АРХЕОЛОГИЈА

[Mrkalj]

 

[Берекин]

Мистерија бронзаног доба: У степи Казахстана откривена пирамида ни налик ичему виђеном досад /фото/​

04.10.2023


Археолози у Казахстану открили су шестоугаону структуру стару 3.800 година коју описују као пирамиду. Структура налик лавиринту није висока као чувени египатски споменици у Гизи, али је тренутно висока око три метра и вероватно је служила као гробље за елиту.
Ово откриће разликује се од било чега што је раније пронађено у евроазијским степама, наводи се у саопштењу Евроазијског националног универзитета у Казахстану.

https://x.com/HawkeJon/status/1706554453468279287?s=20​

Споменик из бронзаног доба​

„Ова пирамида на територији источног Казахстана пронађена је ове године. Хексагоналног је облика, са мегалитима тежине до једне тоне смештеним у сваком углу“, саопштио је Улан Умиткалијев, шеф Катедре за археологију и етнологију на Евроазијском националном универзитету, која води ископавања, пренео је „Лајв сајенс“.
Док археолози користе израз „пирамида“ или „степенаста пирамида“ да би га описали, споменик из бронзаног доба нема ништа сличног по изгледу са пирамидама пронађеним у Египту.
Његови спољашњи камени зидови формирају шестоугао, а унутрашњи зидови изгледају као лавиринт који води до гробнице која се налази у срцу грађевине.
Делови су некада били прекривени земљаном хумком, додао је Умиткалијев. Није, међутим, јасно да ли је икада постојао кров над делом објекта или је био потпуно отворен.

Цртежи откривају култ коња​

Људи који су тада живели на тим просторима градили су бројне гробове и камене споменике и бавили су се обрадом метала и израдом накита. Њихова економија је можда била делимично пастирска, јер су држали велики број животиња широм евроазијске степе.
Спољни зидови пирамиде украшени су петроглифима или цртежима на стенама различитих животиња, укључујући камиле и бројне коње, наводи се у саопштењу.
Кости коња откривене су непосредно испред пирамиде и претпоставља се да је култ коња вероватно цветао у том подручју у то време.
Радио-карбонско датирање органских остатака пирамиде показује да је структура изграђена током 19. века пре нове ере, рекао је Умиткалијев.

„Слични споменици се налазе на територији Казахстана, посебно у централном Казахстану“, додао је он.
Ископавање на локалитету и анализа његових остатака су у току, али су археолози до сада пронашли грнчарију, женске златне минђуше и друге комаде накита, наводи се у саопштењу.
Није јасно да ли има људских остатака.

Потребно још података за научну процену​

Археолози су жељни да сазнају више о открићу, али је потребно више информација пре него што се може научно проценити, рекла је Карен Рубинсон, истраживач сарадник на Институту за проучавање древног света Универзитета Њујорк.
Она није учествовала у проналаску, али је стручњак за археологију региона.
На пример, научни записи и фотографије артефаката и петроглифа морају бити објављени како би научници који нису укључени у ископавање могли правилно да анализирају споменик, напоменула је Рубинсонова.

 

[Лекизан]

На солунском Акропољу пронађена непозната византијска црква

окт 6, 2023 Актуелности, Култура

Солун, 2. октобар 2023. године
Непозната византијска црква из периода Палеолога и гробље из истог доба пронађени су у близини главне „капије“ Солуна, веома близу зидина Акропоља, приликом ископавања парцеле.
Јединствени и изузетно ретки налаз, саопштили су археолози Екатерини Кусула, Анстасија Линда и Харилаос Гудис на конференцији којој су присуствовали грчки византинолози у Комотинију, преноси новинска агенција Ортодоксиа.
Према речима стручњака, откривен је источни део свете цркве, зидне слике, гробље са око 60 гробова, као и бројни новчићи који помажу у датирању цркве.
Зид је очуван у довољној висини, са добро очуваним делом иконографије. Конкретно, преживео је доњи део Крајње Христове понизности, са видљивим прстима распетих руку Господњих, делом Његових подлактица и Његовим телом.
У своду светиње сачувана је фреска резања евхаристијског хлеба, на којој су приказани јерарси у раскошним одеждама и анђели богато украшени.
Откривени су и бројни фрагменти зидног сликарства, из којих је било могуће реконструисати слику Платитере — ремек-дела из друге деценије 14. века.
У близини осликаног зида откривена је и сама Света трпеза.
Гробље из периода Палеолога са десетинама гробова и гробница доприноси јединственим налазима. У оквиру Акропоља није познато ниједно друго гробље такве величине.
На основу укупне археолошке слике и нумизматичких доказа из гробова и грађевине која је укључивала латинске имитације и новчиће Михаила VIII Палеолога (1261-1281), може се закључити да су гробље и црква настали око средине 13. века. .
Међутим, ова почетна зграда је уништена и доживeла је другу фазу изградње почетком 14. вијека. Црква у својој другој фази такође није имала нарочито дуг век, јер новчићи и грнчарија откривају њено радикално уништење око раног 15. века, током смутних времена када су византијски деспоти и османски султани сукцесивно освајали Солун до његовог коначног пада. Ово откриће даје могућност поновне реконструкције цркве.
Извор: Оrthochristian
Превела Љиљана Поповић
https://mitropolija.com/2023/10/06/...Pu_7E3akWVIUhg_bAmKXcJSsTn9TXUdGLyatEGqGKPuds

