Хрвате ћемо најбоље схватити ако се сетимо нашег одвајања од турске власти.
Ту заиста постоји гомила паралела !
Првих сто година турске власти на овим просторима,
они, Турци су покушавали да претворе у "заједништво".
Имали смо своје представнике у нижој и високој власти царевине,
заправо :
Од 1543. до 1612. године на турском двору било је 10 великих везира Срба,
- Први српски велики везир био је Махмуд паша Анђеловић (за време султана Мехмеда освајача)
- Мехмед паша Херцеговац
- Рустен паша Опуковић
- Омер паша Латас
- Махмуд паша Бушатлија
- Мехмед паша Соколовић (велики везир у 5 мандата за време 3 султана)
Осим Срба великих везира на османском двору било је и 23 везира,
8 капудин паша (адмирала),
на десетине беглербегова (управници пашалука и провинција),
и стотине високих административних службеника.
2 српске принцезе: Оливера Лазаревић (ћерка кнеза Лазара, била је удата за Бајазита Првог)
и Мара Бранковић (удата за Мурата Другог) ниједна није родила султана.
Српски је био један од 4 званична језика на османском двору.
Исто тако су Хрвати у Београду имали гомилу својих кадрова,
покушавали смо да их увучемо у заједничку државу - није вредело !
Као и Срби вековима раније, нису хтели заједништво - хтели су самосталност !
Шта је то ?
Искомплексираност, кукавичлук, аутизам,
или стварна разлика и немогућност сарадње ?
Ко зна - једно је сигурно:
Не прави од непријатеља пријатеља !
Не трпај змије у њедра !!!