Amor Fati

zidnipiknik:
A Cvetoje nam misli da je amor fati priča za malu decu, pa ga je jedva udostojio jedne forice? :D
Kliknite za proširenje...
Pa ne znam šta bih rekao. Dosta je to prežvakana tema. Ja nešto i nisam prezadovoljan svojom sudbinom, ali opet, to sam ja, i ne znam kako bih drugačije živeo. Ne inspiriše me ovo baš. Mogu da se busam u grudi i vičem 'sudbino, navali još, za sve sam spreman i zahvalan!', ali mislim da ne bih bio baš iskren...na nekim stvarima i jesam zahvalan...
 
Cvetoje:
Pa ne znam šta bih rekao. Dosta je to prežvakana tema. Ja nešto i nisam prezadovoljan svojom sudbinom, ali opet, to sam ja, i ne znam kako bih drugačije živeo. Ne inspiriše me ovo baš. Mogu da se busam u grudi i vičem 'sudbino, navali još, za sve sam spreman i zahvalan!', ali mislim da ne bih bio baš iskren...na nekim stvarima i jesam zahvalan...
Kliknite za proširenje...
Pa da, na kraju dođemo do toga koliko si zadovoljan onim što jesi u datom momentu. Ako ti se to dopada, busaćeš se u grudi do iznemoglosti zbog svega što je bilo, a naročito zbog najbolnijih stvari, jer znamo da u suštini jedino to može da izrezbari neke stvarno nove puteve u nečijoj ličnosti. A ako nisi, džaba 500 izgovorenih amor fatija pred spavanje, uvek će negde iza ugla vrebati ono - a šta da sam...

Ja isto nisam tu još uvek, ali biću, tako mi očiju ovih u glavi!
Ako za to uopšte možeš da se izboriš, možda je to stvarno nešto sa čim se rodiš, a mi ostali možemo kao imitirati koliko već budemo spretni
 
zidnipiknik:
Pa da, na kraju dođemo do toga koliko si zadovoljan onim što jesi u datom momentu. Ako ti se to dopada, busaćeš se u grudi do iznemoglosti zbog svega što je bilo, a naročito zbog najbolnijih stvari, jer znamo da u suštini jedino to može da izrezbari neke stvarno nove puteve u nečijoj ličnosti. A ako nisi, džaba 500 izgovorenih amor fatija pred spavanje, uvek će negde iza ugla vrebati ono - a šta da sam...

Ja isto nisam tu još uvek, ali biću, tako mi očiju ovih u glavi!
Ako za to uopšte možeš da se izboriš, možda je to stvarno nešto sa čim se rodiš, a mi ostali možemo kao imitirati koliko već budemo spretni
Kliknite za proširenje...
Pa ima i do raznih datosti, fizionomija je npr.bitna, genetika takav neki background štzm...ko uopšte kaže da moraš da imaš taj 'amor fati' stav...ovaj svet je loše mesto, mislim da ovde dobri ljudi retko uspevaju...mada zavisi i šta se podrazumeva pod uspeh
 
Cvetoje:
Pa ima i do raznih datosti, fizionomija je npr.bitna, genetika takav neki background štzm...ko uopšte kaže da moraš da imaš taj 'amor fati' stav...ovaj svet je loše mesto, mislim da ovde dobri ljudi retko uspevaju...mada zavisi i šta se podrazumeva pod uspeh
Kliknite za proširenje...
Pa zato što je to najživotniji stav koji je ljudskoj rasi ponuđen. A zasad imam samo taj takozvani život, pa bih njega da iscedim koliko mi da, a volela bih da budem spremna ako poželi više da mi da. U bilo kom obličju.
 
Ma opušteno, razume Kosmoš i bez da mu kažeš :D ali to jeste, čak i ako si nesrećan, to si ti, ko drugi da budeš, ako ne ti... To kao mlađi sam oponašao i maštao da budem ne znam kao neki rok muzičar ili nešto ali vremenom sam shvatio to sam što sam i tako je kako je...neke stvari su se možda mogle izbeći, mada možda i ne, možda je determinisano, sudbina, i samo otkrivaš...
 
Frederick_:
Iako sam stvarno svasta preziveo, nekako to je to, prihvatio sam i idem kroz zivot.
Srecan sam kako je sve ispalo, i znam da ako bih nesto promenio u proslosti, da to sada verovatno ne bi bilo to.
Dakle, moglo bi se reci da volim svoju sudbinu.

A zar ima drugi izbor? Mislim, sta da padnem u bedak i krenem da je proklinjem, gde bi me to odvelo? U alkoholizam? U neki jos gori porok? Kakvu bih stetu nacinio i sebi i drugima?

