Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Међутим, кориус Туфекцића ие долази. Они врше неке операције
по Србији о којима ја нисам био обавештен. Они су оптужени за
сарадњу са СДС, али оружје које су добили употребили су против
Немаца. Кесеровић упада у Крушевац, пред самим доласком Црве-
не арми је, а Раковић осваја Чачак. Међутим, не успева да га одр-
жи. Напада Ножегу, али после напада на Чачак отступа према
Ивањици. Црвена армија њега је тамо нашла и узела под своју
команду. Добио сам дирљив извештај о томе и очекивао сам да
ће то бити моменат када ће доћи до нашег измирења па да зајед-
ничким снагама пођемо на непријатеља. Раковић је учествовао
све до пада Чачка али је осетио извесно нерасположење према се-
би од стране комуниста па је распустио своје делове. Остале
снаге после овоГа доГађаја биле су потресене морално, нису моГли
издржати овај удар и претвориле су се у просте избеГлице.
Ја сам наредио генералу Трифуновићу да пребаци све снаге јер
сам се бојао да не би моји одреди ступили у борбу са Црвеном ар-
мијом. Генерал Трифуновић није могао више да влада својим сна-
гама, јер су Недић, Калабић и сви остали образовали везу са Пав-
лом Ђуришићем и образовали неку врсту војног савеза. Павле Ђу-
ришић јавља: Имам 50.000 оброка, долазите, тек што се нису саве-
зници искрцали. Ја сам знао да то није тачно, да он нема оброка
ни за 6 дана и гледао сам да се измакну његовом утицају. Они су
се просто претворили у један избеглички табор и повлачили се на
један драматски начин, као што је то описао сведок Марковић. До
јуче су се нападали, а сада су опет заједно. Покушао сам да их из-
вучем, али сам свугде наилазио на тешкоће, нарочито у исхрани.
Тада добијам извештај да су се генералу Радовановићу јавиле СДС
и СГС и он их прима под своју команду. Расформирани од три ди~
визије око 5.000 људи ставило се под његову команду и отступају
заједно. Ја кад сам прешао у Босну почео сам одмах радити на
измирењу православних муслимана и католика. Држао сам чи-
тав низ зборова. У Дервенти ухватим везу са познатим мусли-
манским прваком Мухарем беГом Прељубовићем. На овим зборо-
вима Говорио је и Мак Дауел, желећи да ме помоГне. Пролазим кроз
босанску Посавину и долазим на Требаву. На целом том путу то
је био један аГитациони покрет Врховне команде са оГромним
бројем ненаоружаних људи. СвуГде сам држао зборове и Говорио:
Страшно је стање у јужним крајевима Босне и у Санџаку а мило
ми је што код вас није тако, да нема крвопролића и борбе међу
вама. МНОГО сам на томе радио и имао доста успеха.
Са Требаве одлазим на Озрен, а затим у област Сарајева око Сред-
њег. И тамо сам држао зборове по џамијама. На пример у селу
Црна Река нису хтели да приме избеГлице ни по коју цену. Борио
сам се да изГладим несуГласице између муслимана и православ-
них. У томе добијам извештај из Санџака да се не могу одржати,
хране немам никако, пегави тифус бесни у пуном јеку. Напустио
сам област Сарајева и крећем у област Праче. Сусрећем их код
Кнежине и покрећем их напред, све снаге из Србије да не би до
шло до сукоба са Црвеном армијом и гледам да дођем у област где
би их могао храиити. Од СД корпуса не може бити ништа, за оно
што сам их спремао неколико година, сада када су требали да се
покажу као борци, неће да се бију.
Добио сам писмо од команданта корпуса Пере Радовановића да су
гласали и да су на гласању донели одлуку да треба да се сачувају,
па ће доцније да ступе у дејство. Са осталим делом снага био сам
доведен у врло телсак положај. Једва смо се пробили са тешким
губицима и провучем се у Требаву. 70% боловало је од пегавца.
