Београдизација-Децентрализација

Па и овде је на изједначеном додуше јадном нивоу., али је свеједно изједначен. Неизједначеност се огледа у броју тржних центара и хипермаркета у коме просечан човек одакле год да је може само да гледа у излоге. И сам би као становник града требало да знаш колико људи нема решено стамбено питање или је под толиком кредитима да им коса опада чега нема у толикој мери по мањим местима.

Pa ne bih se slozio sa tobom ...

Uzmi u odnos eto samo plate u Beogradu,i plate u unutrasnjosti Srbije.Kao drugo,moze se nazvati prednost to sto u Beogradu postoje veliki hipermarketi u kojima moze da se ustedi koji dinar na raznoraznim akcijama itd isl....

Jedino sto mi se cini skupljim za zivot u Beogradu su kafici i izlasci,ali moze se i bez toga zar ne ?I da teze je za stanovanje...b
 
Да би се радило на нечему што се зове децентрализација, потребно је имати озбиљну, јаку државу. Пошто
Србија тренутно није ни озбиљна, ни јака, већ склона хаосу и расулу, неопходна је централизација. Кад кажем
централизација, мислим на органе власти и управљања, не на културу и образовање.

Не видим ништа лоше у томе да у Србији буде 5 јачих центара (НС, Ниш, Крагујевац, Чачак и рецимо Пожаревац)
и један мегаполис какав је Београд, с тим што се у Београду апсолутно мора зауставити стихијско досељавање,
јер Београд оптимално функционише са 1.000.000 становника.

Што се тиче такозваног рубног пражњења територије, то држава може да регулише на следеће начине:

1. У рубним деловима Србије, повећати максималну количину земље, на 50 хектара и доделити је многочланим
породицама (има сиромашних породица са 9-10 деце) и омогућити им повољне кредите за механизацију, уз све
пореске олакшице, посебно у првих 5 година.

2. У оним рубним областима, богатим природним лепотама, треба основати неколико туристичких центара. Земљу
треба национализовати и онемогућити сваку трговину, посебно са страним држављанима.

3.Најатрактивније ненасељене делове прогласити националним парковима и такође онемогућити сваку трговину
земљом на таквим заштићеним подручјима.

Kaže jedna poslovica "budala uči na svojim grešakama, a pametan na tuđim". Kada ovu poslovicu primjenimo u praksi, koliko se meni čini, to bi izgledalo ovako. Italija, Francuska, Njemačka, Austo-Ugarska, SSSR, sve te države su u nekom periodu svoje istorije imale centralistička uređenja, neke od tih država su vremenom uvele veća ovlaštenja lokalnoj samoupravi i postoje i danas, druge nisu i više ne postoje. Dakle, pošto je Srbija trenutno u ajde da kažemo u nekoakvom prelaznom periodu i tek treba da se odlučimo kako treba organizovati ovu državu imamo izbor. Praviti jaku centralizovanu Srbiju ili odmah ići za pravljenje sistema lokalnih samouprava. Ukoliko idemo na prvu varjantu prjeti nam opasnost da u dogledno vrijeme moramo proći kompletnu današnju situaciju još jednom kad se budemo decentralizovali ili da jednostavno nestanemo kao neki koji su odbili da tako nešto učine. Druga varjanta bi bila ići odmah na regionalizaciju i decentralizaciju države i time izbjeći ponavljanje ovih muka koje imamo danas i spriječiti mogući nestanak Srbije kroz regionalni separatizam.

У Европи међу развијеним државама имаш много више примера централизованих држава, а само су Немачка, Италија и Швајцарска, прави примери децентрализованих држава.
Од ових горе које си поменуо, две не постоје, једна је централизована, две су децентрализоване.



Da bi tu zemlju dodijelio mnogočlanim porodicama prvo je moraš nekom oduzeti, jer vjerovatno da ta zemlja, iako ne iskorištena, ima vlasnika. Ako želiš tu zemlju platiti vlasnicima, odakle ti pare i za otkup zemljišta i za povoljne kredite i poreske olakšice. Ako je misliš oduzeti, onda je to samo gašenje jednog problema pravljenjem drugog.

Još jedna nacionalizacija? Pa ni posljedice ove posljednje još uvjek nemožemo da saniramo, a ti bi da praviš novu. Kakva korist da takva zemlja bude u vlasništvu nekoga ko nema para da sa tom zemljom bilo šta napravi i da na njoj nekako zaradi. Ako misliš da na takvim mjestima razvijaš turizam, računaj da je razvoj turizma prilično skup sport i što je najbitnije pare uložene u turizam se ne vraćaju tako brzo.
I šta dobijaš takvim potezom?