Ne. Treba voleti svoj zivot, cak iako je los, jer ljubav je pozitivna emocija, i samo kroz nju se taj los zivot moze promeniti i postati dobar.
Kliknite za proširenje...
U mojoj mladosti izbio je rat. Pa preživiš svašta i nagledaš se svega. Izbora nije bilo pa sjedi gdje jesi i šuti. Pa zagrliš svoju sudbinu i gledaš kako da iz ničega stvoriš nešto, kako da u besmislu nađeš smisao, kreiraš sadržaje, kako da djeluješ u skladu sa ograničenim i skromnim mogućnostima i spoljnim uticajima. Ne samo u toku rata već i dugi niz godina nakon njega. Koliko je bilo teško biti zakinut u mladosti, ima i dobrog. Mlad čovjek lakše uči i prihvata promjene. Pa se naučiš preživljavanju, trpeljivosti, strpljivosti, prihvatanju, prilagodljivosti, skromnosti...

Kasnije u životu neke prilike su mi se izjalovile. Nije mi bilo svejedno ali nije mi bilo ni previše teško jer naučena sam da prihvatam što sudbina pruža. Volim svoj život i sve više težim miru, jednostavnosti i uživanju u tim nekim malim stvarima i zadovoljstvima što mene čine srećnom. Postojanje i smisao.
 
*VILA*:
U mojoj mladosti izbio je rat.
Kliknite za proširenje...
I u mojoj. U poslednjem sam bio vojnik, ne svojom voljom.
*VILA*:
Pa preživiš svašta i nagledaš se svega. Izbora nije bilo pa sjedi gdje jesi i šuti.
Kliknite za proširenje...
Smatram da uvek ima izbora. Samo treba imati odlucnosti i resenosti. Da je lako, nije nimalo, neki izbori su jako teski, ali postoje.
*VILA*:
Pa zagrliš svoju sudbinu i gledaš kako da iz ničega stvoriš nešto, kako da u besmislu nađeš smisao, kreiraš sadržaje, kako da djeluješ u skladu sa ograničenim i skromnim mogućnostima i spoljnim uticajima. Ne samo u toku rata već i dugi niz godina nakon njega. Koliko je bilo teško biti zakinut u mladosti, ima i dobrog. Mlad čovjek lakše uči i prihvata promjene. Pa se naučiš preživljavanju, trpeljivosti, strpljivosti, prihvatanju, prilagodljivosti, skromnosti...
Kliknite za proširenje...
Eto, to je izbor.
*VILA*:
Kasnije u životu neke prilike su mi se izjalovile. Nije mi bilo svejedno ali nije mi bilo ni previše teško jer naučena sam da prihvatam što sudbina pruža. Volim svoj život i sve više težim miru, jednostavnosti i uživanju u tim nekim malim stvarima i zadovoljstvima što mene čine srećnom. Postojanje i smisao.
Kliknite za proširenje...
Takodje, tezim jednostavnosti i trudim se da ne razmisljam sta bi bilo kad bi bilo.
 
Paula:
Ja imam drugaricu koja uvek kuka 100 puta više od mene. A objektivno, imala sam barem 10 puta teži život od njenog. Ali odnekud ona smatra da zaslužuje sve naj, i šta god da se desi, ne zove je neko ko joj se sviđa čak i to, ona kaže eto nešto mi ne da, zašto baš ja i slično... Ipak, verujem da se tako deca vaspitavaju od malena, neke devojčice kao male princeze koje samo treba da sačekaju princa, navodim kao primer, i to bude breme za odraslog čoveka.
Kliknite za proširenje...
Imam ja rođaku koja nije imala lak život ali njoj to dođe kao izduvni ventil. Pa mi je stalno kukala npr. kako im je na poslu sva oprema zastarjela i da nema čestit kompjuter da na njemu radi. A recimo ja tada na svom poslu nisam imala nikakav tj.imali smo zajedničke u jednoj prostoriji i morala sam da vijam kad će biti slobodno jer starije kolege su uvijek imali prednost.
Pa onda opet jedna koleginica kojoj je život od početka bio kao po špagici. Jednostavno imaš takvih ljudi kojima je nekako sve teklo po redu, posloženo u životu i bez potresa. Pa je njoj čitava drama kad u kancelariji poskida prstenje sa ruku i neko je omete kad ona hoće da namaže ruke. :zcepanje:
 
*VILA*:
Pa onda opet jedna koleginica kojoj je život od početka bio kao po špagici. Jednostavno imaš takvih ljudi kojima je nekako sve teklo po redu, posloženo u životu i bez potresa. Pa je njoj čitava drama kad u kancelariji poskida prstenje sa ruku i neko je omete kad ona hoće da namaže ruke. :zcepanje:
Kliknite za proširenje...

