Čekate nešto? Šta čekate?

[letnjekiše]

'Džukele'

pa kako se zove onaj kome treba gospodar da mu kaže kad sme da išta

 

[Cvetoje]

pa kako se zove onaj kome treba gospodar da mu kaže kad sme da išta

Mjok, džukele (psi lutalice) nemaju gospodara, a često i pobesne. Sad bih ja tebe trebao nazvati džukelom?

 

[letnjekiše]

Mjok, džukele (psi lutalice) nemaju gospodara, a često i pobesne. Sad bih ja tebe trebao nazvati džukelom?

ja i nisam rekla da ste džukele, nego da je to ponašanje kao u džukela. dok si ti mene nazvao kerom. nije ni bitno, vratimo se na diskusiju o bogu, kako je tebi ok da neko navodno više biće raspolaže tvojim životom kao da je njegov, a nije ti ok revolt

 

[Cvetoje]

ja i nisam rekla da ste džukele, nego da je to ponašanje kao u džukela. dok si ti mene nazvao kerom. nije ni bitno, vratimo se na diskusiju o bogu, kako je tebi ok da neko navodno više biće raspolaže tvojim životom kao da je njegov, a nije ti ok revolt

Kažem, ja sam imao taj ekstremni revolt, ali sam, sticajem okolnosti, doživeo preumljenje. Ne želim da pišem ovde o tome, kako i šta, ali tako je. Tako da ja razumem tebe, ali ljudska logika nije sve i svja. Ostavi mesta i čudu, kao nečem mogućem. Reče pre da poznaješ Jungov rad, onda znaš i koliko pažnje je posvećivao fenomenu sinhroniciteta.

 

[oziman]

'sramota pred bogom' ubiti se, a boga nije sramota sto ga moliš da ti bude lakše, i on povodom toga čini - baš ništa
da je to odnos roditelja i deteta, i da dete hoće da se ubije a roditelj ne čini ništa da mu pomogne, odavno bi socijalne službe kucale na vrata

ali to nije odnos dva čoveka, to je odnos tlačitelja i tlačenog. odnos dva čoveka je humaniji

Још је Аристотел приметио да ма шта била сила која је у основи природе она сигурно није блажена већ демонска.
"Natura daemonia est, non divina." [Nature is demonic, not divine] (De. Divinatione, c. 2, p. 463)
То очито није нешто милостиво и пуно љубави како верници замишљају.

А оно што је можда и смешно у свему томе, јесте да је та природна сила, којој се верници моле, а над којом се људи који умеjу да мисле згражавају, јесте заправо наша сопствена воља.

Ta druga istina, koja je vrlo opora i koja svakom čoveku mora biti ako ne stravična a ono navesti ga na razmišljanje, istina koju svaki čovek može i mora reći, glasi: „Svet je moja volja”.

цитат Шопенхауер

 

[alim]

Sinhronicitetu nije posvećeno ni približno dovoljno pažnje. Ni bogu. A i ono što mu je posvećeno prilično je naopaka pažnja.

Ali ja ću vam još nešto o duši. Tojes o svijesti, čije postojanje vi, teška srca, ipak priznajete.

Ajahuaska je neka biljka od koje se pravi neki napitak, a taj zna utjecati na svijest, nekako. Ja sam to vidio kod nekog novinara ili tako nešto. Ima šemu kao kod onog glumca, što sam vam pričao, ali i ista šema kao san.
O snovima neću, jer je dugo.

Ovaj kaže, ajahuaska ti nedaje ono što želiš nego ono što trebaš.
Ovo je njegova priča.
Kao mali skupljao neke značke od vojske. Valjda raznih jedinica. Bio rat. Svi skupljali kaže.
Dođe neki vojnik i djeli značke. Ima ih 6. On bio 7mi. Pokušajte shvatiti osjećaj. To je ključ. Kao gore kod leta. Kao da ste vi na 4 metra visine.
Ajahuaska mu pokazuje kako kupuje majice. Skuplja kao značke. Ima ih 30 ili 40 nosi tri četri. Skuplja odijela. Koji će mu *****.
Ajahuaska mu kaže, koji će ti *****?

