Dzejkob Rotšild umro u 87. godini

[savasavanovic]

Stara latinska izreka kaže "De mortuis nihil nisi bonum".

То је зато што су веровали да ће им се дух злог човека осветити ако буду причали истину о злом покојнику.

 

[Mastrangello]

Svet u šaci moćnika
#2 Orao sa pet strela u kandžama​

U ratu ne gube svi - bankari su ti koji pobeđuju. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode. Dinastija Rotšilda izgrađena je na novcu koji je proneveren od proneveritelja

MAJER Amšel Bauer (kasnije Rotšild) rođen je 1743. godine u Frankfurtu u Nemačkoj. Oženio se 1770. godine Gutlom Šnaper sa kojom je imao veliku porodicu, pet sinova i pet ćerki. Učio je da postane rabin, ali je kratko vreme radio za banku Openhajmer u Hanoveru, da bi kasnije postao zajmodavac u ulozi agenta Vilijama IX, lendgrofa Hesen - Kasela. Vilijam je 1785. godine nasledio najveće porodično bogatstvo u Evropi, procenjeno na približno 40 miliona dolara. Nešto od tog bogatstva stvoreno je iznajmljivanjem vojnih trupa Britaniji za borbu u američkom ratu za nezavisnost, izrežiranom od strane bratstva, odnosno svetske elite.

Carstvo Rotšilda izgrađeno je na Vilijamovom novcu tako što ga je proneverom prisvojio Majer Amšel, a onaj prvi ga ukrao vojnicima čije je usluge iznajmljivao Britancima. Novac, možda nekih tri miliona dolara, dala je Vilijamu britanska vlada da isplati vojnike, ali ga je on zadržao za sebe. Vilijam je dao novac Rotšildu da ga sakrije od Napoleonovih trupa, a Rotšild ga je uputio u Englesku sa svojim sinom Nejtanom koji je imao zadatak da uspostavi londonski ogranak porodičnog carstva.

NEJTAN je tim novcem pribavio veliku količinu zlata od Istočnoindijske kompanije (East India Company) kojim je finansirao vojne poduhvate vojvode od Velingtona. Nejtan je tako vešto manipulisao ovim okolnostima i to je bila osnova ogromnog bogatstva Rotšildovih. Budući da je dinastija Rotšilda izgrađena na novcu koji je proneveren proneveritelju, znači da je njihovo carstvo od samog početka izgrađeno na negativnoj energiji.

Na osnovu Nejtanovog finansijskog prevrata uspostavljeni su ogranci dinastije Rotšilda u Berlinu, Parizu, Beču i Napulju. Za svaki od njih bio je zadužen po jedan od Majerovih sinova. Danas se imovina Rotšilda drži u fondaciji "Fajv erous" (Five Arrows Fund) u Kurakau i u korporaciji "Fajv erous" (Five Arrows Corporation) u Torontu u Kanadi.

Naziv potiče od Rotšildovog simbola - orla s pet zvezda u svojim kandžama, koje simbolišu njegovih pet sinova. Bogatstvo se gomilalo ogromnom brzinom, jer su Rotšildi manipulisali vladama i kroz mrežu bratstva izazivali ratove i revolucije, često pozajmljujući novac obema stranama u sukobima. Iz svega ovoga videćete da je to postala uobičajena praksa bankarske elite. Nema ničeg lakšeg nego izazvati sukob i rat; potrebno je samo da pod svoju kontrolu stavite nekog diktatora ili vladu, obezbedite im sredstva da izgrade moćnu vojsku i onda ih podstaknete ili navedete da napadnu druge zemlje. Naravno, treće zemlje će da organizuju sopstvenu odbranu i eto - imate rat.

LjUDI obično kažu da u ratu svi gube, ali nije baš tako. Bankari su ti koji pobeđuju, kratkoročno gledano. Oni pozajmljuju novac koji ne postoji i finansiraju obe strane, ostvarujući ogromne prihode u vidu kamata. Pored toga, kontrolišu proizvođače oružja kod kojih obe zaraćene strane troše virtuelni novac koji su im pozajmili bankari. Na taj način, preko svojih kompanija za proizvodnju oružja, dobijaju nazad novac koji su im pozajmili i istovremeno zaračunavaju kamate na prvobitni zajam odobren tim državama. Nakon toga, kada dve ili više zemalja razruše jedna drugu uz pomoć novca koji su im obezbedile banke, te iste banke im pozajmljuju dodatni virtuelni, nepostojeći novac kako bi ove obnovile svoje razorene nacije i infrastrukturu. Time se generiše još više profita za banke i tako kroz dugovanja zadobijaju kontrolu nad tim zemljama i njihovim narodima.

Rotšildovo carstvo ubrzo je postalo veoma vešto u ovakvim manipulacijama, baš kao i njihovi pandani u Americi, kao što su J. P. Morgan, carstvo Rokfelera i mnogi drugi...Kada malo zagrebete po površini nekih od organizacija, koje služe kao paravani i dimne zavese, otkrijete da su kontrolisani od strane istih porodica i pojedinaca. Postoje dokazi koji ukazuju na to da je, u stvari, dinastija Rotšilda stajala iza oba ova velika američka poslovna i bankarska carstva. To je znak njihove genijalnosti da sakriju stvarnu meru svoje moći i kontrole iza isturenih ljudi i organizacija.

U SVOJOJ knjizi "Rotšildi" (The Rothschilds), istoričar Džon Rivs opisuje kako je Nejtan Rotšild bio prisutan tokom bitke kod Vaterloa 1815. godine i bio je svedok Velingtonove pobede nad Napoleonovim trupama. On je potom odjurio što je brže mogao preko Engleskog kanala do londonske berze. Tamo je, onako sav prljav i utučen objavio da je Velington pretrpeo poraz. Da bi bio uverljiviji, prodao je izvesnu količinu deonica po smešno niskoj ceni. Ovo je izazvalo pravu paniku na tržištu, jer su svi požurili da prodaju sopstvene deonice po bilo kojoj ceni koju su mogli da dobiju. Potajno ih kupujući, Nejtanu i dinastiji Rotšild te deonice došle su u ruke skoro za džabe.

U to doba, bez telefona ili telegrafa, trebalo je nekoliko dana da vest o pobedi Velingtona stigne do Londona. Berza se istog trenutka oporavila i vrednosti deonica su vrtoglavo skočile. Nejtan je sada prodavao deonice koje je potajno otkupio i na taj način došao do ogromnog profita. Od tog vremena, isti metod se koristi i danas da bi se manipulisalo tržištem kapitala. Panike na berzama nisu slučajne. Isplanirane su da idu na štetu svih ljudi osim onih koji ih uzrokuju. Pristup koji carstvo Rotšilda primenjuje sažeo je Majer Amšel u svojoj izjavi: "Dajte mi kontrolu nad novčanim sistemom neke zemlje i neće me biti briga ko donosi zakone."

Svet u šaci moćnika
#3 Kult i moć svevidećeg oka
​

Koncern "N. M. Rotšild i sinovi" pozajmio je britanskoj vladi, čiji je premijer bio Bendžamin Dizraeli, 1875. godine, četiri miliona funti za kupovinu kontrolnog paketa u Sueckom kanalu

NEJTAN Rotšild porodično bogatstvo i uticaj podigao je na mnogo viši nivo. Hvalio se da je u razdoblju od samo pet godina umnožio njihov kapital 2.500 puta. Uspostavio je privatni bankarski koncern "N. M. Rotšild i sinovi" u Londonu sa predstavništvima u Parizu, Berlinu, Beču i Napulju. Zadatak koncerna bio je da bude aktivan na berzama i da pozajmljuje novac državama i ostalima. Počeo je da posreduje i da upravlja bankama, železnicama, proizvođačima oružja i korporacijama svih vrsta. Odatle su iznikli razni ogranci, te kompanije sa različitim nazivima, kako bi se sakrila razmera uticaja Rotšilda, njihova moć i infiltracija. Današnji finansijski sistem deluje na isti način, sa centrom moći iz kog nekolicina ljudi koristi različite firme kao paravan i različita imena za istu organizaciju.

Pogledajte samo imena iznad prodavnica u prosečnom gradskom središtu; ako istražite ko im je vlasnik, videćete da je to uvek jedna od nekoliko istih grupa. Potpuno je isto i sa, na prvi pogled, različitim deterdžentima za pranje i drugim proizvodima u supermarketima. U Americi, carstvo Rotšildovih predstavljale su kompanije kao što je "Kun", "Leb i društvo" (Kuhn, Loeb end Co.), a prema nekim istraživačima vrlo je verovatno da američkim kompanijama kao što su "Džej-Pi Morgan" (J. P. Morgan), "Spejer" (Speyer) i "Limen" (Lehman), takođe upravljaju Rotšildi, ili da, u najmanju ruku, imaju veliki uticaj na njih.