Ne verujem u to da neće postojati trenuci za svakog od nas, borbe i iskušenja.
Nije isto svakome. Ali neće zaobići.
 
Araon:
Mislim da se kompletna priča o ovome može svesti na ono da život nije ni fer, nije ni nefer, prosto je takav kakav jeste, da ti karte koje ti da i snalazi se kako znaš i umeš. Neko se rodi prelep u prebogatoj porodici, neko se rodi u Africi i pojedu ga lešinari jer nije imao koru hleba da stavi u usta, pa umre na ulici... Neko dete je u Gazi razneseno projektilom da ne zna ni što, neko će to biti sutra... Prosto shvatiš da je život nešto što se dešava, na mnoge stvari utičeš, na mnoge ne možeš nikako i to je to.

Najbitnije je da se ne ljutiš ako stvari ne ispadnu dobre po tebe jer da je moglo drugačije verovatno bi i bilo drugačije, ovako samo sebi stvaraš loš osećaj u sebi i frustraciju.

Mada, treba doći do tog nivoa ako si npr tip koji nema prebijenog dinara, sa jako lošim fizičkim izgledom, bez devojke, bez neke ekipe prijatelja oko tebe... Mislim, obično ti o pozitivi i prihvatanju života pričaju lepi i uspešni ljudi... Kao da imaju mnogo toga lošeg i da prihvate...
Kliknite za proširenje...
Veliki je danas jaz izmedju želja i zahvalnosti.
Mislim da je nezahvalnost jedna velika aktuelna globalna epidemija mentalnog virusa, koja milione ljudi gura u anksioznost i depresiju, odnosno u osjećaj nezadovoljstva, proklinjanje sudbine svoje grdne...
Biti zahvalan za male stvari koje imamo u životu i biti ih svjestan je velika mudrost. To je ono što prethodi ovom "Amor Fati" predstavljenom kao cilju, a nije pomenuto kao jedan od koraka u ostvarenju istog.
Na prvom mjestu treba cijeniti i biti zahvalan za ono što nam je dato i možemo koristiti, oči, ruke, noge, ko je zahvalan za ove stvari?
Koliko koštaju oči, ruke, noge i za koju se vijednost ekvivalentno može trampiti?
Ko bi pristao na to, niko.
Ko je zahvalan, niko.
Dakle ljudi mnogo toga uzmiaju zdravo za gotovo.
Zbog neostvarenih želja i stremljenja ka nečemu gde nikako ne stižemo, nalazimo rudnik za nezadovoljstvo i patnju.
 
Steinadler:
Veliki je danas jaz izmedju želja i zahvalnosti.
Mislim da je nezahvalnost jedna velika aktuelna globalna epidemija mentalnog virusa, koja milione ljudi gura u anksioznost i depresiju, odnosno u osjećaj nezadovoljstva, proklinjanje sudbine svoje grdne...
Biti zahvalan za male stvari koje imamo u životu i biti ih svjestan je velika mudrost. To je ono što prethodi ovom "Amor Fati" predstavljenom kao cilju, a nije pomenuto kao jedan od koraka u ostvarenju istog.
Na prvom mjestu treba cijeniti i biti zahvalan za ono što nam je dato i možemo koristiti, oči, ruke, noge, ko je zahvalan za ove stvari?
Koliko koštaju oči, ruke, noge i za koju se vijednost ekvivalentno može trampiti?
Ko bi pristao na to, niko.
Ko je zahvalan, niko.
Dakle ljudi mnogo toga uzmiaju zdravo za gotovo.
Zbog neostvarenih želja i stremljenja ka nečemu gde nikako ne stižemo, nalazimo rudnik za nezadovoljstvo i patnju.
Kliknite za proširenje...

Znaš kako, često se kaže i ono "zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu"... Ali ja na to volim da dodam "dok i on ne ozdravi, ako je ozdravljenje moguće".

Sa jedne strane treba vežbati zahvalnost zbog unutrašnjeg mira i osećaja zadovoljstva, ali sa druge strane ako ti prihvataš svoju sudbinu i zahvalan si i za malo, pitanje je da li ti uopšte onda stremiš ka većem, ka boljem?

Drugo pitanje se nameće da li ti zaista sreća leži u većem i boljem?