Земља и имања у тим рубним областима, рецимо Куршумлији, Блацу, је невероватно јефтина, једна моја
пријатељица је купила кућу са плацем од 100-инак ари за 500 евра, а постоји и јефтиније од те цифре, при том
ни сада сва та земља није у приватном поседу, већ је много те земље у државном поседу.
Значи, нисам мислила ни на какву национализацију, већ на државни откуп напуштених имања,
укрупњивање посада и давање на коришћење многочланим породицама, без могућности да тргују том
земљом.
Та земља би била њихова док је обрађују. Страни држављани би били искључени из поседовања
земље, посебно у рубном појасу.
 
Poslednja izmena:
У Европи међу развијеним државама имаш много више примера централизованих држава, а само су Немачка, Италија и Швајцарска, прави примери децентрализованих држава.
Од ових горе које си поменуо, две не постоје, једна је централизована, две су децентрализоване.





Земља и имања у тим рубним областима, рецимо Куршумлији, Блацу, је невероватно јефтина, једна моја
пријатељица је купила кућу са плацем од 100-инак ари за 500 евра, а постоји и јефтиније од те цифре, при том
ни сада сва та земља није у приватном поседу, већ је много те земље у државном поседу.
Значи, нисам мислила ни на какву национализацију, већ на државни откуп напуштених имања,
укрупњивање посада и давање на коришћење многочланим породицама, без могућности да тргују том
земљом.
Та земља би била њихова док је обрађују. Страни држављани би били искључени из поседовања
земље, посебно у рубном појасу.[
/QUOTE]

Slazem se sa tobom ali od toga nema nista:(.
Srbija se od 2000. kad je spoljni dug bio 9 milijardi. pvecao na preko 30 milijardi evra, u poljoprivredu nista nije ulozeno.
S' razlogom ili ne nama tek predstoji prodaja poljoprivrednog zemljista strancima .:(
 
Druze vidim ja da ti nemas pojma.
U BGD ako dobijes otkaz , ako nisi lenj pos mozes da nadjes za 15 dana. U Kuli ako dobijes otkaz posao ne mozes da nadjes. U bgd imas adekvatno lecenje, ne moras ako ti je dete kojim slucajem bolesno da ga vozis iz Subotice jednom nedeljno za BGD sto moj drugar radi.
U BGD imas mnogo vise nacina da zaradis , zabavis itd. nego u ostatku Srbije.
Namirnice u prodavnicama su jeftinije , odeca je jeftinija ....
Jedini problem BGD su skupi stanovi i nista vise.
90% Srbije ce za nekih 100 god ziveti u BGD , NS , i NIS-u.
Subotica je 1918 imala 100 000 stanovnika toliko ima i sada , to je takodje jedna rupa bez dna koja je slucano pored granice pa uspeva da se odrzi. A ako kojim slucajem zaustave sverc , grad ce postati novi Zrenjanin

Без увреде, али болдовано је обична глупост.

За здравство стоји што кажеш, али претпостављам да се у случају о коме причаш ради о некој не баш наивној боелсти. Тешко је очекивати да Суботица има услове као ВМА нпр.

Када причамо лакшим начинима за зараду, једино што београд има што други немају је велики потенцијал за сиво-црно муљање што и није баш похвално. Са друге стране забава је релативна. Већ сам рекао већина београђана једва чека викенд да оде ван града да се одмори. То ти је вечито правило да ти слађе оно што немаш. Мени је од так сам изашао из клиначких дана много боље да одем са екипом у викендицу на роштиљ него на лудила по сплавовима.

Цену намрница првенствено диктира чика Мишко, тако да то слабо има везе са Београдом. Живот у Београду је сигурно најскупљи.
 
problem tzv beogradizacije je lako resiti, posto su ocigledno trn u oku oni oji su skoro dosli u bgd iz rodnih......, a nisui doneli posao, stan, plac, vrtic, tramvaj itd itt

znaci naucna metoda zvana pastrmka

o odredjenom delu grada postaviti mamac, dobar mamac, nesto kao otvaranje merkatora ili otvaranje ideje, pa u pogodnom momentu teleportovati, ako moze, ako ne onda jednosmerno ih vratiti u pm, odnosnop u mp, mesto porekla

bice nam tesko. bez guzve u saobracaju, bez pola vlade, bez realiti sououova, bez pola gradske vlast, ili vise od pola.
ali, bar ce nam nasi forumasi odozdo biti zahvalni

Носталгија за слобиним редовима.
 
