Једна врло битна ствар у '' Бановић Страхињи'' су лични коментари старца Милије, певача ове песме.
Песма почиње и завршава се његовим личним коментарима :
'' Нетко бјеше Страхињићу Бане...'' и
'' Помало је такијех јунака к'о што бјеше Страхињићу Бане''.
Значи, он је потпуно пристрасан бану. На против, љуби у овој песми изостаје епитет '' вјерна'', што је својеврсан преседан и потпуно искаче из шаблона народне књижевности. Љуба је у песмама увек верна, па макар господара и издала, убила... Чак је и ''Јерина '' - ''вјерна љуба''.
Када се Страхиња спрема да оде у тазбину, његове љубе нема поред њега, што је такође чудно. Љуба мора јунаку опремити коња и испратити га на пут.
Љуба је неверна само из једног разлога : опет је старац Милија обликује на свој начин, па јој даје епитет '' женске памети'' тј. женске глупости и лакомости на живот који јој Алија нуди, насупрот животу који би наставила с баном ( увек би била неверница, тај живот би јој био мучење).
Што се тиче бановог поштења и опраштања љубиног греха, то је опет певачева машта створила типског јунака који треба да буде свима узор. Милијин Бановић Страхиња је овде савршенији и од Марка Краљевића и од бана у бугарштици ( бан овде љуби не опрашта, него је на суров начин убија).