Da li ti je u životu bolje npr imati devojku koja i malo lošije izgleda ili nije neki mangup, ali da je istinski dobra osoba i da joj je stalo do tebe ili ići na napucanu, koja mafija okolo i kapiraš da se u tom momentu možda dopisuje sa još njih 10? Lupam hipotetički... Ili da li ti je sreća u plati od 5.000 eur gde trpiš ko zna šta ili raditi za 1500 sa kakvim-takvim mirom. Sve to nosi svoje.

Poenta je da se oči, ruke i noge podrazumevaju jer ih bar većina ima od rođenja i ne vide to kao nešto vau, prosto od kako si svestan sebe ti to imaš i to te služi, mnogi vide to samo kad izgube pomenute stvari i onda tek čovek upali osećaj "eeee, da mi je bar to".
 
Araon:
Znaš kako, često se kaže i ono "zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu"... Ali ja na to volim da dodam "dok i on ne ozdravi, ako je ozdravljenje moguće".

Sa jedne strane treba vežbati zahvalnost zbog unutrašnjeg mira i osećaja zadovoljstva, ali sa druge strane ako ti prihvataš svoju sudbinu i zahvalan si i za malo, pitanje je da li ti uopšte onda stremiš ka većem, ka boljem?

Drugo pitanje se nameće da li ti zaista sreća leži u većem i boljem?

Da li ti je u životu bolje npr imati devojku koja i malo lošije izgleda ili nije neki mangup, ali da je istinski dobra osoba i da joj je stalo do tebe ili ići na napucanu, koja mafija okolo i kapiraš da se u tom momentu možda dopisuje sa još njih 10? Lupam hipotetički... Ili da li ti je sreća u plati od 5.000 eur gde trpiš ko zna šta ili raditi za 1500 sa kakvim-takvim mirom. Sve to nosi svoje.

Poenta je da se oči, ruke i noge podrazumevaju jer ih bar većina ima od rođenja i ne vide to kao nešto vau, prosto od kako si svestan sebe ti to imaš i to te služi, mnogi vide to samo kad izgube pomenute stvari i onda tek čovek upali osećaj "eeee, da mi je bar to".
Kliknite za proširenje...

biti zahvalan ne znači prestati imati planove za bolje i više. planovi su nešto što nam razvedravaju dane, želja da se bude bolji, uspešniji i sl. meni lično je to izvor radosti. Zato volim i svoj posao.

A ovo si dobro primetio gde ići i dokle ići. Pa ići dok ti unutrašnji osećaj kaže da je tu mir i radost. Ta napucana ženska ako se dopisuje sa još 10 , nema pored nje te radosti i mira. Ne ići za onim što je kao bitno, već meni ili tebi bitno. Slediti svoj osećaj. To podrazumeva da nismo robovi mode ili dodvoravanja trendovima.

Jedan planinarski vodič je ovako odlučio. imao je veliku platu ali skoro svako vikend zauzet. a on živi za planinarenja. seo je i razmislio da li mu 2000 eura mesečno što ima više nego da radi drugi posao vredi sveg čega se lišava. Dao otkaz radi za manju platu ali svaki vikend slobodan za planine..kaže tako sam srećan što sam to odlučio bio, da ne budem u tuđoj mašini.

otišli smo malo dalje od teme 😊, no sve te naše odluke treba da odu u pravcu unutrašnjeg zadovoljstva, što postaje naša sudbina. Nju često sami imamo prilike da biramo. Za neke stvari.
 
Paula:
biti zahvalan ne znači prestati imati planove za bolje i više. planovi su nešto što nam razvedravaju dane, želja da se bude bolji, uspešniji i sl. meni lično je to izvor radosti. Zato volim i svoj posao.

A ovo si dobro primetio gde ići i dokle ići. Pa ići dok ti unutrašnji osećaj kaže da je tu mir i radost. Ta napucana ženska ako se dopisuje sa još 10 , nema pored nje te radosti i mira. Ne ići za onim što je kao bitno, već meni ili tebi bitno. Slediti svoj osećaj. To podrazumeva da nismo robovi mode ili dodvoravanja trendovima.

Jedan planinarski vodič je ovako odlučio. imao je veliku platu ali skoro svako vikend zauzet. a on živi za planinarenja. seo je i razmislio da li mu 2000 eura mesečno što ima više nego da radi drugi posao vredi sveg čega se lišava. Dao otkaz radi za manju platu ali svaki vikend slobodan za planine..kaže tako sam srećan što sam to odlučio bio, da ne budem u tuđoj mašini.

otišli smo malo dalje od teme 😊, no sve te naše odluke treba da odu u pravcu unutrašnjeg zadovoljstva, što postaje naša sudbina. Nju često sami imamo prilike da biramo. Za neke stvari.
Kliknite za proširenje...

