisala Irak, Iran, Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Siriju i holandski Royal Duch Shell, koji je kontrolisao holandsku istočnu Indiju, Indoneziju i jugoistočnu Aziju. Oni su trgovali, međusobnom kupovinom na berzi, i stalno menjali većinsku strukturu u vlasništu pojedinih porodica.

Ako je konoplja, odnosno proizvodi od nje, na bilo koji način mogla da zasmeta i pokvari ovako organizovan i razvijen posao, sasvim je logično da su Rokfeleri, Diponi, te bord Herstove kompanije, ali i njihovi mentori iz Londona, učinili sve da to spreče. A činjenice govore da je prvi automobil Henrija Forda bio napravljen za biodizel, gorivo od konoplje. Tih godina bila je i vrlo aktuelna tema kako bi i alkohol mogao da bude efektan za pokretanje automobila. Kako bi se i to sprečilo, pošto je Amerika bila prepuna raznih alkoholnih destilerija, uvedena je i prohibicija na slobodnu prodaju alkohola. Čuveni Eliot Nes se tako proslavio zatvaranjem mnogobrojnih destilerija i ne znajući šta je bio zapravo pravi razlog otvaranja ilegalnih fabričica alkoholnih pića. Mnogi slobodni analitičari američkog društva, u svojim osvrtima na te godine, upućuju da je i učešće mafije u tim nelegalnim poslovima bilo pod kontrolom Rokfelera. Gotovo svi holivudski filmovi i TV serije na ovu temu bazirani su na lažnim mitovima.

Rokfelerovi glavni partneri, Diponovi, podsticali su zato svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.

Alo, bre, ko ti pušta ovakve priče? Ko nekakav cigan ili što bi reko moj ćale - sirotinjo! Kako te nije sramota da veruješ u ovakve gluposti?

Ajde, molim te, otkači se od tih bednih priča i probaj da razmišljaš kao normalan čovek.

 

[Mastrangello]

 

[Omni]

Šteta, svet je izgubio istinskog magnata, čoveka čije su finansijske veštine bile legendarne. Lord Džejkob Rotšild ostavio je neizbrisiv trag u svetu finansija, umetnosti i kulture. Njegova posvećenost javnoj službi, zaštiti životne sredine i podršci dobrotvornim akcijama u Izraelu i jevrejskoj kulturi, samo su neki od mnogobrojnih razloga zbog kojih će biti večno voljen i poštovan.

Sahrana po jevrejskim običajima samo dodatno pokazuje njegovu duboku povezanost sa svojim identitetom i verom. Neka mu je večna slava, a njegova dela i nasleđe neka nas i dalje nadahnjuju.

Čovek je bukvalno poznat samo zato što su neki ljudi u poslednjih 200 godina pisali i govorili o Rotšild familiji kao o jednoj od najkvroločnijih familija na svetu. Mislim da nema nikoga ko je išta pozitivno imao da kaže o Rotšildima a ko je nešto i pisao ili govorio o njima a da se ujedno to i čulo.

Cela familija je pobegla u tajnost pre 100 godina, tako da njihovom odlukom šira javnost nikad nije ni čula za Rotšilde.

Smeta im jedino što se uvek neađu neki smeli pametnjakovići koji nešto i kažu o njima.

 

[Omni]

Alo, bre, ko ti pušta ovakve priče? Ko nekakav cigan ili što bi reko moj ćale - sirotinjo! Kako te nije sramota da veruješ u ovakve gluposti?

Ajde, molim te, otkači se od tih bednih priča i probaj da razmišljaš kao normalan čovek.

Rotšild familija i srodne famlije iz bankarske elite, kao što je bio J.P. Morgan u Americi, su razlog zašto je teslina laboratorija minirana i uništena posle čega Nikoli Tesli više nije bilo dozvoljeno previše javnosti.

Oni su finansirali Teslin rad očekujući nove tehnološke izume koji će biti profitabilni, ali nisu mogli da razumeju baš previše to da struja bude besplatana pa su Teslu proglasili ludakom. Drumska i šinska vozila da se kreću na struju koja se dobija iz tamo nekih nultih polja, jonosfere za koju nikad niko nije ni čuo... i to tako da ne može da se naplaćuje, neće da može.

Jel znaš kako je nastao Supermen?

 

[Omni]

Šteta, svet je izgubio istinskog magnata, čoveka čije su finansijske veštine bile legendarne. Lord Džejkob Rotšild ostavio je neizbrisiv trag u svetu finansija, umetnosti i kulture. Njegova posvećenost javnoj službi, zaštiti životne sredine i podršci dobrotvornim akcijama u Izraelu i jevrejskoj kulturi, samo su neki od mnogobrojnih razloga zbog kojih će biti večno voljen i poštovan.

Sahrana po jevrejskim običajima samo dodatno pokazuje njegovu duboku povezanost sa svojim identitetom i verom. Neka mu je večna slava, a njegova dela i nasleđe neka nas i dalje nadahnjuju.

Rotšild familija je samo za javnost jevrejska, i u političkom kontekstu jer je cionizam produžena ruka njihove politike. Rotšildi su akadsko-sumerskog porekla. Jevreji su za njih, ne samo Rotšildima već celoj internacionalnoj eliti, jevreji su im samo pešadinci, oduvek su to bili, dobro nahranjeni, dobro plaćeni i privilegovani robovi koji su gurani na visoke pozicije kako u privredi tako i u državama posebno Amerike i Rusije, oduvek su bili samo to još od drevnog Egipta i Vavilona pa do danas.

Vavilon je kreirao jevreje i dao im ulogu naroda koji treba vladati svim drugim narodima. Jevreji vladaju drugim narodima, a jevrejima vladaju Rotošildi.

U njihovim krugovima jednakih to bi bila uvreda da im kažu da su jevreji.

Rotšildi sebe smatraju legitimnim naslednicima vavilonskog cara Nimroda.

 

[Mastrangello]

Rotšild familija i srodne famlije iz bankarske elite, kao što je bio J.P. Morgan u Americi, su razlog zašto je teslina laboratorija minirana i uništena posle čega Nikoli Tesli više nije bilo dozvoljeno previše javnosti.

Oni su finansirali Teslin rad očekujući nove tehnološke izume koji će biti profitabilni, ali nisu mogli da razumeju baš previše to da struja bude besplatana pa su Teslu proglasili ludakom. Drumska i šinska vozila da se kreću na struju koja se dobija iz tamo nekih nultih polja, jonosfere za koju nikad niko nije ni čuo... i to tako da ne može da se naplaćuje, neće da može.