Ukidanjem ne vjerujem da bi se išta rješilo, to bi u stvari bilo samo dodatno centraliziranje i onako već centralizovane Srbije, stoga moj glas ide za drugi predlog. Pokrivanje čitave teritorije autonomnim jedinicama. Koji će uzor biti, ne pravim pitanje, pošto su manje više svi slični, od italijanskih pokrajna pa do švajcarskih kantona, manje više sve je isto i dobro provjereno u praksi.

Ја верујем да би управо укдање територијалне аутомомије а развијање локалне самоуправе дало резултат. Швајцарски модел не долази у обзир. Швица има дугу историју федералне државе и специфичан састав становништва, док су овде Срби у великој већини а никаква традиција ни навике нас не воде федерализму, осим југословенства које нас је и довело у овакву ситуацију.

Što se obima korupcije tiče potpuno si u pravu, samo smanjenje ovlaštenja opštinama i okruzima (ako kao osnovu za prvu tačku tvog posta uzmemo današnju podjelu po okruzima) neće smanjiti korupciju. Samo će koncentrirati veću moć u rukama manjeg broja ljudi, a to je najsigurniji put da korupcija poraste. Prenošenjem nadležnosti na niže nivoe uprave stvara konkurenciju među tim lokalnim upravama.

Možda i nije najbolji primjer ali uzmimo ovakvu situaciju. Hoćeš da startuješ neki posao (pretpostavimo da geografska lokacija za tu vrstu posla uopšte nije bitna) i tip u opštini Zemun ti za tu "uslugu" traži skroman prilog u njegov kućni budžet od recimo 500 evrića. Za istu "uslugu" onaj u Rumi ti traži 200 evrića. I na kraju onaj u opštini Sremska Mitrovica je spreman da ti sve to uradi bez donacija u njegov kućni budžet.

Nagradna pitanja glase:
1. U kojoj od nabrojanih opštini startuješ svoj posao?
2. Poslije perioda od, recimo, 10 godina koja od te tri opštine će imati veći broj novo otvorenih radnih mjesta?
3. Kako se taj broj novo otvorenih radnih mjesta odražava na standard stanovnika dotične opštine?
4. Koliko taj standard utiče na izborne rezultate?

Ово има смисла али и даље сматрам да је регионална аутономија превише. Локална самоуправа са могућношћу разних удруживање локалних јединица али уз надгледање централне власти. Превише је бирократије која је рак рана Србије.
 
Slazem se sa tobom ali od toga nema nista:(.
Srbija se od 2000. kad je spoljni dug bio 9 milijardi. pvecao na preko 30 milijardi evra, u poljoprivredu nista nije ulozeno.
S' razlogom ili ne nama tek predstoji prodaja poljoprivrednog zemljista strancima .:(

Ја ово говорим за случај да неком падне на памет да овај проблем реши озбиљно и дугорочно.
 
dobro, videli smo kako izgledaju seljaci koji nisu iz Beograda i koji bi da prodaju njivu za bg...
A kako izgledaju "pravi" beograđani...?

Они су угрожена врста, са тим што ја нигде нисам рекао да нема сељака који дођу и буду већи људи од уображених ''староседелаца''. Али моје искуство ми говори да данаснајвише конфронтирају управо новопридошли београђани са својим рођацима из завичаја.
 
Pa ne bih se slozio sa tobom ...

Uzmi u odnos eto samo plate u Beogradu,i plate u unutrasnjosti Srbije.Kao drugo,moze se nazvati prednost to sto u Beogradu postoje veliki hipermarketi u kojima moze da se ustedi koji dinar na raznoraznim akcijama itd isl....

Jedino sto mi se cini skupljim za zivot u Beogradu su kafici i izlasci,ali moze se i bez toga zar ne ?I da teze je za stanovanje...b

А ти узми плате посланика, министара, њихових саветника, мишка, бека и њихових директора па одби то од београдског просека и види шта ћеш да добијеш. Узми у обзир просечну километражу коју у БГу треба прећи до посла, станарину, гужву, стрес... Хипермаркети и јесу највећи пробелм што уништавају сељчку производњу.