Чим сам дошао у област Требаве, иако тешко оболео, добијем
молбу муслимана да их ослободим у Модричи од усташа. Баш на
сам. Ускрс 1945 године, ја сам се решио да то и учиним. Лично сам
руководио операцијом на Модричу и напао на Модричу усташе и
освојим Модричу. Неколико пута сам га освајао. Водила се огорче-
на борба. Имао сам преко 100 мртвих. Успео сам да освојим Мод-
ричу. Борба са усташама не престаје. Ја сам одбачен према селу
Цареву и фронт мој према Цареву остаје. У истом моменту до-
бијем напад од стране партизана из области Тузле и био сам
принуђен да браним Требаву а у исто време да браним од усташа
Шамац. Усташи у Шамцу врше покољ и у једној области око
Обудовца села одвлаче 70 првих људи из тога краја и стрељају на
левој обали Саве. До тога времена ја мислим до 13 марта бранио
сам Требаву с једне и с друге стране. Онога момента, кад су Не-
мци предузели напад на Тузлу, тога момента напуштам Требаву
и прелазим на леву обалу Босне, на Вучјак. Тежња је моја била
пронаћи простор где ћу моћи трупе да храним из те просторије
прихвативши групе које су биле растурене, услед напада парти-
зана, па да се повучем натраг у Србију, јер више није било ранијег
разлога, који ме може навести на сукоб са Црвеном армијом, који
не би нипошто примио, али интриГа може и ту да буде. И то ми
је сада био Главни циљ да се повучем натраГ у Србију. На Вучјаку
имам фронт према усташама. У области Оџака били су најкрво-
лочнији усташи. И мени је познато да су партизани морали посла-
ти тамо две дивизије да ту област одрже. Нешко Недић ометао је
мој план и на тај начин самовласно желећи славу гледао је да
компромитује целокупан мој рад. Морали смо фронт према њима
задржати стално. Сад долази даљи мој покрет. С једне стране по-
рушени су сви прелази преко Босне, не могу да пређем с друГе
стране усташи а с треће Немци. То је област око Дервенте. На-
лазим се на Вучјаку. Хране немам, људство уколико је преболело
од пегавог тифуса имам масу болесника које сам вукао на колима.
Решио сам се да пређем у област Мотајице. Нападнем усташке
положаје и потучем усташе у току једноГа дана. То је било на
дан 13 априла 1945 Године, потучем их јако и наиђем на реку Ук-
рину.
по Србији о којима ја нисам био обавештен. Они су оптужени за
сарадњу са СДС, али оружје које су добили употребили су против
Немаца. Кесеровић упада у Крушевац, пред самим доласком Црве-
не арми је, а Раковић осваја Чачак. Међутим, не успева да га одр-
жи. Напада Ножегу, али после напада на Чачак отступа према
Ивањици. Црвена армија њега је тамо нашла и узела под своју
команду. Добио сам дирљив извештај о томе и очекивао сам да
ће то бити моменат када ће доћи до нашег измирења па да зајед-
ничким снагама пођемо на непријатеља. Раковић је учествовао
све до пада Чачка али је осетио извесно нерасположење према се-
би од стране комуниста па је распустио своје делове. Остале
снаге после овоГа доГађаја биле су потресене морално, нису моГли
издржати овај удар и претвориле су се у просте избеГлице.
Ја сам наредио генералу Трифуновићу да пребаци све снаге јер
сам се бојао да не би моји одреди ступили у борбу са Црвеном ар-
мијом. Генерал Трифуновић није могао више да влада својим сна-
гама, јер су Недић, Калабић и сви остали образовали везу са Пав-
лом Ђуришићем и образовали неку врсту војног савеза. Павле Ђу-
ришић јавља: Имам 50.000 оброка, долазите, тек што се нису саве-
зници искрцали. Ја сам знао да то није тачно, да он нема оброка
ни за 6 дана и гледао сам да се измакну његовом утицају. Они су
се просто претворили у један избеглички табор и повлачили се на
један драматски начин, као што је то описао сведок Марковић. До
јуче су се нападали, а сада су опет заједно. Покушао сам да их из-
вучем, али сам свугде наилазио на тешкоће, нарочито у исхрани.