A ovo je njeno rješenje.
Pa skupljaj ako već hoćeš.

Daklem. Uzmimo ovako.
Vi dušu nemate. Ali imate svijest.
A vaša svijest može biti sjebana na razne načine. Koje, načine, vi ne znate, ali u trenutku odjebavanja možete shvatiti prethodnu sjebanost.
I naravno, kviz pitanje, kako ste sve vi, druškani, sjebeni?
Kažite čika alimu, da nebi bespotrebno razbijao glavu time, dok ne shvatim oklen vam riječi izleću.

 

[V.M.Dokolenko]

Sinhronicitetu nije posvećeno ni približno dovoljno pažnje. Ni bogu. A i ono što mu je posvećeno prilično je naopaka pažnja.

Ali ja ću vam još nešto o duši. Tojes o svijesti, čije postojanje vi, teška srca, ipak priznajete.

Ajahuaska je neka biljka od koje se pravi neki napitak, a taj zna utjecati na svijest, nekako. Ja sam to vidio kod nekog novinara ili tako nešto. Ima šemu kao kod onog glumca, što sam vam pričao, ali i ista šema kao san.
O snovima neću, jer je dugo.

Ovaj kaže, ajahuaska ti nedaje ono što želiš nego ono što trebaš.
Ovo je njegova priča.
Kao mali skupljao neke značke od vojske. Valjda raznih jedinica. Bio rat. Svi skupljali kaže.
Dođe neki vojnik i djeli značke. Ima ih 6. On bio 7mi. Pokušajte shvatiti osjećaj. To je ključ. Kao gore kod leta. Kao da ste vi na 4 metra visine.
Ajahuaska mu pokazuje kako kupuje majice. Skuplja kao značke. Ima ih 30 ili 40 nosi tri četri. Skuplja odijela. Koji će mu *****.
Ajahuaska mu kaže, koji će ti *****?

A ovo je njeno rješenje.
Pa skupljaj ako već hoćeš.

Daklem. Uzmimo ovako.
Vi dušu nemate. Ali imate svijest.
A vaša svijest može biti sjebana na razne načine. Koje, načine, vi ne znate, ali u trenutku odjebavanja možete shvatiti prethodnu sjebanost.
I naravno, kviz pitanje, kako ste sve vi, druškani, sjebeni?
Kažite čika alimu, da nebi bespotrebno razbijao glavu time, dok ne shvatim oklen vam riječi izleću.

Ne valja govoriti alim!

 

[4thman]

ne cekam ništa, sve sto treba da dodje, doci ce i bez cekanja

Sve u pravo vreme...

I pre vremena stići nećeš...

Iluzija vremena je da možemo da planiramo. Možemo...

 

[alim]

Jeste li vidjeli?
Ima 20 breathtaking .. koji mu to ***** dođe ? .. places to si bifore jou die. Požurite. Ako vas smrt zajebe pa dođe brzo vidjet ćete vi *****. Pa još da ima raj i pakao .. pa još da negdje trevite komšiju žiku .. neće vam dade da živite .. koliko će palamudi o tim .. breathin placima .. ako je ***** to vidjelo. A od govna se možeš nadati svemu. Vjeruj meni.

 

[oziman]

Jeste li vidjeli?
Ima 20 breathtaking .. koji mu to ***** dođe ? .. places to si bifore jou die. Požurite. Ako vas smrt zajebe pa dođe brzo vidjet ćete vi *****. Pa još da ima raj i pakao

Jel te mnogo strah da te gospodar ne pošalje u pakao.
Nego, jel uživa taj vaš bog dok muči grešnike u paklu? Zanima me kakva mu je faca dok to radi, jel nasmejan, namršten, ili nešto slično?
Ili vi u raju. Jel, ćete se vi "sveci" koji tamo dospete naslađivati patnjama grešnika, zajedno sa vašim milostivim tvorcem? Ono u pauzi posle uživanja gledate projekcije iz pakla i još više uživate.