Кафићи и сплавови су друга прича, углавном их посећују они из сорте психо београђана, кафана рулз :super:
 
У Европи међу развијеним државама имаш много више примера централизованих држава, а само су Немачка, Италија и Швајцарска, прави примери децентрализованих држава.
Од ових горе које си поменуо, две не постоје, једна је централизована, две су децентрализоване.

Швајцарска је федерална држава.





Земља и имања у тим рубним областима, рецимо Куршумлији, Блацу, је невероватно јефтина, једна моја
пријатељица је купила кућу са плацем од 100-инак ари за 500 евра, а постоји и јефтиније од те цифре, при том
ни сада сва та земља није у приватном поседу, већ је много те земље у државном поседу.
Значи, нисам мислила ни на какву национализацију, већ на државни откуп напуштених имања,
укрупњивање посада и давање на коришћење многочланим породицама, без могућности да тргују том
земљом.
Та земља би била њихова док је обрађују. Страни држављани би били искључени из поседовања
земље, посебно у рубном појасу.

Ово је веома паметан предлог, а зависи од спремности државе да реши проблеме.
 
Od toga nema nista, nece hteti tj. nisu u mogucnosti, mada su ti predlozi dobri, a i zapadu ne odgovara da Srbija razvija poljoprivredu.

Ваљда ћемо се кад-тад извући из канџи запада и погледати мало свој интерес. Храна треба да нам буде највећи извозни адут и њена цена је у непрестаном порасту.
 
Ваљда ћемо се кад-тад извући из канџи запада и погледати мало свој интерес. Храна треба да нам буде највећи извозни адут и њена цена је у непрестаном порасту.

I ja razmisljam tako , ali greske su pocinjene za vreme vladavine Tita, koji je ubrzano razvijao industriju i narod je poceo da migrira prema velikim industrijskim centrima.
Strategija razvoje zemlje je bila pogresna i katastrofalna, jer su i druge zemlje razvijale industriju tako da se stvorila velika konkurencija. A hrana na svetskom trzistu ce tek biti trazena i cena ce vremenom rasti , dok cena automobila i tehnickih proizvoda vrtoglavo pada.
 
У Европи међу развијеним државама имаш много више примера централизованих држава, а само су Немачка, Италија и Швајцарска, прави примери децентрализованих држава.
Од ових горе које си поменуо, две не постоје, једна је централизована, две су децентрализоване.

Austro-Ugarska i SSSR su pomenute kao primjer žešće centralizovanih država koje nisu preživjele.
Francuska kao tradicionalno centralizovana država je pomenuta jer je i ona odustala od toga. 1982. godine su izglasali zakon o decetralizaciji koji su lokalnoj samoupravi data određena administrativna i finasijska ovlaštenja. Dalje 1986. godine su prvi put su na lokalnim izborima direktno birani lokalni predsdtavnici. 2003. godine su odradili promjenu ustava kojim su bitno izmjenjeni osnovi za davanje još većih ovlaštenja lokalnoj samoupravi. Na kraju Francuska ti je trenutno podjeljena na oko 90 departmana i koji su grupisani u 22 regije. Tako da ti baš ni Francuska više nije centralistička država.

Земља и имања у тим рубним областима, рецимо Куршумлији, Блацу, је невероватно јефтина, једна моја
пријатељица је купила кућу са плацем од 100-инак ари за 500 евра, а постоји и јефтиније од те цифре, при том
ни сада сва та земља није у приватном поседу, већ је много те земље у државном поседу.
Значи, нисам мислила ни на какву национализацију, већ на државни откуп напуштених имања,
укрупњивање посада и давање на коришћење многочланим породицама, без могућности да тргују том
земљом.
Та земља би била њихова док је обрађују. Страни држављани би били искључени из поседовања
земље, посебно у рубном појасу.

Ok, nema nacionalizacije. Recimo čak i da država ima pare za taj otkup. Osta je ti još samo da nađeš porodice koje će da se dosele na tu zemlju i da na njoj rade i da čitavo vrjeme znaju da ta zemlja nije njihova.
I kako predviđaš rješenje sledećeg problema koji bi se eventualno mogao pojaviti. Našla se neka porodica koja je prihvatila takvu ponudu i uzela na korištenje jedan takav posjed od x hektara i onda skontaju da ipak fizički ne mogu obraditi svu tu zemlju i onda ostaju zaglavljeni na ogromnom posjedu koji im ne donosi korist, ne mogu da prodaju višak, a moraju da plaćaju porez na svu tu zemlju.
 
