Pitanje je lose postavljeno jer polazi od aksioma koji glasi "Svet je realan" ili objekti postoje kao objekti i izvan svesti. Kada se podje od tih pogresnih postulata uobicajenog misljenja, logicno je da cemo zapasti u antinomije. Iz pogresnog postavljenog pitanja normalno je da ce slediti nemoguci odgovori, a sve zato jer ljudi nisu ni culi za najvece otkrice u istoriji filozofije a to je korelativnost subjekta i objekta.
Barklijeva Korelativnost subjekta i objekta
http://forum.krstarica.com/blog.php?b=4886
Dakle, pitanje treba da glasi:
Da li je opazaj u nasoj svesti, a koji zovemo "svemir" i sa kojim nase saznanje jedino ima posla, beskonacne velicine ? Odgovor je jasan... nije. Ono sto opazamo a sto je sastavljeno iz subjektivnih oseta boje, a sto cini SLIKU koju cemo nazvati "zvezdano nebo nada mnom" ta slika koju je stvorio mozak, koja je sastavljena iz nasih sopstvenih oseta, nije beskrajna jer je to slika, opazaj ispred mene, koji ima svoje dimenzije ogranicene mojim vidnim poljem.
Ova slika mnostva galaksija je primer onoga sa cime jedino mozemo imati posla prilikom istrazivanja svemira a ova slika bezbroj galaksija koja oduzima dah , realno gledano nije nista drugo do oset crne boje u mojoj svesti prosaran osetima bele boje, opet u mojoj svesti, a sve to uredjeno u opazaj ispred mene sastavljen iz mojih sopstvenih subjektivnih oseta.
Ma sta sada radili, ma kako sada ovaj opazaj kombinovali u sudovima i izvlacili pravila i donosili zakljucke iz tog kombinovanja, jedino cemo imati posla sa slikama u svojoj svesti sastavljenim iz oseta a stvar po sebi ili "svemir" izvan svesti, ostaje nedostupan saznanju ..transcendentan...
Na kraju da primetimo da opazaj koji zovemo "svemir" jeste konacan, ali u svesti postoji i nesto sto je beskonacno a to je trajanje. Trajanje nije prostor, dok atributi "konacno" i "beskonacno" vaze samo za prostor ne i za nedeljivo trajanje. Tako da mozemo reci da je trajanje izvan prostornih kategorija konacnosti sto znaci da je ono beskonacno. Unutrasnje opazanje trajanja isto je sto i dozivljaj volje, a volja je nesto najblize stvari po sebi.
Dakle sustina stvari po sebi je beskonacna u tom smislu da je ona izvan prostornih formi opazanja intelekta i izvan prostornih odredjenja.
