- Poruka
- 1.406
Ja volim sve tuđe muževe, ama baš sve, prosto ih obožavam. Zašto? Pa zato što nisu moji. Mnogo mi lepo da ih gledam i zamišljam u raznim situacijama i da maštam o njima. A još mi lepše, ma čisto se raspametim od sreće kad shvatim da nisu moji.
Dosta mi bre i ovaj jedan, da slušam njegove priče, on moje ponekad, da trpim njegove rođake, moje ne zarezujem mnogo, mislim ne zarezujem ni njegove, samo se pravim fina, a sa mojima ne moram ni to.
Kad god vidim nekog zgodnog uglancanog, tuđeg, pre no što mi se pogled zamagli od čežnje setim se da i moj voli da se uglanca kad ide u društvo, a kod kuće trenerka i papuče. Kad mi neki tuđi uputi kompliment, pa bože moj desi se i to, ja prvo lepo pocrvenim kako i dolikuje, malo ga pogledam ispod trepavica, neka misli da sam se upecala, to naročito volim, pa pomislim, kada je svojoj ženici poslednji put rekao nešto lepo?
A kada mi se učini da je moja trava postala baš nekako siva, a komšijska, u je, mnoooogo zelena, e onda ovog mog uhvatim za okovratnik, baš bukvalno i naredim mu: izvlači se iz te trenerke, prestani da kašlješ i iznenadi me, ali brzo. On siromah zatrepće, izbulji se u mene onim plavim okicama, pa pita: a da ti kupim cveće ili grožđe? Ma je... cveće, grožđe mnogo fino.
Kažete nije nešto romantično, pa možda i nije, ali uskoro slavimo tri banke, pa šta ćeš. I još nešto, pa i ja kod kuće nekako preferiram pantofne i trenerku, štikle i šminka samo napolju.
Dosta mi bre i ovaj jedan, da slušam njegove priče, on moje ponekad, da trpim njegove rođake, moje ne zarezujem mnogo, mislim ne zarezujem ni njegove, samo se pravim fina, a sa mojima ne moram ni to.
Kad god vidim nekog zgodnog uglancanog, tuđeg, pre no što mi se pogled zamagli od čežnje setim se da i moj voli da se uglanca kad ide u društvo, a kod kuće trenerka i papuče. Kad mi neki tuđi uputi kompliment, pa bože moj desi se i to, ja prvo lepo pocrvenim kako i dolikuje, malo ga pogledam ispod trepavica, neka misli da sam se upecala, to naročito volim, pa pomislim, kada je svojoj ženici poslednji put rekao nešto lepo?
A kada mi se učini da je moja trava postala baš nekako siva, a komšijska, u je, mnoooogo zelena, e onda ovog mog uhvatim za okovratnik, baš bukvalno i naredim mu: izvlači se iz te trenerke, prestani da kašlješ i iznenadi me, ali brzo. On siromah zatrepće, izbulji se u mene onim plavim okicama, pa pita: a da ti kupim cveće ili grožđe? Ma je... cveće, grožđe mnogo fino.
Kažete nije nešto romantično, pa možda i nije, ali uskoro slavimo tri banke, pa šta ćeš. I još nešto, pa i ja kod kuće nekako preferiram pantofne i trenerku, štikle i šminka samo napolju.