Тада добијам извештај да су се генералу Радовановићу јавиле СДС
и СГС и он их прима под своју команду. Расформирани од три ди~
визије око 5.000 људи ставило се под његову команду и отступају
заједно. Ја кад сам прешао у Босну почео сам одмах радити на
измирењу православних муслимана и католика. Држао сам чи-
тав низ зборова. У Дервенти ухватим везу са познатим мусли-
манским прваком Мухарем беГом Прељубовићем. На овим зборо-
вима Говорио је и Мак Дауел, желећи да ме помоГне. Пролазим кроз
босанску Посавину и долазим на Требаву. На целом том путу то
је био један аГитациони покрет Врховне команде са оГромним
бројем ненаоружаних људи. СвуГде сам држао зборове и Говорио:
Страшно је стање у јужним крајевима Босне и у Санџаку а мило
ми је што код вас није тако, да нема крвопролића и борбе међу
вама. МНОГО сам на томе радио и имао доста успеха.
Са Требаве одлазим на Озрен, а затим у област Сарајева око Сред-
њег. И тамо сам држао зборове по џамијама. На пример у селу
Црна Река нису хтели да приме избеГлице ни по коју цену. Борио
сам се да изГладим несуГласице између муслимана и православ-
них. У томе добијам извештај из Санџака да се не могу одржати,
хране немам никако, пегави тифус бесни у пуном јеку. Напустио
сам област Сарајева и крећем у област Праче. Сусрећем их код
Кнежине и покрећем их напред, све снаге из Србије да не би до
шло до сукоба са Црвеном армијом и гледам да дођем у област где
би их могао храиити. Од СД корпуса не може бити ништа, за оно
што сам их спремао неколико година, сада када су требали да се
покажу као борци, неће да се бију.
Добио сам писмо од команданта корпуса Пере Радовановића да су
гласали и да су на гласању донели одлуку да треба да се сачувају,
па ће доцније да ступе у дејство. Са осталим делом снага био сам
доведен у врло телсак положај. Једва смо се пробили са тешким
губицима и провучем се у Требаву. 70% боловало је од пегавца.
Чим сам дошао у област Требаве, иако тешко оболео, добијем
молбу муслимана да их ослободим у Модричи од усташа. Баш на
сам. Ускрс 1945 године, ја сам се решио да то и учиним. Лично сам
руководио операцијом на Модричу и напао на Модричу усташе и
освојим Модричу. Неколико пута сам га освајао. Водила се огорче-
на борба. Имао сам преко 100 мртвих. Успео сам да освојим Мод-
ричу. Борба са усташама не престаје. Ја сам одбачен према селу
Цареву и фронт мој према Цареву остаје. У истом моменту до-
бијем напад од стране партизана из области Тузле и био сам
принуђен да браним Требаву а у исто време да браним од усташа
Шамац. Усташи у Шамцу врше покољ и у једној области око
Обудовца села одвлаче 70 првих људи из тога краја и стрељају на
левој обали Саве. До тога времена ја мислим до 13 марта бранио
сам Требаву с једне и с друге стране. Онога момента, кад су Не-
мци предузели напад на Тузлу, тога момента напуштам Требаву
и прелазим на леву обалу Босне, на Вучјак. Тежња је моја била
пронаћи простор где ћу моћи трупе да храним из те просторије
прихвативши групе које су биле растурене, услед напада парти-
зана, па да се повучем натраг у Србију, јер више није било ранијег
разлога, који ме може навести на сукоб са Црвеном армијом, који
не би нипошто примио, али интриГа може и ту да буде. И то ми
је сада био Главни циљ да се повучем натраГ у Србију. На Вучјаку
имам фронт према усташама. У области Оџака били су најкрво-
лочнији усташи. И мени је познато да су партизани морали посла-
ти тамо две дивизије да ту област одрже. Нешко Недић ометао је
мој план и на тај начин самовласно желећи славу гледао је да
компромитује целокупан мој рад. Морали смо фронт према њима
задржати стално. Сад долази даљи мој покрет. С једне стране по-
рушени су сви прелази преко Босне, не могу да пређем с друГе
стране усташи а с треће Немци. То је област око Дервенте. На-
лазим се на Вучјаку. Хране немам, људство уколико је преболело
од пегавог тифуса имам масу болесника које сам вукао на колима.
Решио сам се да пређем у област Мотајице. Нападнем усташке
положаје и потучем усташе у току једноГа дана. То је било на
дан 13 априла 1945 Године, потучем их јако и наиђем на реку Ук-
рину.
.
,али у сваком случају њихови, тј. твоји су били Совјети, Енглези и Американци.
.