 

[St0oNo0gA]

Evo jedna vijest od 19. avgusta, koju ne vidjeh da je neko postavio, a arheolosko nalaziste je u nasoj zemlji i radi se o Justinijanu:
Archaeologists made a remarkable discovery in Kosovo: Evidence that the great Byzantine Emperor was of Dardanian origin

A mixed team of international and local experts led by Professor Christophe J. Goddard has unearthed a monumental inscription of historical importance, dedicated to the Byzantine Emperor Justinian, at the archaeological site of Ulpiana during excavations.

This inscription dedication by Emperor Justinian (527-565 AD) and his wife Theodora of an ‘Urbem Dardania,’ which means ‘city in Dardania, is one of the very few Latin dedications of the imperial couple in the late Roman world.


Despite being a relatively young country, Kosovo’s territory has a rich history. In Roman times, Ulpiana served as the country’s political, monetary, and cultural hub. Located about eleven kilometers southeast of Pristina, Ulpiana is a Roman-pre-Byzantine settlement.


Ulpiana is a Roman-Illyrian city. Archaeological excavations have taken place there since 1954. Traces of pre-Roman life were discovered during archaeological excavations from 2009 to 2011. Ulpiana was an important place for the Dardan Kingdom. Was inhabited and that the area was inhabited by the Dardan and Illyrians during the Classical period.

The unearthing of this mosaic, as well as the discovery of an imposing episcopal basilica in 2022, are the concrete results of an EU-funded project titled “The European Archaeological Mission in Kosovo*: from Ulpiana to Iustiniana Secunda”, which is expected to conclude in December 2024.

The inscription of Emperor Justinian is considered the most important discovery in Kosovar archaeology. Photo: Minister of Culture, Youth, and Sports of the Republic of Kosovo, Hajrulla Çeku / Facebook
The inscription of Emperor Justinian is considered the most important discovery in Kosovar archaeology. Photo: Minister of Culture, Youth, and Sports of the Republic of Kosovo, Hajrulla Çeku / Facebook
According to archaeologists, this provides evidence of the Dardanian origin of the great Byzantine emperor. Emperor Justinian (527-565) was born in Tauresium, believed to be near present-day Skopje.

Arben Hajdari, Professor of Archaeology at the University of Prishtina, stated to BIRN that this inscription holds immense historical weight, representing the most significant findings ever in Kosovo’s archaeology.


Hajdari emphasized that a crucial element of the inscription is the mention of the city of Dardania, indicating that the Dardanian people did not Romanize and did not lose their identity.



“This is very important, considering the fact that archaeological literature has invested a lot, with many articles and studies attempting to argue that the Dardanians had lost their identity, were Romanized, and disappeared in the Middle Ages. This discovery holds great significance from this perspective,” he explained.


Photo: Minister of Culture, Youth, and Sports of the Republic of Kosovo, Hajrulla Çeku / Facebook

The inscription extends through the central part of the basilica, and the researchers have conducted excavations over an area of more than 460 square meters, identifying various ornamentations with floral and faunal motifs.

“The inscription left us astonished because it is preserved in a way that seals the fact that we are indeed dealing with a Dardanian city, built by an emperor of Dardanian origin,” said Milot Berisha, the head of the Archaeological Park “Ulpiana” and archaeologist.

On the other hand, Professor Christophe Goddard from the ‘Ecole Normale Superieure’ in Paris visited Ulpiana for the first time in 2016, and excavations began in 2017.

https://arkeonews.net/archaeologist...e99OTu5_EOpVMgDUY2jtspifXfgNn4jNgYYaxSvxxQdT0

 

[Лекизан]

Пре два месеца у близини локалитета Виминацијум откривен османски брод из 16.века

Spojler

Spojler

Spojler

Spojler

Spojler

 

[Берекин]

Крунски налаз: Ту се крије цела историја Срба - уз германско копље и ровови из Великог рата​

16:15 28.10.2023

Сенка Милош

У утврђењу Хисар, на брду изнад Прокупља које крије тајне многих народа, пронађен је један од највреднијих археолошких налаза у Европи, германско копље. Нова истраживања Сање Црнобрње Красић потврдила су теорију да Хисар, најстарији олтар у нашој земљи, крије целу историју Срба. О томе сведоче откривени ровови из Великог рата.
Нова истраживања споменичког комплекса Хисар, који чине црква Светог Прокопија, Југ Богданова црква и само утврђење трају већ три сезоне. Претходна су се дешавала давне 1970, кренуло се од храмова, а десет година касније радило се и на самом утврђењу, цитадели из 14. века.