Uzgred, kad smo već kod toga. Jesi li nekad uopšte malo dublje razmislio o tom vašem konceptu raja? Jer čak i kada bi tu dogmu, koja je očito namenjena zastrašivanju tupavih masa, ipak uzeli za ozbiljno i pokušali analizirati, našli bi da ne bi bilo goreg pakla od vaše klasične predstave raja, gde bi se nekom ispunjavale sve želje. Tu bi zavladala takva dosada da bi oni u raju zapravo zavideli onima u paklu.

Jedna epizoda Zone sumraka bavi se upravo time. Lik odlazi posle smrti naizgled u raj gde mu se ispunjavaju sve želje, da bi na svoj užas shvatio da je u paklu i to posle samo nekoliko meseci. Razmisli o tome, ja se ne bih mnogo radovao takvim poklonima vašeg tvorca.

 

[Cvetoje]

Jel te mnogo strah da te gospodar ne pošalje u pakao.
Nego, jel uživa taj vaš bog dok muči grešnike u paklu? Zanima me kakva mu je faca dok to radi, jel nasmejan, namršten, ili nešto slično?
Ili vi u raju. Jel, ćete se vi "sveci" koji tamo dospete naslađivati patnjama grešnika, zajedno sa vašim milostivim tvorcem? Ono u pauzi posle uživanja gledate projekcije iz pakla i još više uživate.

Uzgred, kad smo već kod toga. Jesi li nekad uopšte malo dublje razmislio o tom vašem konceptu raja? Jer čak i kada bi tu dogmu, koja je očito namenjena zastrašivanju tupavih masa, ipak uzeli za ozbiljno i pokušali analizirati, našli bi da ne bi bilo goreg pakla od vaše klasične predstave raja, gde bi se nekom ispunjavale sve želje. Tu bi zavladala takva dosada da bi oni u raju zapravo zavideli onima u paklu.

Jedna epizoda Zone sumraka bavi se upravo time. Lik odlazi posle smrti naizgled u raj gde mu se ispunjavaju sve želje, da bi na svoj užas shvatio da je u paklu i to posle samo nekoliko meseci. Razmisli o tome, ja se ne bih mnogo radovao takvim poklonima vašeg tvorca.

To što ti tako zamišljaš raj i pakao, ne znači ništa. Kao kad bih ja sad ništavilo, kojem težiš, opisao kao nepreglednu baru, u kojoj povremeno prdneš, a ni ne znaš za sebe.

 

[alim]

. Razmisli o tome, ja se ne bih mnogo radovao takvim poklonima vašeg tvorca.

Ni ja poklonima vašeg.
U stvari od vašeg me trese panika. Mislim da mi je ključna ta vječnost. Vjerovati da mi se svijest ne može ugasiti izgleda mi već problem.
Mislim da je sotona gospodar vašeg svijeta .. jer ste vi to tražili.
I ta neka noć .. sa gadnom zuboboljom .. bez lekara i igde ikog .. svijestan da nema zore.

 

[LastDay]

Ostaviću svoju pesmu.
Ako je offtopic, neka se obriše




Veliko je i nepregledno to prostranstvo
gde vijugaju putevi i usahla korita,
Nekada davno razumom ispunjena,
sada suva , neravna ,jalova.



Raskrsnice se sretnu bez pozdrava.
Nemo putevi nastavljaju dalje ,
Ne znajući ni sami kuda i gde-
Mislim da je to nebitno u ovom prostranstvu
Gde se ništa ne vidi i tek ponešto čuje.



Na sretanju čvorovi rastu,
Puštaju žile sve dublje u meku masu sivoga,
Ukopavaju svoje gomolje,
Ležu jaja i čekaju potomke-
Čvorove zamršene i upetljane,
Nezadržive u obmotavanju sebe .

Čaure.