BRITANSKI premijer Bendžamin Dizraeli bio je vrlo blizak porodici Rotšild. Oni su njegovoj vladi 1875. godine pozajmili četiri miliona funti za kupovinu kontrolnog učešća u Sueckom kanalu. Dizraelijev roman "Koningsbi" (Coningsby) verovatno za osnovu ima priču o ovoj porodici. U ovom odlomku, lik pod imenom Sidonija očigledno predstavlja Nejtana Rotšilda:

"Sa svojim velikim kapitalom stigao je ovde (u London) nakon potpisivanja Pariskog mira. Sve što je imao uložio je u zajam za Vaterlo i taj događaj ga je učinio jednim od najvećih kapitalista u Evropi. Ubrao je nagradu vrednu njegove briljantnosti. Evropi je novac zaista bio potreban, a Sidonija je bio spreman da joj ga pozajmi. Nešto novca bilo je potrebno Francuskoj, Austriji nešto više, Prusiji nešto manje, a Rusiji nekoliko miliona; Sidonija je mogao sve da ih zadovolji. Jedina zemlja koju je izbegavao bila je Španija; suviše dobro je poznavao njene resurse...

"... U većini glavnih gradova postavio je nekog od svoje braće ili bližeg rođaka u kog je imao poverenja. Bio je gospodar i vladar svih tržišta novca i praktično je bio vladar i gospodar svega ostalog. Doslovno je u šaci držao prihode južne Italije, a monarsi i ministri svih zemalja tražili su od njega savet i slušali njegove predloge."

ISTORIČAR Džon Rivs u svom delu "Rotšildi" piše:

"Majer Amšel nije mogao ni slutiti da će njegovi sinovi u nastupajućim godinama da imaju tako neograničenu moć, da će na njihov mig mir između država da se dovede u pitanje; da će im moćna kontrola koju su imali nad evropskim tržištima novca omogućiti da igraju ulogu arbitara mira i rata, s obzirom na to da su po sopstvenom nahođenju mogli da uskrate ili da obezbede novčana sredstva potrebna za vođenje rata.

"Ma kako neverovatno zvučalo, upravo to im je omogućilo snažan uticaj koji su imali u kombinaciji sa ogromnim bogatstvom i izuzetnim ugledom, jer nije bilo firme dovoljno snažne da im se duže vreme odupire ili toliko neoprezne da preuzme posao koji su Rotšildi odbili. Da bi dospeli na tako visok položaj, Majeru Amšelu i njegovim sinovima bila je potrebna saradnja država, ali onog momenta kad bi se popeo na njihova leđa i dostigao vrhunac svojih ambicija, postao bi nezavisan od bilo čije pomoći i mogao je da deluje potpuno slobodno, dok su se države našle u položaju sužnja, pred njegovim nogama."

O VELIČINI uticaja Rotšilda, šta god da se kaže neće se preterati. Nakon Nejtanove smrti, mesto direktora kompanije "N. M. Rotšild" zauzeo je njegov najstariji sin Lajonel. On je odobrio pozamašne zajmove britanskoj i američkoj vladi, ali i drugima među kojima su bili i Egipćani. Između ostalog, Britaniji su pozajmili oko 80 miliona dolara za finansiranje Krimskog rata (režiranog od strane svetske elite) u kojem je nastradalo desetine hiljada ljudi. Lajonel je ujedno dvadeset godina delovao kao agent ruske vlade. Nasledio ga je najstariji sin Nejtan Majer, koji je postao prvi lord Rotšild, da bi potom dobio i status plemića i 1885. godine postao član Gornjeg doma britanskog parlamenta. Prvi lord Rotšild nakon toga postao je guverner Engleske banke (Bank of England) i tako preuzeo ogromnu moć uticaja na svetski novčani sistem. "Stara dama iz ulice Trednidl" (naziv od milja za Englesku banku) uvek je bila i ostala produžena ruka svetske elite. Predstavnici Rotšilda širom sveta su nastavili da manipulišu događajima kako bi proširili svoju moć i poslužili dugoročnom planu koji je istovetan planu Bratstva - vladanje svetom.

OVDE želim da naglasim da isticanjem uloge koju su odigrali Rotšildi ne želim da ocrnim jevrejski narod u celini, jer je velika većina onih koji nemaju pojma šta se događa, a kada bi toga bili svesni ne bi ni dali svoju podršku. Čak ni mnogi članovi porodica koje pominjem nisu upućeni u tajne planove. Moja namera je da razotkrijem one koji kontrolišu ta carstva, a ne da ocrnim svakoga ko nosi prezime Rotšild, Rokfeler ili bilo koje drugo. Smatram da su istraživači koji su tokom godina za čitavu zaveru smatrali odgovornim jevrejski narod u velikoj zabludi; isto je tako naivno poricanje jevrejskih organizacija da je bilo koji Jevrejin uključen u stvaranje novog svetskog poretka, jer ih takva dogmatičnost ili nešto još gore čini potpuno slepim za realnost. Ovde vidimo zajedničku nit - žudnju za moći i kult svevidećeg oka koji se javljaju u svim rasama i koji su po mom mišljenju svesno povezani sa višom kontrolnom silom.

DRŽAVE U POLOŽAJU SUŽNjA

MAJERU Amšelu i njegovim sinovima, da bi dospeli na tako visok položaj, bila je potrebna saradnja država, ali onog momenta kad bi se popeo na njihova leđa i dostigao vrhunac svojih ambicija, postao bi nezavisan od bilo čije pomoći i mogao je da deluje potpuno slobodno, dok su se države našle u položaju sužnja, pred njegovim nogama - napisao je istoričar Džon Rivs u knjizi "Rotšildi".

 

[Neartikulisani007]

mnog kratko ziveo s obzirom na to da je reptil. Običan zelembać stuče 150 godina bez po muke.

 

[Mastrangello]

novac koji nikada nije postojao, koji ne postoji ni sada, niti će ikada postojati.

Veliki deo poreza koji ste platili odlazi bankama da bi mogle da isplate kamate na novac stvoren na takav način, iako bi ti porezi mogli da se iskoriste za ublažavanje posledica siromaštva i gladi i za stvaranje boljih mogućnosti za sve. I zaista, ukoliko bi se novčani sistem reformisao tako da služi ljudima a ne bankama, lako je zamisliti da bi došao trenutak kada bi i samo oporezivanje moglo da bude ukinuto.

https://twitter.com/x/status/1763708493897552147

The U.S. dollar has lost 97% its value since 1900This means that today's prices are 36.72 times as high as average prices since 1900, according to the Bureau of Labor Statistics consumer price index. A dollar today only buys 2.724% of what it could buy back then. The inflation rate in 1900 was 1.20%.

 

[Odinn]

https://twitter.com/x/status/1763708493897552147

Само да исправим господина предсједника Наиба Букела
Не штампа влада САД доларе већ доларе штампа централна банака федералне резерве која је у приватном власништву Роштилда и пар других банкарских породица
Влада САД добија долар као дуг осим ако није потребно хитно спашавање система или финансирање рата онда добију такозвани bailout- бесплатан новац
напрмер 2008 год током финанцијске кризазване прекомјерним принтањем новца пропало је доста комерцијалних банака а онда су федералне резерве само одштампале у систему доларе и поклониле га бесплатно банкама

Овде можеш да видиш колико влада и грађани САД дугује новца Роштилдима
https://www.usdebtclock.org/

Али да господин Букеле је у праву многе империје су пале у прошлости због лошег новца

 

[Bobib]

Nazalost on je samo jedan od srafova u citavoj masineriji, sem njega ima jos njih i vise nego dovoljno da covecanstvu piju krv na slamku, inace na osnovu raznih i izvora i informacija koje sam prikupio spontano u nekom duzem vremenskom roku nakon nekog nazovi istrazivackog rada verujem da nit su Rotsildi nit su te bankarske porodice ti koju vladaju svetom, oni se mozda samo kotiraju visoko na taj prediktor na samom vrhu te piramide (ono svevidece oko) verujem da nije covek, sad dal su to reptilijanci o kojima govori Dejvid Ajk, arhoni, nekakve demonske sile ili kako ih ko vec zvao ne znam ali sam prilicno ubedjen u to da to nije covek niti samo nekakva bankarska oligarhija.