Све је стајало до 2021. када се Сањи Црнобрњи Красић остварио сан сваког археолога, крунски налаз, открила је германско копље за који би сваки германски народ дао све. Дао би сваки музеј у свету.
Артефакт који је пронашла осветлио је Хисар, утврђење које је готово скривено, иако су поједине грађевине одавно истражене, Латинска црква и римске терме поред цркве Светог Прокопија подигнуте у 10. и 11. веку.
„У нашој јавности није довољно истакнут значај цркве Светог Прокопија, јер је то једна од две најстарије цркве у Срба, поред цркве Светог Петра у Расу она је најстарија, и даље живућа, служећа црква у Прокупљу. Дакле, у овом подручју живе Срби, али је оно у тим тренуцима место превласти Бугарске и Византије. Смењивали су се, јер је ово било гранично подручје, тако је и црква започета у бугарском, а завршена у византијском стилу“.

Реконструкција утврђења на Хисару
© Фото : Спутњику уступила Сања Црнобрња Красић

Најстарији олтар у Србији​

Црква Светог Прокопија је у 14. веку добила јужни брод, са важним разлогом, 1386. године Турци су освојили Ниш, тада су у Прокупље донете мошти Светог Прокопија и похрањене у скривницу, управо у новоизграђеном јужном броду. Тада је Прокупље добило име.
У 19. веку дозидан је северни брод, тако да је црква данас петобродна базилика, прислоњена уз брдо. Улаз у цркву је, необично, са северне стране, било је простора за регуларни улаз са запада, али се верује да су на том подручју пострадали ранохришћански мученици, да су се на гробу једног од њих дешавала чуда, зато је положај цркве такав.
„Одмах поред је Латинска Југ-Богданова црква, из 14. века, саграђена на темељима рановизантијске базилике из 6. века, која је пак саграђена на Херкуловом храму из 1. века. Тај простор је мистичан, кроз векове представља место где се људи моле“, каже Црнобрња Красић.

Копље за које би Европа дала све​

На простору Хисара она је пронашла апсолутно уникатан налаз, нигде, у комплетној германској археологији нема сличног – копље које очарава својом лепотом.
Највероватније је припадало племену Острогота и доказ је велике сеобе народа, када су племена са простора данашње Русије, Украјине, Молдавије, са обала Црног мора, Јерменије, Кавказа похрлила ка Европи. Балкан им је био изузетно важна станица.
„Посебно за остроготског принца Теодориха Великог који је након боравка у Нишу око 470. године, када је вероватно похарао и Хисар, отишао у Италију и тамо основао Острогорско краљевство. У Шпанији је основано Визиготско, Остроготи су источни, а Визиготи западни Готи. Све време се кроз ту германску културу провлаче традиције, занатске вештине које су они носили из своје прапостојбине, углавном са Црног мора“.

Врх копља из 5. века је од челика пореклом са истока, вероватно из Дамаска. Тулац од гвожђа које је облепљено сребрном фолијом, а потом су на њему урађене златне апликације у виду шаховских поља и волута. Ту је и апликација у коју су уметани стаклићи.
„Док га је носио великодостојник Острогота испред војске, копље је светлуцало, показивало где је вођа. То је инсигнија, не бојно копље. Србија није препознала важност овог налаза, колико је Европа. Копље је нека врста капитала у културној политици, можете са њим да објасните да су неки важни људи кроз историју итекако видели важност овог простора и ове културе“, каже Сања Црнобрња Красић, виши кустос Народног музеја Топлице.

Копље је је тренутно могуће видети искључиво на интернету, од изузетне је вредности, чува се у државним трезорима. За њега се управо ради посебна безбедносна витрина, план је да се у мају следеће године представи, прво у Нишу како би се подигла свест о важности културних центара на југу Србије, а касније и у Београду.
„Налаз германског копља је круна кад уложите себе до краја, кад изгорите и посветите се хиљаду посто. Утврђење Хисар је тешко за истраживање, треба да замислите шуму са гомилом камења и грађевинског шута који је у жилама корења. Слојеви иду и до три метра дубине , каже Црнобрња Красић и додаје да је због тога посао спор.

