Problem svetskog kapitalizma ogleda se u vrlo jednostavnoj istini
‒ čoveku je dat privid materijalne sigurnosti kako bi se omogućio društveni napredak, ali mu je s tim prividom data i prividna sloboda, odnosno iluzija da on odlučuje o bilo čemu važnom.
Omogućeno je da se svi ljudi obrazuju i postalo je zakonom kažnjivo ukoliko roditelj svoje dete ne upiše u školu.
A školski program je napisan tako da zadovolji ne potrebe najboljih đaka već najgorih i tako obrazovanje unizi, gradeći iluziju o masovom prosvećenju.
Tako je njegovo biće svedeno na tačku koja sa drugima tačkama nije povezana jer bi povezanost omogućila mrežu delovanja koje nije u interesu kapitalističkog magnata, a negativna selekcija postala društveno zahtevana nužnost.
Počevši od blaženog Avgustina koji je čoveka video kao individuu koja u sebi samoj ima osnov svog identitetapa preko Boecija, koji je čoveka i definisao kao natura individua supstantia rationabilis, utemeljila se ontologija individualizma.
Ona predstavlja težnju za distanciranjem od drugih, pa i od samoga Boga.Dat je prikladan recept kako da se živi u modernim vremnima: treba se osloboditi nameta predaka, istorije uopšte, jer je to nepotreban balast...
Gete je jednom napisao da čovek koji misli da je biće trenutka, nesvestan kolektivne prošlosti i budućnosti, ne razume život i trebalo bi ga ponovo podučiti smislu.
Pojedincu je neophodna podrška kako se ne bi raspao ali dobiće sedaciju: virtuene mreže s "prijateljima" koji su jednako frustrirani, ili kroz institucije podrške uključujući i AI mentore i masovnu "kulturu" koji će ga pretvoriti u poslušnog konzumenta svake laži i utopije.