Takodje mislim da su povrsne i neistinite tvrdnje da oni to sve rade zbog profita, ne njima je novac samo sredstvo manipulacije ljudima i orudje za drzanje ljudi u pokornosti, jer oni su vlasnici novca, drze stamparije novca i za njih novac nema apsolutno nikakvu vrednost jer ga ni ne zaradjuju i koliko god da im treba novca oni ce ga samo odstampati, tako da novac je tu samo orudje za postizanje nekakvog cilja a ko stoji iza tog krajnjeg cilja i sta je taj krajnji cilj zapravo mislim da je istina mnogo dublja i mracnija od onog sto mi znamo.

20 najbogatijih ljudi Sveta ima vise novca nego tri cetvrtine ljudi na planeti i to novac stecen sumnjivim finansijskim spekulacijama.

Skoro sve im uzeti i sav novac iskoristiti za borbu protiv gladi u svetu, nauku i za pomoc najsiromasnijim zemljama Sveta.

 

[Mastrangello]

Не штампа влада САД доларе већ доларе штампа централна банака федералне резерве која је у приватном власништву Роштилда и пар других банкарских породица
Влада САД добија долар као дуг осим ако није потребно хитно спашавање система или финансирање рата онда добију такозвани bailout- бесплатан новац

Ma naravno, u pocetku nije ni rekao tako, posle je nastavio da bi simplifikovao stvari za siroke mase.
I nije samo FED, vec, skoro, sve centrantalne banke drzava u svetu.

 

[Победоносцев]

Skoro sve im uzeti i sav novac

Мање тих бандитских снова.

 

[Bobib]

Мање тих бандитских снова.

A ti manje tih glupih komentara. Branis belosvetskih 20 tak olosa i lopova umesto da stitis pola Sveta.

 

[Konrad-19]

.. iz groba ruši gnezdo orlovo

 

[Slavenska]

Rokfeler živeo 101 godinu.

Овај је млад умро , обзиром да богата елита живи преко 100

 

[Mastrangello]

Svet u šaci moćnika
#3 Kult i moć svevidećeg oka
​

Koncern "N. M. Rotšild i sinovi" pozajmio je britanskoj vladi, čiji je premijer bio Bendžamin Dizraeli, 1875. godine, četiri miliona funti za kupovinu kontrolnog paketa u Sueckom kanalu

NEJTAN Rotšild porodično bogatstvo i uticaj podigao je na mnogo viši nivo. Hvalio se da je u razdoblju od samo pet godina umnožio njihov kapital 2.500 puta. Uspostavio je privatni bankarski koncern "N. M. Rotšild i sinovi" u Londonu sa predstavništvima u Parizu, Berlinu, Beču i Napulju. Zadatak koncerna bio je da bude aktivan na berzama i da pozajmljuje novac državama i ostalima. Počeo je da posreduje i da upravlja bankama, železnicama, proizvođačima oružja i korporacijama svih vrsta. Odatle su iznikli razni ogranci, te kompanije sa različitim nazivima, kako bi se sakrila razmera uticaja Rotšilda, njihova moć i infiltracija. Današnji finansijski sistem deluje na isti način, sa centrom moći iz kog nekolicina ljudi koristi različite firme kao paravan i različita imena za istu organizaciju.

Pogledajte samo imena iznad prodavnica u prosečnom gradskom središtu; ako istražite ko im je vlasnik, videćete da je to uvek jedna od nekoliko istih grupa. Potpuno je isto i sa, na prvi pogled, različitim deterdžentima za pranje i drugim proizvodima u supermarketima. U Americi, carstvo Rotšildovih predstavljale su kompanije kao što je "Kun", "Leb i društvo" (Kuhn, Loeb end Co.), a prema nekim istraživačima vrlo je verovatno da američkim kompanijama kao što su "Džej-Pi Morgan" (J. P. Morgan), "Spejer" (Speyer) i "Limen" (Lehman), takođe upravljaju Rotšildi, ili da, u najmanju ruku, imaju veliki uticaj na njih.

BRITANSKI premijer Bendžamin Dizraeli bio je vrlo blizak porodici Rotšild. Oni su njegovoj vladi 1875. godine pozajmili četiri miliona funti za kupovinu kontrolnog učešća u Sueckom kanalu. Dizraelijev roman "Koningsbi" (Coningsby) verovatno za osnovu ima priču o ovoj porodici. U ovom odlomku, lik pod imenom Sidonija očigledno predstavlja Nejtana Rotšilda:

"Sa svojim velikim kapitalom stigao je ovde (u London) nakon potpisivanja Pariskog mira. Sve što je imao uložio je u zajam za Vaterlo i taj događaj ga je učinio jednim od najvećih kapitalista u Evropi. Ubrao je nagradu vrednu njegove briljantnosti. Evropi je novac zaista bio potreban, a Sidonija je bio spreman da joj ga pozajmi. Nešto novca bilo je potrebno Francuskoj, Austriji nešto više, Prusiji nešto manje, a Rusiji nekoliko miliona; Sidonija je mogao sve da ih zadovolji. Jedina zemlja koju je izbegavao bila je Španija; suviše dobro je poznavao njene resurse...

"... U većini glavnih gradova postavio je nekog od svoje braće ili bližeg rođaka u kog je imao poverenja. Bio je gospodar i vladar svih tržišta novca i praktično je bio vladar i gospodar svega ostalog. Doslovno je u šaci držao prihode južne Italije, a monarsi i ministri svih zemalja tražili su od njega savet i slušali njegove predloge."

ISTORIČAR Džon Rivs u svom delu "Rotšildi" piše:

"Majer Amšel nije mogao ni slutiti da će njegovi sinovi u nastupajućim godinama da imaju tako neograničenu moć, da će na njihov mig mir između država da se dovede u pitanje; da će im moćna kontrola koju su imali nad evropskim tržištima novca omogućiti da igraju ulogu arbitara mira i rata, s obzirom na to da su po sopstvenom nahođenju mogli da uskrate ili da obezbede novčana sredstva potrebna za vođenje rata.

"Ma kako neverovatno zvučalo, upravo to im je omogućilo snažan uticaj koji su imali u kombinaciji sa ogromnim bogatstvom i izuzetnim ugledom, jer nije bilo firme dovoljno snažne da im se duže vreme odupire ili toliko neoprezne da preuzme posao koji su Rotšildi odbili. Da bi dospeli na tako visok položaj, Majeru Amšelu i njegovim sinovima bila je potrebna saradnja država, ali onog momenta kad bi se popeo na njihova leđa i dostigao vrhunac svojih ambicija, postao bi nezavisan od bilo čije pomoći i mogao je da deluje potpuno slobodno, dok su se države našle u položaju sužnja, pred njegovim nogama."

O VELIČINI uticaja Rotšilda, šta god da se kaže neće se preterati. Nakon Nejtanove smrti, mesto direktora kompanije "N. M. Rotšild" zauzeo je njegov najstariji sin Lajonel. On je odobrio pozamašne zajmove britanskoj i američkoj vladi, ali i drugima među kojima su bili i Egipćani. Između ostalog, Britaniji su pozajmili oko 80 miliona dolara za finansiranje Krimskog rata (režiranog od strane svetske elite) u kojem je nastradalo desetine hiljada ljudi. Lajonel je ujedno dvadeset godina delovao kao agent ruske vlade. Nasledio ga je najstariji sin Nejtan Majer, koji je postao prvi lord Rotšild, da bi potom dobio i status plemića i 1885. godine postao član Gornjeg doma britanskog parlamenta. Prvi lord Rotšild nakon toga postao je guverner Engleske banke (Bank of England) i tako preuzeo ogromnu moć uticaja na svetski novčani sistem. "Stara dama iz ulice Trednidl" (naziv od milja za Englesku banku) uvek je bila i ostala produžena ruka svetske elite. Predstavnici Rotšilda širom sveta su nastavili da manipulišu događajima kako bi proširili svoju moć i poslužili dugoročnom planu koji je istovetan planu Bratstva - vladanje svetom.

OVDE želim da naglasim da isticanjem uloge koju su odigrali Rotšildi ne želim da ocrnim jevrejski narod u celini, jer je velika većina onih koji nemaju pojma šta se događa, a kada bi toga bili svesni ne bi ni dali svoju podršku. Čak ni mnogi članovi porodica koje pominjem nisu upućeni u tajne planove. Moja namera je da razotkrijem one koji kontrolišu ta carstva, a ne da ocrnim svakoga ko nosi prezime Rotšild, Rokfeler ili bilo koje drugo. Smatram da su istraživači koji su tokom godina za čitavu zaveru smatrali odgovornim jevrejski narod u velikoj zabludi; isto je tako naivno poricanje jevrejskih organizacija da je bilo koji Jevrejin uključen u stvaranje novog svetskog poretka, jer ih takva dogmatičnost ili nešto još gore čini potpuno slepim za realnost. Ovde vidimo zajedničku nit - žudnju za moći i kult svevidećeg oka koji se javljaju u svim rasama i koji su po mom mišljenju svesno povezani sa višom kontrolnom silom.