Љубав према српској баштини​

Дуго се мислило да је Хисар само цитадела, мала тврђава, заправо је велика, са најмање три линије бедема, а насељаван је и у бронзано доба.

Сања Црнобрња Красић, виши кустос, археолог Народног музеја Топлице
© Фото : Спутњику уступила Сања Црнобрња Красић
Савремена технологија много помаже. Прошле године, уз подршку Министарства културе, локалитет је снимљен из авиона. Растлиње се компјутерски уклони, па археолози добијају праву конфигурацију терена, што много помаже током даље стратегије истраживања.
Сада покушавају да дефинишу систем целог утврђења, да испрате трасе бедема, али раде и на дефинисању објекта у коме је копље пронађено. Наравно, очекује се још германских налаза, али не тог калибра. Да би објаснила колико је копље вредно, овај археолог каже да је велепоседник морао да прода два средњевековна села да би га добио.
Наша саговорница додаје да од овог копља Србија може много да научи, оно је, по начину украшавања, потпуно германско, припадници тог народа ишли су за њим, за својом баштином, за својом културом.

„Они су сви ишли за тим копљем зато што га препознају као свој предмет. Јако је важно да увек гајимо љубав према сопственој баштини и да је пропознајемо. Кад видите нешто што је специфично за ваш родни крај, ви се добро осећате, морално и борбено сте на много вишем нивоу, него када идете за симболом који не осећате“, каже и додаје да такав симбол треба да постане црква Светог Прокопија, недовољно позната као - друга најстарија црква у Срба.

Још једном јој се посрећило​

Споменички комплекс Хисар категорисан је као локалитет од великог значаја, а план њеног тима је да конкурише и постане локалитет од изузетног значаја. Тако би имао другачији систем финансирања истраживања и што је још важније, заштите.

Последње откриће археолога, уз средњевековне бедеме су насипани земљани грудобрани и укопавани ровови у Великом рату
© Фото : Спутњику уступила Сања Црнобрња Красић
„Само постојање цркве Светог Прокопија је довољно да се локалитет прогласи за изузетно значајан“, каже стручњак који последњих недеља није силазио са Хисара.
Ових дана још једном јој се посрећило, откривајући бедеме, открила је ровове из Првог светског рата.
„Није далека прошлост, али је врло занимљиво, јер се на Хисару лепо види како изгледају ровови и грудобрани из Првог светског рата. То зрачи, на посебан начин. Наша војска је искористила старе бедеме, уз које је правила земљане насипе, грудобране, своје пролазе. Пронашли смо и метке. Успела сам да се саживим са тренутком кад је наша војска бранила Прокупље“, каже наша саговорница и додаје да ће овај налаз представити на посебан начин.

 

[Берекин]

ЕКСКЛУЗИВНО - У Србији пронађена читава „држава“ из бронзаног доба - са више од стотину насеља​

12:55 03.12.2023

© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић

Сенка Милош

Док су Микена и Стари Египат били на врхунцу моћи и на другом крају Европе, у Банату, живело је технолошки напредно друштво, у мрежи више од 100 насеља. Мега-тврђаве из бронзаног доба открили су ирски, српски и словеначки археолози. Драган Јовановић, ексклузивно за Спутњик открива детаље проналаска културе која је цветала на нашим просторима.
„Од почетних десет локалитета дошли смо до броја од преко 100 насеља која чине прилично комплексну мрежу. Чак и велики локалитети не функционишу самостално, већ чине групе насеља која су међусобно блиско повезана. Чак постоји и нека врста хијерархије која се не тиче само величине, већ више позиције у том простору“, каже Јовановић.
Овај магистар археологије, музејски саветник у Градском музеју Вршац, вођу тима научника који су дошли до невероватног открића, Бариja Малоја са Универзитетског колеџа Даблина упознао је пре 10 година када је истраживање у долини Тисе почело. Тада нико није слутио да ће заједничка ископавања уздрмати светску научну јавност.

Пресудни снимци из свемира​

Али она нису била пресудна, пресудили су снимци из свемира, који су потврдили да су у Банату у Србији, Румунији и Мађарској живели људи који су били део развијених цивилизација, о чему савршено сведоче њихова утврђења, начин живота и друштвена организованост.

Сва налазишта су поравната по речном коридору који формирају Тиса и Дунав па су ове до сад непознате заједнице назване Група налазишта Тисе (ТСГ)
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић
„Један централни локалитет, односно насеље из бронзаног доба, има три, четири, пет, па и више сличних утврђења која су концентрично распоређена у више кругова око централног. Ти кругови се крећу између три, пет или девет километара. Посматрано са аспекта величине и близине, они су неочекивано близу, практично се додирују. Можете чак и гласом да комуницирате из једног насеља са другим. То је било прво велико изненађење за нас, рачунајући и број локалитета“.