Poslednja izmena:
Austro-Ugarska i SSSR su pomenute kao primjer žešće centralizovanih država koje nisu preživjele.
Francuska kao tradicionalno centralizovana država je pomenuta jer je i ona odustala od toga. 1982. godine su izglasali zakon o decetralizaciji koji su lokalnoj samoupravi data određena administrativna i finasijska ovlaštenja. Dalje 1986. godine su prvi put su na lokalnim izborima direktno birani lokalni predsdtavnici. 2003. godine su odradili promjenu ustava kojim su bitno izmjenjeni osnovi za davanje još većih ovlaštenja lokalnoj samoupravi. Na kraju Francuska ti je trenutno podjeljena na oko 90 departmana i koji su grupisani u 22 regije. Tako da ti baš ni Francuska više nije centralistička država.

Не бих рекла, али добро, поређење Србије (у расулу и хаосу) и Франсцуске (богате и моћне државе), не иде.



Ok, nema nacionalizacije. Recimo čak i da država ima pare za taj otkup. Osta je ti još samo da nađeš porodice koje će da se dosele na tu zemlju i da na njoj rade i da čitavo vrjeme znaju da ta zemlja nije njihova.
I kako predviđaš rješenje sledećeg problema koji bi se eventualno mogao pojaviti. Našla se neka porodica koja je prihvatila takvu ponudu i uzela na korištenje jedan takav posjed od x hektara i onda skontaju da ipak fizički ne mogu obraditi svu tu zemlju i onda ostaju zaglavljeni na ogromnom posjedu koji im ne donosi korist, ne mogu da prodaju višak, a moraju da plaćaju porez na svu tu zemlju.


Широм Србије има сигурно стотинак хиљада многочланих сиромашних породица и ово са бесплатном земљом,
у првих рецимо 5 година без икаквог пореза, а потом са симболичним порезом, за многе би било веома
примамљиво, ако не и једино животно решење.

Уз механизацију може мали број људи обрађивати велике, укрупњене поседе. Замисли њиву од 5-10 хектара
на којој је посејано жито, ти ту немаш, наравно са механизацијом, богзна колико посла.

Шта је боље, бити градски лумпен пролетер, који прима социјалну помоћ, или бити фармер, на огромном поседу?
 
Не бих рекла, али добро, поређење Србије (у расулу и хаосу) и Франсцуске (богате и моћне државе), не иде.






Широм Србије има сигурно стотинак хиљада многочланих сиромашних породица и ово са бесплатном земљом,
у првих рецимо 5 година без икаквог пореза, а потом са симболичним порезом, за многе би било веома
примамљиво, ако не и једино животно решење.

Уз механизацију може мали број људи обрађивати велике, укрупњене поседе. Замисли њиву од 5-10 хектара
на којој је посејано жито, ти ту немаш, наравно са механизацијом, богзна колико посла.

Шта је боље, бити градски лумпен пролетер, који прима социјалну помоћ, или бити фармер, на огромном поседу?

pogresan naziv. u demokratiji nema tih

mozda ima zagrizenih gradskih demokrata, mozda. ali oni nece na selo, kome tamo mogu da prodaju .... za bubrege. nece niko da ih slusa, ovde bar mogu da se `bore protiv *********`, pa i na forumu
 
Ја верујем да би управо укдање територијалне аутомомије а развијање локалне самоуправе дало резултат. Швајцарски модел не долази у обзир. Швица има дугу историју федералне државе и специфичан састав становништва, док су овде Срби у великој већини а никаква традиција ни навике нас не воде федерализму, осим југословенства које нас је и довело у овакву ситуацију.



Ово има смисла али и даље сматрам да је регионална аутономија превише. Локална самоуправа са могућношћу разних удруживање локалних јединица али уз надгледање централне власти. Превише је бирократије која је рак рана Србије.