Svet u šaci moćnika
#4 Rotšildi - gospodari iz senke
​

Bankari iz redova elite bili su umešani u Američki građanski rat i finansirali su obe strane. Londonski Rotšildi stajali su iza Severa, dok je pariski ogranak Rotšilda pomagao Jug

U BANKARSKOJ mreži svetske elite centralne banke svih zemalja radile su zajedno na uspostavi sistema širom Evrope i Sjedinjenih Država. Tim sistemom će kasnije upravljati Banka za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements), koja se nalazi u Bazelu u Švajcarskoj i elitna grupa sastavljena od trinaest ljudi iz Međunarodnog bankarskog odbora (International Banking Comission) u Ženevi.

Sigurno je interesantna činjenica da svaki put kad bi Evropu zahvatio rat, Švajcarska je uvek ostavljana na miru. Evo razloga za to. Ona je finansijsko središte svetske elite. Ideja da svaka zemlja ima centralnu banku iznikla je takođe među onima koje zovemo elitom. Prva je bila Amsterdamska banka osnovana 1609. godine, a nakon nje sledeća je nastala Hamburška banka (1619) i Švedska banka (1661) koje su ovlastili potomci bankara iz Đenove i Venecije. Među njima bili su i Varburzi iz Hamburga (Warburgs of Hamburg), potomci porodice Abraham del Banko (Abraham del Banco), najvećih bankara u Veneciji. Manipulatori iz pozadine Amsterdamske banke takođe su stajali iza Holanđanina Vilijama Oranskog koji je, veštim manevrisanjem od strane tajnog društva pod nazivom Narandžasti red, seo na presto Britanije 1689. godine.

VILIJAMOVOM poveljom iz 1694. godine, osnovana je Engleska banka. Neki istraživači tvrde da su svi evropski vladari na ovaj ili onaj način bili povezani sa Vilijamom. Otpor koji su članovi engleskog parlamenta imali prilikom osnivanja te banke prevladan je kada je Vilijam poveo Britaniju u skupi rat protiv Francuza. Zbog potrebe za novcem, opozicija je podlegla pritisku za osnivanje banke koja je kasnije britanskoj vladi pozajmljivala nepostojeći novac.
Fantastični profiti koje je tako inkasirala, izvučeni su iz džepova ljudi putem poreza na dobit i iskorišćavanjem još siromašnijih ljudi širom Britanskog carstva. Tako je nastala institucija nacionalnog duga (duga prema bankama). Kraljevsko pravo na kovanje novca preneto je na odbor kome je takođe dato ovlašćenje da pretvara osnovu državnog dobra u zlato, što je kontrolisala elita.

Vodeća grupa svetske elite, na vrhu ljudske piramide, jeste grupa po imenu Crno plemstvo, od koje potiču porodice kao što su na primer Varburzi iz Hamburga. One su bile okosnica plana da se na britanski presto postavi Vilijam Oranski i da se osmisli novčani sistem kakav danas poznajemo. Potiču od gvelfa, takođe poznatih i kao neri ili crni gvelfi, a sada se nazivaju crnim plemstvom.

Oni su stajali iza Normana koji su pokorili Englesku 1066. godine tokom bitke kod Hejstingsa, na čelu sa Vilijamom Osvajačem. Kasnije, kada su svoje sedište premestili u Đenovu u Italiji, podržali su Roberta Brusa u njegovom zauzimanju Škotske, a to je ista genetska linija i tajno društvo koje se pobrinulo za to da Vilijam Oranski postane kralj Engleske, Škotske i Irske. Delujući preko Vilijama, crno plemstvo osnovalo je Englesku banku, a zloglasna "Istočnoindijska kompanija" počela je naglo da se širi i osvaja Aziju i Daleki istok za račun Britanije (za svetsku elitu) i postala najveća operacija za krijumčarenje droge koju je svet do tada imao.

POLITIČKA i ekonomska unija Engleske i Škotske imala je za cilj da se u paukovu mrežu pozajmljivanja novca i kontrole uplete Škotska. I tako smo dobili Ujedinjeno Kraljevstvo - ujedinjeno u svojoj potčinjenosti manipulisanom novčanom sistemu kojim upravlja nekolicina. Bankari iz redova elite sada su bili u stanju da manipulišu još većim uticajem širom sveta. Bili su umešani u Američki građanski rat u kom su finansirali obe strane. Londonski Rotšildi finansirali su Sever, dok je pariski ogranak Rotšilda finansirao Jug.

POKUŠAJI da se oformi centralni bankarski sistem u Sjedinjenim Državama oduvek su bili sporni. I pored protivljenja osnivača Tomasa Džefersona i Džejmsa Medisona, osnovana je prva američka Centralna banka, zahvaljujući manipulacijama njihovog kolege Aleksandera Hamiltona, koji je upravljao Njujorškom bankom. Njega su potajno podržavali Engleska banka i Rotšildsko carstvo, što je u stvari jedno te isto. Kada je Džordž Vašington, mason visokog ranga, postao predsednik 1789. godine, postavio je Hamiltona na mesto ministra finansija.

LINKOLN JE UGROŽAVAO BANKE

PREDSEDNIK Abraham Linkoln štampao je beskamatne novčanice nazvane "grinbegs", kako bi snizio visinu duga sa kojim će se suočiti njegova vlada. To je predstavljalo potencijalnu opasnost za banke. Da se tako nešto nastavilo i posle građanskog rata u SAD i proširilo na druge zemlje, banke i elita izgubile bi svu moć. Prema nekim istraživačima, Linkolna je ubio Džon Vilks But, agent dinastije Rotšilda. Nakon Linkolnove smrti štampanje takvog novca je prestalo.

 

[Mastrangello]

Јавна је тајна да је централна банка Енглеске Банк оф Егланд приватна а од 1913 и америчке федералне резерве а од 1946 и централна банка Јапана и Јужне Кореје Роштилди су власници свих централних банака на западу и већине комерцијалних

POKUŠAJI da se oformi centralni bankarski sistem u Sjedinjenim Državama oduvek su bili sporni. I pored protivljenja osnivača Tomasa Džefersona i Džejmsa Medisona, osnovana je prva američka Centralna banka, zahvaljujući manipulacijama njihovog kolege Aleksandera Hamiltona, koji je upravljao Njujorškom bankom. Njega su potajno podržavali Engleska banka i Rotšildsko carstvo, što je u stvari jedno te isto.

 

[Mastrangello]

Svet u šaci moćnika
#4 Rotšildi - gospodari iz senke
​

Bankari iz redova elite bili su umešani u Američki građanski rat i finansirali su obe strane. Londonski Rotšildi stajali su iza Severa, dok je pariski ogranak Rotšilda pomagao Jug

U BANKARSKOJ mreži svetske elite centralne banke svih zemalja radile su zajedno na uspostavi sistema širom Evrope i Sjedinjenih Država. Tim sistemom će kasnije upravljati Banka za međunarodna poravnanja (Bank of International Settlements), koja se nalazi u Bazelu u Švajcarskoj i elitna grupa sastavljena od trinaest ljudi iz Međunarodnog bankarskog odbora (International Banking Comission) u Ženevi.

Sigurno je interesantna činjenica da svaki put kad bi Evropu zahvatio rat, Švajcarska je uvek ostavljana na miru. Evo razloga za to. Ona je finansijsko središte svetske elite. Ideja da svaka zemlja ima centralnu banku iznikla je takođe među onima koje zovemo elitom. Prva je bila Amsterdamska banka osnovana 1609. godine, a nakon nje sledeća je nastala Hamburška banka (1619) i Švedska banka (1661) koje su ovlastili potomci bankara iz Đenove i Venecije. Među njima bili su i Varburzi iz Hamburga (Warburgs of Hamburg), potomci porodice Abraham del Banko (Abraham del Banco), najvećih bankara u Veneciji. Manipulatori iz pozadine Amsterdamske banke takođe su stajali iza Holanđanina Vilijama Oranskog koji je, veštim manevrisanjem od strane tajnog društva pod nazivom Narandžasti red, seo na presto Britanije 1689. godine.

