- Poruka
- 334.533
Autofagija je jedan od najpopularnijih opšteprihvaćenih režima ishrane. Mnogi ga ne praktikuju samo zbog gubitka kilograma, već tretiraju načinom života.
Novija istraživanja bavila su se uticajem koji ovaj modus unošenja hrane ima na mozak i njegovu funkciju.
Kakav proces pokreće autofagija u našem telu
Vremenski ograničeni periodi unošenja namirnica, odnosno striktni periodi bez hrane, poznati su kao autofagija. Vremenski okvir u kome se ne unosi hrana naučnici su opisali kao proceš čišćenja svega toksičnog što se u našem organizmu „nakupi“ tokom dana. Tako su došli i do zaključka da se isti proces odvija i u našem mozgu. Praktično, kako kažu, ovaj proces „samočišćenja“ pomaže u detoksikaciji mozga, uklanjanju starih i oštećenih ćelija i njihovih ostataka. Ali, pomaže i regeneraciji novijih, zdravijih ćelija.Mnoštvo istraživanja pokazalo je da su problemi sa nagomilavanjem oštećenih ćelija povezani sa Alchajmerovom bolešću, depresijom, bipolarnim poremećajem, šizofrenijom i drugim neuropsihijatrijskim problemima.
1. Autofagija poboljšava pamćenje
Pokazalo se da vremensko ograničavanje sati za unos hrane značajno poboljšava pamćenje, prema studiji objavljenoj u Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics. Pokazalo se da je nakon 4 nedelje u ovakvom režimu ishrane značajno poboljšana radna memorija, učenje i pamćenje.
2. Bolje raspoloženje
Istraživanje u časopisu Journal of Nutrition Health & Aging otkrilo je da su nakon 3 meseca povremenog uzdržavanja od hrane u određenim periodima učesnici studije prijavili poboljšano raspoloženje uz smanjenu napetost, bes i konfuziju. Druga studija iz 2018. koja je istraživala strategije gubitka težine otkrila je da je autofagija povezana sa značajnim poboljšanjima emocionalnog blagostanja i manjim rizikom od depresije.
3. Autofagija može da utiče na smanjenje upala
Hronična upala je povezana sa mnogim poremećajima mozga, uključujući depresiju, bipolarni poremećaj, opsesivno kompulzivni poremećaj (OCD), šizofreniju, Alchajmerovu bolest i slično. Prema studiji objavljenoj u Nutrition Research, povremeno uzdržavanje od unošenja namirnica smanjuje šansu za upalne procese.
To može imati velike koristi za zdravlje mozga i mentalno blagostanje.
4. Nivo šećera u krvi i mozak
Istraživanje u British Journal of Nutrition pokazuje da ovakav način ishrane dovodi do poboljšanja osetljivosti na insulin, što pomaže da se spreči visok nivo šećera u krvi i dijabetes tipa 2. Brojne studije su objavile nalaze koji pokazuju da je visok šećer u krvi povezan sa manjim hipokampusom, delom mozga povezanim sa raspoloženjem, učenjem i pamćenjem. Druge studije pokazuju da su anksioznost i depresija 2-3 puta veće kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 nego u opštoj populaciji.
5. Niži noćni pritisak
Uzdržavanje od hrane u određenom delu dana može da pomogne u smanjenju krvnog pritiska dok dremamo, što je korisno i za zdravlje srca i za mozak. Hipertenzija smanjuje dotok krvi u mozak, a nizak protok krvi u mozgu primećen je kod depresije, bipolarnog poremećaja, šizofrenije, ADD/ADHD, traumatskih povreda mozga, zloupotrebe supstanci i samoubilačkih misli. Pored toga, nizak protok krvi je i jedan od prediktora razvoja Alchajmerove bolesti.
6. Sagorevanje viška masti i koristi za mozak
Sagorevanje više masnoća, što je jedan od efekata autofagije, takođe je dobro za zdravlje mozga. Sve veći broj istraživanja, uključujući studije u Arhivi opšte psihijatrije i psihosomatske medicine, otkriva da je gojaznost štetna i za mozak. Povezana je takođe i sa većim rizikom od depresije, bipolarnog poremećaja, paničnog poremećaja, agorafobije i bolesti zavisnosti.
link
Novija istraživanja bavila su se uticajem koji ovaj modus unošenja hrane ima na mozak i njegovu funkciju.