Генијални инжењери бронзаног доба​

Јовановић објашњава да су у овим насељима људи живели у периоду који обухвата распон од 1500. до 1100. године пре наше ере. Реч је о времену процвата свих урбаних цивилизација на југу, у Грчкој, Малој Азији, процвата градова, развоја писма, науке. Истовремено и ова насеља живе активно, имају, каже, пун капацитет.

„Морамо да будемо свесни да успостављање система и сама конструкција и осмишљавање оваквог вида живота, ископавања и функционисања километара и километара ровова са бедемима и свим осталим што то носи, захтева врло развијену организацију, друштвену пре свега. Она је очигледно имала јасно подељене улоге, јасно дефинисане циљеве. Свако је морао да зна своју улогу и своје место да би то могло да функционише“, објашњава овај археолог.
Да би појаснио о какви захтевним пројектима и у грађевинском смислу се радило, додаје да је цео тим две сезоне радио на истраживању само једног малог сегмента рова и потрошио силну енергију, а око насеља су километри.

Савршено очувани ручни жрвањ који су користили становници Баната у бронзано доба
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић
„Изградња мега тврђава захтевала је огроман напор, огроман број људи, логистику и организацију“, истиче Јовановић.

Гинули бранећи бедеме​

Када су насеља откривена, пресудно је било утврдити да ли сва припадају истом периоду. Ровови су датовани тако што је искоришћена земља, огроман број органских узорака пронађен у њој.

„Детаљнију слику прилика тог времена добили смо на основу испитивања пронађеног семена биљака и животињских костију. У готово свим сондама на рововима пронашли смо и делове људских скелета. Они у рову нису сахрањивани, већ су враћањем тог насипа и затрпавањем рова покупљени делови тела која су била раштркана около“, каже наш саговорник и додаје да се претпоставља да су ти људи изгинули, али да је рано да се то са сигурношћу тврди.

Детаљна истраживања тек следе​

Детаљне анализе тек предстоје. Један од чланова међународног тима археолога посебно се бави траумама на костима пронађених скелета. Тај део истраживања откриће да ли је било насилних смрти. У наредним сезонама фокус ће бити на самим насељима, стамбеним објектима.

Научници су насеља из бронзаног доба открили уз помоћ најновијих технологија, ослонили су се на слике из свемира
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић
„Желимо да сазнамо колико је људи ту могло да живи, колика је та заједница била и како су могли да се организују за тако велике подухвате. Такође, тек очекујемо да ће се кроз дијалог и комуникацију са другим колегама искристалисати нова питања, тако ћемо можда сазнати у ком смеру треба да иду нова истраживања“.
Упитан, како је могуће да наши научници до сада нису пронашли ова насеља на простору Баната, наш саговорник каже да домаћа наука није била спремна да ствари посматра мало другачије, шире. Нико није очекивао да насеља могу да заузимају толике површине.
„Истраживања комплексног типа не могу да се раде самостално, јер не могу имати овакав резултат. Нигде у свету нико не ради сам за себе, истражује само своје двориште. Нама је ово било огромно искуство и подстицај за даље радове, а верујем да ће пажња коју смо привукли имати одјека и на суседне земље, да ће покренути ствари које до сад нису биле познате“.

Археолог Драган Јовановић у једном од ровова са бедемима који су окруживали насеља, фантастичан грађевински подухват у бронзано доба
© Фото : Спутњику уступио Драган Јовановић

 

[Бран Мутимировић]

КНЕЗ ’ДАБИСА’
(у обј.)
ᵜ
Далеке 1960. и неке у цркви Св. Николе у Брвенику у Рашкој пронашла се надгробна плоча старог српског кнеза-монаха, да ли ктитора, да ли дародавца (в. сл.). На тој плочи натпис, пун спојених слова (лигатурâ), и назрело се име, као да пише ’Дабиса’. Чудили се том имену и они који га објавише, а чија су читања обично врло поуздана била, веле: ’Дабиса’ исто што и Дабиша. И тако, у науци оста тај мистични кнез-монах, „раб Божи Никола, а зовом кнез ’Дабиса’”.
ᵜ
⸺ Ипак, у српском језику се нико никад није могао звати, нити се сад може звати ’Дабиса’, или на -иса. Очито, нешто је друго у питању. Погледасмо мало боље, кад, оно, лигатура из И и К, писанога као IC. И име Дабика. Да, мушко име, одмиља за старо српско име Дабижив, и није необично! Има тих мушких имена (одмиља) на -ика у старини, и у скорије време: Борика, Браника, Будика, Милика, Радика, Вучика, Станика, Желика. Па чак и Мечика, што нема везе са неком мечком, већ са старим мушким именом Мехоча, односно Мēча, па одмиља Мечика.
ᵜ
И тако, по облицима словâ гледано у 15. веку, беше један кнез па монах у цркви Св. Николе у Брвенику у Рашкој, можда претходно кнез Брвеника или оближње Брвенице, и зваше се Дабика, а у монаштву Никола: „РАБ БОЖИ НИКОЛА, А ЗОВОМ КНЕЗ ДАБИКА.”