VILIJAMOVOM poveljom iz 1694. godine, osnovana je Engleska banka. Neki istraživači tvrde da su svi evropski vladari na ovaj ili onaj način bili povezani sa Vilijamom. Otpor koji su članovi engleskog parlamenta imali prilikom osnivanja te banke prevladan je kada je Vilijam poveo Britaniju u skupi rat protiv Francuza. Zbog potrebe za novcem, opozicija je podlegla pritisku za osnivanje banke koja je kasnije britanskoj vladi pozajmljivala nepostojeći novac.
Fantastični profiti koje je tako inkasirala, izvučeni su iz džepova ljudi putem poreza na dobit i iskorišćavanjem još siromašnijih ljudi širom Britanskog carstva. Tako je nastala institucija nacionalnog duga (duga prema bankama). Kraljevsko pravo na kovanje novca preneto je na odbor kome je takođe dato ovlašćenje da pretvara osnovu državnog dobra u zlato, što je kontrolisala elita.

Vodeća grupa svetske elite, na vrhu ljudske piramide, jeste grupa po imenu Crno plemstvo, od koje potiču porodice kao što su na primer Varburzi iz Hamburga. One su bile okosnica plana da se na britanski presto postavi Vilijam Oranski i da se osmisli novčani sistem kakav danas poznajemo. Potiču od gvelfa, takođe poznatih i kao neri ili crni gvelfi, a sada se nazivaju crnim plemstvom.

Oni su stajali iza Normana koji su pokorili Englesku 1066. godine tokom bitke kod Hejstingsa, na čelu sa Vilijamom Osvajačem. Kasnije, kada su svoje sedište premestili u Đenovu u Italiji, podržali su Roberta Brusa u njegovom zauzimanju Škotske, a to je ista genetska linija i tajno društvo koje se pobrinulo za to da Vilijam Oranski postane kralj Engleske, Škotske i Irske. Delujući preko Vilijama, crno plemstvo osnovalo je Englesku banku, a zloglasna "Istočnoindijska kompanija" počela je naglo da se širi i osvaja Aziju i Daleki istok za račun Britanije (za svetsku elitu) i postala najveća operacija za krijumčarenje droge koju je svet do tada imao.

POLITIČKA i ekonomska unija Engleske i Škotske imala je za cilj da se u paukovu mrežu pozajmljivanja novca i kontrole uplete Škotska. I tako smo dobili Ujedinjeno Kraljevstvo - ujedinjeno u svojoj potčinjenosti manipulisanom novčanom sistemu kojim upravlja nekolicina. Bankari iz redova elite sada su bili u stanju da manipulišu još većim uticajem širom sveta. Bili su umešani u Američki građanski rat u kom su finansirali obe strane. Londonski Rotšildi finansirali su Sever, dok je pariski ogranak Rotšilda finansirao Jug.

POKUŠAJI da se oformi centralni bankarski sistem u Sjedinjenim Državama oduvek su bili sporni. I pored protivljenja osnivača Tomasa Džefersona i Džejmsa Medisona, osnovana je prva američka Centralna banka, zahvaljujući manipulacijama njihovog kolege Aleksandera Hamiltona, koji je upravljao Njujorškom bankom. Njega su potajno podržavali Engleska banka i Rotšildsko carstvo, što je u stvari jedno te isto. Kada je Džordž Vašington, mason visokog ranga, postao predsednik 1789. godine, postavio je Hamiltona na mesto ministra finansija.

Svet u šaci moćnika
#5 Bauk sa ostrva Džekil u Džordžiji
​

Šaka moćnika se 1907. godine sastala na ostrvu Džekil u Džordžiji i osmislila novu američku centralnu banku. Tako su preuzeli kontrolu nad ekonomijom i privredom Sjedinjenih Država

ELITNI bankari sastali su se 1907. godine na ostrvu Džekil, u Džordžiji, kako bi sastavili predlog zakona za uvođenje nove američke centralne banke, odnosno Sistema federalnih rezervi (Federal Reserve System). Putovali su raskošnim privatnim vagonom u vlasništvu senatora Nelsona Oldriča, političkog portparola elite u Vašingtonu, dede Nelsona Oldriča Rokfelera (četiri puta gradonačelnik Njujorka i potpredsednik Sjedinjenih Država u toku mandata predsednika Forda). Oldričeva kći Ebi bila je udata za Džona D. Rokfelera mlađeg. Godinama nakon sastanka na ostrvu Džekil, "prosvetari", komentatori i "istoričari" poricali su da se takav sastanak uopšte ikada održao. Sada je to ipak prihvaćeno kao činjenica, mada se smatra beznačajnim događajem. Kakva glupost! Bio je to trenutak kada je elita preuzela kontrolu nad ekonomijom i narodom SAD pomoću organizacije koja se zove Federalne rezerve, koja nije ni federalna, niti ima bilo kakve rezerve!

Godine 1902, Rotšildi su u Ameriku poslali Pola Varburga, jednog od svojih agenata, zajedno sa njegovim bratom Feliksom, da "prekroji" američko bankarstvo tako da ono odgovara interesima Rotšilda i elite. Treći brat Maks Varburg ostao je kod kuće u Frankfurtu, gde je vodio porodični bankarski posao. Nakon dolaska u SAD, Pol Varburg se oženio Ninom Leb (iz firme "Kun, Leb i kompanija" pod kontrolom Rotšilda), dok se Feliks oženio Fredom Šif, ćerkom Džejkoba Šifa, direktora firme "Kun, Leb i kompanija". Naravno, oba brata su postala partneri u toj kompaniji, a Polova godišnja plata iznosila je pola miliona dolara (početkom 20. veka!). Njegov osnovni zadatak je bio da pripremi teren za nametanje sistema Federalnih rezervi narodu Sjedinjenih Država.

DO POSLEDNjEG detalja, sve su to izrežirali Rotšildi, verovatno odabravši i bračne partnere braći Varburg. Porodice bankara i elite vole da se međusobno ukrštaju kad god je to moguće. Time se geni održavaju u tip-top stanju, a novac (kontrola) ostaje u familiji. Kada je Džejkob Šif došao u Ameriku i pridružio se firmi "Kun, Leb i kompanija", oženio se ćerkom Solomona Leba. Džejkob Šif će kasnije postati jedan od ključnih manipulatora u prvoj polovini 20. veka. Porodice Šif i Rotšild bile su kao jedna, čak su u vreme Majera Amšela živele u istoj kući u Frankfurtu. Predlog zakona o Federalnim rezervama postao je poznat kao Oldričev zakon, a tajni sastanak na ostrvu Džekil organizovali su Varburg i Oldrič. Mnogo godina kasnije, Frenk Vanderlip, u to doba Rokfelerov agent, izjavio je:

"Uprkos onome što mislim o vrednosti koje društvu donosi držanje aktivnosti korporacija pod lupom javnosti, postojao je trenutak krajem 1910. godine kada sam delovao u tajnosti, zaista potpuno skriveno, kao zaverenik. Smatram da se bez imalo preterivanja može reći da je naša tajna ekspedicija na ostrvo Džekil bila začetak onoga što će kasnije postati Sistem federalnih rezervi."

SISTEM federalnih rezervi je kartel privatnih banaka, od kojih je najmoćnija Njujorška banka. Ona i danas kontroliše američku privredu i tako utiče na naše živote. Preko svojih američkih ogranaka i veza kao što su "Džej-Pi Morgan" i "Kun, Leb i kompanija", Rotšildovo carstvo je imalo kontrolu nad glavnim bankama u Njujorku, a preko njih i na samu Njujoršku banku. To im je omogućilo da kontrolišu i Sistem federalnih rezervi i američku privredu. Ovim kartelom Federalnih rezervi samo fiktivno upravlja predsednik Odbora Federalnih rezervi koga imenuje vlada, jer to u stvari znači da njime upravlja elita. Kartel pozajmljuje novac koji ne postoji američkoj vladi i time postiže svoj cilj da država, a samim tim i narod, grca u dugovima.

Već do 1910. godine, ponašanje banaka donelo im je veliku nepopularnost kod ljudi. Elita je morala da pronađe način kako da ubedi javnost da prihvati bankarski udar na američku naciju a da u isto vreme sve izgleda kao da su banke lišene prevelike moći. Tako su se bankari, kada su njihovi marionetski političari predložili zakon koji su oni sami napisali, u javnosti tobože žestoko protivili. Time je stvoren privid da je taj zakon nepovoljan za banke, pa je 1913. godine usvojen u uverenju da se njime smanjuje moć manipulatora novcem.