Nekako sam primetio, bar u ljudima koje možeš slušati po podcastima je taj narativ, budi srećan, nećeš poneti u grob mnogo para i slično... Kao da ubeđuju ljude na "ne treba ti, bre, opusti se". To mi malo para uši ponekad, jer idem logikom ok neću poneti u grob, ali do groba valja živeti. Pa vidim i da se često ljudi uljuljkaju u to zadovoljstvo i zahvalnost. Ali ok, šta koga radi.

Naravno, zato sam i naveo kao primer, oko će ti definitivno otići i na tu napucanu, a da li je sreća? Pa ne znam... Zato se često i pitam da li je mir i sreća ono kad se zapravo osećaš mirno, da ti ništa ne fali ili juriti za većim, boljim, ali tu opet nema kraja... Zato ovi i izbace svake godine novi model automobila, pametne zgrade itd...
 
Araon:
Nekako sam primetio, bar u ljudima koje možeš slušati po podcastima je taj narativ, budi srećan, nećeš poneti u grob mnogo para i slično... Kao da ubeđuju ljude na "ne treba ti, bre, opusti se".
Kliknite za proširenje...
ali ambicija čini takođe čuda. ja lično moram imati ciljeve, uvek imam plan narednih godina šta ću sve uraditi u nauci, to me raduje.. nešto kreativno, nešto da prevaziđe sebe. na to zadovoljstvo sam mislila, a ne ustajala voda.
Araon:
Naravno, zato sam i naveo kao primer, oko će ti definitivno otići i na tu napucanu, a da li je sreća? Pa ne znam... Zato se često i pitam da li je mir i sreća ono kad se zapravo osećaš mirno, da ti ništa ne fali ili juriti za većim, boljim, ali tu opet nema kraja... Zato ovi i izbace svake godine novi model automobila, pametne zgrade itd...
Kliknite za proširenje...
Za muškarce to su dokazivanja. mogu ja tu ribu da kresnem. to je vrsta ambicije. razumem to. ljudi žele da probaju, experimentišu, to ih čini živima. Ali to mogu i kad su sa nekim ko to razume.
 
Araon:
Sa jedne strane treba vežbati zahvalnost zbog unutrašnjeg mira i osećaja zadovoljstva, ali sa druge strane ako ti prihvataš svoju sudbinu i zahvalan si i za malo, pitanje je da li ti uopšte onda stremiš ka većem, ka boljem?
Kliknite za proširenje...
Razdvojio bih tu zahvalnost od biti zadovoljan.
Zahvalnost je svijest da se cijeni ono što već imamo, i to veoma vrijedno, sa time se ide dalje.
Biti zadovoljan može biti neki oblik skromnosti ili neka zona komfora koja će nas držati u mjestu, e sad da li je to dobro ili ne, subjektivno je.
Što se mene tiče, neću da kažem da sam nezadovoljan, ali sam stava da uvijek može bolje, te se trudim da tako i bude, uz to sam zahvalan sa onim vrijednim što imam, što uliva optimizam za dalji put.
 
Steinadler:
Razdvojio bih tu zahvalnost od biti zadovoljan.
Zahvalnost je svijest da se cijeni ono što već imamo, i to veoma vrijedno, sa time se ide dalje.
Biti zadovoljan može biti neki oblik skromnosti ili neka zona komfora koja će nas držati u mjestu, e sad da li je to dobro ili ne, subjektivno je.
Što se mene tiče, neću da kažem da sam nezadovoljan, ali sam stava da uvijek može bolje, te se trudim da tako i bude, uz to sam zahvalan sa onim vrijednim što imam, što uliva optimizam za dalji put.
Kliknite za proširenje...

Pa... Šta je starije, kokoška ili jaje? Možeš li ti biti zahvalan, ako nisi zadovoljan? Lično mogu za sebe da kažem da mi fali taj segment zahvalnosti i da često uhvatim sebe u onom "nekad si molio za ovo, a sad...", jer stvarno pre 15 godina da mi je neko rekao da će mi ovo sad biti realnost, potpisao bih ne bih trepnuo, a onda opet možda kad bi ovo ili ono, jer mi je sada ovo nešto što prihvatiš kao "ok, ovo već imam u ruci, šta još mogu".

Mislim da mi to i pravi problem :D
 
Sta je sudbina..
Sudbina je, u nasem jeziku, ono nesto sto nas ceka i saceka iza coska, dakle ono na sta je nemoguce uticati.
U tom smislu nemam sta ja tu da volim ili ne volim, mogu samo da odzivim ili prezivim svoju sudbinu..
..dalje u tom smislu, mislim da je amor fati pogresno protumacena (prevedena) ideja...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top