 

[Берекин]

Откривена тријумфална капија у Виминацијуму /фото/​

13:31 10.12.2023 (Освежено: 13:48 10.12.2023)

© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт

Марија Јаковљевић

На археолошком локалитету Виминацијум откривена је тријумфална капија, један од заштитних знакова архитектуре римске цивилизације, што је Виминацијум сврстало у ред светских места где се налазе славолуци.
Директор Археолошког парка Виминацијум др Миомир Кораћ каже да је тријумфална капија подигнута у част римског императора Марка Аурелија Антонина, познатијег под надимком Каракала.

Изненађење у главној виминацијумској улици​

Од почетка августа истраживачка екипа, коју чине др Саша Реџић, др Илија Данковић, др Младен Јовичић, др Ангелина Раичковић, као и студенти Кристина Живковић и Петар Којадиновић, у Виминацијуму истражује урбано градско језгро.

Од почетка августа истраживачка екипа у Виминацијуму истражује урбано градско језгро
© Фото : Спутњику уступио Археолошки институт
У протекле две деценије у оквиру града су истраживана купатила- терме и амфитеатар, док су последња истраживања стамбених четврти спроведена пре читавих пола века.
План истраживања је подразумевао да први ископи буду усмерени на главну виминацијумску улицу – децуманус. Улица широка 10,40 метара је лоцирана, а уследила су и ископавања сложене канализационе мреже. Потврђене су и колонаде стубова које су постојале са обе стране улице.
Међутим, док су сви поменути археолошки остаци били очекивани, један део ископина је у почетку збуњивао, а затим и потпуно изненадио и одушевио тим археолога, каже Кораћ:

„На једној деоници улице, на четири места недостаје коловоз и већ се ту налазе темељне стопе у облику квадрата, грађене од масивних комада кречњака. Постало је јасно да се ради о темељима тетрапилона, грађевине на четири стуба, са пролазима на четири стране. Није било дилеме да се ради о једном од заштитних знакова римске цивилизације када је архитектура у питању – славолуку или тријумфалној капији“.

У славу победе​

Славолуци или тријумфалне капије су, појашњава Кораћ, настали у доба републике са циљем да се прослави победа и доношење плена великих војсковођа.
То су по правилу слободностојеће грађевине, било да се ради о једноставном луку који премошћује улицу, рашчлањеном типу са три пролаза, или са једним пролазом у форми тетрапилона.

Улица широка 10,40 метара је лоцирана, а уследила су и ископавања сложене канализационе мреже.
© Фото : Спутњику усупио Археолошки институт
„Виминацијумска тријумфална капија је у форми тетрапилона са једним пролазом и пољем за натпис изнад лучног дела. Димензија је 10,40 пута 6,25 метара, што је изузетно блиско димензијама славолука ArcodeiGavi у Верони. Висина тријумфалне капије у Верони износи 12,70 метара, који је очуван у целости и најближа је аналогије. Имајући у виду да су блиских димензија највероватније је висина виминацијумске тријумфалне капије димензија 12 метара. О самом изгледу тријумфалне капије може се спекулисати на основу поређења са сличним објектима, као на пример Каракалин славолук у Ђемили у Алжиру, као и на основу архитектонских делова откривених на самом локалитету“, наводи Кораћ.
Поставља се питање којим је поводом могла бити изграђена тријумфална капија у Виминацијуму.

„С тим у вези, треба прво напоменути да анализа материјала указује на то да је он морао да буде изграђен крајем 2. или најкасније у првој деценији 3. века нове ере. У овом периоду су се поред оних грађених за тријумфалне поворке, градиле и почасне и комеморативне капије, у циљу слављења цара од себе самог, или од поданика у неком граду. Такође су могле да обележавају неки посебан догађај“, истиче Кораћ.