NARAVNO, to se nije dogodilo. Naprotiv, zadobili su potpunu kontrolu. Za svaki slučaj, predlog zakona o Federalnim rezervama je iznet pred Kongres uoči Božića 1913. godine, kada su mnogi kongresmeni već bili kod svojih kuća slaveći praznik sa svojim porodicama.

Elita je sada imala kontrolu nad pozajmljivanjem novca američkoj vladi i nad visinom kamatnih stopa i mogla je da kreira ekonomski procvat ili recesiju kad god je htela. Još je besramniji bio način na koji su uveli savezni porez na dohodak, mada im se veština mora priznati. Da bi se jedan ovakav zakon usvojio, bio je potreban pristanak najmanje trideset šest država jer je to zahtevalo i izmenu i dopunu Ustava SAD, šesnaestu po redu. Samo su se dve države složile.

NORMALNO bi bilo da se očekuje da će u jednoj demokratskoj zemlji to da dovede do odbacivanja predloga ovakvog zakona. Ali ne. Državni sekretar Filander Knoks obavestio je Kongres da je sporazum postignut, pa je ubiranje poreza na dohodak postalo "zakon". Poreska služba (Internal Revenue Service - IRS), koja ubira savezni porez na dohodak i oduzima imovinu od onih koji ga ne plate, desetinama godina pelješi američki narod, a čini to i dalje. Prisilna naplata saveznog poreza na dohodak i danas je nezakonita. Nikada nije na propisan način usvojena kao zakon. Godine 1985, jedan američki poslovni čovek je na toj osnovi podigao tužbu protiv Poreske službe i dobio parnicu.

MOĆ U VIRTUELNOM NOVCU

SISTEM virtuelnog novca se vrlo brzo proširio i počeo da steže ceo svet, pa se tako i moć nad političkim događajima i ljudima na ovoj planeti munjevitom brzinom uvećavala. To je bankarima, pripadnicima elite, omogućilo da kroje ratove i revolucije po sopstvenoj volji. Uz pomoć drugih elemenata, unutar mreže Bratstva koja se proširila, nicao je bankarski sistem još usmereniji ka ostvarivanju ciljeva moćnika.

 

[MOST6]

mnog kratko ziveo s obzirom na to da je reptil. Običan zelembać stuče 150 godina bez po muke.

Umro je u cvijetu mladosti. Kakav iznenadni i prerani gubitak za čovječanstvo.

 

[Branko Lori]

Ново откриће после смрти Џејкоба Ротшилда мења све!

 

[Baad_Boy]

Umro hitler.
Umro rotsild.

Ni @dlugomir nije najbolje...

 

[Omni]

Poznati britanski bankar i finansijer lord Džejkob Rotšild preminuo je u 87. godini.

Vest je saopštila porodica Rotšild.

"Naš otac Džejkob bio je prisutan u životima mnogih ljudi, izuzetno ostvareni finansijer, prvak umetnosti i kulture, posvećeni javni službenik, strastveni zaštitnik dobrotvornih akcija u Izraelu i jevrejskoj kulturi, zaštitnik životne sredine i voljeni prijatelj, otac i pradeda", stoji u saopštenju porodice Rotšild.

Kako se dodaje, on će biti sahranjen po jevrejskim običajima, a sahrana će biti obavljena u krugu porodice.

Takođe, najavljeno je da će mu naknadno biti podignut spomenik.

https://www.google.com/amp/s/www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2024&mm=02&dd=26&nav_category=78&nav_id=2487753&version=amp

Znači sad su svi pokojni... 4 bankara:

2 internacionala, 1 srpkinja i 1 srbomrzac.

 

[Cro_čvarak]

Dobar čovjek je bio...

 

[Omni]

Nazalost on je samo jedan od srafova u citavoj masineriji, sem njega ima jos njih i vise nego dovoljno da covecanstvu piju krv na slamku, inace na osnovu raznih i izvora i informacija koje sam prikupio spontano u nekom duzem vremenskom roku nakon nekog nazovi istrazivackog rada verujem da nit su Rotsildi nit su te bankarske porodice ti koju vladaju svetom, oni se mozda samo kotiraju visoko na taj prediktor na samom vrhu te piramide (ono svevidece oko) verujem da nije covek, sad dal su to reptilijanci o kojima govori Dejvid Ajk, arhoni, nekakve demonske sile ili kako ih ko vec zvao ne znam ali sam prilicno ubedjen u to da to nije covek niti samo nekakva bankarska oligarhija.

Takodje mislim da su povrsne i neistinite tvrdnje da oni to sve rade zbog profita, ne njima je novac samo sredstvo manipulacije ljudima i orudje za drzanje ljudi u pokornosti, jer oni su vlasnici novca, drze stamparije novca i za njih novac nema apsolutno nikakvu vrednost jer ga ni ne zaradjuju i koliko god da im treba novca oni ce ga samo odstampati, tako da novac je tu samo orudje za postizanje nekakvog cilja a ko stoji iza tog krajnjeg cilja i sta je taj krajnji cilj zapravo mislim da je istina mnogo dublja i mracnija od onog sto mi znamo.

Teorije zavera te uvukle u tunel beskraja.

Svetom vlada 300 familija iz celog sveta i svaka ima svog rodonačelinka koji zajedno čine komitet koji funkcioniše po sistemu jedan član jedan glas. Neki kažu da ih ima 313 ukupono, neki kažu 300. A postoji vrhovno veće koje čini 13 familija koja može da preinači odluku ili donese veto komitetu. Neke su stalne, neke se menjaju. Familija Rotšild je stalna. Različiti izvori navode različite familije, neke se poklapaju, neke ne... ali svi izvori koliko god se mimoilazili po pitanju drigih familija pojednako važnih, ne mimoilaze se po pitanju familije Rotšild.

To ti je vrh globalne hijerarhije.

Tih 13 familija, zajedno sa komitetom 300 su de facto svetska vlada. Kad kažem svetska vlada mislim na planetu zemlju, a ne na pola planete ili trećinu planete, i ne samo na Ameriku ili samo NATO zemlje već apsolutno ceo svet, odnosno celu planetu Zemlju, 190 i nešto država sa nepunih 8 milijardi ljudi.

Sve te famimlije su "plava krv" i mnoge vode poreklo iz drevnog Egipta i Vavilona.

Takođe sve te familije međusobno sklapaju brakove tako da je tu teško reći ko je ko. Jedna familija od tih vrhovnih 13 je kineskog porekla, dalekoistočnjačka familija Lee / Li, koja je primljena u vrhovno veće pre 50 i više godina kada su odlučiti stvoriti Crvenu Kinu kao treća super sila, planirana navodno da do 2050. postane prva super sila.

Famlija Rotšild vodi poreklo od Vavilonskog cara Nimroda. Tako govore oni koji su navodno imali neke konekcije sa njima. Nimrod je bio praunuk Noja. Oni nisu jevreji. Samo su za javnost jevreji. Oni imaju drevno poreklo, akadsko-sumersko poreklo. Veoma su ponosni svojim poreklom i to su oni koji su od Boga dobili zaveštanje, amenet da vladaju svim narodima na svetu i da jedini imaju pravo vlasti datu od Boga.

Da li ima neko iznad njih? Možda samo neka viša sila i prodne okolnosti (koje inače važe za sve nas), u političkom kontekstu veoma teško osim neke ideologije kojom se vode. Sa obzirom da vode drevno poreklo vode se i drevnom religijom, a prema ovim njihovom kritičarima i disidentima oni su Luciferijanci, prosvetljeni od Lucifera sebe nazivaju illuminatima. Ne Satana, ne Đavo, ne Demoni, već isključivo Lucifer. Ako veruješ u postojanje Lucifera ona je Lucifer taj, ako ne, onda je to religijska ideologija, metafora, personifikacija...

Ooohhooo.. kako pade tako nisko ti sjajna zvezdo Danice, kćeri zorina?

 

[Omni]

Slava mu.

Био је добар човек.

Бог да му душу прости.

Suzu pustio sam sad....

SLAVA MU.

Dobar čovjek je bio...

Mogao bi neko od vas da mu dade čitulju neđe u nekim novinama da narod vidi. Sva ta raja, pa i Mića seljak đe ni asvalta nema, mađ muruzima, pašnjacima i šljivicima, i on je u znoju lica svog radio za ove... dobre ljude.

 

[Perperius]

Znači sad su svi pokojni... 4 bankara:

2 internacionala, 1 srpkinja i 1 srbomrzac.

