Dan kada je Srbija izbegla građanski rat
Beograd - Evropski studentski forum organizuje obeležavanje 10 godina od kontramitinga. Tog 24. decembra 1996. godine na ulicama Beograda jedni pored drugih našli su se demonstranti koji su tražili priznavanje izbornih rezultata i pristalice Slobodana Miloševića. Bio je to i jedini dan tokom višemesečnih protesta kada su se dva bunta objedinila i na ulice izašli i studenti i pristalice opozicione koalicije Zajedno.
- U obeležavanju tog događaja učestovaće svi lideri Demokratske stranke, uključujući Borisa Tadića i Ružicu Đinđić. Taj datum je opomena, tog dana je u Srbiji izbegnut građanski rat, krvoproliće je sprečeno zahvaljujući mudrosti ljudi koji su vodili građanske demonstracije, ali i građana koji su želeli da spreče izbornu krađu, a ne sukob sa Miloševićevim pristalicama - kaže za Danas Dragan Đilas, tada jedan od vođa Studentskog protesta, a danas jedan od lidera DS, dodajući da ni u nedeljnoj šetnji veoleo da "vidi i predstavnike Demokratske stranke Srbije i premijera Vojislava Koštunicu, bez obzira na to što on pre 10 godina nije učestvovao u demonstracijama".
Lideri koalicije Zajedno Vuk Drašković, Zoran Đinđić i Vesna Pešić optužili su nakon 24. decembra 1996. tadašnjeg predsednika Srbije i Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića da je organizovanjem kontramitinga i dovođenjem nekoliko desetina hiljada pristalica iz unutrašnjosti u Beograd svesno želeo da izazove krvoproliće i građanski rat.
- Da li znate ijedan praznik koji smo dostojno obeležili? Najveća godišnjica koja je slavljena to je dvestogodišnjica Prvog srpskog ustanka i to jednim banalnim skupom u Orašcu i smešnim prijemom u Beogradu. A da nije bilo naučnih skupova, ni za to se ne bi čulo. A kako je Milošević obeležio 600 godina od Kosovske bitke, bolje i da nije. Nisam očekivao da će se neko u Srbiji setiti godišnjice demonstracija i kontramitinga, iako je to jedino čega sa ponosom možemo da se setimo da smo doživeli devedesetih. Srbija je tada pokazala da može bolje i treba je češće buditi da se seti toga. Sile mraka su i dalje previše jake i to na svim stranama i kod opozicionara i reformatora, da se meni čak javlja bojazan da Milošević nije bio uzrok, nego posledica tog nedostatka morala.
Žrtve
Petar Starčević je preminuo od posledica policijskog batinjanja, a teško je ranjeni Ivica Lazović ostao je invalid.
Govoreći o tome kako je sam doživeo kontramiting i 24. decembar 1996. Antić podseća da su studentski lideri noć uoči tog dana dobili zamenike u slučaju da budu ubijeni, da su bili u strahu i očekivali krvroproliće.
Knjiga "Decenija"
Čedomir Antić urednik je knjige zbornika pod nazivom "Decenija" u kojoj je 18 učesnika studentskog protesta objavilo tekstove o događanjima 1996/97. Takođe, pokrenut je i sajt
www.studentskiprotest.org na kome se mogu naći podaci i podsećanja. Prema Antićevim rečima, Čedomir Jovanović, jedan od najistaknutijih lidera protesta nije prihvatio poziv da napiše tekst za ovu knjigu.
- To je bio jedan od najtužnijih dana u politici koje sam imao u životu i mogao bi se nazvati spontanim pobačajem građanskog rata. Bilo je planirano da u Beograd stigne toliko pristalica Miloševića da opozicija bude potputno zastrašena, ali je od najavljenih pola miliona, stiglo 50 hiljada i to u deset hiljada autobusa. Na taj dan Milošević je izgubio većinsku podršku u narodu i to je bilo očigledno, i nastavio je kasnije da vlada uz pomoć stranaka koje su se dotle deklarisale kao opozicione. Miloševićev plan bio je po ugledu na De Golov narodni miting 1968. godine ili Ilijeskov poziv rudarima 1989. Ali De Gol je bio veliki general i državnik, a Ilijesku je srušio jedan od najgorih komunističkih režima u Evropi. Milošević nije bio ništa od toga, samo bezobziran i koristoljubiv vladar koji je uništavao sve vrednosti srpskog naroda. Velika je sreća što niko od pristalica režima nije tih dana stradao na ulici, iako su opozicionari bukvalno zarobili neke članove JUL i zaposeli binu sa koje je Milošević kasnije govorio, pošto su je batinaši i policija "povratili" - podseća Antić.
Zanimljivo je da su najupečatljiviji lideri studentskog protesta kasnije nastavili političku karijeru, Čedomir Antić je prvo bio u DS, pa u vrhu G17 Plus. Čedomir Jovanović je takođe prvo bio u vrhu DS, pa potom osnovao sopstvenu stranku LDP. Vladimir Dobrosavljević je pristupio DSS, a Slobodan Homen SPO. Ivan Marović je delovanje nastavio u pokretu Otpor, koji je kasnije prerastao u stranku, a potom se pripojio DS. Miša Gavrilović, sin Slobodana Gavrilovića, čelnika DS; takođe je imao zapaženu ulogu, i ostao je u redovima demokrata. Oliver Dulić se priključio DS i za Danas govori o svom sećanju na 24. decembar 1996.
- Kontramiting je bio jedan od najgorih dana u novijoj srpskoj istoriji, kada je postojala realna mogućnost da dođe do građanskog rata. Sa obzirom na broj učesnika i količinu nekontrolisanih dešavanja po gradu, mislim da nas je samo Bog spasao od sukoba većih razmera. Toga dana je Milošević shvatio da nema više legitimitet koji ga je održavao na vlasti jer je po prvi put svojim očima mogao da vidi realnost: kako izgledaju njegovi podržavaoci, onako preplašeni i promrzli, slabo obučeni i prestravljeni, sirotinja dovezena za dnevnicu i sendvič ko zna odakle iz Srbije. Milošević je toga dana prvi put video svojim očima ovu drugu Srbiju, kako izgleda "šačica stranih plaćenika" koju je ova prva grupa trebalo da razjuri i da se cela priča oko građanskih i studentskih protesta završi. Toga dana je režim verovatno shvatio da će vlast jedino moći da očuva na silu. Primenjena najbrutalnija sila policije i nakon toga dana ništa više u Srbiji nije bilo isto. Režim je tada legalizovao brutalnost i otvorio put ka kasnijim fizičkim obračunavanjima sa političkim protivnicima - primećuje Dulić.
Prema njegovim rečima, tog se dana svakako treba setiti, bez političke instrumentalizacije.
- Sećanje na 10 godina kontramitinga treba da služi kao podsetnik da se ludilo nikada više ne ponovi i da nikada politika ne treba da na takav način suočava, pa čak i podstiče svoje građane na nasilje prema neistomišljenicima. Treba odati poštu svim žrtvama, nastradalima sa obe strane. Nadam se da sećanje na taj dan nije instrumentalizovano za cilj političke opcije koja se, navodno, bori protiv deljenja Srbije - kaže Dulić.
?