Када се узме у обзир датовање виминацијумске тријумфалне капије, један историјски догађај се, према његовим речима, моментално истиче:

„По историјским изворима у горњомезијској престоници Виминациуму је 195. или 196. године Марко Аурелије Антонин, познатији под надимком Каракала, издигнут у ранг цезара, касније августа и наследника свог оца, императора Септимија Севера. Овакав догађај, који је био изузетно важан за судбину целог царства, свакако би оправдао изградњу тријумфалне капије у самом Виминацијуму. Каракала је владао од 198. до 217. године нове ере. Од 198. до 211. године био је савладар са оцем Септимијем Севером“.
Недвосмислена потврда да се ради о Каракалиној тријумфалној капији је и фрагментована мермерна плоча са очуваним словима.
Очувано је осам слова у два реда са текстом CAES/ANTO, која су пажљиво урезана римском капиталом, а тај фрагмент је део монументалне плоче на којој је урезан текст у славу римског императора Каракале.

 

[NickFreak]

https://sveoarheologiji.com/blago-zapadne-srbije-nekropola-stecaka-u-peruccu/

 

[Q. in perpetuum hibernum]

 

[Лекизан]

Средњовековна мистрија, мала зидарска алатка за рад са малтером, од гвожђа, 12-14. век, пронађена у комплексу манастира Градац.
Збирка музеја у Краљеву.
Манастир Градац је задужбина српске краљице Јелене Анжујске.

 

[Лекизан]

Петак, 22.03.2024.

У центру Чачка откривено ново археолошко налазиште

(Фото Танјуг/Б. Лукић)

ЧАЧАК – Радове на преуређењу Улице жупана Страцимира у шеталиште и Трг Надежде Петровић у центру Чачка, активно прате и радници Народног музеја у Чачку, који су, пратећу стару трасу водоводних цеви наишли на ново археолошко откриће.
„Народни музеј у Чачку је спровео надзор над инфраструктурним радовима који се обављају приликом реконструкције Улице жупана Страцимира, а према Закону о заштити културних добара који је Завод за заштиту споменика прописао. Праћењем старе трасе водовода, појавио се један масивни зид и након тога се указала прилика да се обави једно мање археолошко истраживање. Испоставило се да је то део, највероватније касноантичког бедема. Поред њега је откривен и један гроб из неког каснијег периода, вероватно 16. или 17. века који је припадао гробљу које се развијало уз сакрални простор средњовековне цркве и касније џамије”, рекао је Вујадин Вујадиновић, археолог Народног музеја у Чачку и додао да је пронађен и одређени број покретних предмета.

„Углавном су то фрагменти грнчарије, али је пронађен и један број предмета направљених од костију као и један новчић из времена касне антике, из средине 4. века. Оно што представља изненађење јесте да смо пронашли и слој живота, негде из прве половине другог века који се датује новцем императора Трајана”, истакао је Вујадиновић.
Ово археолошко налазиште у самом центру Чачка није прво.
Још 2015. године у дворишту чачанске Гимназије пронађене су зидине из античког периода, а ископавањима која су пре две године вршена у дворишту Народног музеја, пар стотина метара даље од најновије ископине такође су пронађени зидани остаци бедема

На једном од врхова планине Јелице, десетак километара удаљеном од центра Чачка такође постоји локалитет Градина који се може довести у везу са најновијим открићима.
„Ово место на коме сада истражујемо јесте локалитет који заступа Чачак као налазиште натичког периода. Рецимо да је то неки простор 200 пута 200 метара, на коме могу да се очекују налази из античког периода. Сам бедем, по неком нашем досадашњем истраживању највероватније представља одбрамбени зид утврђења из периода касне антике или одбрамбени зид насеља које је овде живели у антици. Оно траје негде до петог века, када долази до неког затишја. Немао довољно података о томе шта се дешавало, да би се негде у шестом веку на локалитету Градина подигло једно веће насеље које је највероватније требало да буде град, али је и оно трајало неких стотинак година и на крају је напуштено”, казао је Вујадиновић, преноси Танјуг.
А на терену који се простире око чачанске цркве, на местима на којима се налазе зграде Гимназије, средње Економске школе, Међуопштинског архива и градске куће, од средњег века развијало је насеље са некрополом, која је била у употреби и након доласка Турака.
„На овом подручју је постојало насеље неког већег статуса чије име још увек не знамо. Након тога се у средњем веку се развија насеље, односно трг уз цркву, где настаје некропола, односно врши се сахрањивање и након доласка Турака све до неког 18. века”, закључио је Вујадиновић.
Иначе, ова археолошка ископавања неће утицати на динамику извођења радова на изградњи нове пешачке зоне и Трга Надежде Петровић, односно неће довести до кашњења радова и евентуалних пробијања постављених рокова.
https://www.politika.rs/scc/clanak/605376/U-centru-Cacka-otkriveno-novo-arheolosko-nalaziste

 

[Лекизан]