Dugo se ova glupost vrtela po internetu. Ova dvojica su neki likovi iz SPS ako se dobro sećam

 

[Belgradeboy]

Znači sad su svi pokojni... 4 bankara:

2 internacionala, 1 srpkinja i 1 srbomrzac.

#memories

 

[Belgradeboy]

Teorije zavera te uvukle u tunel beskraja.

Svetom vlada 300 familija iz celog sveta i svaka ima svog rodonačelinka koji zajedno čine komitet koji funkcioniše po sistemu jedan član jedan glas. Neki kažu da ih ima 313 ukupono, neki kažu 300. A postoji vrhovno veće koje čini 13 familija koja može da preinači odluku ili donese veto komitetu. Neke su stalne, neke se menjaju. Familija Rotšild je stalna. Različiti izvori navode različite familije, neke se poklapaju, neke ne... ali svi izvori koliko god se mimoilazili po pitanju drigih familija pojednako važnih, ne mimoilaze se po pitanju familije Rotšild.

To ti je vrh globalne hijerarhije.

Tih 13 familija, zajedno sa komitetom 300 su de facto svetska vlada. Kad kažem svetska vlada mislim na planetu zemlju, a ne na pola planete ili trećinu planete, i ne samo na Ameriku ili samo NATO zemlje već apsolutno ceo svet, odnosno celu planetu Zemlju, 190 i nešto država sa nepunih 8 milijardi ljudi.

Sve te famimlije su "plava krv" i mnoge vode poreklo iz drevnog Egipta i Vavilona.

Takođe sve te familije međusobno sklapaju brakove tako da je tu teško reći ko je ko. Jedna familija od tih vrhovnih 13 je kineskog porekla, dalekoistočnjačka familija Lee / Li, koja je primljena u vrhovno veće pre 50 i više godina kada su odlučiti stvoriti Crvenu Kinu kao treća super sila, planirana navodno da do 2050. postane prva super sila.

Famlija Rotšild vodi poreklo od Vavilonskog cara Nimroda. Tako govore oni koji su navodno imali neke konekcije sa njima. Nimrod je bio praunuk Noja. Oni nisu jevreji. Samo su za javnost jevreji. Oni imaju drevno poreklo, akadsko-sumersko poreklo. Veoma su ponosni svojim poreklom i to su oni koji su od Boga dobili zaveštanje, amenet da vladaju svim narodima na svetu i da jedini imaju pravo vlasti datu od Boga.

Da li ima neko iznad njih? Možda samo neka viša sila i prodne okolnosti (koje inače važe za sve nas), u političkom kontekstu veoma teško osim neke ideologije kojom se vode. Sa obzirom da vode drevno poreklo vode se i drevnom religijom, a prema ovim njihovom kritičarima i disidentima oni su Luciferijanci, prosvetljeni od Lucifera sebe nazivaju illuminatima. Ne Satana, ne Đavo, ne Demoni, već isključivo Lucifer. Ako veruješ u postojanje Lucifera ona je Lucifer taj, ako ne, onda je to religijska ideologija, metafora, personifikacija...

Ooohhooo.. kako pade tako nisko ti sjajna zvezdo Danice, kćeri zorina?

Kao da čitam našeg jednog poznatog teoretičara zavere, ali sam mu zaboravio ime.

 

[Mastrangello]

Svet u šaci moćnika
#5 Bauk sa ostrva Džekil u Džordžiji
​

Šaka moćnika se 1907. godine sastala na ostrvu Džekil u Džordžiji i osmislila novu američku centralnu banku. Tako su preuzeli kontrolu nad ekonomijom i privredom Sjedinjenih Država

ELITNI bankari sastali su se 1907. godine na ostrvu Džekil, u Džordžiji, kako bi sastavili predlog zakona za uvođenje nove američke centralne banke, odnosno Sistema federalnih rezervi (Federal Reserve System). Putovali su raskošnim privatnim vagonom u vlasništvu senatora Nelsona Oldriča, političkog portparola elite u Vašingtonu, dede Nelsona Oldriča Rokfelera (četiri puta gradonačelnik Njujorka i potpredsednik Sjedinjenih Država u toku mandata predsednika Forda). Oldričeva kći Ebi bila je udata za Džona D. Rokfelera mlađeg. Godinama nakon sastanka na ostrvu Džekil, "prosvetari", komentatori i "istoričari" poricali su da se takav sastanak uopšte ikada održao. Sada je to ipak prihvaćeno kao činjenica, mada se smatra beznačajnim događajem. Kakva glupost! Bio je to trenutak kada je elita preuzela kontrolu nad ekonomijom i narodom SAD pomoću organizacije koja se zove Federalne rezerve, koja nije ni federalna, niti ima bilo kakve rezerve!

Godine 1902, Rotšildi su u Ameriku poslali Pola Varburga, jednog od svojih agenata, zajedno sa njegovim bratom Feliksom, da "prekroji" američko bankarstvo tako da ono odgovara interesima Rotšilda i elite. Treći brat Maks Varburg ostao je kod kuće u Frankfurtu, gde je vodio porodični bankarski posao. Nakon dolaska u SAD, Pol Varburg se oženio Ninom Leb (iz firme "Kun, Leb i kompanija" pod kontrolom Rotšilda), dok se Feliks oženio Fredom Šif, ćerkom Džejkoba Šifa, direktora firme "Kun, Leb i kompanija". Naravno, oba brata su postala partneri u toj kompaniji, a Polova godišnja plata iznosila je pola miliona dolara (početkom 20. veka!). Njegov osnovni zadatak je bio da pripremi teren za nametanje sistema Federalnih rezervi narodu Sjedinjenih Država.

DO POSLEDNjEG detalja, sve su to izrežirali Rotšildi, verovatno odabravši i bračne partnere braći Varburg. Porodice bankara i elite vole da se međusobno ukrštaju kad god je to moguće. Time se geni održavaju u tip-top stanju, a novac (kontrola) ostaje u familiji. Kada je Džejkob Šif došao u Ameriku i pridružio se firmi "Kun, Leb i kompanija", oženio se ćerkom Solomona Leba. Džejkob Šif će kasnije postati jedan od ključnih manipulatora u prvoj polovini 20. veka. Porodice Šif i Rotšild bile su kao jedna, čak su u vreme Majera Amšela živele u istoj kući u Frankfurtu. Predlog zakona o Federalnim rezervama postao je poznat kao Oldričev zakon, a tajni sastanak na ostrvu Džekil organizovali su Varburg i Oldrič. Mnogo godina kasnije, Frenk Vanderlip, u to doba Rokfelerov agent, izjavio je:

"Uprkos onome što mislim o vrednosti koje društvu donosi držanje aktivnosti korporacija pod lupom javnosti, postojao je trenutak krajem 1910. godine kada sam delovao u tajnosti, zaista potpuno skriveno, kao zaverenik. Smatram da se bez imalo preterivanja može reći da je naša tajna ekspedicija na ostrvo Džekil bila začetak onoga što će kasnije postati Sistem federalnih rezervi."

SISTEM federalnih rezervi je kartel privatnih banaka, od kojih je najmoćnija Njujorška banka. Ona i danas kontroliše američku privredu i tako utiče na naše živote. Preko svojih američkih ogranaka i veza kao što su "Džej-Pi Morgan" i "Kun, Leb i kompanija", Rotšildovo carstvo je imalo kontrolu nad glavnim bankama u Njujorku, a preko njih i na samu Njujoršku banku. To im je omogućilo da kontrolišu i Sistem federalnih rezervi i američku privredu. Ovim kartelom Federalnih rezervi samo fiktivno upravlja predsednik Odbora Federalnih rezervi koga imenuje vlada, jer to u stvari znači da njime upravlja elita. Kartel pozajmljuje novac koji ne postoji američkoj vladi i time postiže svoj cilj da država, a samim tim i narod, grca u dugovima.

Već do 1910. godine, ponašanje banaka donelo im je veliku nepopularnost kod ljudi. Elita je morala da pronađe način kako da ubedi javnost da prihvati bankarski udar na američku naciju a da u isto vreme sve izgleda kao da su banke lišene prevelike moći. Tako su se bankari, kada su njihovi marionetski političari predložili zakon koji su oni sami napisali, u javnosti tobože žestoko protivili. Time je stvoren privid da je taj zakon nepovoljan za banke, pa je 1913. godine usvojen u uverenju da se njime smanjuje moć manipulatora novcem.

NARAVNO, to se nije dogodilo. Naprotiv, zadobili su potpunu kontrolu. Za svaki slučaj, predlog zakona o Federalnim rezervama je iznet pred Kongres uoči Božića 1913. godine, kada su mnogi kongresmeni već bili kod svojih kuća slaveći praznik sa svojim porodicama.

