Mama povela četvorogodišnju devojčivu u grad da joj kupi pantalone. Izbor vrlo loš, a dete ima svoje želje i prohteve. I, u jednoj prodavnici se nađu neke pantalone, koje bi, eventualno, mogle da prođu, ali detetu se ne dopadaju. Kad se nigde u gradu nije pronašlo ništa odgovarajuće, ubedi mama ćerkicu da ipak, još jednom pogledaju pantalone verujući kako će sad, kad zna da nema izbora, dete lako pristati. U prodavnici nema nikog, prodavačice maksimalno ljubazne, i ubede nekako dete da proba pantalone na samom pultu u prodavnici. Ispostavi se da sasvim odgovaraju. Mama sa olakšenjem klimne prodavačici u znak odobravanja, ali se dete oglasi: "Možeš da kupiš ako ćeš ti da nosiš! Ja ovo neću više da oblačim!" :shock:
Tvrdoglava devojčica sa izgrađenim ukusom sam bila ja, a "biser" se dan-danas prepričava u mojoj porodici... Uz mamin dodatak da je "živ blam pojeo"
Dobro a gde te boli, jel ti znaš gde ti je mozak?