Blatnjavi dlanovi na zidovima.
Otisci u malim razmacima
Tragove razmazane ostavljaju.
Između je prostor.
Raspon od zagrljaja do zagrljaja.
Dovoljno za skrivanje,
Premalo za ostajanje,

Jer...



Čvorovi će se izleći
I blato sa zidova olizati i slomiti
Svaku kost iz dlana što sa zidovima razgovara.
Hodanje prstiju.
Šetnja nevidljivim stepenicama.
Gore i dole.
Saplitanje i padanje.
Podizanje i nastavljanje .

Smisao?



Da li u kožu zariti nokte?
Da li zube ukopati u meso i pustiti da se krv
Sa blatom i ostacima ljuski izmeša?



Bilo bi to buđenje.
Treba li mi buđenje?
Ja samo čekam.
Čekam.

Bezbolnije je spavajući.



(Z.D.)

 

[Cvetoje]

'Bezbolnije je spavajući.'

Tu smo negde mnogi, podeljeni između želje za odmorom, i želje za aktivnošću. Eto ti voliš da pišeš poeziju, umetnost je lepa, treba naći nešto što voliš. Ima Pesoa jedan zanimljiv citat o tome:

"Suština onoga što želim svodi se na ovo: da prespavam život. Suviše volim život da bih mogao želeti da se završi; suviše želim da ne živim kako bih previše žudeo za samim životom."

 

[LastDay]

..... suviše želim da ne živim kako bih previše žudeo za samim životom."

Sviđa mi se ovaj deo.

 

[LastDay]

Večni smo prolaznici pored nas samih, nema drugog krajolika do krajolika nas samih.
Ne posedujemo ništa jer ni sebe ne posedujemo.
Nemamo ništa jer nismo ništa. Koje ruke da ispružim prema kojem svetu?
Svet nije moj.Svet sam ja.

F.Pesoa

 

[Cvetoje]

Mene odmara ta njegova 'knjiga nespokoja', vratim joj se ponekad.

 

[LastDay]

Mene odmara ta njegova 'knjiga nespokoja', vratim joj se ponekad.

Dobar je.

 

[Cvetoje]

Čitao sam razne antologije poezije, ima puno samoubica među pesnicima. Npr. skoro sam čitao jednu antologiju slovenačke poezije, i sad, tu su i biografije pesnika. Nisam ni daleko odmakao u knjizi, a već sam za tri pesnika iz te antologije pročitao da su izvršili samoubistvo. Posle sam nastavio, i video da ih ima još. Što reče jedan moj prijatelj, pesnik je 'bolan čovek', da, i to onaj koji svoju bol ume da pretoči u reči, koje i drugi vole da pročitaju, ili čuju. Ali, čitajući to, deluje mi da ni poezija, ni umetnost, nisu izlaz iz 'začaranog kruga', već da taj izlaz jedino može biti vera. Ali nije moje da nekog ubeđujem u veru, jer je i sam imam sasvim malo. Život nije lak.

 

[LastDay]

Mislim da je većina umetnika melanholična.
Sama melanholija može biti i te kako inspirativna, ona je samo mirisna tuga.
No, desi se često da poprimi drugi oblik i postane očaj i beznađe.


Za svaki vid umetnosti bih rekla da je "drugi svet", neko ublažavanje, ispunjavanje jeste, ali ne dugoročno.
Dok smo u tom svetu, lepo nam je.Ali jednom moramo da izađemo iz njega.
Vera je ,verujem , nešto pozitivno , ali ni ja je nemam.Davno se jesam obraćala i Bogu.
Nije me nikada čuo.
Od tada ne verujem.

 

[Heidfeld fan]

Kami kaže .. čekamo sutra, kada budem imao kada budem bio.
A sutra je čista ******* .. bolest .. starost .. smrt

Koji ***** čekate vi?
Koji svijet? Koji uspjeh?

Postoji neki svijet koji dolazi? U koga vjerujete i zbog koga se još ne ubijate?