Elita je sada imala kontrolu nad pozajmljivanjem novca američkoj vladi i nad visinom kamatnih stopa i mogla je da kreira ekonomski procvat ili recesiju kad god je htela. Još je besramniji bio način na koji su uveli savezni porez na dohodak, mada im se veština mora priznati. Da bi se jedan ovakav zakon usvojio, bio je potreban pristanak najmanje trideset šest država jer je to zahtevalo i izmenu i dopunu Ustava SAD, šesnaestu po redu. Samo su se dve države složile.

NORMALNO bi bilo da se očekuje da će u jednoj demokratskoj zemlji to da dovede do odbacivanja predloga ovakvog zakona. Ali ne. Državni sekretar Filander Knoks obavestio je Kongres da je sporazum postignut, pa je ubiranje poreza na dohodak postalo "zakon". Poreska služba (Internal Revenue Service - IRS), koja ubira savezni porez na dohodak i oduzima imovinu od onih koji ga ne plate, desetinama godina pelješi američki narod, a čini to i dalje. Prisilna naplata saveznog poreza na dohodak i danas je nezakonita. Nikada nije na propisan način usvojena kao zakon. Godine 1985, jedan američki poslovni čovek je na toj osnovi podigao tužbu protiv Poreske službe i dobio parnicu.

Svet u šaci moćnika
#6 Tajno društvo prosvetljenih​

Svetska elita je shvatila da ako pod kontrolom drži novac i medije u velikoj meri može da kontroliše ko će biti u vrhu političkih partija i koga će narod izabrati u sastav vlade

DRUGI ogranak Bratstva službeno je pokrenuo nemački profesor Adam Vajshaupt, 1. maja 1776. godine, radi infiltracije u sve centre moći širom Evrope. Ovaj ogranak je dobio naziv Bavarski iluminati. Izraz "iluminati" znači "obasjani" ili "prosvetljeni" i potiče iz drevnih vremena. Vajshauptovi iluminati bili su organizovani po klasičnoj šemi Bratstva s krugovima očigledno nepovezanih ljudi kojima je iz potaje, bez njihovog znanja, manipulisalo i upravljalo isto kontrolno jezgro u središtu organizacije. On je jednom prilikom izjavio: "Velika snaga našeg Reda leži u njegovoj tajnosti; neka nikada ne deluje pod svojim, nego uvek pod nekim drugim imenom ili nekom drugom delatnošću". To je izvanredno, sažeto objašnjenje pristupa Iluminata/svetske elite. Neki istraživači tvrde da je Vajshaupt dobio nalog od Rotšilda da pokrene organizaciju Bavarski iluminati još 1770. godine.

TAJNA društva Bratstva kovala su zavere za uništenje evropskih monarhija zamenjujući ih republikama ili, u ređem slučaju, oduzimajući stvarnu moć monarsima, ostavljajući ih samo kao simbolične poglavare države. Moćni vladari su bili prihvaćeni samo ukoliko su podržavali planove iluminata/elite za uspostavu Novog svetskog poretka, ali ukoliko to nije bio slučaj, ili ako su odbijali da se njima manipuliše bila bi to ozbiljna prepreka odvijanju njihovog plana. Manipulatori su ih mogli eliminisati u nadi da će naslednik igrati po njihovim pravilima, ali tako nešto nije moglo da se čini stalno. Mnogo je bolje, sa tačke gledišta Bratstva, zameniti monarhije "izabranim" predstavnicima naroda koji su se mogli menjati svakih nekoliko godina.

UKOLIKO pod kontrolom držite novac i medije, u velikoj meri možete da kontrolišete (a) ko će dospeti u sam vrh političkih partija i (b) koga će narod izabrati u sastav vlade. Finansijskom podrškom i korišćenjem mreže tajnih društava koja je upletena u sve političke partije možete da dovede osobu koju ste odabrali do samog vrha, a onda pokrenete svoje (kontrolisane) medije da podignu nivo popularnosti onoga koga želite da vidite kao pobednika izbora i da u isto vreme potkopate njegovog ili njenog protivnika. Iluzija koja se podsmešljivo naziva demokratijom je izuzetno efikasno sredstvo Iluminata/svetske elite. Ona je njihova kreacija i poslednje što joj se može pripisati jeste bilo kakav oblik demokratije.

FRANCUSKA revolucija 1789. godine je bila državni udar koji su sproveli iluminati metodama koje će iznova i iznova ponavljati sa ciljem da zamene nedemokratske monarhije nedemokratskim "narodnim skupštinama". Jedina istinska razlika između ta dva oblika vladavine jeste u tome što je jedna bila očigledna diktatura, a druga je izgledala kao sloboda. Kada narodom vlada diktator bilo kog oblika, svakako će doći vreme u kom će se u ljudima probuditi želja da imaju ulogu u upravljanju zemljom i tada će početi da zahtevaju neki oblik demokratije. Drugim rečima, ljudi koji žive pod diktatorom znaju da žive pod diktatorom i kad-tad će se pobuniti. Sistem koji je zamenio monarhije, "kobajagi demokratije" kako ih ja zovem, napravljen je tako da ljudima da privid "moći naroda", sa takvom organizacijom koja u isto vreme omogućava nekolicini da upravljaju čitavom igrom. Manipulišući događajima i izborima putem direktnog uplitanja, korupcijom, ili koristeći moć medija, elita je bila poprilično sigurna da će ljudi koje su oni odabrali da postanu predsednici, premijeri i vodeća imena u vladama.

UKOLIKO bacimo pogled na to kako je tekla Francuska revolucija, uočićemo pozadinsku strategiju kojom se svetska elita i njeni iluminatski izdanci stalno služe kako bi izazivali sukobe i obmanjivali ljude. Ona je, po starom receptu, počela veštački izazvanom ekonomskom krizom. Po tom receptu se najpre država i njen narod uz pomoć siromaštva i privrednog sloma dovedu u stanje očaja. Manipulatori stvaraju okolnosti u kojima će javnost da zahteva da se nešto preduzme. U trenutku kada se dođe u tu fazu (pomoću ekonomske krize, ili ratova, ili nečeg drugog) na scenu stupaju manipulatori, koji se pretvaraju da su im interesi naroda na srcu nudeći "rešenja" za probleme koje su zapravo sami iskrojili. Ta "rešenja" su uvek tačno one mere koje su manipulatori želeli da primene kao deo putovanja ka Novom svetskom poretku. Ovo je ono što ja nazivam "problem-reakcija-rešenje" scenarijom. U ovom slučaju želeli su da francuski narod svrgne monarhiju, a seme pobune posejali su koristeći svoj stari metod stvaranja siromaštva i dugovanja. U svojoj knjizi "Napoleonov život" (The Life Of Napoleon) Mekner Vilson o ovom dobu kaže:

"U ekonomskoj strukturi Evrope došlo je do korenite promene, gde osnova više nije bila bogatstvo mereno količinom zemlje, useva, stada i minerala; uveden je novi standard, to jest jedan oblik novca kom je dat naziv 'zajam'."

DUGOVI su mereni zlatom i srebrom koje Francuska nije proizvodila. Prema tome, dugovi su neminovno rasli dok je mogućnost njihove otplate bivala sve manja. Kao i obično, Bratstvo je imalo svoje ljude "iznutra", uključujući i osobu na ključnom položaju glavnog ministra finansija kralja Luja. Ime te osobe bilo je Neker, a za sebe je tvrdio da je Švajcarac nemačkog porekla. Mekner Vilson o njemu piše: "Neker se probio do kraljeve riznice kao predstavnik dužničkog sistema koji je otvoreno zagovarao." Neker je imao reputaciju smelog i beskrupuloznog špekulanta i pre nego što se pridružio kraljevoj administraciji. Uz uništenu francusku privredu i ljude koji su usled siromaštva postajali sve nemirniji, Iluminati su prešli na fazu broj dva i započeli proces podsticanja revolucije. To su radili putem masonske mreže.

JEDNA DIKTATURA ZAMENjUJE DRUGU

LjUDI se često pitaju zašto se svuda u svetu dešava da su oni koji dođu do političkog vrha često korumpirani ili nesposobni. Pored toga, mnogo je teže ohrabriti ljude da se pobune protiv tiranije lažnih demokratija zato što su isprogramirani da veruju da žive u pravoj demokratiji. Sa nestankom moći monarhija, tokom revolucija koje su izrežirali Iluminati, jedan oblik diktature zamenjen je drugim.