Средњовековне сребрне полумесечасте наушнице украшене техникама филиграна и гранулације, 14. век, пронађене у гробу племкиње у манастиру Стара Павлица.
Пронађене су заједно са остацима траке од тканине проткане сребрним и златним нитима.
Неке средњовековне наушнице, попут ових, биле су велике и тешке, па су ношене уз помоћ траке која се стављала преко главе, док су наушнице биле закачене за њене крајеве.
Поред наушница и траке, у гробу су пронађене и 33 украсне плочице од позлаћеног лима, које су некада чиниле накит за главу.
Збирка музеја у Краљеву

 

[Dragon~Reborn]

Još jedna senzacija u Splitu! Kod Općine pronađen jedinstven i rijedak nalaz, pripadao je nastranom srpskom kralju...​

https://slobodnadalmacija.hr/split/...nkref=sd_home_sd_nepropustite_najnovije_items

Nije toliko čudno što su našli njegov dinar, ali mi je zanimljivo kako se prave Englezi kao da granica Milutinove države nije bila nekoliko desetina kilometara od Splita.

 

[Бран Мутимировић]

Još jedna senzacija u Splitu! Kod Općine pronađen jedinstven i rijedak nalaz, pripadao je nastranom srpskom kralju...​

https://slobodnadalmacija.hr/split/...nkref=sd_home_sd_nepropustite_najnovije_items

Nije toliko čudno što su našli njegov dinar, ali mi je zanimljivo kako se prave Englezi kao da granica Milutinove države nije bila nekoliko desetina kilometara od Splita.

Uredništvo im je nula, ne treba da čudi nikog ovako nešto.

 

[NickFreak]

Još jedna senzacija u Splitu! Kod Općine pronađen jedinstven i rijedak nalaz, pripadao je nastranom srpskom kralju...​

https://slobodnadalmacija.hr/split/...nkref=sd_home_sd_nepropustite_najnovije_items

Nije toliko čudno što su našli njegov dinar, ali mi je zanimljivo kako se prave Englezi kao da granica Milutinove države nije bila nekoliko desetina kilometara od Splita.

Не знам шта би било толико чудно да се једном краљу Милутину краљу Хрватске и Далмације нађе новац тамо а има га до Венеције као и Драгутинов.
Не припадам онима који ниподиштавају хрватско али ово је поред Звонимира једини доказани хрватски и далматиндки краљ крунисани звани Милутин.
Дакле овако га ватикански кодекси бележе.

Требало би се запитати откуд његов новац у Србији?
Па био је и краљ Срба.

То је ко кад би се питали откуд Титова слика у Србији.

 

[Бран Мутимировић]

Не знам шта би било толико чудно да се једном краљу Милутину краљу Хрватске и Далмације нађе новац тамо а има га до Венеције као и Драгутинов.
Не припадам онима који ниподиштавају хрватско али ово је поред Звонимира једини доказани хрватски и далматиндки краљ крунисани звани Милутин.
Дакле овако га ватикански кодекси бележе.

Требало би се запитати откуд његов новац у Србији?
Па био је и краљ Срба.

То је ко кад би се питали откуд Титова слика у Србији.

Milutin nije vladao Hrvatskom i Dalmacijom, samo je iskazivao pretenzije tokom sukoba sa Šubićima.

 

[NickFreak]

Milutin nije vladao Hrvatskom i Dalmacijom, samo je iskazivao pretenzije tokom sukoba sa Šubićima.

Рекох да је тако уписан нисам живео у његово време да бих знао шта су биле његове претензије као такав је уписан у латинске изворе.
Релативизирајући све појмове на тај начин добићемо супер слику да је Звонимир крунисан исказивао претензије из Славоније на Хрватску и Далмацију.
Или још боље да ли су етнички Римљани владали чиравим римским царством?
Да ли су етнички Ромеји владали читавим ромејским царством?
Да ли су Енглези владали читавом Индијом , Аустралијом ,Новим Зеландом или Америком?

Да ли су Арапи и муслимани били већинско становништво у арапској империји?

Да ли су Турци били већина у свом царству?

Да ли Отон владао читавим светим римским царвом или било који цар?

Да ли било која средњовековна титула или круна исказује право стање на терену?
Врло вероватно сигурно да НЕ!
Али нам то не смета да их зовемо краљевима и царевима матичних територија које су добили , женидбом у мираз или на било који други начин.

Дакле та питања остављам антропплозима , филозофима , правницима , етнолозима коме год ја се тиме не бавим уопште нити ме то интересује јер би читав средњовековни поредак титулисања и крунисања био упитан ако за било ког краља поставио такво питање.

Шубићи су поражени у рату где су привремено заузели Хум ,Младен Шубић је морао дати Омишког кнеза Гргура свог рођеног брста као таоца Милутину и то више није претензија већ ратни пораз.

Немој да се љутиш немам ништа против тебе али ме јако мрзи да на оваква питања одговарам и да их постављам јер су потпуно бесмислена у средњем веку.