Ili vjerujete samo u sebe ko neki bandit? Pa ćete se ubijete kad vas uhvate i strpaju u zatvor?

Ја чекам мајку да дође с’ посла да ми каже шта спрема. Нема код мене много мудровања!

 

[oziman]

To što ti tako zamišljaš raj i pakao, ne znači ništa. Kao kad bih ja sad ništavilo, kojem težiš, opisao kao nepreglednu baru, u kojoj povremeno prdneš, a ni ne znaš za sebe.

Ко је споменуо ништавило? Ако нам је филозофија нешто показала то је да нема ништавила после смрти. И то нам пружила не као веру, већ као знање. Бергсон нам је чак указао на интуицију, на искуство које нам може већ за живота бар делимично наговестити егзистенцију која надживљава тело.

"Ali ako je život svesti obilniji od cerebralnog života, ako mozak izražava pokretima samo jedan mali deo onoga što biva u svesti, onda je vantelesni život duše tako verovatan, da se dužnost dokazivanja nameće pre onome koji ga poriče, nego onome koji tvrdi da postoji. Jer jedini razlog na osnovu kojeg bi mogli verovati da se svest smrću gasi jeste taj, što mi vidimo da se telo dezorganizuje posle smrti, a ovaj razlog otpada ako je bar delimična nezavisnost svesti od tela, činjenica iskustva.
цитат: Бергсон

Дакле, већ за живота можемо, не веровати, већ наглашавам, знати да надживљавамо смрт.

Међутим, друго је питање какво је то надживљавање и каква је то врста егзистенције, где нажалост долазимо у област где не можемо много рећи јер је ствар трансцендентна, изван могућности сазнања. Али итекако можемо рећи да тамо нема никаквих господара и слугу, казни и награда, рајева и паклова. Ради се о нечему како је о то описао Шопенхауер: "Егзистенција која не подразумева даље трајање."

Збуњен си пред тиме јел тако? Тешко је прихватити да је нешто толико другачије да пред тим интелект стаје.
Али заправо се требамо радовати што је тако, јер би били у великој невољи ако би та егзистенција била слична овој, а у вечности.

 

[Cvetoje]

Ко је споменуо ништавило? Ако нам је филозофија нешто показала то је да нема ништавила после смрти. И то нам пружила не као веру, већ као знање. Бергсон нам је чак указао на интуицију, на искуство које нам може већ за живота бар делимично наговестити егзистенцију која надживљава тело.

Дакле, већ за живота можемо, не веровати, већ наглашавам, знати да надживљавамо смрт.

Међутим, друго је питање какво је то надживљавање и каква је то врста егзистенције, где нажалост долазимо у област где не можемо много рећи јер је ствар трансцендентна, изван могућности сазнања. Али итекако можемо рећи да тамо нема никаквих господара и слугу, казни и награда, рајева и паклова. Ради се о нечему како је о то описао Шопенхауер: "Егзистенција која не подразумева даље трајање."

Збуњен си пред тиме јел тако? Тешко је прихватити да је нешто толико другачије да пред тим интелект стаје.
Али заправо се требамо радовати што је тако, јер би били у великој невољи ако би та егзистенција била слична овој, а у вечности.

Sve su to velike nepoznanice, i pitanje je šta je stvarno večnost. Tu nešto možeš da veruješ ili ne veruješ, jer ne znaš. Evo šta je Patrijarh Pavle npr. rekao na temu večnosti:
'Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.'

 

[alim]

Vera je ,verujem , nešto pozitivno , ali ni ja je nemam.Davno se jesam obraćala i Bogu.
Nije me nikada čuo.
Od tada ne verujem.

Možda nisi potrefila ton?
Ili je bio možda baš zadremao .. a tebi se žurilo?
****** .. sa bogovima je .. vjeruj .. jebeno.

 

[alim]

Ја чекам мајку да дође с’ посла да ми каже шта спрема. Нема код мене много мудровања!

Biće više .. kad majka ne dođe.