Kakav proces pokreće autofagija u našem telu
Vremenski ograničeni periodi unošenja namirnica, odnosno striktni periodi bez hrane, poznati su kao autofagija. Vremenski okvir u kome se ne unosi hrana naučnici su opisali kao proceš čišćenja svega toksičnog što se u našem organizmu „nakupi“ tokom dana. Tako su došli i do zaključka da se isti proces odvija i u našem mozgu. Praktično, kako kažu, ovaj proces „samočišćenja“ pomaže u detoksikaciji mozga, uklanjanju starih i oštećenih ćelija i njihovih ostataka. Ali, pomaže i regeneraciji novijih, zdravijih ćelija.Mnoštvo istraživanja pokazalo je da su problemi sa nagomilavanjem oštećenih ćelija povezani sa Alchajmerovom bolešću, depresijom, bipolarnim poremećajem, šizofrenijom i drugim neuropsihijatrijskim problemima.
1. Autofagija poboljšava pamćenje
Pokazalo se da vremensko ograničavanje sati za unos hrane značajno poboljšava pamćenje, prema studiji objavljenoj u Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics. Pokazalo se da je nakon 4 nedelje u ovakvom režimu ishrane značajno poboljšana radna memorija, učenje i pamćenje.
2. Bolje raspoloženje
Istraživanje u časopisu Journal of Nutrition Health & Aging otkrilo je da su nakon 3 meseca povremenog uzdržavanja od hrane u određenim periodima učesnici studije prijavili poboljšano raspoloženje uz smanjenu napetost, bes i konfuziju. Druga studija iz 2018. koja je istraživala strategije gubitka težine otkrila je da je autofagija povezana sa značajnim poboljšanjima emocionalnog blagostanja i manjim rizikom od depresije.
3. Autofagija može da utiče na smanjenje upala
Hronična upala je povezana sa mnogim poremećajima mozga, uključujući depresiju, bipolarni poremećaj, opsesivno kompulzivni poremećaj (OCD), šizofreniju, Alchajmerovu bolest i slično. Prema studiji objavljenoj u Nutrition Research, povremeno uzdržavanje od unošenja namirnica smanjuje šansu za upalne procese.
To može imati velike koristi za zdravlje mozga i mentalno blagostanje.
4. Nivo šećera u krvi i mozak
Istraživanje u British Journal of Nutrition pokazuje da ovakav način ishrane dovodi do poboljšanja osetljivosti na insulin, što pomaže da se spreči visok nivo šećera u krvi i dijabetes tipa 2. Brojne studije su objavile nalaze koji pokazuju da je visok šećer u krvi povezan sa manjim hipokampusom, delom mozga povezanim sa raspoloženjem, učenjem i pamćenjem. Druge studije pokazuju da su anksioznost i depresija 2-3 puta veće kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 nego u opštoj populaciji.
5. Niži noćni pritisak
Uzdržavanje od hrane u određenom delu dana može da pomogne u smanjenju krvnog pritiska dok dremamo, što je korisno i za zdravlje srca i za mozak. Hipertenzija smanjuje dotok krvi u mozak, a nizak protok krvi u mozgu primećen je kod depresije, bipolarnog poremećaja, šizofrenije, ADD/ADHD, traumatskih povreda mozga, zloupotrebe supstanci i samoubilačkih misli. Pored toga, nizak protok krvi je i jedan od prediktora razvoja Alchajmerove bolesti.
6. Sagorevanje viška masti i koristi za mozak
Sagorevanje više masnoća, što je jedan od efekata autofagije, takođe je dobro za zdravlje mozga. Sve veći broj istraživanja, uključujući studije u Arhivi opšte psihijatrije i psihosomatske medicine, otkriva da je gojaznost štetna i za mozak. Povezana je takođe i sa većim rizikom od depresije, bipolarnog poremećaja, paničnog poremećaja, agorafobije i bolesti zavisnosti.
link