Regionalna autonomija ili opštinska samouprava, zovi ih kako hoćeš. Poanta čitave priče o decentralizaciji je da se određena administrativna i finansiska ovlaštenja sa centralne vlade prebace na niži nivo. Švica bi bila kao najekstremniji primjer decentralizacije ali i takav sistem funkcioniše. Mada je to ustvari prava decentralizacija, pošto kod švicera skoro sve je u nadležnosti opština od naplate poreza, preko upravljanja policijom i prirodnim resursim na teritoriji opštine pa do brige o socijalno ugroženim. Uloga kantona se svodi na nadgledanje da li su opštinske odluke u skladu sa važećim propisima i odobravanje opštinskih i gradskih budžeta. Opet njihova savezna vlada se brine samo o monetarnoj politici, vanjskim poslovima i odbrani. Kao primjer toga prije nekog vremena sam čuo priču da je grad Bern svojim lokalnim propisom dekriminalizovao marihuanu. Savezna uprava Švajcarse je osporila taj propis i tužila grad Bern vrhovnom sudu i izgubila spor. Pošto su na vrhovnom sudu tumačili da se, prema njihovom ustavu, savezna uprava ne može mješati u lolalno zakonodavstvo, pogotovo što kanton Bern nije imao primjedbi na taj propis.

Zamisli tako nešto u Srbiji (ne mora baš tako drastično kao dekriminalizacija marihuane). Da vlada ne može da ospori opštinsku odluku.... Pa prije će se pakao zalediti nego što će tako nešto da se desi u zemlji Srbiji.
 
Poslednja izmena:
Не бих рекла, али добро, поређење Србије (у расулу и хаосу) и Франсцуске (богате и моћне државе), не иде.

Ok, eto nećemo se porediti sa Francuskom, nisu naša klasa. Koga ti predlažeš da uzmemo kao uzor?


Широм Србије има сигурно стотинак хиљада многочланих сиромашних породица и ово са бесплатном земљом,
у првих рецимо 5 година без икаквог пореза, а потом са симболичним порезом, за многе би било веома
примамљиво, ако не и једино животно решење.

Уз механизацију може мали број људи обрађивати велике, укрупњене поседе. Замисли њиву од 5-10 хектара
на којој је посејано жито, ти ту немаш, наравно са механизацијом, богзна колико посла.

Шта је боље, бити градски лумпен пролетер, који прима социјалну помоћ, или бити фармер, на огромном поседу?


Sve je to OK, ali mi tu jednostavno nešto ne štima. Prvo šta mi smeta u svemu tome je kad se država petlja u prepraspodjelu vlasništva. To do sada nikad nije dobro završilo.

Ne želim reći da ti je ideja loša, samo da ima određene nedostatke zbog kojih bi sve moglo završiti kao veliki promašaj, madai isto tako može i da uspije.
 
ubootfahrer

Држава мора да се меша. Први либарализам је свет довео до депресије 30их и Другог светског рата. Уследило је мирно време социјане демократије када је дошло до највеег напретка, а повратком либералне филозофије са Тачерком и Реганом опет се ушло у еру ратова и ево сада нове кризе која ће донети ко зна шта.

Ово нема много везе са децентрализацијом, али та превелика слобода о којој причаш не пије воду. Аутономним јединицама треба дати најширу самосталност али само у оквиру њених ограничених надлежности. Основни проблем по мом мишљењу не лежи у лошем уређењу него у лошим политичарима и корупцији.
 
Тачно је за Швицу, она има најнепосреднији могући систем демократије . За то су требале године сукоба и борби. Само такво уређење није потребно Србији.

A zašto misliš da nam tako nešto nije potrebno? Ako kod njih funkcioniše i omogućava im napredak i dobar standar građana ne vidim zašto bi to bilo loše za nas. U ostalom nešto nisam primjetio da se Šviceri guraju na granici da uđu u Srbiju ali priličan broj Srba bi rado preselilo u Švajcarsku da živi u tom sistemu koji nama nije potreban.

Kojih borbi. Posljednje borbe koje su šviceri vodili su bile u 18 vjeku kada su se izborili za samostalnost ili možda misliš na njihov građanski rat zbog Luterove reformacije?

Ово нема много везе са децентрализацијом, али та превелика слобода о којој причаш не пије воду. Аутономним јединицама треба дати најширу самосталност али само у оквиру њених ограничених надлежности. Основни проблем по мом мишљењу не лежи у лошем уређењу него у лошим политичарима и корупцији.

Šta podrazumjevaš pod "najširom samostalnošću u okviru ograničenih nadležnosti"?

Šta je starije kokoš ili jaje? Dali loši i korumpirani političari prave loše uređenu državu u kojoj se osjećaju kao riba u vodi ili loše uređena država proizvodi loše i korumpirane političare?
 
Poslednja izmena:

Back
Top